Nadimak: Nole, Nox, Nokia
Datum rodjenja: 22. maj 1987.
Mesto rodjenja: Beograd (Srbija)
Boravište: Beograd (Srbija)
Visina: 190 cm
Težina: 75 kg
Igra: Desnom rukom
Početak bavljenja tenisom: Imao je 4 godine
Status: Profesionalac od 2003.
Reket: Wilson
Sportska oprema: Adidas
Trener: Marian Vajda
Najveći uspeh na ATP listi (Singl): № 3 (09.07.2007.)
Najveći uspeh na ATP listi (Dubl): № 134 (20.08.2007.)
Ukratko o Novaku Djokoviću
Ispisao je istoriju SCG tenisa zlatnim slovima. Postavio je temelje nove, lepše budućnosti kada je u pitanju beli sport na ovim prostorima. Sa samo 16 leta naredjao je vrhunske rezultate zbog kojih mu mogu zavideti znatno stariji igrači od njega. Prognoziraju mu karijeru svetskog asa - najperspektivniji teniser SCG, vanserijski talenat - Novak Djoković.
- Nikad mi se neće izbrisati iz sećanja kada mi je četvorogodišnji dečak došao u kamp sa teniskom torbom uredno spakovanom za pravi profi trening. Pitala sam ga ko mu je spakovao torbu, on je odgovorio da je to sam učinio. Na pitanje šta želi da postane kad poraste, bez razmišljanja je rekao: "prvi reket sveta", istu onu rečenicu koju sam nekada davno čula i od Monike Seleš kada je bila devojčica - kaže legenda jugoslovenskog tenisa Jelena Genčić.
Bilo je to u teniskom kampu na Kopaoniku koji je vodila Genčić, a taj dečko bio je niko drugi do naša zvezda u usponu Novak Djoković.
Zlatnim stazama Novak je krenuo 2001. u svojoj 14-toj godini koju takmičarski završava kao trostruki prvak Evrope (singl, dubl, ekipno). Okitio se tada zlatom u San Remu sa selekcijom plavih, dok su na Svetskom šampionatu postali vicešampioni. Naredne sezone nastavio je da oduševljava sjajnim partijama i uzima lidersku poziciju starog kontinenta u konkurenciji do 16 godina, osvaja prestižne turnire "La Boul" i "La Poet" u Francuskoj koje su pre njega uzimale današnje velike svetske zvezde kao što su Hjuit, Grožan, Rodik. Slavio je i na prestižnom Princes Kupu u Majamiju, kao i na ITF turniru u Pančevu (do 18 godina) gde je srušio rivale starije i po tri godine od njega. Posle pet odigranih ITF turnira zauzeo je 40. mesto najboljih juniora sveta.
U sezoni 2003. nastavio je da impresionira velikim rezultatima i titulama. Počeo je sa finalom ITF turnira u Nirnbergu koje je predao zbog povrede. Usledila je nova zlatna medalja koju je za svoju zemlju izvojevao Djoković. U francuskom gradu Latneu sa drugovima iz reprezentacije pod vodjstvom selektora Jovana Lilića stigao je do naziva najboljeg u Evropi do 16. Odigrao je šest mečeva i imao stopostotan učinak.
Našao se i na širem spisku Dejvis Kup selekcije SCG u mečevima protiv Obale Slonovače i Bugarske. Leto 2003. pamtiće po mnogo čemu, kako po zlatu iz Latnea, tako i po profi prvencu. Na fjučersu koji je organizovao TK "Crvena Zvezda" u prvom kolu savladao je četvrtog nosioca, uzeo prvi ATP poen i nastavio da ruši prepreke sve do titule.
- Maštao sam da prodjem prvo kolo i uzmem prvi profi poen, a desilo se što nisam ni sanjao, titula. Pokazao sam u mojoj zemlji, gradu da profesionalni igrači nisu jači od mene i dokazao da mogu da igram u toj konkurenciji - kaže član tabora iz Humske.
Nije se tu zaustavio i već naredne nedelje po osvajanju "fjučersa" na sledećem koji je organizovao TK "Dril" dospeo do polufinala i imao osam uzastopnih pobeda. Ulaskom u svet profesionalaca preskočio je odmah pola liste najboljih tenisera sveta. Na poslednjem "fjučersu" broj 6 koji se igrao u SCG 2003. godine igrao je polufinale, a na putu do njega nadigrao je i 16 godina starijeg Francuza Salvesa, čoveka koji je devedesetih bio pet godina u prvih 100 na svetu. Pokupio je lovorike i na državnom prvenstvu u konkurenciji do 18, a zatim je došla i titula seniorskog ekipnog prvaka države sa "crno-belima". Upravo je Novak doneo trijumfalni poen za tim Partizana nad večitim rivalima sa Karaburme.
