UNICORN

Dok se širom sveta sve češće eksperimentiše sa genetskim kodom biljaka i životinja i stvaraju nove vrste, još se vode polemike šta se dobija ukrštanjem različitih organizama. Ono što je doskora bilo moguće samo u filmovima, desilo se i u stvarnosti, a na vlastima je da odluče šta sa genetski modifikovanim organizmima (GMO), koji sve više postaju neminovnost, bilo direktno kao hrana ili kao njeni sastojci.

GMO su oni proizvodi kod kojih je izmenjen deo genetskog materijala odnosno DNK, prenosilac naslednih osobina. Prvo se krenulo s nižim organizmima, bakterijama i virusima, a kasnije se prešlo na niže, pa na više biljke i, na kraju, na životinje i čoveka. Tako se, recimo, presađivanjem gena koji utiče na veličinu mogu dobiti mnogo veće biljke, ili mnogo krupniji i slađi plodovi nego što bi, inače, u normalnim uslovima bili.

Španci gaje modifikovani kukuruz
Najčešće namirnice izložene genetskoj modifikaciji (GM) su soja, kukuruz, krompir, repica i pirinač. GM kukuruz, uprkos opštem stavu EU, već se širi Evropom. Osim Španaca, već ga seju Francuzi, Portugalci, Česi i Nemci. GM krompir, "poboljšan" proteinima pokazao se štetnim pri testiranjima. Navodno oštećuje jetru i stvara niz drugih zdravstvenih problema. Od GM uljane repice mogla bi se proizvoditi i biorazgradiva plastika. S genom artičoke davala bi i niskokalorično, ali nesvarljive zaslađivače. GM pirinač opasan je za ljude i okolinu. Žuti, dobijen je ubacivanjem dva gena iz narcisa i jednog iz bakterije.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiju je u protekloj deceniji uvezeno više od 500.000 tona genetski modifikovane sojine sačme. Prošle godine, postignut je dogovor Ministarstva poljoprivrede i proizvođača soje da se izvrši prerada soje u sojinu sačmu i na taj način se spreči njeno korišćenje za setvu i uvođenje u životnu sredinu uz kontrolu i nadzor inspekcijskih organa Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i da se sojina sačma koristi isključivo za ishranu stoke shodno Zakonu o GMO.

Problem proizvodnje i stavljanja u promet genetski modifikovane hrane izaziva u našoj javnosti niz polemika i oprečnih mišljenja. Stručnjaci, koji se bave ovom oblašću već nekoliko godina, tvrde da je naša zemlja ne samo uvoznik već da se kod nas i proizvodi genetički modifikovana hrana.

- Situacija s GMO-om već sad je toliko opasna da ćemo se, za oko pedeset godina, zbog toga, verovatno preseliti na neku drugu planetu. Kada bismo znali šta jedemo, verovatno bismo gladovali - nimalo nije optimista nutricionista dr Marija Mitrović. Ona, takođe, smatra da genetski modifikovana hrana nije plod nauke, već jedan od groznih načina da multinacionalne kompanije kontrolišu nerazvijene zemlje.

Zabranjeno gajenje GM biljki
Kod nas nije dozvoljeno gajenje genetički modifikovanih biljaka. Ono što je zvanično dozvoljeno od strane naše države je upotreba sačme koja je proizvedena od genetički modifikovane soje. Sačma je mlevena soja koja se koristi kao stočna hrana. Jedan deo sačme unet je u zemlju donacijom iz Amerike. Ni za tu sačmu i soju nema konkretnih naučno zasnovanih podataka o štetnim efektima. Dakle, sačma je dozvoljena, a seme soje koje bi se posejalo nije dozvoljeno.

U Srbiji postoje laboratorije koje rade analize da bi se utvrdilo da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća, mada se dešavalo da se genetski modifikovana soja i prošvercuje. Što se tiče hrane, tu kontrole zasada nema. Laboratorija za molekularnu biologiju biljaka Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo je jedna od onih koje rade kontrole semena koje ulazi u zemlju po nalogu Ministarstva za poljoprivredu .
- Mi radimo analize da bismo utvrdili da li je soja koja se uvozi genetički modifikovana ili nije. Ukoliko je modifikovana, ona se na granici zaustavlja i vraća. Ranije smo radili i kontrolu određene hrane, ali već izvesno vreme kontrolišemo samo soju - rekli su u Institutu za molekularnu genetiku.

