Mit ili ne, cesto kroz istoriju i neke duhovne knjige mogli smo da procitamo kako se Bog obracao ljudima. Nikada nisam preterano razmisljao o tome, dok me neke stvari nisu dovele dotle da se time i sam pozabavim. Da li su stvarno samo neki ljudi "posebni" ili sposobni da samo oni cuju Boga ili to moze svako, neka prosudi svako sam.
Sve vise pocinju da se pojavljuju knjige gde ljudi dobijaju informacije, putem kanalisanja, tako je i ova tema posvecena jednoj knjizi koja se upravo i zove Razgovori sa Bogom i u kojoj je sam pisac dosao do te mogucnosti da Bogu postavlja sva ona pitanja koja su ga tokom zivota mucila. Ja imam svoje misljenje o tome da li je on stvarno ima komunikaciju, a drugi neka prosude sami, ako budu procitali knjigu ciji cu link da ostavim i gde ce moci da je skinu. Neka od pitanja i odgovori idu ovako:
Kako Bog razgovara, i sa kim? Kada sam to upitao, evo odgovora koji sam dobio.
Ja razgovaram sa svima. Sve vreme. Pitanje nije s kim razgovaram, već ko sluša?
Zainteresovan, zamolio sam Boga da opširnije obrazloži ovaj stav. Evo šta je Bog rekao:
Kao prvo, zamenimo reč razgovara terminom komunicira. To je mnogo prikladnija reč, potpunija, tačnija. Kada pokušavamo da govorimo medjusobno – Ja sa vama i vi sa Mnom, odmah smo skučeni neverovatnom ograničenošću reči. Iz tog razloga, Ja ne komuniciram samo rečima. Ustvari, retko to činim. Najuobičajeniji vid Moje komunikacije je putem osećanja.
Osećanja su govor duše.
Ako želite saznati šta je istina o nečemu, posmatrajte šta osećate o tome. Osećanja je ponekad teško otkriti – i češće još teže prepoznati. Ali skrivena u vašim najdubljim osećanjima je vaša najviša istina. Zagonetka je kako dokučiti ta osećanja. Ja ću vam pokazati kako. Ponovo. Ako želite.
Rekao sam Bogu da želim, ali da trenutno još više želim opširniji, potpuniji odgovor na
moje prvo pitanje. Evo šta je Bog rekao:
Ja takodje komuniciram putem misli. Misli i osećanja nisu isto, mada se mogu pojaviti istovremeno. Pri komuniciranju putem misli Ja često koristim lik i sliku. Zato su misli delotvornije od samih reči kao sredstva komunikacije. Uz osećanja i misli, takodje koristim iskustvo kao snažno sredstvo saopštavanja.
I konačno, kada osećanja i misli i iskustvo ne postignu cilj, koristim reči. Reči su zapravo najnedelotvorniji način saopštavanja. One su najpodložnije mogućnosti da se pogrešno protumače i najčešće su pogrešno shvaćene. A zašto je tako? Zbog onoga šta su reči. Reči su samo način govora: glasovi koji predstavljaju osećanja, misli i iskustvo. One su simboli. Znaci. Oznake. One nisu Istina. One nisu prava stvar. Reči vam mogu pomoći da nešto razumete. Iskustvo vam dopušta da spoznate. Ali ima nekih stvari koje se ne mogu iskustveno doživeti. Zato sam vam dao druga sredstva spoznaje. Njih nazivamo osećanjima i mislima. Vrhunska ironija je u tome da ste vi pridali tako veliki značaj Božjoj reči, a tako malo iskustvu. U stvari vi pridajete tako mali značaj iskustvu da, čim se ono što osetite o Bogu razlikuje od onoga što ste čuli o Bogu, vi automatski odbacujete iskustvo i prihvatate reči, mada bi trebalo bude upravo obrnuto. Vaše iskustvo i vaša osećanja o nekoj stvari predstavljaju ono što činjenično i intuitivno znate o njoj. Reči mogu samo pokušati da simbolizuju ono što vam je poznato, i često mogu uneti zabunu u to što znate. To su, dakle, sredstva putem kojih Ja komuniciram, ali nisu načini, jer ne potiču sva osećanja, sve misli, sva iskustva i sve reči od Mene. Mnoge reči su drugi izgovorili u Moje ime. Mnoge misli i osećanja su proistekli iz izvora koji nisu Moja direktna tvorevina. Mnoga iskustva proizilaze iz toga.
