Minea

Na jesen, kada snegovi prestanu da se tope, a potoci i reke se pretvore u plitke vodene trake, meštani sela u oblasti Svaneti, na severozapadu Gruzije, ostavljaju stada i kreću u potragu za zlatom.

Seoski učitelj Roland Hvibliani razvlači sukno preko malog drvenog korita i postavlja ga na dno reke Enguri u nadi da će uhvatiti nešto sićušnih zlatnih ljuspi koje reka nosi.

Cena zlata se gotovo utrostručila od 2001. godine, ali to njega mnogo ne zanima: on radi ono što su njegovi preci radili vekovima.

Gruzijski istoričari veruju da je tu inspiracija grčkog mita o Zlatnom runu.
U mitu, Jason i Argonauti otisnuli su se u potrazi za Zlatnim runom preko Crnog mora do Kolhide, današnje obale zapadne Gruzije.

Zlatno runo, koje je bilo simbol kraljevske moći, imalo je nekada istu svrhu kao Hviblianijevo sukno: vekovima je stanovništvo postavljalo runa u reku da bi zadržalo čestice zlata, a zatim bi runa stavljali da se, blistajući na suncu, suše.

Meštani sela Jeli sećaju se, navodi Rojters, kako je sovjetski vodj Josif Visarionovič Staljin, i sam Gruzijac, poslao ruske inženjere i geologe da pronadju rezerve zlata dovoljne za proizvodnju na industrijskom nivou.

Plan je bio kratkog daha: region je bio suviše zabačen a žica zlata pod zemljom suviše nestalna da bi iskopavanje bilo isplativo.

Meštanima je ostalo da se time bave kao dodatnim izvorom zarade, iako sada mogu manje zlata da nadju u reci, jer je stena koja se ranije ove godine survala, blokirala tok reke Enguri i dotok zlata.

Ipak sva domaćinstva u selu Jeli, njih 22, tragaju za zlatom u reci.

"Nekada ne nadjem ništa, nekada dva grama," kaže Hvibliani, koji zlato koje pronadje, prodaje lokalnim zlatarima.

Etnička zajednica Svani poznata je vekovima po svom zlatu, ali i po svome ratničkom duhu.

Oblast Svaneti je poznata kao "zemlja hiljadu kula" zbog kamenih gradjevina koje krase obronke brda.

Izgradjene izmedju 9. i 13. veka, te kule su služile za odbranu od spoljnih napadača ali i plemenskih protivnika, zavadjenih u krvnoj osveti po kojoj su Svani poznati.

Svaki klan ima svoju kulu. Kada bi počeo napad, članovi klana su bežali iz kuća i sklanjali se u kulu. Kule sada služe kao skloništa od lavina, ali se spremaju i za novu invaziju koju ohbrabruju gruzijske vlasti - ovog puta turističku.

Malo stranaca je videlo Svaneti. Pod sovjetskom vlašću, stranci nisu bili dobrodošli, a od proglašenja nezavisnosti Gruzija je bila opterećena gradjanskim ratovima i kriminalom, što je sve odbijalo turiste.

Gruzijski predsednik Mihail Saakašvili želi to da promeni. On je uspeo da suzbije kriminal i korupciju i pokušava da oživi turizam da bi se zemlja izdigla iz siromaštva.

Svaneti, oblast u kojoj se nalazi 10 najviših vrhova Kavkaza, pri samom je vrhu Saakašvilijevih planova za razvoj. Vlasti se nadaju da će snegovi, koji se zadržavaju tokom cele godine, i jedinstvena kultura privući i ljubitelje skijanja i turiste.

Planinare i avanturiste posebno privlači selo Ušguli, koje se nalazi na 2.400 metara nadmorske visine i smatra se jednim od najstarijih naseljenih mesta u Evropi na velikoj visini.

"U 2006. godini imali smo izmedju 1.800 i 2.000 posetilaca, a ove godine 10.000. Sada nemamo dovoljno mesta za turiste u gostionicama,"
kaže šef okruga Mestija Nino DŽaparidze.

Kako bi se rešio nedostatak hotela u Mestiji, meštani su počeli da primaju turiste u svoje kuće.

(MONDO)

__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...