Header


Forum Left Top



Životinjsko carstvo Nekada su nam baš životinje najbolji drugari :)

Odgovori
 
LinkBack Opcije teme Način prikaza
Old 11.08.2007, 08:10 AM   #1
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default Zmije

Posto se mogu drzati kao kucni ljubimci, ali ova tema nije posvecena samo tome vec i edukaciji o njima...

Pa da pocnem od otrvonica:

Rasprostranjenost zmija otrovnica

Od otprilike 3000 vrsta zmija koliko danas živi na Zemlji za čovjeka je opasno 10 - 12% (300 - 360 vrsta), a nekoliko stotina vrsta je otrovno, ali neškodljivo za čovjeka. Pošto zmije, kao i ostali gmazovi, ne mogu regulisati vlastitu tjelesnu temperaturu, najbrojnije su u tropskim i suptropskim područjima gdje najniža zimska temperatura ne pada ispod 18 stepeni Celzijusa. Zanimljivo je da na svakom kontinentu broj vrsta zmija neotrovnica premašuje broj vrsta otrovnica. Izuzetak je Australija gdje je broj vrsta otrovnica daleko veći nego neotrovnica. Osim toga, u Australiji žive zmije čiji se otrov smatra najtoksičnijim među svim zmijama.

Građa otrovnih zuba i otrovnog aparata različita je u guja i ljutica. U guja su otrovni zubi smješteni na prednjem dijelu gornje čeljusti. Nepokretni su i, kada su usta zatvorena, smješteni su u kožnom naboru u donjem dijelu usne šupljine. Osim toga, zubi mnogih guja nemaju šuplji kanal unutar otrovnih zubi već su njihovi zubi duboko užlijebljeni. Otrovni su zubi povezani sa otrovnim žlijezdama koje proizvode otrov. Kada ovakva zmija ugrize, iz žlijezde poteče otrov kroz zub (ili žlijeb) u ranu. Specijalnu sposobnost posjeduju neke afričke i azijske kobre. One zbog posebne građe otrovnih zubi mogu štrcati otrov na udaljenost i do 3 metara i tako se braniti od napadača. Otrov ima jako nadražujuće djelovanje na oči i, ako ga se odmah ne ispere, može dovesti do trajne sljepoće. Posebno su po toj osobini poznate četiri vrste afričkih kobri. To su crnovrata kobra (Naja nigricollis), mozambička kobra (Naja mossambica), crvena kobra (Naja pallida) i ringhal (Hemachatus haemachatus). I neke vrste azijskih kobri također mogu štrcati otrov.
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Sponsored Links
Old 11.08.2007, 08:11 AM   #2
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Otrovne su i neke zmije iz porodice Colubridae. Ova porodica obuhvaca 60% svih zmija i u nju su razvrstane mnoge neotrovne zmije (sve nase neotrovnice spadaju u ovu porodicu). U toj porodici , medjutim, ima nekoliko vrsta zmija koje imaju uzlijebljene otrovne zube koji su smjesteni odostraga u gornjoj celjusti i ne mogu se savijati kao u ljutica ili jamicarki. Prilikom ugriza, zmija mora cvrsto zagristi plijen i pri tome celjustima praviti pokrete kao da zvace kako bi straznjim otrovnim zubima prinijela plijen i unijela otrov u tijelo zrtve. Vecina otrovnih zmija ove porodice nije opasna za covjeka, ali postoji nekoliko vrsta koje svojim ugrizom mogu nauditi. Ugrizi boomslanga (Dyspholidus typus) i tzv. pticjih zmija (rod Thelotornis) pokazali su se smrtonosnim za covjeka. Od ugriza boomslanga umro je poznati americki herpetolog Karl P. Schmidt, a od ugriza zmije Thelotornis kirtlandii njemacki herpetolog Robert Mertens.

Cesto ljudi postavljaju pitanje: "Koja je zmija najotrovnija?" Ovo bi pitanje mozda trebalo preinaciti tako da glasi: "Koja zmija godisnje ugrize najveci broj ljudi?" Naime, postoje vrlo otrovne zmije koje zive u predjelima gdje zivi malo ljudi, tako da gotovo i ne dolaze u doticaj sa njima. Dobar primjer za to je zmija pustinjski taipan (Oxyuranus microlepidota) koja zivi u pustinjskim podrucjima Australije.


Ova zmija ima najtoksicniji otrov od svih poznatih zmija. Medjutim, ona zivi u udaljenim pustinjskim predjelima i nije agresivna, tako da gotovo i nema ljudskih zrtava izazvanih ugrizom ove zmije. Mnogo vise ljudi ugrizu zmije u podrucima koja su gusto naseljena ili tamo gdje zmije prilaze kucama ili stajama privucene velikim brojem glodavaca koji su vecini zmija glavna hrana. Osim toga, smrt od posljedica zmijskog ugriza ovisi i o pravilnoj medicinskoj pomoci i njezi nakon sto se je ugriz dogodio. Mnoga podrucja Afrike i Azije gdje ljudi i zmije otrovnice zive jedni blizu drugih udaljena su od vecih medicinskih centara, pa nema kvalitetne medicinske pomoci. Ova zmija ima najtoksicniji otrov od svih poznatih zmija. Medjutim, ona zivi u udaljenim pustinjskim predjelima i nije agresivna, tako da gotovo i nema ljudskih zrtava izazvanih ugrizom ove zmije. Mnogo vise ljudi ugrizu zmije u podrucima koja su gusto naseljena ili tamo gdje zmije prilaze kucama ili stajama privucene velikim brojem glodavaca koji su vecini zmija glavna hrana. Osim toga, smrt od posljedica zmijskog ugriza ovisi i o pravilnoj medicinskoj pomoci i njezi nakon sto se je ugriz dogodio. Mnoga podrucja Afrike i Azije gdje ljudi i zmije otrovnice zive jedni blizu drugih udaljena su od vecih medicinskih centara, pa nema kvalitetne medicinske pomoci.

AFRIKA


Pretpostavlja se da dosta ljudi strada od siktavice (Bitis arietans). To je prilicno troma i nespretna zmija, ali joj je napad strahovito brz. Najcesce prilazi ljudskim naseljima zbog blizine glodavaca. Cesto odaje svoju prisutnost glasnim siktanjem po cemu je i dobila ime. Veoma je rasprostranjena u Africi juzno od Sahare i cesta je blizu ljudskih naselja. Otrov je vrlo toksican i u velikog broja nelijecenih slucajeva izaziva smrt. Medjutim, najopasnija otrovnica i vjerojatno najveci ubojica medju svim zmijama je jedna mala zmija koja se zove pjescana efa (Echis carinatus).Rasprostranjena je po citavoj Africi, na Bliskom i Srednjem Istoku, te u Aziji gdje dosize sve do Indije. Cesto zivi u blizini ljudskih naselja i to u kolonijama, tako da gdje se nadje jedna vjerojatno ima i mnogo drugih. Tony Phelps u svojoj knjizi "Poisonous Snakes" navodi da ova zmija vjerojatno ubije najvise ljudi od svih zmija. To je posljedica njenog velikog podrucja rasprostranjenosti, cestog zivota u blizini ljudi, te cinjenice da, iako mala (najveci primjeri dosizu jedva 60 cm), ima vrlo toksican otrov. Zabiljezeni su smrtni slucajevi od ugriza efe duge oko 20 cm. Efa nije plasljiva i ne bjezi nego zauzima karakteristican obrambeni stav. Ona pocinje brzo uvijati svoje tijelo tako da joj ljuske struzu jedna o drugu. Posto se na svakoj ljuski nalazi mali greben, struganje stvara poseban zvuk, karakteristican za ovu zmiju. Otrov je izuzetno toksican za covjeka. Izaziva krvarenja iz svih sluznica i sprijecava grusanje krvi tako da je moguce iskrvariti i iz, primjerice, ranica koje nastaju pri brijanju. Osim ovoga, otrov izaziva i jaka ostecenja tkiva. Usprkos pravilnom lijecenju vrlo su ceste i naknadne komplikacije djelovanja otrova, tako da smrt moze nastupiti i 15 dana nakon ugriza.