Izazov je u raspoznavanju. Teškoća je u otkrivanju razlike izmedju poruke od Boga i podataka iz drugih izvora. Razlikovanje je jednostavna stvar kada se primeni osnovno pravilo: Moja je uvek vaša Najuzvišenija Misao, Vaša Najjasnija reč, vaše Najveličanstvenije osećanje. Sve što je niže potiče iz drugog izvora. Sada zadatak razlikovanja postaje lagan jer ne bi trebalo da predstavlja teškoću, čak ni za početnika, da prepozna Najuzvišenije, Najjasnije i Najveličanstvenije. Ipak daću vam ove smernice:
Najuzvišenija Misao je uvek ona koja sadrži radost. Najjasnije Reči su one koje sadrže istinu. Najveličanstvenije Osećanje je osećanje koje nazivate ljubav. To troje je medjusobno zamenjivo i jedno uvek vodi drugome. Nije bitno po kom redosledu je poredjano. Pošto smo ovim smernicama odredili koje su poruke Moje, a koje potiču iz drugog izvora, jedino preostaje pitanje da li će moje poruke biti usvojene. Većina Mojih poruka se ne prihvata. Neke zato što deluju suviše dobro da bi bile istinite. Druge, jer se čine suviše teškim za sprovodjenje. Mnoge, zato što su jednostavno pogrešno shvaćene. Većina jer nisu primljene. Moj najmoćniji izaslanik je iskustvo, pa čak se ni na njega ne obazirete. Posebno njega zanemarujete. Vaš svet ne bi bio u sadašnjem stanju da ste jednostavno slušali svoje iskustvo. Rezultat toga što se ne obazirete na svoje iskustvo je taj da ga proživljavate uvek iznova i iznova. Jer, Moja svrha neće biti osujećena, niti će Moja volja biti zanemarena. Vi ćete primiti poruku. Pre ili kasnije.
Ja vas, medjutim, neću primorati na to. Ja vas nikada neću prisiliti. Jer, Ja sam vam dao slobodu volje – moć da radite po svom izboru – i to vam nikada neću oduzeti, nikada. I tako ću Ja nastaviti da vam šaljem iste poruke iznova i iznova, kroz milenijume, i do bilo kog dela Vasione u kom se nalazite. Beskonačno ću vam slati Moje poruke, dok ih ne primite i ne prihvatite, nazivajući ih svojim sopstvenim. Moje poruke će doći u stotinu oblika, u hiljadu trenutaka, tokom milion godina. Ne možete ih propustiti ako stvarno slušate. Ne možete ih zapostaviti kada ih jednom zaista čujete. Tako će naša komunikacija zbilja početi. Jer u prošlosti vi ste samo govorili Meni, molili se Meni, posredovali preko Mene, preklinjali Me. Sada vam Ja mogu odgovoriti, čak i na način na koji to ovde radim.
Kako ja mogu znati da ova komunikacija dolazi od Boga? Kako znam da to nije samo moja
sopstvena mašta?
U čemu bi bila razlika? Zar ne shvataš da Ja mogu isto tako lako da delujem kroz tvoju maštu, kao i kroz bilo šta drugo? Ja ću ti preneti prave misli, reči ili osećanja u bilo kom trenutku, u potpunosti primerene datoj svrsi, koristeći jedno sredstvo ili više njih. Znaćeš da su ove reči od Mene jer ti, po svom nahodjenju, nikada nisi govorio tako jasno. Da si ti o ovim pitanjima govorio tako jasno, ne bi ih ni postavljao.