Nakon čelindžera u Beogradu, koji se igrao početkom februara 2005. godine donosi odluku da se u budućnosti posveti profesionalnim turnirima i putu ka vrhu liste profesionalnih tenisera.
Svako ima svog idola, uzora ili je bar imao, pa tako i Novak Djoković. Njegov izbor je Amerikanac Pit Sampras ("Svidja mi se kako servira i ponaša na terenu!"), jedan od najboljih igrača svih vremena, a u poslednje vreme i Andre Agasi. Omiljena podloga mu je tvrda. U slobodno vreme, koje je retko, Novak surfuje Internetom, gleda filmove, sluša muziku, kako kaže koja opušta, a nadje vremena i za poneki izlazak sa društvom i najboljim drugom Vukom. Voli domaću hranu, salate i negazirane sokove.
Kratak rezultatski skener po godinama
2001. godinu završava kao 1. na evropskoj listi do 14 godina i postaje tri puta prvak Evrope: pojedinačno, ekipno i dubl, i vice prvak sveta ekipno do 14 godina.
2002. godinu završava kao prvi na evropskoj listi do 16 godina i postaje evropski ekipni prvak.
2003. godine počinje profesionalnu karijeru i osvaja jedan "fjučers" i igra dva polufinala. Dolazi na 680. mesto ATP liste.
2004. godine osvaja nekoliko "fjučersa" i "čelindžera". Učestvuje na dva ATP turnira gde beleži i prvu pobedu nad Francuzom Klemonom u Bukureštu. Godinu završava kao 182. igrač na ATP listi.
2005. godine u Melburnu, Parizu i Londonu na gren slemovima je prošao po tri kola kvalifikacija. Posle toga, u Njujorku je direktno dospeo u glvni turnir i igrao je treće kolo. Nakon toga bio je 80. na svetskoj rang listi. Na svom poslednjem turniru u 2005. godini u Parizu (Masters) dolazi do trećeg kola prethodno "unovčivši" prvu pobedu u karijeri nad Top 10 igračem ATP liste, Marijanom Puertom iz Argentine (9).
Intervju - Biografija [Ilustrovana Politika]
Hoću da budem najbolji na svetu!
Proglašen je najvećim talentom svetskog tenisa. Jedni kažu da njegovo vreme tek dolazi, drugi da je došlo i da je sada samo pitanje dana kada će ući u svetski vrh. Na sve to osamnaestogodišnji Novak Djoković samo odmahuje rukom. Na drugima je da sude i pričaju, na njemu da radi i krči put ka vrhu vrhunskim rezultatima. A on ih ima. Uostalom, reč je o trostrukom šampionu Evrope i osvajaču mnogobrojnih turnira.
U restoranu na Gemaksovim teniskim terenima za stolom, tik uz ogromne prozore kroz koje se vide zelene podloge, sedi porodica Djoković. Dijana i Srdjan, sa sinovima Markom i Djordjem. Gledaju dole na zeleni tepih gde prema instrukcijama trenera nemilosrdno po loptici udara njihov Novak.
- Pa kakav ti je to bekhend - skačući iz tatinog krila i dižući ruke odreagova devetogodišnji Djordje na jedan loš potez starijeg brata.
- Evo ovako reaguje i kada se Novak takmiči - kaže tata Srdjan pokušavajući da obuzda temperamentnog Djordja. - Doduše, ima pravo da ga kritikuje. I on je pošao bratovljevim stopama.
Rodjeni teniser
Za Djokoviće može da se kaže da je porodica sportista. Srdjan je još kao mali stao na skije u Zvečanu gde je živeo, a onda se uspešno takmičio dugi niz godina na belim stazama. Životna prekretnica nastala je 1984. kada je završio školu skijanja i zaposlio se kao instruktor u prestižnoj ''Geneksovoj'' školi na Kopaoniku. Tamo je, takodje kao instruktor skijanja, jedne zime stigla i lepa vitka Dijana, diplomirani DIF-ovac. Srdjana i Dijanu su sve češće vidjali zajedno na stazi. I ta zajednička ljubav prema planini i belim stazama ih je spojila. Zauvek.
Od trojice sinova prvi je na svet stigao Novak. Četiri godine mu je bilo kada je na Kopaoniku gde su živeli uhvatio reket u ruke. Trčkarao je sa reketom za starijima u letnjem teniskom kampu pokušavajući da prebaci lopticu preko mreže. Bilo je tako neko vreme. Imao je osam godina kada ga je ''snimilo'' oštro oko iskusne Jelene Genčić. Uvek uzdržana u izjavama, ovom prilikom nije mogla a da ne prokomentariše: ''Ovo je najveći talenat koji sam videla posle Monike Seleš.''
