Cyber

Ono što nikada neću shvatiti je sledeće: kako četvoročlana porodica u Srbiji sa prosečnim primanjima uspe da sastavi kraj s krajem? Uzeću za primer jednu porodicu iz mog okruženja, a takvih je primera mnogo: oba bračna partnera imaju srednju školu, rade dakle neki "službenički" posao (tj. takve su im plate). Jedna ćerka studira, druga ide u srednju školu (znači, to su već devojke koje imaju svoje prohteve, obaveze prema školi, itd...). Ljudi uspevaju normalno da žive (koliko se to može reći da je normalno), školuju decu, plaćaju sve obaveze prema državi, čak su jednu ćerku poslali ove godine na more, nije im strano povremeno roštiljanje sa društvom, tu i tamo neki izlazak. Dakle, u granicama normale - pristojan život.

Moje je pitanje vrlo jednostavno: KAKO???

Nekoliko puta sam pričao sa njima na tu temu, i uvek smo zaključivali isto: "Ne znamo kako, ali eto nekako se uspeva".

Kakva su vaša iskustva po tom pitanju?

NukedOne

Pa, i ja takođe imam četvoročlanu porodicu, mada je bila petočlana (umrla mi je sestra još pre mog rođenja).

Pa, ovako:

Moj otac radi na Pedagoškom fakultetu u Somboru, a vanredno po celoj Vojvodini (Kikinda, Novi Sad, Sremska Mitrovica...) kao profesor Književnosti (nešto na tom fazonu, ne znam tačno). I, poveriću se, ima platu oko 80.000 (bez viškova).

Moja majka je učiteljica u osnovnoj školi, takođe u Somboru, i ima platu negde oko 30.000 dinara.

Brat, koji je '83 godište, radi u dva obližnja sela (svaki dan putuje) kao nastavnik Engleskog jezika u osnovnoj školi. Nešto skromno, svega 15.000 dinara.

I eto, tako mi sastavljamo kraj sa krajem...

yeca

lol to je daleko od losheg..cak sta vishe zivite ko bubreg u loju (: meni su trenutno primanja ispod 20000 za tri clana..pa ti vidi (: ali jbg ovo je Srbija..magija je cudo...sto Srbi umeju da mute pa to niko ne ume (:

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

NukedOne

Da Jeco, ali pazi

Moj ćale nije neučen čovek – ima čak 3 fakulteta, i doktor je nauka.
Mama takođe, ali ima tu dosta problema:

–Moje školovanje, moje potrebe, moji zahtevi
–Bratovo školovanje, njegove potrebe, njegovi zahtevi
–Kupovina stana u Novom Sadu (što nije nimalo jeftino)
–Kupovina automobila (mama oće novu Corsu – 13-14 hiljada eura)...

Pa sad ti vidi...

yeca

pa izvini ali bih rekla stan i kola spadaju u luxuz.. moj zivot se trenutno svodi na egzistencijalne potrebe.. problem je sto ljudi uvek hotje vishe..pa im i to sto imaju ne valja

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

NukedOne

Malo pre rekoh da mi ćale svaki dan putuje po celoj Vojvodini, a Yugom ne može lepo da se putuje.
Ipak su oni 25 i više godina u braku, sticali su i gubili dosta...
A da, stan je za brata da studira, ne podnosnimo se zajedno.

Btw,
Tako ti je to dok ne staneš na noge, kad ti ćerka malko poraste, pa kad krene sve, onda ću da te pitam, ima da skačeš od zadovoljstva!

yeca

lol ne poricem ja neke stvari: postoji pet grupa potreba.. na prvom mestu je zadovoljavanje egzistencijalnih pa onda i ostale ... razumem ja potrebu da svi zele da zive bolje..sasvim je to normalno..samo ne mogu da razumem da ljudi koji sasvim solidno zive kukaju kako im je loshe.. ok imash vetj hteo bi i vishe ali ono ne kukaj kako ti je loshe (:
o ovome pricam.. daleko ste od toga..

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

black-devil

Ja ne znam sta da kazem na ovu temu, stvarno. Kako je los zivot u Srbiji isto je i ovde, neko zivi dobro neko jedva skrpi kraj sa krajem. Ja trenutno ne radim nigde, primam pare od drzave, nekih 650 evra. Ali samo stan placam 460 svakog meseca, tako da nemam ni za one racune ostale da poplacam sve. Ali nekako izlazim na kraj. Ne znam ni ja kako..

__________________
Secanje nije obaveza nego proizvod iskrenih osecaja, zato me se seti kad hoces i onoliko koliko sam zasluzila...

Sky_Vision

Zivim sam, zaradjujem takodje sam, radim kao sales menager za jedno nemachko predstavnishtvo, usput studiram menadzment, ali studije su troshkovi mojih roditelja.
Mesechna primanja su mi oko 550e, od toga jedan dobar deo ide za platjanje stanarine, obaveze prema drzavi, hrana, neshto ostane za oblachenje i resto za neki mali luksuz...
Zadovoljan sam, moze solidno da se zivi.

__________________
...lost in netsplit

Isidora

Kod nas (u Srbiji) je sasvim normalno da žive, tj, preživljavaju i oni koji ne rade uopšte. Valjda smo snalažljiv narod.

Bila sam u prilici da živim više nego luksuzno, ali i da tražim iza fotelja 1 dinar da skupim za cigarete (stvarno mi falilo baš toliko i nisam ga našla)... Jednostavno, novac je nešto što je potrebno, ali ja nikada previše ne razmišljam o njemu. Kad imam trošim kao da sutra ne postoji, kad nemam ćutim i čekam bolja vremena. Kod mene je to ciklično. I ne žalim se kad nemam, znam da ću opet imati.

Ali interesantno je nešto što sam zapazila kod ljudi. Što više imaju, više kukaju! Razumem da sa povećanjem primanja rastu apetiti i potrebe i jasna mi je težnja ljudi da imaju bolje i više, ali nikada mi neće biti jasno zašto imućni ljudi kukaju da nemaju!? Imam primer u najužoj porodici. Moj brat, za razliku od mene, ima konstantno više nego solidna primanja i uvek ima ušteđevinu. Onda tako dođe kod mene (koja možda u tom momentu nemam za osnovne potrebe, ali ćutim) i počne da se žali na zlu sudbinu, manjak novca, silne troškove... Šta reći? Kad su mi se njegove tirade popele na vrh glave, rekla sam mu da ćuti, jer će ga Bog čuti i možda mu sve to što "nema" uzeti (čisto radi ravnoteže među zvezdama). Ne sećam se da sam posle toga čula žalopojke....

__________________
Kad nešto želiš, naći ćeš način, kad nešto ne želiš, naći ćeš razlog...

www.KuvarOnLine.net