Iako gore navedene vrste ubiju najvise ljudi, stanovnici africkih sela najvise se boje crne mambe (Dendroaspis polylepis). Crnu mambu smatraju najopasnijom zmijom na svijetu. Ona naraste do 3 m duzine (neki izuzetno veliki primjerci i do 4 m!), a vrlo je brza i agresivna. Iako postoje price da mamba moze prestici auto u brzoj voznji, precizna mjerenja pokazuju da se mamba ne moze kretati brze od 20 - tak km/sat, iako je i to vrlo velika brzina za zmiju. Iako se pojedini primjerci razlikuju po svojoj agresivnosti, najagresivniji su muzjaci u proljece kada brane teritorij od drugih muzjaka. Tada i samo priblizavanje mambi na 10 - tak metara moze kobno zavrsiti. Naime, mamba se razlikuje od ostalih zmija po tome sto cesto znade prva napasti bez ikakvog povoda. Pri napadu, mamba cesto izdigne prednji dio tijela visoko iznad zemlje tako da u covjeka nisu rijetki ugrizi u glavu i vrat. Pri tome se pribilzava objektu napada velikom brzinom, poluotvorenih ustiju i duboko sisteci. Iskusni lovci na zmije kazu da se tada treba odmah baciti u stranu, jer mamba prilikom napada ne skrece i (najcesce) ne ponavlja neuspjeli napad. Zbog toga je najbolje ne priblizavati se crnoj mambi na prostoru koji nije otvoren (primjerice, u sumi). Zavrsetak napada znade biti toliko brz da objekt napada bude ugrizen 5 - 6 puta u roku od 3 - 4 sekunde, a da i ne primjeti na koja je mjesta ugrizen. Posto je mamba vrlo velika, ona ubrizga veliku kolicinu vrlo toksicnog otrova koji djeluje na zivcani sustav - zaustavlja disanje i sprijecava gutanje. Otrov ima brzo djelovanje tako da lijecenje zmijskim antiserumom treba zapoceti u roku od nekoliko minuta nakon ugriza. Nelijeceni slucajevi imaju smrtnost od 100% . U Africi zive i tri vrste zelenih mambi. One zive najcesce u sumskim predjelima koji nisu gusto nastanjeni ljudima tako da vjerojatno ugrizu manji broj ljudi. Osim toga, za razliku od crne mambe, one nisu toliko agresivne. Ipak, bolje je ne priblizavati im se.

AZIJA

U Aziji vjerojatno najvise ljudi strada od pjescane efe i od Russell-ove ljutice (Daboia russelli). Ona je cesta blizu sela, a aktivna je po noci. Tada se i dogadja najveci broj ugriza, jer mnogi ljudi u Indiji hodaju bosi. Otrov razara tkiva i krvne stanice, a nelijeceni ugriz najcesce ima smrtni ishod. Vrlo opasne zmije su i kraitovi (rod Bungarus). Kraitovi uglavnom nisu dulji od 1 m, ali imaju izuzetno toksican otrov koji djeluje na zivcani sustav. Kontrastno su obojeni: najcesce su crni ili tamo smedji sa zutim, bijelim ili crvenkastim poprecnim prugama. Zanimljivo je ponasanje prugastog kraita (Bungarus fasciatus). On je po danu potpuno bezopasan. Uzme li ga se u ruku, on tada i ne pokusava ugristi nego sakriva glavu ispod savijenog tijela. Medjutim, po noci je to sasvim druga zmija. Vrlo je agresivan i odmah se brani ugrizom. Slicno se ponasaju i neke druge vrste kraitova. Veliki broj ljudi u Juznoj Aziji strada od kraitova na spavanju. U tim krajevima, ljudi na selu najcesce spavaju na podu otvorenih vratiju i prozora. Po noci su kraitovi vrlo aktivni i cesto udju u kuce u potrazi za misevima, te prilaze ljudima koji spavaju. Posto se ljudi u snu nesvjesno okrecu, cesto znaju prignjeciti zmiju koja reagira ugrizom. Sherman A. Minton Jr. u svojoj knjizi "Venomous Reptiles" navodi slucaj koji je opisao nizozemski lijecnik F. Kopstein 1932. godine: Otac i sin zajedno su spavali u kolibi. Odjednom je mladic osjetio kako mu preko ruke gmize zmija. Brzo je povukao ruku i odbacio zmiju od sebe pri cemu ga je ona ugrizla u jagodicu prsta. Zmija je pala pola metra dalje na njegovog oca kojeg je ugrizla u nogu. Oba su covjeka kasnije umrla. Zmija je bila krait. U podrucju juzne i jugoistocne Azije zivi i kraljevska kobra (Ophiophagus hannah) koja je najveca otrovnica na svijetu. Nisu rijetki primjerci duljine 4,5 m. Posto zivi iskljucivo u sumskim podrucjima, rijetko dolazi u doticaj sa covjekom, tako da je broj ugriza ove zmije vrlo mali. Najcesce budu ugrizeni krotitelji zmija u Burmi i Tajlandu koji za svoje predstave koriste ove zmije. Ugriz je vrlo opasan, jer kobra ugrizom izluci veliku kolicinu jakog otrova. Zabiljezn je slucaj kada je kraljevska kobra ugrizla slona u kozni nabor na vrhu surle, pa je slon za nekoliko sati uginuo.

Australija

Australija: U Australiji broj vrsta otrovnica nadmasuje broj neotrovnih vrsta zmija. Kao sto je vec spomenuto, u Australiji zivi zmija sa najtoksicnijim otrovom, ali je gotovo da i nema ugriza ljudi. Na ovom kontinentu zive iskljucivo zmije otrovnice porodice Elapidae. Tu zivi nekoliko vrlo opasnih vrsta koje cesto dolaze u doticaj sa covjekom.

Jedna od najopasnijih australskih otrovnica je taipan (Oxyuranus scuttelatus) koji naraste do 3 m. Rasprostranjen je u sjevernim i sjeveroistocnim podrucjima Australije, u podrucju tropske klime. Izbjegava pustinjska i polupustinjska podrucja. Taipan ugrizom izluci malu kolicinu vrlo toksicnog otrova. Otrov taipana je dva puta jaci od otrova kraljevske kobre, a djeluje na zivcani sustav: izaziva paralizu, poremecaje u grusanju krvi i ostecuje misicna vlakna. Pokusno je utvrdjeno da otrov dobiven jednim ugrizom moze usmrtiti nekoliko milijuna miseva. Nakon ugriza, potrebno je sto prije zapoceti lijecenje posebnim zmijskim antiserumom, jer se vrlo brzo javlja trajna paraliza i ostecenje misica. Srecom, u tim podrucjima ne zivi veliki broj ljudi tako da su ugrizi relativno rijetki. Smrtnost od nelijecenih ugriza je oko 80%.

Australska smedja zmija (Pseudonaja textilis) zivi po citavoj Australiji. Iako je kolicina otrova koje se izluci pri ugrizu vrlo mala, otrov je vrlo toksican i izaziva jake poremecaju u grusanju krvi, blokira rad zivcanog sustava, te jako ostecuje bubrege. Ova zmija usmrti vise ljudi u Australiji nego sve ostale zajedno. Srodnici smedje zmije su gvadir (Pseudonaja nuchalis) i dugit (Pseudonaja affinis). I njihov otrov djeluje na isti nacin, ali im je podrucje rasprostranjenosti manje od smedje zmije, pa ljudi rijetko dolaze sa njima u doticaj.

Sjeverna Amerika: U Sjevernoj Americi zivi 19 vrsta zmija otrovnica: 15 vrsta cegrtusa, vodena mokasina, rusoglavka, te dvije vrste koraljnih zmija. Cegrtuse, rusoglavka i vodena mokasina su jamicarke, a koraljne zmije spadaju u porodicu Elapidae. Od svih njih najpoznatije su cergtuse. Znacajne su po tome sto na vrhu repa imaju tzv. cegrtaljku koju nema niti jedna druga vrsta zmija. Cegrtaljka se sastoji od labavo spojenih suhih segmenata koze koje zmija ne odbacuje pri presvlacenju. Pri pokretanju, segmenti stvaraju poseban zvuk, karakteristican za cegrtuse. Novookocena cegrtusa nema cegrtaljku, ali je nakon 3 - 4 presvlacenja vec moze koristiti. Najglasnije su cegrtaljke koje imaju 8 - 11 segmenata. Po broju segmenata ne moze se ustanoviti koliko se je puta zmija u zivotu presvukla, jer segmenti sa vrha cegrtaljke cesto otpadaju, pa cegrtaljke mogu biti krace ili duze.