Pre pet godina, 2001. godine, kod nas je donet Zakon o genetski modifikovanim organizmima. Prema njemu, zabranjeno je njihovo gajenje, osim u eksperimentalne svrhe u naučnim institutima. Odnosno, u našoj zemlji genetski modifikovane biljke mogu se gajiti samo u naučne svrhe i ukoliko se to prijavi nadležnim institucijama.
- Činjenica je da potrošač treba da zna šta jede. Kod nas obeležavanje ne postoji i to je loše jer dovodi do zabune. Verovatno bi neko i jeo genetski modifikovanu hranu, ali bi voleo da zna šta - kažu u Udruženju potrošača.

Iako zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost po zdravlje ne postoji i da kod ljudi koji su uzimali takvu hranu nisu uočeni nikakvi zdravstveni problemi, iz suparničke ekipe upozoravaju na to da je prošlo malo vremena od početka uzgajanja i korišćenja genetski modifikovanih vrsta i da je pitanje kakve će biti posledice na duže staze.

- Posledice upotrebe GMO hrane mogu biti brojne. Bolesti koje mogu nastati nalaze se u dijapazonu od alergija do različitih toksičnih dejstava. Vreme upotrebe ovakve hrane nije dovoljno da bi se utvrdile sve posledice. Bitno je napomenuti da se modifikovan genetički materijal koji se nalazi u hrani ugrađuje u genetički materijal naše ćelije, pogotovu virusi. Tako ćelije, umesto da proizvode normalne proteine, proizvode, na primer, HIV virus - kaže doktor Slavoljub Janković. On ističe da je jako bitno utvrditi da li se životinje, čije meso jede čovek, hrane genetički modifikovanom hranom jer preko takvog mesa čovek i dobija genetički neprirodan materijal.

Iako se još eksperimenti obavljaju na životinjama i biljkama, lako je zamisliti i slične eksperimente sa ljudima, čiji bi genetski kod mogao da bude "obogaćen" genima biljaka i životinja

GM KROMPIR UBIO PACOVE

Naučnik mađarskog porekla Pustai, vršeći eksperiment, jednoj grupi pacova je davao genetski modifikovan krompir, a drugoj običan. Prvi su uginuli posle kratkog vremena, a stomaci su im bili potpuno uništeni. Na Pustaija su, posle objavljivanja rezultata vršeni veliki pritisci, a ostao je i bez posla. Ipak, proizvodnja genetski modifikovanog krompira je, u međuvremenu, potpuno zamrla.

RAZLIČITI ZAKONI

Dok se u EU bore protiv hrane u čiji sastav ulaze GMO, u Americi je forsiraju. Mi smo, po običaju, negde u sredini. Nemačka i Francuska se odlučno protive genetskim modifikacijama i kloniranju. Velika Britanija svojim građanima zabranjuje korišćenje genetski modifikovane hrane, ali dozvoljava proizvodnju i izvoz u druge zemlje. S druge strane, zemlje u tranziciji dozvoljavaju od 0,3 do 0,5 odsto genetskih modifikacija, a zemljama koje su kandidati za ulazak u Evropsku uniju, zakoni iste dozvoljavaju najviše 0,9 odsto genetskih modifikacija. Na prvom mestu u svetu po proizvodnji GMO je Amerika sa 35,7 miliona hektara na kojima se uzgajaju i stopom rasta od 5,4 odsto godišnje. Na drugom mestu je Argentina sa 11.8 miliona hektara i rastom od 1.8 odsto godišnje, na trećem je Kanada sa 3.2 miliona hektara i rastom od 0.2 odsto godišnje.

Izvor: www.pregled.com

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

yeca

ne znam cemu sve to.. nama je ok i ovo sto jedemo...za sad imamo i sta.. ajde da je 2207 pa da hrane nema :S

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

DZOKER1

Ma,ima hrane samo treba birati zdravu hranu i naravno zdravo se hraniti.