S kim Bog komunicira? Postoje li specijalni ljudi? Postoje li posebna vremena?
Svi ljudi su specijalni i svi trenuci su zlatni. Ne postoje osobe i ne postoji vreme posebnije od drugih. Mnogi ljudi žele verovati da se Bog obraća na poseban način samo posebnim ljudima. To otklanja odgovornost mase ljudi da čuju Moju poruku, a kamoli da je prihvate (što je drugo pitanje), i omogućava im da za sve preuzmu reč nekog drugog. Ne morate slušati Mene, jer ste već odlučili da su drugi od Mene čuli ponešto o svakoj temi, i vi ćete slušati njih. Slušajući ono što drugi ljudi misle da su čuli da Ja kažem, vi ne morate uopšte ni razmišljati. To je najveći razlog što se većina ljudi okreće od Mojih poruka na ličnom nivou. Ako priznate da primate Moje poruke direktno, onda ste odgvorni za njhovo tumačenje. Daleko je bezbednije i mnogo lakše prihvatiti tumačenje drugih (čak i onih koji su živeli pre 2000 godina), nego tragati za značenjem poruka koje možda primate upravo ovog trenutka. Ali, Ja vas pozivam na novi vid komunikacije. Zapravo vi ste Mene pozvali. Zato sam Ja došao vama, na ovaj način, upravo sada, odgovorajući na vaš poziv.
Zašto neki ljudi, kao na primer Hrist, čuju više od tvog obraćanja ne drugi?
Zato što su neki ljudi voljni da zapravo slušaju. Oni žele da čuju i da ostanu otvoreni za komunikaciju, čak i kada to izgleda zastrašujuće, ili ludo ili potpuno pogrešno.
Zar bi trebalo slušati Boga čak i onda kada ono što nam je rečeno izgleda pogrešno?
Naročito onda kada izgleda pogrešno. Ako mislite da ste u svemu u pravu, kome je potrebno da razgovara sa Bogom? Hajde, radite u skladu sa onim što znate. Ali, imajte u vidu da ste to činili od početka vremena. I pogledajte u kakvom je stanju svet. Očigledno postoji nešto što ne razumete. Ono što razumete mora vam se činiti ispravnim, jer je "ispravno" reč koju koristite da označite nešto sa čim se slažete. Ono što ste propustili će, zbog toga, prvo izgledati "pogrešno". Jedini način da se krene napred je da se zapitate: "Šta bi se desilo da je sve što sam smatrao(la) 'pogrešnim' zapravo bilo 'ispravno'?" Svakom velikom naučniku je to poznato. Kada ono što naučnik radi ne dovodi do rezultata, on odbaci sve pretpostavke i počne ispočetka. Sva velika otkrića su zasnovana na spremnosti da se ne bude u pravu. A to je ono što je i ovde potrebno.
Ne možete spoznati Boga dok ne prestanete sebi govoriti da već znate Boga. Ne možete čuti Boga dok ne prestanete misliti da ste već čuli Boga. Ne mogu vam reći Moju Istinu dok mi ne prestanete govoriti vašu.
Ima toliko toga što Ti želim reći, toliko toga što bih želeo da pitam. Ne znam gde da
počnem. Na primer, kako to da se ti ne otkrivaš? Ako stvarno postoji Bog, i Ti si On, zašto Sebe ne prikažeš na način koji svi možemo razumeti?
Ja sam to učinio, iznova i iznova. To činim upravo sada.
Ne. Ja mislim na način otkrivanja koji je nepobitan, koji se ne može negirati.
Kao što je?
Da se pojaviš upravo sada pred mojim očima.
Ja to činim upravo sada.
Gde?
Svuda gde pogledaš.
Ne, ja mislim na neosporan način. Na način koji ni jedan čovek ne može poreći.
Kakav bi to bio način? U kojoj formi ili obliku bi hteo da se pojavim?
U formi ili obliku koji zapravo imaš.