Zapadna dijamantna cegrtusa (Crotalus atrox) naraste do 2 m, a nastanjuje velika podrucja Teksasa, Novog Meksika, Arizone i Arkanzasa. Slicna je istocnoj dijamantnoj cegrtusi, ali je od nje manja i manje intenzivno obojena. Osim toga, ona izbjegava mocvarna stanista i zivi u suhim stepama i polupustinjskim podrucjima. Za razliku od istocne srodnice, ova cegrtusa ne bjezi nego se suocava sa napadacem. Zbog velike agresivnosti i podrucja na kojemu zivi (visoka gustoca ljudske populacije), zapadna dijamantna cegrtusa smatra se jednom od najopasnijih zmija SAD.

Evropa

Evropa: U Evropi relativno mali broj ljudi strada od ugriza zmija. Razlog tome je da u Europi nema tako opasnih i otrovnih zmija kao na pr. u Africi ili Aziji. Osim toga, medicinska je pomoc i njega u gotovo svim dijelovima Europe lako dostupna, pa je moguce zapoceti lijecenje ugriza prije nego se razviju po zivot opasni simptomi.

U Europi zive samo opasne zmije otrovnice iz porodice ljutica. Vecina je europskih ljutica vrlo mala (mnoge su manje od 60 cm), pa ako i dodje do ugriza, kolicina ubrizganog otrova je vrlo mala. Sve europske ljutice imaju otrov u kojem prevladavaju hematotoksicne tvari. One izazivaju poremecaje u broju krvnih stanica, poremecaje u mehanizmu grusanja krvi, te izravno razaraju tkivo. Nakon ugriza javlja se bol i otok koji se brzo siri od mjesta ugriza. Na mjestu ugriza i u njegovoj okolini mogu se javiti i mjehuri ispunjeni bistrom tekucinom. Ako je ubrizgana veca kolicina otrova, a ugriz se ne lijeci, kao jedna od komplikacija (iako vrlo rijetko) moze se javiti i gangrena. Najcesci su ugrizi u prste ruku ili u nogu. Osobito su opasni ugrizi u glavu, vrat ili u krvne zile.

U Evropi ljudi najcesce stradaju od poskoka (Vipera ammodytes), ridjovke (Vipera berus), talijanske (Vipera aspis) i spanjolske ljutice (Vipera latastei). Od svih njih najopasniji je poskok. To je ujedno i najveca europska otrovnica. Zenke narastu oko 60 cm, ali muzjaci mogu narasti i do 100 cm. U nekih je populacija zamjetna razlika u boji izmjedu muzjaka i zenki. Muzjaci su pepeljasto sivi, a zenke su najcesce smedje, sivosmedje ili crvenosmedje. Na ledjima se nalazi karakteristicna "cik - cak" linija koja je u nekih primjeraka izlomljena, te cini rombove. Poskok se hrani gusterima, malim glodavcima i pticama. Pari se u proljece, a u jesen zenka okoti 3 - 10 (ponekad i vise) zivih mladih. Nije agresivan i ako se uznemirava pocinje siktati i pokusava pobjeci. Cesto ga je potrebno jako isprovocirati da bi ugrizao. Ako, medjutim, dodje do ugriza, potrebno je potraziti lijecnicku pomoc, jer je poskok jako otrovan. Prvi simptomi trovanja su bol i(ili) oticanje ugrizenog dijela tijela. Otok se javlja 2 - 3 minute nakon ugriza i brzo se siri. U velikih primjeraka zubi mogu biti i 1cm dugi, pa otrov moze biti unesen u misic sto ubrzava razvoj simptoma trovanja. Posto se poskoci lako odrzavaju i razmnozavaju u zatocenistvu, oni se cesto koriste kao izvor otrova za proizvodnju antiseruma.

preuzeto sa znanje.org
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:12 AM   #3
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Zmijski ugriz i njegovo lijecenje

Zmijski su otrovi slozene mjesavine bioloski aktivnih tvari cija je zadaca paralizovati ili usmrtiti plijen. Otrov se, medjutim, moze koristiti i u samoobrani. Biohemijskom analizom zmijskih otrova utvrdjeno je da oni sadrze mnogobrojne enzime. Do danas je utvrdjeno najmanje 26 enzima od kojih su najvazniji proteoliticki enzimi, hidrolaze argininskih estera, enzimi slicni trombinu, kolagenaze, hijaluronidaze, fosfolipaze, fosfoesteraze, acetilholin esteraze, ribonukleaze, deoksiribokukleaze, NAD nukleotidaze, laktat dehidrogenaze, L - aminooksidaze i adenozin trifosfataze. U otrovima se mogu naci i bioloski aktivne tvari niske molekulske mase. One nemaju enzimske aktivnost, ali je njihovo djelovanje u otrovu vrlo vazno. Cesto su one odgovorne za toksicno djelovanje otrova. Tako, na primjer, cisti krotoksin izoliran iz otrova cegrtusa, ima 15 puta jace toksicno djelovanje nego sirovi otrov. On je izgradjen od 18 aminokiselina, a denaturise hemoglobin, izaziva hemolizu, aktivira fibrinogen, oslobadja bradikinin, te izaziva poremecaje u disanju i smrt. U otrovima se mogu naci i tvari koje izazivaju grusanje krvi, ali i one koje sprijecavaju grusanje.

Posto su otrovi uglavnom proteinskog sastava, oni u ugrizenih mogu izazvati reakcije brze preosjetljivosti (tzv. anafilakticki sok). Medjutim, ove su reakcije na zmijske otrove vrlo rijetke i javljaju se u vrlo malog broja ugrizenih osoba.


Simptomi i posljedice djelovanja otrova

Pojava znakova trovanja zmijskim otrovom, te razvoj kasnijh posljedica zavisi od velikog broja faktora: starosti i masi zrtve, mjestu i dubini ugriza, broju ugriza, duzini trajanja ugriza (kolicini ubrizganog otrova), razni straha zmije, vrsti i velicini zmije, stanju otrovnog sustava zmije (otrovnih zlijezda i zuba), osjetljivosti osobe na otrov, patogenim mikroorganizmima prisutnim u ustima zmije u trenutku ugriza, te o brzini prve pomoci i kvaliteti kasnije medicinske obrade u zdravstvenoj ustanovi.

Ugriz ljutice cesto se moze prepoznati po tragovima otrovnih zuba na mjestu ugriza. U vecini slucajeva, u roku od deset minuta nakon ugriza, javlja se otok koji se brzo siri od mjesta ugriza i moze u roku od jednog sata, ako se ne zapocne lijecenje, brzo zahvatiti citav ugrizeni dio tijela (na primjer, ruku ili nogu). U mnogim slucajevima, uz otok javljaju se jos i lokalna krvarenja u povrsinskim dijelovima. Zbog otoka, koza je vrlo napeta, sjajna i osjetljiva na dodir.Limfni cvorovi u ugrizenom dijelu tijela ubrzo se povecaju i postaju bolni na dodir. U roku od tri sata nakon ugriza, na ugrizenom dijelu tijela, na povrsini koze ponekad se javljaju mjehuri ispunjeni seroznom tekucinom koja je, u nekim slucajevima, pomjesana sa krvlju. Ovakav razvoj simptoma cesto prati jaka bol koja se sa ugrizenog dijela siri u ostale dijelove tijela. Od ostalih simptoma cesto se javljaju slabost, povracanje, obilno znojenje, grcevi u crijevima, a ponekad i gubitak svijesti. Neki se bolesnici zale i na utrnuce zahvacenog dijela tijela odnosno na pojavu utrnuca ustiju ili usnica. Neke ljutice imaju u svojem otrovu i tvari koje sprijecavaju grusanje krvi i izazivaju krvarenje iz sluznica. Simptomi djelovanja ovih tvari su opsezna unutrasnja i vanjska krvarenja. Osobito su znacajna krvarenja iz sluznice ustiju.