Jelena je počela da prati rad i brine o malom Noletu. A njemu je tenis baš išao od ruke. Što bi se reklo, bio je rodjeni teniser.
- Teško je bilo, a teško je i sada - priznaje mama Dijana. - Novak se razvijao, trebalo ga je pratiti u svemu, a nije se imalo. Društvo, po pravilu, tek kasnije kada počnu da stižu priznanja i medalje seti se te dece. Možete da zamislite kako nam je bilo kada je Novak sa dvanaest i po godina prvi put otišao sam od kuće. Tri meseca je bio u Nemačkoj, u Minhenu u Teniskoj akademiji Nikole Pilića. Vodio je o njemu računa kao o svom detetu. Doduše, imalo je to i svoje dobre strane. Novak je počeo da se osamostaljuje rano, tako da mu kasnije duga odsustvovanja od kuće i nisu tako teško padala.
Marko pažljivo sluša mamu. On sada ima isto toliko godina koliko je imao njegov brat Novak kada je boravio u Nemačkoj. I on je teniser. I njega i Djordja trenira Jelena Genčić.
- Jelena je naš porodični trener - kroz smeh kaže Srdjan. - Ona je stvorila Novaka. Mnogo joj duguje. Jelena mu je usadila jedan poseban odnos i prema sportu i prema životu. Tako radi i sa ovom dvojicom. Verujem da će i oni uspeti. Jer, Jelena nikada nije omanula u proceni.
Obećanje Djordju i Marku
Stiže Novak. Dečkić. Ko bi rekao da je taj momčić nedavno u Australiji hrabro stao na crtu Maratu Safinu, četvrtom nosiocu turnira i njegovom osvajaču.
- U Australiji i jesam i nisam imao sreće - započinje priču Novak. - Nisam, jer sam već u prvom kolu naleteo na četvrtog nosioca turnira, jesam jer smo taj meč igrali na centralnom terenu, prenosile su ga mnogobrojne svetske televizije. Milioni su me videli, upamtili ime. Priznajem, imao sam tremu. Igrali smo pred petnaest hiljada gledalaca. Bilo je mnogo naših iseljenika koji su, naravno, navijali za mene.
A onda je Novak dugo pričao o svojim turnirima, planovima, reprezentaciji.
- Postao sam prvak Evrope 2001. godine u kategoriji do četrnaest godina kada sam osvojio titulu u San Remu - priča Novak. - Imao sam tada jedanaest pobeda, šest u singlu i pet u dublu. Te godine sam, zapravo, postao trostruki šampion Evrope. Osvojio sam titulu sa reprezentacijom u Španiji i dve titule u San Remu, pojedinačnu i u dublu sa klupskim drugom Bojanom Božovićem. Pobedio sam na turnirima u Francuskoj u La Bolu i La Poetu 2002. godine, pa sam trijumfovao na čelindžeru u Budimpešti 2004. koji se igrao za nagradni fond od 25.000 dolara, te iste godine u Ahenu u Nemačkoj osvojio turnir. Osvajao sam turnire i kod nas, ko bi sve nabrojao.
Iako se naš teniski savez nije pretrgao da pomogne mladom Novaku, zbog čega je otac Srdjan poprilično ogorčen, iako je svojevremeno u novinama bilo najava da će Novak možda početi da se takmiči za neku drugu reprezentaciju, naš mladi šampion svoje planove ipak vezuje za ove prostore.
Iako oseća populanost na svakom koraku, uspesi ga, kaže, nisu mnogo promenili.
- Mnogo treniram i imam malo slobodnog vremena - kaže Novak. - To malo slobodnog vremena iskoristim da učim, pogledam neki dobar film, pročitam knjigu ili pretražujem Internet. Ipak, najdraže mi je kad nadjem vremena da se vidim sa starim drugarima, jer mi je društvo jako bitno. Naravno, porodica mi je na prvom mestu. Sve sam postigao zahvaljujući porodici. Njihova porška mi je jako važna.
Fascinira sa koliko zrelosti Novak procenjuje stvari i kako rasudjuje.
- Gode pohvale i titule, ali u sportu, ako se žele vrhunski rezultati, nema opuštanja - ozbiljan je Novak. - Talenat je neophodan, ali je sve u radu. Usudjujem se da kažem da je za uspeh potrebno pet odsto talenta i devedeset pet rada. Zato neumorno treniram i strpljivo se penjem ka svetskom vrhu. Jer, to je moj cilj.
Treba mu verovati, jer sve što je do sada obećao, ispunio je. A ima i dodatni motiv i obavezu. Ulazak u svetski vrh obećao je i Djordju i Marku. Oni u njega veruju i on to poverenje ne sme da izigra.
(Zvanizni sajt novaka djokovica)
Novak Djokovic
Linearni način