To bi bilo nemoguće, jer Ja nemam formu ili oblik koji bi ti mogao razumeti. Ja mogu preuzeti formu ili oblik koji bi mogao da razumeš, ali onda bi svi pretpostavili da su videli jednu jedinu formu ili oblik Boga, a ne jednu od mnogih. Ljudi veruju da sam Ja onakav kakvog Me oni vide, a ne ono što ne vide. Ali ja sam Veliko Nevidjeno, a ne ono što Sebe učinim da budem u pojedinom trenutku. U odredjenom smislu, Ja sam ono što Ja nisam, iz ne-postojanja Ja potičem, i tamo se uvek vraćam. Ipak, kada dodjem u jednoj formi ili nekoj drugoj formi u kojoj smatram da me ljudi mogu razumeti - ljudi mi tu formu pripisuju zauvek. I ako bi došao u bilo kojoj drugoj formi, nekim drugim ljudima, prvi bi rekli da to nisam Ja. Nisam izgledao drugima isto kao prvima, niti sam rekao iste stvari - kako bi to onda mogao biti Ja?
Vidiš, dakle, nije važno u kojoj formi ili na koji način se Ja prikazujem - koji god način da izaberem i ma koji oblik da uzmem, nijedan neće biti neosporan.
Šta je pakao?
To je iskustvo najgoreg mogućeg ishoda vaših izbora, odluka i dela. To je prirodna posledica svake misli koja negira Mene ili se odriče onoga Ko Ste Vi u odnosu na Mene. To je bol koji trpite kroz pogrešno razmišljanje. Ali čak je i izraz "pogrešno razmišljanje" neprikladan, jer ne postoji nijedna stvar koja je pogrešna. Pakao je suprotnost radosti. To je neispunjenje. To je spoznaja onoga Ko i Šta Ste Vi uz neuspeh da to doživite. To je bivstvovanje manje. To je pakao, i ne postoji veći za vašu dušu. Ali pakao ne postoji kao mesto koje ste vi izmislili, gde govorite o večnoj vatri, ili postojite u nekom stanju beskrajnog mučenja. Kakav bi bio smisao toga? Čak i kada bih Ja imao izuzetno nebožansku misao da niste zaslužili "raj", zašto bih morao tražiti neku vrstu osvete, ili kazne za vaš neuspeh? Zar ne bi bilo jednostavnije za Mene da vas se samo oslobodim? Koji bi to osvetoljubivi deo Mene tražio da vas osudim na neopisivu večnu patnju?
Ako je vaš odgovor, potreba za pravdom, zar ne bi jednostavni prekid zajedništva sa Mnom raju služilo ciljevima pravde? Da li je beskrajno zadavanje bola neophodno? Kažem vam da ne postoji takvo iskustvo posle smrti kakvo ste vi izmislili u vašim na strahu zasnovanim teologijama. Ali postoji iskustvo vaše duše koja je tako nesrećna, nepotpuna, manja od celine, tako odvojena od Božje najveće radosti, da bi to za nju bio pakao. Ali kažem vam da vas ne šaljem Ja tamo, niti vam namećem to iskustvo. Vi ga samo stvarate kad god i kako god Sebe odvojite od vaše sopstvene najuzvišenije misli o vama. Vi sami stvarate to iskustvo kada se odričete Sebe; kada odbacujete ono Ko i Šta Zapravo Jeste. Ali, čak ni to iskustvo nikada nije večno. Ne može biti, jer Moj plan nije da budete odvojeni od Mene zauvek i uvek. Zapravo, tako nešto je nemoguće - jer da bi se desilo, ne treba samo vi da negirate Ko Ste - i Ja bi trebalo da to učinim. A Ja to nikada neću uraditi. I dok god se jedan od nas drži istine o vama, istina će na kraju prevagnuti.
Itd, itd, itd......
Ko hoce da skine knjigu i procita, evo i link:
4shared.com - document sharing - download Neale Donald Walsch - Razgovori sa bogom.pdf
Ako je neko procitao, neka kaze neki svoj komentar
Razgovori sa Bogom