Posljedice ugriza cegrtaljke


Prva pomoc kod ugriza zmije

Na ovim prostorima najvise ugriza ima u proljece i ljeto kada su zmije najaktivnije. Gotovo svi ugrizi poticu od ridjovke ili poskoka. Treba napomenuti da lose izvedena prva pomoc moze samo pogorsati stanje ugrizene osobe. Ako je doslo do ugriza treba uciniti slijedece:

1.

Pricekati nekoliko minuta. Ako nakon 5 - 10 minuta ne dolazi do oticanja ugrizenog mjesta, onda nije doslo do trovanja. Moguce je da zmija nije otrovnica ili da zmija otrovnica nije ubrizgala otrov u ranu.
2.

Ohrabriti ugrizenog. Vrlo ozbiljna trovanja su rijetka, a smrtni su slucajevi gotovo nepoznati ako se lijecenje vrsi u roku od 6 do 10 sati nakon ugriza. Zapravo, smrtni slucajevi izazvani zmijskim ugrizom toliko su rijetki da u krajevima gdje je poskok cesta zivotinja vise ljudi pogine od elementarnih nepogoda (potresa, poplava) nego od ugriza.
3.

Imobilizirati ugrizeni dio tijela. Nogu ili ruku treba omotati citavom duzinom (ne precvrsto) do dolaska u bolnicu
4.

Ne loviti zmiju! Rezultat lova su najcesce dodatni ugrizi.
5.
Sto je prije moguce, odvesti ugrizenog u bolnicu. Tokom transporta ugrizeni dio tijela sto je moguce manje micati. Pomicanjem se otrov brze siri. Ako dodje do povracanja, okrenuti ugrizenog u bocni polozaj.

znanje.org
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:13 AM   #4
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Zmije (grč. Ophidia), (lat. Serpens) su podred unutar klase gmizavaca čije je hladno i suvo telo prekriveno krljuštima. Vode poreklo od četvoronožnih gušterolikih gmizavaca sa krljuštima od kojih su se u toku razvitka odvojile i nastavile razviće u jednom pravcu. Spoljni znak ovog razvitka je nestanak nogu. Umesto zadnjih nogu kod izvesnih džinovskih zmija nalaze se još i danas ostaci karlice i nožni patrljci koji svedoče da su noge nekad postojale. Umesto nogu zmije su stekle neverovatno pokretnu kičmu. Broj pršljenova im je povećan na dvesto (kod nekih vrsta maksimalno 435). Svaki pršljen ima pozadi kuglasto udubljenje, a spreda čašicu koja sa susednim pršljenovima gradi zglob. I rebra su pomoću ovakvih zglobova sastavljena sa pršljenovima. Jako razvijena muskulatura pokreće ih vrlo lako napred i nazad. Tako se zmije pokreću pomoću rebara, pri čemu im pomaže kičma i trbušni štitovi.

Ishrana

Sve zmije su mesožderi, neke svoj plen ubijaju otrovom, druge ga udave, a neke ga živog jedu. U njihovom želudcu se nalazi visok nivo koncentracije solne kiseline koja razgrađuje progutani plen. Varenje progutanog plena od zmije zahteva smanjenje telesne aktivnosti i povećanje aktivosti digestivnog trakta. Ukoliko se zmija nađe u neposrednoj opasnosti tokom perioda varenja ona će povratiti svoj plen napolje i pobeći. Zmije takođe imaju neverovatnu pokretljivost viličnog pribora. Gornja vilica, krilata kost i nepčane kosti mogu se pomicati napred, nazad, bočno i obratno, a donja vilica koja je spojena sa dugačkom kvadratnom kosti, može jako napred da se ispruži. Ona može da se pomera i bočno jer njeni prednji krajevi nisu sresli već su spojeni jako istegljivom tetivom. Zbog ovakve vilice zmije imaju veliki zev i mogu da uhvate mnogo veći plen. One zariju zube u plen i drže ga čvrsto jednom polovinom vilice, drugom polovinom popuštaju, da bi ga zatim još dublje uhvatile, tako se one “navlače” na svoj plen. Što se tiče čula kod zmije, nisu ostvarile neki veliki evolutivni napredak, najrazvijenije čulo im je čulo dodira koje se nalazi u njihovom račvastom jeziku. Čula vida i sluha nisu naročito razvijena.

Presvlačenje


Nekoliko puta godišnje zmije skidaju kožu zato što se istrošila od puzanja tlom, ili zato što im je postala pretesna, takođe na ovaj način zmija se rešava spoljašnjih parazita. Pre "presvlačenja" prestanu jesti, oči im postanu mutne, a koža promeni boju. Za razliku od drugih reptila zmija svoju košuljicu skidaju u jednom komadu, poput čarape. Na nekom tvrdom objektu će pri nosu napraviti poderotinu i trljati se od taj kamen dok cela košuljica ne spadne.

Викимедија
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:14 AM   #5
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Živeti sa prirodom


ZMIJE OTROVNICE


Odlučio sam da vas upoznam sa opasnošću ujeda zmija otrovnica iz dva razloga: prvo, najveća relna opasnost koja vam od životinja preti prilikom boravka u prirodi je ujed zmije (jako su male šanse da vam neposredna opasnost preti od neke druge divlje životinje) i drugo, ukoliko vam se dogodi ova nesreća, važno je da umete da brzom intervencijom spasete svoj ili tuđi život.


Mere opreza


Opšte pravilo je da vam od divljih životinja ne preti nikakva opasnost ukoliko ih ne uznemiravate. Sve divlje životinje beže od čoveka a napadaju ga samo ukoliko se osećaju ugroženo! To podrazumeva da ste direktno naleteli na njih, da imaju mladunce koje će braniti, ili pak da ste na neki drugi način ugrozili njihov opstanak.

To sve važi i za zmije. One napadaju čoveka samo iz straha, i samo i jedino ukoliko ih nagazite! Zmije su jako opasne i u sezoni parenja ili dok neguju mladunce ali i tada, ako se povučete bez naglih pokreta, neće vas napasti. Zaštita od ujeda otrovnice na zahteva nikakve posebne mere već samo oprez! Vodite računa da po bespuću i kamenjaru ne idete bosi. Pri podizanju kamena, branju grožđa, pri radu ili igri u maslinjaku, polju itd. treba stalno biti oprezan. Najbolja preventiva je da kada prolazite čestarima, kroz visoku travu ili šumu pravite galamu: pevajte, glasno pričajte, lupajte štapom, kršite granje oko sebe… Sve divlje životinje, pa i zmije će se skloniti sa puta kojim idete. Dobro je da imate čizme sa debljim zidom koji zmijski zubi ne mogu da probiju: kožne, planinarske, čak i gumene čizme mogu odlično da posluže. Dobro je i da vam pantalone budu od čvršćeg materijala. Ukoliko se zmija nagazi ona će se instiktivno okrenuti i ujesti za nogu, najčešće u visini čuklja. Ako su na nogama čizme onda neće biti problema.


O zmijama


Zmije su, kao što je poznato – gmizavci. One su ili neotrovne i potpuno bezopasne, ili otrovne i vrlo opasne.

Otrovne zmije se u brzini teško razlikuju od neotrovnih, ali osnovno je to da otrovnice imaju izraženu trouglastu glavu (kod neotrovnih je ona više jajolika) i dosta sužen vrat, dok kod neotrovnih to nije slučaj. Žive na svim meridijanima ali ih mnogo više ima u toplijim krajevima. Najopasnije su otrovnice u tropskim predelima. U Južnoj Americi i naročito u Indiji, od ujeda otrovnih zmija svake godine umre desetine hiljada ljudi.
Grupu opasnih otrovnih zmija čine: kobra, istočnoindijska naočarka i mnoge druge zmije Afrike, Australije i južne Amerike kojih u Evropi nema. Ali ne varajte se, u Evropi žive viperene, kojih opet nema u tropskim krajevima. Među ovim otrovnicama najopasnije su: poskok (kamenjarka) i šarka. Obe vrste žive u našim krajevima, a jedna od druge se razlikuju po šari na leđima i po glavi. Šarka je i dobila ime po tamnoj, izlomljenoj (cik-cak) šari na leđima. Deblja je i krupnija od poskoka. Šarke se po pravilu sreću u šumovitim krajevima, dok se poskok češće nalazi na kamenjaru, u toplijim krajevima, na moru… Poskok je nešto manja i tanja zmija, ali opasnija i otrovnija od šarke. Kao i sve zmije otrovnice ima jako izraženu trouglastu glavu (gledano odozgo) i roščić na nosu (to nema ni jedna druga zmija).