aleks

Moj prijatelj radi u institutu koji radi provere, daje savete i ostalo sto se tice poljoprivrede i hrane.
Licno je imao slucaj pre godinu ili dve da je njegov institut koji je jedan od dva u Srbiji dobio na analizu uzorak krompira koji se uvozi iz valjda bese Holandije (nisam vise siguran).
Uglavnom dolazi iz uvoza.
Prva analiza je odmah pokazala da taj krompir nije ni za pacove obzirom da je genetski unisten, pun hemije i ostalo.
Cim su dali zvanican izvestaj odmah su usledile intervencije "odozgo" i cak i pretnje pa je cak malo strepio za svoju bezbednost, medjutim on i ekipa su ostali dosledni i cela kolicina je na srecu vracena nazad.
ALI, koliko ima doslednih i hrabrih. I koliko ima nepotkupljivih? Malo, i na zalost ulaze kolicine hrane koje zaista nemaju veze sa hranom.
Zar mislite da je paradajz koji jedemo ispravan? On je toliko pun otrova da ne biste poverovali. Krastavac koji gledate kao lep, prav, sjajan se uvece naprska jednom hemikalijom i ujutru je perfektan i to moze da odrzi skoro dva dana i to bez vlage i vode.
Jabuku koju vidite da je kao dunja je ustvari bocica sa hemikalijama. Bolje kupite one losije, neugledne i "ispeckane". Sigurno su manje prskane.
Banane se beru kao zelene i odrzavaju se kao zelene maltende do zadnjeg dana. Pred iznosenje na prodaju se prskaju i dobijaju lepu zutu boju i mi mislimo da su tako reci sad ubrane.
Kada probate takvu bananu to je kao da jedete npr. neki truli krastavac ili sl. i nema ni ukusa ni mirisa banane.
U Austirji (za gde znam) recimo lepa jabuka kosta npr. 2 EUR, a ona ruzna i nikakva kosta npr.3.5 EUR. Sta mislite zasto?
I sve je vise (skoro za svaki usev) semena koje se seje, daje rod i posle toga semenke ploda nisu vise plodne. Znaci morate kupiti novo seme iduce godine.
Moji deda i baba su gajili na selu sve sto je moglo. Pasulj su npr. sadili svake godine i svake godine su ostavljali po 2-3 kg. za seme za iducu godinu. Isto je bilo i sa zitom, kukuruzom itd.
Tek mozda posle pet ili vise godina je pocelo takvo seme da daje manje prinose jer normalno da slabi vremenom prinos, ali i tada je to seme bilo plodno.
Ako ste imali prilike da barite virslu u vodi, verovatno ste puno puta videli da ta virsla naraste i mislite da ce da pukne. Cim se ohladi ona se napravi na slamku. Epa to je zbog kolicine aditiva koji su strpani unutra. Malo kvalitetnije(ako ih uopste ima) se ne naduvavaju toliko.
Ako ste jeli salamu pa vam stoji u grlu onaj karakteristicni ukus celog dana to nije zbog zacina ili mesa nego zbog hemikalija i aditiva koji su unutra.
Itd. Itd.

Ksantipa

Da li bi ti bilo teško da pitaš prijatelja kojom su tačno metodom utvrdili da je krompir genetski uništen-čisto profesionalna radoznalost, ali ako ne možeš da saznaš nije uopšte važno

Pa sad, ovo nažalost može i ne mora da znači. Može prosto biti da proizvođač nije prskao jabuke na vreme, pa su zato lošije i neugledne, ali ih je ipak za svaki slučaj isprskao pre prodaje, što mu dođe mnogo gore-videla pre desetak dana takav slučaj sa šljivama-čovek ih je lepo oprskao nekoliko dana pre prodaje, i to zbog virusa šarke, za koji nema leka, ali ne možeš nekim ljudima dokazati...Zato, ako mogu, kupujem hranu od ljudi u koje imam poverenja.
Inače se potpuno slažem sa tobom da je današnja hrana očajno lošeg kvaliteta.

zaspala

Ovde je vecina hrane ili genetski modifikovana, ili napumpana hibridima i pesticidima. Godinama nisam jela govedinu, a i voce i povrce mi je neukusno, kao i meso, jer sve te zivotinje rastu u jezivim uslovima.

Dokazano je takodje da posto se plantaze, polja, njive na kojima se koriste GM preparati, nalaze uz organske farme, da ima sve manje i manje zaista organskog i prirodnog, tako da nam je u principu svejedno sta jedemo. Ja kada bih gledala sta jedem zaista nikada ne bih nista smela pojesti, ukoliko bih zelela da se zdravo hranim. Kad odem kuci odmah primetim razliku u ukusu.

__________________
sanjam u slobodno vreme......kad sam busy sanjarim......

killbill

ja jedem samo pegave banane,procitala sam da su one najzdravije i stvarno mi za razliku od onih ,,lepih zutih,,ne padnu tesko i ne boli me stomak od njih