Petak, 18. januar 2008.godine
Bobi Fišer, američki velemajstor koji je postao simbol Hladnog rata kada je oduzeo titulu svetskog prvaka sovjetskom šahisti Borisu Spaskom 1972. godine, umro je u Rejkjaviku u svojoj 64. godini.
Fišer je umro u četvrtak u bolnici, saopštio je njegov portparol Gardar Sverison, ne otkrivajući uzrok smrti.
Robert Džejms Fišer rodjen je u Čikagu, odrastao je u Bruklinu, a šampion SAD je postao u 14. godini, da bi sledeće godine u Jugoslaviji dobio velemajstorsko zvanje.
Spaskog je pobedio u meču upravo u Rejkjaviku, postavši tako prvi Amerikanac svetski šampion nako više od jednog veka.
Meč je imao ogroman simbolički značaj. U njemu su se sukobili jak i mlad individualac i proizvod turobnog i bezdušnog Sovjetskog Saveza.
Psihološki rat protiv Spaskog
Meč je obeležilo i Fišerovo čudačko ponašanje, koje je verovatno predstavljalo proračunat psihološki rat protiv Spaskog. Fišer je dva dana kasnio na meč, žalio se na osvetljenje, TV kamere, publiku, klimu, čak i odsjaj šahovskog stola.
Spaski je vest o smrti svog rivala prokomentariosao kratko, rečima da mu je "veoma žao".
Gari Kasparov, još jedan bivši svetski šampion, rekao je da je Fišerovo osvajanje šahovskog sveta 60ih godina prošlog veka bio "revolucionarno otkrovenje" za igru.
Ipak, Fišerova reputacija šahovskog genija vrlo brzo je pomračena njegovim ponašanjem. Titulu je izgubio 1975. godine nakon što je odbio da je brani od izazivača Anatolija Karpova. Napustio je takmičarski šah i javnost, povremeno se pojavljujući da bi dao često antisemitske izjave, iako mu je majka bila Jevrejka.
"Tragično je da je napustio ovaj svet tako rano, a njegov preterane i sakndalozne izjave nisu doprinele popularnosti šaha", rekao je Kasparov za AP.
O sebi je uvek imao visoko mišljenje, izgleda sa razlogom, pošto su ga mnogi nazivali "Mocartom šaha".
Jednom prilikom novinari su Fišera upitali ko je najbolji šahista na svetu. "Lepo je biti skroman, ali bi bilo glupo ako ne bih rekao istinu. Najbolji je Fišer", odgovorio je neskromno.
Kako mu je slava rasla, Fišer se sve čudnije ponašao. Odlazio je sa turnira zbog lošeg osvetljenja, klime, čak je odbijao da igra mečeve subotom, zbog jevrejskog Sabata.
Sredinom šezdesetih odustao je iz dve trke za titulu šampiona, pošto je smatrao da je turnirski sistem bio u korist Rusa. Nakon što su zvaničnici odbili da ispune njegove uslove, Fišer se povukao 1967. godine "na odredjeno vreme kako bi se bavio samim sobom".
Poneo je svoju ogromnu kolekciju šahovskih knjiga u Kaliforniju, gde je, kako je sam kasnije pričao, pripremao svoju osvetu, ako se ikad vrati.
Kada su nakon Fišerovih pritisaka pravila promenjena i uveden eliminacioni sistem takmičanja, Fišer je dobio šansu da pokaže svu svoju snagu.
Pobedom nad Spaskim postao je nacionalni heroj. Amerikanci koji nikad nisu igrali šah i skoro ništa nisu znali o igri, pratili su svaki njegov korak u meču.
Fišer je živeo povučenim životom van SAD ali se pojavio 1992. godine kako bi se ponovo sukobio sa Spaskim u kontraverznom meču koji je organizovao Jezdimir Vasiljević, vlasnik Jugoskandik banke. Fišer je pobedio Spaskog rezultatom 10-5 i zaradio 3.35 miliona dolara.
Američke vlasti su osudile ovaj meč, optužujući Fišera da krši sankcije koje su Ujedinjene nacije uvele Jugoslaviji te godine.
Narednih godina, Fišer je povremeno davao intervjue za jednu radio stanicu na Filipinima, često padajući u antisemitski zanos i optužujući američke vlasti da ga proganja.
Govorili su da je odsedao pod lažnim imenom u jeftinim hotelima u Pasadeni, živeći od povremenih tantijema od šahovskih knjiga koje je napisao. Jedne londonske novine opisale su ga kao "obučenog kao klošar, onemoćalog i debelog sa raščerupanom bradom".
Bivši prijatelji su ga opisivali kao samotnjaka koji najveći deo dana provodi u sobama punim šahovskih knjiga, pomorandži i tegli vitamina, igrajući sam sa sobom šah i čitajući šahovske magazine kako bi bio u toku sa vremenom.
Jedan komentator opisao ga je kao osobu čiji je život pun uspeha i padova imao jednu konstantu - "borio se sa ostatkom čovečanstva".
Rat sa domovinom
Fišer je pohvalio terorističke napade na SAD 11. septembra 2003. godine, izjavljujući da bi Amerika trebalo biti zbrisana i opisujući Jevreje kao "kradljivu, lažljivu kopilad".
Takođe, 1996. godine u Argentini je izjavio da napušta šah i da je smislio novu verziju igre "Fischerandom", u kojoj se figure rasporedjuju slučajno u prva dva reda table na početku svake igre.
Tvrdio je da će to ponovo vratiti zabavu u igru i da će je osloboditi nameštaljki.
Japanske vlasti su ga uhapsile 2004. godine na osnovu poternice SAD zbog optužbi za kršenje sankcija Jugoslaviji. Narednih devet meseci je proveo u pritvoru, nakon čega je pušten zahvaljujući dobijanju državljanstva Islanda, zemlje lude za šahom i domaćinom njegove najveće pobede.
Nakon puštanja, preteći pesnicama reporterima, objavio je da napušta korumpirani šahovski svet.
Na pitanja novinara o njegovim antiameričkim tiradama, Fišer je odgovorio: "Sjedinjene Države su zlo. Postoji ova osovina zla. Šta je sa savezništvom zla - Sjedinjenim Državama, Engleskom, Japanom i Australijom? Oni su grešnici", rekao je tada Fišer.
Pri kraju života, Fišer se borio protiv šahovskog establišmenta, tvrdeći da se rezultati mnogih najvažnijih mečeva unapred ugovaraju.
Umesto toga, zagovarao je svoj koncept šaha. "Ne igram više staromodni šah", rekao je novinarima nakon dolaska na Island. "Naravno, kada bih ga igrao, bio bih najbolji."
(MONDO)
Bobi Fišer - Odlazak velemajstora
Linearni način