Otrovni aparat u svih zmija otrovnica je u osnovi jednak. Sastoji se iz dva oštra i šuplja zuba koja su u vezi s dvema otrovnim žlezdama. Mesto gde se nalaze otrovne žlezde zavisi od vrste zmije, ali kod većine se nalazi u gornjoj vilici. Žlezde luče otrov koji se skuplja u kesicama iznad šupljih zuba. Jačina i količina otrova su različiti i zavise od mnogo faktora: ako je zmija sita ili ako je ujedala više puta uzastopce, otrov je slab i nema ga dovoljno, a ako je gladna ili ako je dugo na suncu, otrov je jak i ima ga mnogo.


Dejstvo otrova


Otrovnice su veoma pokretne, nisu plašljive, umeju da plivaju i brzo napadaju. Ujed je munjevit. Na mestu ujeda se vide dve male ubodne ranice koje ne krvare. Ubrzo na tom mestu nastane crveni prsten koji postaje plavičast, tj. rana pomodri i javi se otok. Nešto kasnije se na tom delu tela javlja obamrlost. Kad jednom uđe u krv, otrov se raznosi po celom telu. Otrovani oseća drhtavicu i slabost, javlja se vrtoglavica, puls mu se ubrzava a disanje postaje sve teže, bled je, često povraća i ima prolive, gubi svest. Kasnije se javljaju grčevi i potpuna neosetljivost (koma). Ukoliko se ne reaguje blagovremeno, nastupa paraliza centra za disanje a malo zatim i srce prestane da radi.


Prva pomoć


Sastoji se u potpunom mirovanju povređenog. Ujedeni ud treba podvezati, umereno stegnuti poveskom neposredno iznad mesta ujeda, i imobilisati. Povremeno (3-5min) popuštati povesku jer krv mora da cirkuliše i kroz otrovani deo tela, odnosno od vena ka srcu. Na samom mestu ujeda naprave se kroz kožu dva unakrsna reza (slovo "H") u dubini od 3-4mm, i pusti se da rana iskrvari. Tako će sa krvlju izaći i veći deo otrova. Nikako se ne preporučuje isisavanje rane ustima, jer je i najmanja ranica na ustima ili usnoj duplji, kao i kvaran zub, dovoljna da se otruje i onaj koji pokušava da pomogne! Rezovi se prave nožem, žiletom ili drugim oštim predmetom čije je sečivo opaljeno na plamenu ili obrisano alkoholom. Unesrećenom davati što više tečnosti: čaja, kafe, voćnih sokova i drugih napitaka, ali nikako alkohol. Zatim ga treba što pre preneti do najbliže medicinske ustanove gde će primiti serum protiv zmijskog otrova.
sa sezampro
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:18 AM   #6
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Zmije u teratrijumima


Loptasti piton


( Python regius)

Ako se ikada zapitate koja je vrsta zmije najbolji , a koja najgori izbor za cuvanje u terarijumskim uslovima , odgovor na oba ova pitanja se moze naci u jednoj vrsti a to je Loptasti piton ( Python regius) .Ovu kontradikciju lako je objasniti.Loptasti pitoni koji poticu iz odgajivacnica verovatno su najbolji izbor zmije za kucnog ljubimca.Medjutim, loptasti pitoni koji poticu iz prirode, koji se love i izvoze iz svojih prirodnih stanista najgori su izbor.Jedinke iz odgoja lako je cuvati,dok su uvezeni pitoni poprilicno problematicni.Loptasti pitoni iz odgoja znatno su skuplji od svojih divljih rodjaka i redji su na trzistu,ali je razlika u ceni beznacajna kada uzmemo u obzir kakvu zivotinju zelimo za svog kucnog ljubimca.

Loptasti pitoni iz prirode cesto su preplavljeni unutrasnjim i spoljasnjim parazitima,tesko projedu u zatocenistvu a nekada odbijaju hranu i po nekoliko meseci .

Ovo nije slucaj sa jedinkama iz odgoja koji ne odbijaju hranu i nikada nisu bili izlozeni parazitima iz prirode.Cak sta vise pitoni iz odgoja ne trpe stres koji nastaje zarobljavanjem i usled transporta iz njihovog prirodnog stanista.

Uzimajuci sve ovo u obzir u nastavku cu se zadrzati samo na jedinkama iz odgoja, a o problemima koje nose ne samo pitoni , vec i ostali reptili koji poticu iz prirode pisacemo u nekom narednom broju.

Opis vrste


Svoj popularni naziv, loptasti piton, dobio je zahvaljujuci osobini da kada se uplasi sklupca svoje telo u obliku lopte a glavu uvuce u unutrasnjost svog tela.

Loptasti pitoni su jedni od najmanjih vrsta roda Python , koji obuhvata i dzinove poput mrezastog pitona, africkog kamenjarskog pitona, indijskog i burmanskog pitona( o burmanskom pitonu vec je pisano u trecem broju PetPlanet-a).Dok ovi dzinovi narastu i po nekoliko metara odrasli loptasti pitoni dugacki su izmedju 1,2-1,5 metara.

Loptasti piton je zdepasta zmija sa veoma kratkim repom sto ukazuje na njihovu terestrijalnu prirodu ( loptasti piton nije poznat kao vest penjac).Jedni su od najlepsih zmija uopste zbog cega se jos nazivaju i kraljevski pitoni ( sto je i sam prevod latinskog naziva, regius = kraljevski) .Zivopisno su obojeni u kestenjasto- braon i zlatnim nijansama. U prirodi zive u savanama i tropskim sumama zapadne pod-saharske i centralne Afrike.

TERARIJUM

Za cuvanje loptastog pitona potreban je terarijum. Terarijum 100 cm dugacak i po 50 cm visok i sirok dovoljan je da zadovolji potrebe odraslog pitona . Terarijum je zatvoren sa svih strana sem otvora za ventilaciju koji se pokriva mrezom.Ventilacioni otvor se obicno nalazi na krovu terarijuma i zauzima oko 1/5 povrsine krova.Kao podloga u terarijumu koristi se treset ili krupnija piljevina .Minimalna debljina podloge je 5 cm.Terarijum se moze ukrasiti granama, panjevima, ponekim krupnijim kamenom i vestackim biljem da bi ambijent izgledao sto prirodnije.

U terarijumu se OBAVEZNO mora obezbediti mesto za sakrivanje, jer su loptasti pitoni podlozni stresu ukoliko su konstantno izlozeni pogledu ili se terarijum nalazi na nekom prometnom mestu. Obicna kutija za cipele na kojoj se probusi rupa dovoljna da se kroz nju provuku odlicno je resnje ukoliko zanemarimo estetski kriterijum.Mesto za sakrivanje moze se obezbediti i pravljenjem pecinica od vec postjeceg granja, panjeva i kamenja u terarijumu.U terarijumu se nalazi i posuda za vodu koja sluzi za pice a dovoljne velicine da mogu u nju da udju i omeksaju svoju kosuljicu kada im je vreme presvlacenju.

Odgovarajuca temperatura u terarijumu od vitalnog je znacaja. Odgovara im dnevna temperatura od 28- 32 C, dok nocu moze biti niza za nekoliko stepeni.Za zagrevanje terarijuma koriste se spot lampe( reflektor sijalice) ili kabal grejaci koji se postavljaju ispod podloge u terarijumu.

ISHRANA

Loptasti pitoni se hrane glodarima, u prirodi najcesce jednom vrstom skocimisa,dzerbilima, a u terarijumskim uslovima belim misevima i pacovima.Tek rodjeni pitoni hrane se nedelju danu starim misevima, kako rastu velicina plena se povecava.Odrasli pitoni hrane se odraslim misevima ili polu-odraslim pacovima.Mladi loptasti pitoni hrane se na svakih 7 dana sa po jednim misem , a odrasli na 10-15 dana sa po 3-4 misa ili 1 pacovom.

Kada zmije odbijaju hranu to je obicno znak bolesti,stresa, losih uslova cuvanja, niske temperature...Medjutim, ponekad, cak i potpuno zdravi loptasti pitoni koji poticu iz odgoja odbijaju hranu i po nekoliko meseci iz nepoznatih razloga.Ako se to desi nemojte se previse brinuti ( ukoliko ste sigurni da je vas ljubimac zdrav , naravno) , budite strpljivi i s vremena na vreme mu ponudite hranu,ali nikada ne ostavljajte glodare u terarijumu sa zmijom duze od sat vremena.Za redovno hranjenog pitona u dobroj kondiciji visemesecni post nece izazvati posledice po njegovo zdravlje.

Redovno odrzavajte higjenu u terarijumu, uklonite ostatke svarene hrane, menjajte vodu na svakih nekoliko dana i mesecno podlogu u terarijumu a kompletno ciscenje terarijuma 3-4 puta godisnje.Zmije, uopste, su u poredjenju sa svim zivotinjama koje se mogu cuvati kao kucni ljubimci najlakse za odrzavanje.Loptasti pitoni su interesantne zivotinje, koje zahtevaju minimum paznje da bi ziveli sa vama 20 pa i vise godina.

Text by Predrag Radosavljevic®
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:19 AM   #7
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Tigrasti Burmanski Piton
Python molurus bivittatus

Burmanski, ili kako se kod nas naziva, Tigrasti piton, omiljen je medju mnogim teraristima, jedna je od prvih vrsta zmija cuvanih u zatoceništvu. Poznat je podatak da su još srednjevekovni cirkusi posedovali ovu zmiju i pokazivali je ljudima izazivajuci strah i divljenje, a i danas je njihov nezabiolazni stanovnik. Za ovu zmiju su vezane mnoge legende, npr. da može da poraste do 20 metara, savlada pet ljudi odjednom, proguta kravu ili konja...Ovo je preuvelicavanje i verovatno posledica one izreke “U strahu su velike oci”, kao i neznanja I mešanja ove vrste sa temperamentnim mrežastim pitonom (Python reticulates) koji je najveci od oko pedeset vrsta pitona (raste I do 10 metara).

Tigrasti piton poseduje veoma atraktivna šare.Osnovna boje je žuckasta, sa velikim kestenjasto-braon mrljama koje se medjusobno dodiruju, a na svetlosti se cesto javlja plavicasti odbljesak koji izgleda fantasticno. Na glavi ima tamnu šaru lucnog oblika I svetle pruge preko oba oka. U zarobljeništvu je cest I albino varijetet. Tigrasti pitoni žive na podrucju kišnih šuma jugoistocne Azije, ukljucujici I Burmu, Tajland Vijetnam, Južnu Kinu I Indoneziju. Staništa variraju od guste vegetacije na recnim obalama, do šumovitih planina. Jadnako se dobro snalaze na tlu I na drvecu. Odlicni su plivaci I vole da uživaju u dugom kupanju u toplim rekama. Dan provode suncajuci se, a uglavnom su aktivni u sumrak. U prirodi se hrane rezlicitim plenom, vodozemcima, gmizavcima, pticama I sisarima.

Mogu da narastu I do 7 metara, mada se dužina odraslih jedinki najcešce krece izmedju 5 I 6 metara. Zmije rastu citavog života, što znaci da je velika jedinkau isto vreme I veoma stara, a životni vek im je oko 25 godina.

Pored Burmanskog pitona postoje još dve podvrste: indijski piton (Python molurus molurus) I cejlonski piton (Python molurus pimbura). Sve tri podvrste su ugrožene I zakonom zašticene, jer je njihova brojnost znatno smanjena zbog prekomernog lova radi kože, a za potrebe modne industrije. Takodje, dugo su intenzivno lovljeni mladi primerci I izvoženi na Zapad, gde se cuvaju kao kucni ljubimci. Na srecu, pre dvadesetak godina odgajivaci su, najpre u Americi, a kasnije I u Evropi, poceli da ih razmnožavaju u zatoceništvu.

Takve jedinke, koje nisu videle prirodu, u kucnim uslovima postaju prave maze koje satima mogu ležati u krilu svog vlasnika, jer im prija temperatura ljudskog tela. Medjutim, tigrasti pitoni nisu hladni, kako se to obicno misli, jer se ove tropske zmije cuvaju u zagrejanim terarijumima, a temperatura zmijskog tela je tek nešto viša od spoljne. Zmija pamti I prepoznaje svog vlasnika po mirisu. Njihova koža nije ljigava, baš naprotiv, potpuno je suva, ali se presijava pa izgleda kao da je vlažna.

Cuvanje u kucnim uslovima

Ishrana

Tigrasti pitoni seu terarijumu hrane glodarima. Tek rodjeni pitoni dovoljno su veliki (oko 40cm) da se mogu hraniti miševima, u pocetk polu-odraslim, a kasnije odraslim. Jedan miš nedeljno za njih je dovoljan obrok. Kada dostignu dužinu od preko 1,2 metra, prelazi se na vece glodare (bele pacove) I tada se mogu hraniti na svakih 10-15 dana. Polu-odrasli I odrasli pitoni hrane se zamorcima ili zecevima, jednom ili dve puta mesecno. Vremensko rastojanje izmedju obroka zavisi od velicine prethodnog, veci obrok znaci I duže vreme neophodno za varenje hrane. Metabolizam zavisi I od temperature, isti obrok ce pre svariti na višoj nego na nižoj temperaturi. Naravno, dozvoljeno je odstupanje u granicama za njih optimalne temperature. Gladari kojima se hrane obavezno se uzgajaju u zatoceništvu I nikako ih ne treba uzimati iz prirode, jer mogu da zaraze zmiju. Posle hranjenja pitone ne treba uzimati u ruke 2-3 dana, jer im to možeizazvati mucninu.

Terarijum

Terarijum se može napraviti od stakla, pleksiglasa ili drveta. Dok su mladi, mogu se cuvati u manjem terarijumu (zapremine oko 100 litara), a veliki pitoni se cuvaju u terarijumu minimalnih dimenzija 150x70x50cm (dužina x širina x visina). Pojedini vlasnici ih puštaju da veci deo vremena provode van terarijuma slobodno se šetkajuci po stanu.

Terarijum se može zagrevati na više nacina:

1. može se zagrevati citava prostorija u kojoj se terarijum nalazi
2. pomocu raznih vrsta terarijumskih grejaca
3. pomocu reflektor lampe koja je ujedno najbolje I najjeftinije rešenje

Lampa (mogu se koristiti I 2-3 lampe u zavisnosti od velicine terarijuma) se postavlje u jedan kraj terarijuma, tako da se temperatura u tom delu krece izmedju 30 I 34°C, u suprotnom delu terarijuma temperatura je za nekoliko stepeni niža I na taj nacin je obezbedjena temparaturna razlika. Zmija se krece izmedju toplijeg I hladnijeg dela terarijuma I sama nalazi svoj temperaturni optimum koji joj u datom momentu najviše odgovara. Nocu se lampe gase I temperatura može da padne I do 20°C, što predstavlja normalni temperaturni I svetlosni ciklus dana I noci.

Što se osvetljenja tice, svetlost koja dolazi od reflektor lampi je sasvim dovoljna. Iz estetskih razloga se mogu koristiti fluorescentne neonke koje intenziviraju boje.

U suprotnom kraju terarijuma od reflektor lampe ostavlja se otvor za ventilaciju koji se prekriva mrežom (za vece pitone obavezno žicanom, jer plasticnu, kao što je ona za komarce, mogu lako da probiju). Ventilacioni otvor se najcešce nalazi na krovu I iznosi otprilike 1/5 njegove površine.

U terarijumu se za podlogu koristi krupnija piljevina ili sterilisani treset. Terarijum se može urediti granama, panjevima, ponekim vecim kamenom I veštackim biljem.

Debljina grana treba da bude srazmerna velicini same zmije. U terarijumu je obavezna posuda za vodu koja služi za pice, a dovoljne je velicine da mogu da udju u nju I omekšaju svoju košuljicu kada im je vreme za presvlacenje. Presvlacenje predstavlje normalan proces rasta kojim zmija svlaci mrtav površinski sloj kože koji joj je postao “tesan”. Pitoni se u proseku presvlace na svaka dva meseca.

Moja najveca ambicija, od kako sam poceo da se bavim teraristikom, jeste razmnožavanje ovih, na svoj nacin predivnih i svakako interesantnih, egzoticnih životinja. Ove godine to mi je i pošlo za rukom. Naime, moja dva najveca pitona, Alexandra (4 metra) i Alexandar (3,7 metara) parili su se ove zime tri puta, jedanput u januaru i dva puta u februaru. Ubrzo posle treceg parenja ženka je prestala da jede i to je bio jedan od prvih znakova uspešnog parenja.Gravidne ženke pitona ne jedu sve do izleganja mladih. Kako su dani prolazili, Alexandra je postajala sve deblja (što je uslovljeno razvijanjem jaja u njoj) i više nije bilo sumnje da je gravidna. Par dana pre polaganja jaja pocele su kontrakcije mišica i ona je postajala sve aktivnija, tražeci pogodno mesto za polaganje jaja. Konacno, oko 11 casova pre podne, 17. aprila 2004. “porodjaj” je poceo. Kako postoje dva nacina inkubacije jaja, prvi je da se inkubacija jaja obavi u namenskom inkubatoru, a drugi da se ženka ostavi zajedno sa jajima i sama obavi inkubaciju, kao što je to slucaj u prirodi, trebalo je odluciti.

Ja sam se odlucio za prvo rešenje, jer je na taj nacin mnogo lakše kontrolisati temperaturu i vlažnost koji su od presudnog znacaja za inace osetljiva zmijska jaja.

Inkubator je bio spreman. Problem koji me je posebno brinuo je – kako uzeti jaja ženki pitona koja ce verovatno braniti svoj porod. Ali, na moje iznenadjenje, Alexandra je bila potpuno mirna i ja sam ih redom kako je polagala jaja, uzimao i premeštao u inkubator. Konacan rezultat posle osmocasovnog “porodjaja” bio je 38 jaja, što je prilicno veliki broj s’ obzirom da se radi o mladoj ženki kojoj je ovo prvo parenje. Mlade ženke obicno polažu izmedju 10 i 25 jaja, dok one vece i starije mogu da položei do 50 jaja.

Inkubacija jaja traje izmedju 58 i 63 danai za sada sve protice bez problema i pitanje je dana kada ce bebe pitona probiti kožastu ljusku jajeta. Koliko ce mladih pitona ugledati svetlost dana saznacete u sledecem broju Pet Planet-a, jer je proces izleganja mladih iz jaja retko kad 100% uspešan.

Ovo je prvi put na prostorima bivše Jugoslavije (izuzev u ZOO vrtu) da je došlo do sparivanja ove vrste zmija.

Posle 57 dana inkubacije, 13.juna prva beba pitona probila je ljusku jajeta. Po probijanju ljuske, mali pitoni ostaju u svom jajetu još dan, dva dok sasvim ne usisaju u sebe deo žumanceta koji se još uvek nalazi u jajetu. Nakon toga, pupak zarasta i pitoni dugi oko 60cm napuštaju svoje jaje. Buduci da imaju rezerve hrane u sebi, oni ne jedu do prvog presvlacenja, koje nastupa otprillike nedelju dana po izlasku iz jajeta. Posle toga, prvi put se hrane miševima.

Text by Predrag Radosavljevic®
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:21 AM   #8
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

ZAŠTIĆENE VRSTE U CRNOJ GORI: ZMIJE 5.


03.06.2007.


Neopravdano omražene

Sve zmije su mesožderi. Neke svoj plijen ubijaju otrovom, druge ga udave, a neke živog jedu.
Njihovo ime se najčešće izgovara sa velikom dozom straha i mržnje, a veoma čest prizor u toplim ljetnjim danima su beživotna tijela smrskane glave, koja obično vise okačena pored puta kao dokaz “herojstva” ili “opomena” na prisustvo ovih “opakih stvorenja”. Brojne prederasude i zablude vezane za zmije su vjerovatno posljedica nasljedja i veoma slabog poznavanja ove grupe životinja. To medjutim, nije slučaj samo sa zmijama, već su kod nas skoro svi vodozemci i gmizavci veoma omraženi. Zbog toga je upoznavanje sa osnovnim karakteristikama ovih životinja i obavještavanje javnosti o zaštićenim, rijetkim i ugroženim vrstama veoma bitno u razbijanju predrasuda o opasnosti ovih životinja.
Zmije imaju jako izduženo cilindrično tijelo koje se završava tankim repom. Druga bitna karakteristika je da nemaju ekstremitete pa se kreću vijuganjem tijela zahvaljujući kontrahovanju mišića trupa i repa, opirući se o podlogu vrhovima rebara i trbušnim pločicama.
Na glavi ne postoji bubna opna. Gornji kapak je zakržljao a donji je srastao sa gornjim, sačinjavajući providnu opnu ispred oka. Otuda onaj neprijatni, ukočeni pogled zmija. Jezik je dugačak, jako pokretljiv, na vrhu duboko rascijepljen. Vilice su neobično pokretljive zahvaljujući elastičnim vezama izmedju kostiju vilica, što omogućuje ovim životinjama da progutaju plijen mnogo većeg prečnika nego što je prečnik same zmije. Zubi zmija su zašiljeni kao igle i kukasto povijeni unazad. Nepodesni su za kidanje i žvakanje hrane pa zbog toga zmije gutaju cijeli plijen počinjući najčešće od glave. One zariju zube u plijen i drže ga čvrsto jednom polovinom vilice, drugom polovinom popuštaju, da bi ga zatim još dublje uhvatile.
Najrazvijenije čulo im je dodira koje se nalazi u njihovom račvastom jeziku. Čula vida i sluha nijesu naročito razvijena.
Zmije su izuzetak medju kičmenjacima po tome što kod nekih rodova postoje žlijezde koje stvaraju otrov koji se u tijelo žrtve unosi posebno gradjenim zubima koji se nalaze na gornjoj vilici.
Što se ishrane tiče sve zmije su karnivori (mesožderi). Neke svoj plijen ubijaju otrovom, druge ga udave, a neke živog jedu. U njihovom želucu se nalazi visok nivo koncentracije solne kiseline koja razgradjuje progutano. Varenje plijena od zmije zahtijeva smanjenje tjelesne aktivnosti i povećanje aktivosti digestivnog trakta. Sitnije vrste se hrane glistama, insektima i drugim zglavkarima a krupnije skoro isključivo kičmenjacima.
Zmije uzimaju hranu u dužim vremenskim intervalima a ne svakodnevno kao ostale životinje i mogu nevjerovatno dugo da izdrže bez hrane.
Zmije naših krajeva u toku zime hiberniraju (spavaju zimski san). Većina vrsta se razmnožava jajima. Kod nas samo otrovnice (šarka i poskok) radjaju žive mlade. Imaju relativno dug vijek. Pripadnici vrsta male veličine tijela žive i do 12 godina, dok krupnije zmije mogu doseći starost od 40, pa i više godina.
Žive uglavnom na suvim sunčanim mjestima. Neke provode većinu vremena u vodi ili pored vode, a neke kopaju hodnike u zemlji i rijetko se pojavljuju na površini (kao što je crvolika zmija).
Napadaju samo kad su ugrožene. Dakle, ne napadajte ih i one neće vas. Naročito ne dirajte one sa spiska zaštićenih životinjskih vrsta na kojem je većina naših neotrovnica:
- barska bjelouška – Natridž natridž
- riječna bjelouška – Natridž tešellata
- glatki smuk – Coronella austriaca
- primorski smuk – Hierophis gemonensis
- zmija šilac – Platyceps najadum
- obični smuk – Zamenis longišimus
- šareni smuk – Zamenis situla
- prugasti smuk – Elaphe ljuatuorlineata
- mrki smuk – Malpolom monspešulanus


Presvlačenje


Tijelo zmija je pokriveno rožnim slojem koji se periodično odbacuje u cjelini u vidu takozvane „zmijske košuljice“ kojoj se u narodu pripisuje ljekovito i magijsko svojstvo (simbol podlmadjivanja). Zmije skidaju kožu zato što se istrošila od puzanja ili im je postala pretijesna. Na ovaj način zmija se oslobadja i spoljašnjih parazita. Prije "presvlačenja" prestanu da jedu, oči im postanu mutne, a koža promijeni boju. Za razliku od drugih reptila zmije svoju košuljicu skidaju u jednom komadu, poput čarape. Kako to radi? Na nekom tvrdom objektu, na primjer kamen, pri nosu napravi poderotinu i trlja se o njega dok cijela košuljica ne spadne.


Crna Gora - raj za zmije


Dva nacionalna parka - Lovćen i Skadarsko jezero, te Prokletije, područja su maksimalne raznovrsnosti herpetofaune u Crnoj Gori. Zastupljena je 51 vrsta gmizavaca i vodozemaca, odnosno 57 taksona. Ne zna se za sličan primjer u Evropi. Već izdvojene „oblasti izuzetnih skupova vrsta“ u Evropi kao što je Peloponez (Grčka) u kome ima 45 vrsta, zaostaju za područjem južne Crne Gore.
Džukić (1995) smatra da južni dio Crne Gore ispunjava sve kriterijume na osnovu kojih se vrši izdvajanje biogenetskih rezervata za skup vrsta od globalnog značaja. On je dao i prvi detaljan spisak vodozemaca i gmizavaca u Crnoj Gori i Srbiji koji su od potencijalnog medjunarodnog značaja u odnosu na status ugroženosti, odnosno zaštite. Na tom spisku nalazi se 14 taksona zmija od čega su 9 balkanskih endema i 1 subendem Crne Gore. Većina zmija sa ove liste su ranjive u ugrožene a za jednu od njih (Daboia (V.) lebetina schnjeizeri) se pretpostavlja i da je iščezla jer nije nadjena na našoj teritoriji poslije 1943. godine.

- nauka koja se bavi pročavanjem zmija zove se herpetologija
- latinski naziv za zmije je serpentes

Lidija Polović, specijalista herpetolog
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:24 AM   #9
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Zmije otrovnice na nasim prostorima

Poskok (Vipera ammodytes) je ujedno i najveća evropska otrovnica. Glava mu je srcolikog izgleda, s karakterističnim roščićem na vrhu nosa. Boja tijela varira u zavisnosti od prebivališta i ide od svijetlo sive do crvenkasto smeđe. Vijugava leđna šara je kontinuirana i jasno izražena. Ženke narastu oko 60 cm, a mužjaci mogu narasti i do 100 cm. Poskok se sreće u svim krajevima BiH do visine od 2000 m/nv.

Šarka ( Vipera berus) se nalazi u cijeloj Evropi. Duga je oko 60 do 80 cm, te također ima "cik-cak" liniju uzduž tijela i znatno je manja od poskoka. Glava joj je šira i oblija, sa velikim okom crvenog odsjaja i karakterističnom bjelom prugom uz rub gornje čeljusti. Šarka naseljava surovije predjele i može se sresti i iznad 2000 m/nv. Za razliku od poskoka ulazi i u vodu. Kod nas se javlja više podvrsta šarke:

Obična šarka (Vipera berus berus), ima sivkasto smeđu boju tijela i kontinuiranu tamnu vijugavu šaru oivičenu nizovima tačkica. Slična je poskoku, ali je manja i šarenija i nema roščić.

Crna šarka (Vipera berus prester), je potpuno crna zmija. I ona ima vijugavu šaru koja se vidi pri određenom lomu svjetla. Naseljava planinska područja, ali nešto niže nadmorske visine. Može se naći na Velikom i Malom polju na planini Igman.

Bosanski šargan (Vipera berus bosniensis), je žuto smeđe boje sa isprekidanom leđnom šarom koja je najčešće u vidu tamnih poprečnih pruga. Rijetko naraste iznad 40-tak cm. Hrani se skakavcima. Naseljava planinske rudine i čest je na Bjelašnici.

Planinska šarka (Vipera ursinii macrops), je najmanja evropska ljutica. Prosječna dužina je 45 cm. Živi u planinskim područjima, iznad 1500m n/m južnim područjima BiH. Glava joj je malena i na njuški zaobljena, a oči su relativno velike temeljna boja joj je siva ili žućkasto-siva, ljuskice na grlu i usnama imaju crne rubove. Leđna cik-cak pruga je vrlo varijabilna i u dosta primjeraka razbijena u nepravilne mrlje i/ili poprečne pruge. Trbuh joj je svjetlo smeđ, tamno smeđ ili siv. Po temeljnoj boji vrlo je slična šarki.

Neotrovne zmije

Naše neotrovne zmije su obuhvaćene porodicom smukova (Colubridae). Od vrsta su zastupljene:

Bjelouška (Natrix natrix), naraste do 1,5 m. Tijelo je odozgo tamno maslinasto sa crnim tačkicama i upadljivim bijelim mrljama iza glave, doka je odozdo žućkasto bijela. Vezana je za vodu i odlično pliva. Hrani se tritonima, punoglavcima i insektima.

Smuk (Coluber longissimus) je naša najveća zmija. Može narasti i preko 2 m. Boja tijela je jednolična, sivkasto smeđa bez jasnih šara. Nalazimo ga po livadama i šumskim proplancima do 1500 m/nv.

vikipedija
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 11.08.2007, 08:25 AM   #10
 
Avatar korisnika _Anna_
 
Status : Diskutant
Reputacija : _Anna_ je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 11
Korisnik od : 15.09.2006
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,996
Default

Zanimljivost - zmije i ljudi

Svjetski rekord u ljubljenju zmije otrovnice

Malezijski krotitelj zmija Shahimi Abdul Hamid najavio je da će pokušati srušiti svjetski rekord u ljubljenju otrovne zmije i dati joj pedeset "pusa" u deset minuta.
---
Shahimi Abdul Hamid rekao je kako će njegov pokušaj 11. ožujka u odmaralištu u Gentingu snimati televizija za popularnu emisiju "Ripley: Vjerovali ili ne".

Trenutačni rekord drži jedan Amerikanac koji je otrovnicu poljubio trideset puta.

Shahimi (33) kaže kako se nada punoj potpori Malezijaca.

Shahimi je u srijedu u sjevernomalezijskoj pokrajini Kedahu pokazao svoju vještinu i 21 put poljubio otrovnu trometarsku kraljevsku kobru.

Izvor: IskonInternet
_Anna_ nije na forumu   Odgovori sa citatom
Odgovori

Bookmarks

Opcije teme
Način prikaza

Opcije postovanja
Ne možete kreirati novu temu
Ne možete poslati odgovor
Ne možete dodati priloge
Ne možete prepraviti svoju poruku

BB kod je uključen
Smajliji su uključeni
[IMG] kod je uključen
HTML kod je uključen


Slične teme
Tema Temu otvorio/la Forum Odgovora Poslednji post
kako otjerati zmije djaii Životinjsko carstvo 66 11.10.2010 07:22 PM



Forum Right Top
Forum Left Bottom Forum Right Bottom
 
Right Left
Korisnicki pristup
Zaboravili ste šifru?
Forum LeftForum Right


Forum statistike:
Korisnika: 52,381
Tema: 19,328
Poruka: 833,513

Trenutno je 479 aktivnih korisnika na forumu.
Forum LeftForum Right


Forum LeftForum Right


Izdvajamo:
Forum LeftForum Right


Preporucujemo:
Forum LeftForum Right


Radio:
Forum LeftForum Right


Marketing:
Forum LeftForum Right


Reklame:
Forum LeftForum Right
Right Right
Right Bottom Left Right Bottom Right