viriya

6. Ispravan napor (samma vayama)

Buda vežbanje uma počinje ispravnim naporom. On naročito naglašava ovaj član zato što kretanje Putem zahteva rad, energiju i trud. Buda nije spasilac: "Prosvetljeni samo pokazuju put, vi sami morate uložiti napor." Dalje on ističe da je "cilj" dostižan za energičnog čoveka, ne za lenštinu. Ovde dolazimo do velikog optimizma koji sadrži budizam, nasuprot mnogima koji ga optužuju za pesimizam. Buda kaže da smo kroz ispravan napor u stanju da transformišemo čitavu strukturu našeg života. Mi nismo bespomoćne žrtve našeg dosadašnjeg uslovljavanja. Mi nismo žrtve gena ili svoje okoline, već kroz mentalno vežbanje možemo da svoj um izdignemo do nivoa mudrosti, prosvetljenosti i slobode.

Ispravan napor se može razložiti na četiri vida. Ako posmatramo stanja koja se javljaju unutar uma, vidimo da se dele na dve glavne grupe, korisna stanja i štetna stanja. Štetna stanja su ona čiji je izvor u mentalnim nečistoćama kao što su pohlepa, mržnja i neznanje, kao i u svim njihovim izdancima. Korisna stanja čine oni kvaliteti i vrline koje treba razvijati i negovati, kao što su osam delova puta, četiri temelja sabranosti pažnje, sedam elemenata prosvetljenja i slično.

U pogledu svakog od ovih korisnih i štetnih stanja postoje dva zadataka koje treba obaviti. Dakle četiri vida ispravnog napora su sledeći:

(a) Napor da sprečimo nastanak štetnih stanja uma
U situacijama kada je um smiren može se dogoditi nešto što će probuditi nečistoće u njemu. Na primer, vezanost za neku lepu stvar, odbojnost prema ružnoj stvari. Održavajući pažnju usmerenu na čula, u stanju smo da sprečimo nastanak još nenastalih nečistoća uma. U stanju smo da jednostavno samo registrujemo taj predmet, ali da na njega ne reagujemo kroz pohlepu ili odbojnost.

(b) Napor da napustimo već nastala štetna stanja uma
Ovim eliminišemo nečistoće koje su već nastale. Kada vidimo da u umu postoji neka od njih, moramo primeniti energiju da bismo je eliminisali. Ovo može biti učinjeno uz pomoć više metoda.

(c) Napor da razvijamo još nerazvijena korisna stanja uma
U našem umu leži mnogo divnih, potencijalnih kvaliteta. I njih treba izdići na površinu uma. Na primer, prijateljsku ljubav, saosećanje, velikodušnost i slično.

(d) Napor da negujemo već nastala korisna stanja uma
Ne smemo se prepustiti samozadovoljstvu i moramo ulagati napor u održavanje korisnih stanja, kao i u njihovo dalje razvijanje do potpunog usavršavanja.

Još jedno upozorenje je vredno dati u vezi sa ispravnim naporom. Um je vrlo delikatan instrument i njegovo razvijanje zahteva precizan balans između različitih mentalnih sposobnosti. Neophodna nam je izoštrena pažnja da bismo prepoznali koja vrsta mentalnog stanja je nastala i određeni stepen mudrosti koji će um održavati u ravnoteži, kako ne bi zalutao u ekstreme. Dakle, da bi se održao na srednjem putu.

Napor mora biti uravnotežen, kako preterivanjem ne bismo potpuno iscrpeli um, sa jedne strane, ali i da mu ne bismo dopustili da se zaglibi u letargiji, sa druge. Buda je s ovim u vezi dao poređenje sa žicom na muzičkom instrumentu. Da bi se dobio pravi ton, ona ne sme biti ni suviše zategnuta, a ni suviše labava.

Vežbanje Osmostrukog puta treba da bude isto takvo. Pravi način je Srednji put: balans između energije i smirenja.

:D

viriya

7. Ispravna sabranost (samma sati)

Življenje u ispravoj sabranosti jeste temelj naše dobrobiti i polazna tačka mentalnog razvoja. Ono je velika blagodet, najveća zaštita. Ljudska bića obično imaju izvestan stepen sabranosti. Međutim, ona je najčešće raspršena. Otuda se ni ne može s pravom nazvati ispravnom sabranošću. Ispravna sabranost se ne stiče tako lako; ali i inače se do dobrih stvari ne stiže lako. Da bismo stekli i usavršili ispravnu sabranost potreban je veliki napor i posvećenost. Potrebno je da tako kažemo -- požrtvovanost.

Ispravna sabranost znači održavati um u sadašnjem trenutku. To znači da kada nešto radimo, treba da budemo na to sabrani i potpuno svesni onoga što radimo, dok to radimo. Na primer, kada peremo zube, treba da budemo sabrani na tu aktivnost tako što ćemo pažnju usmeriti na nju i nećemo dopuštati da nas u tome ometaju druge misli. Kada jedete, jedite u tišini, sabrani na jedenje. Ali ako razgovarate dok jedete, to nije ispravna sabranost. Iz ova dva jednostavna primera možete da zaključite da življenje u ispravnoj sabranosti nije tako lak zadatak. Ako neko obavlja dve ili tri radnje istovremeno, to nije veština, već slabost. Raditi jednu stvar za drugom jeste prava veština, pravi uspeh.

Kao prvo, moramo doneti odluku da ćemo razvijati ispravnu sabranost. Moramo se zatim marljivo vežbati u tome, tako što ćemo raditi jednostavne vežbe i postepeno napredovati. Svoju sabranost moramo naročito usmeriti ka unutra. Većina nas pažnju okreće ka okolini, ali bi taj smer trebalo da promenite ka sebi radi svoje dobrobiti. To znači:

(a) biti sabran na telo.
(b) biti sabran na osećaje.
(c) biti sabran na stanja uma.
(d) biti sabran na sadržaje uma.

Ovo su četiri temelja sabranosti. Ovo su četiri područja kojima se kreće onaj ko živi u sabranosti.

Kada neprekidno i marljivo razvijate ovu svoju sposobnost, ona će za vas biti veliki izvor zaštite. Kada se ispravna sabranost razvijena i postojana, tada tačno znamo šta je to što treba da radimo i šta je to što ne treba da radimo. Kada treba da govorimo, a kada ne. Kada govorimo, šta treba da kažemo, a šta ne. Ispravna sabranost osnova je za razvijanje ispravnog puta koji kulminira znanjem, mudrošću, mirom i najvećom srećom.

viriya

8. Ispravna koncentracija (samma samadhi)

Ispravna napor i ispravna sabranost vode ka osmom članu Puta, ispravnoj koncentraciji. Ona se definiše kao korisna fokusiranost uma na jednu tačku, korisno sabiranje uma. Da bismo razvili koncentraciju obično počinjemo sa jednim objektom i pokušavamo da um fiksiramo za taj objekat sve dok on ne boravi na njemu bez ikakvog kolebanja i lutanja. Koristimo ispravan napor da održimo um fokusiranim na objekat, zatim ispravnu sbaranost da budemo svesni prepreka za koncentraciju, da bismo zatim ponovo koristili ispravna napor da uklonimo te prepreke i ojačama sve ono što doprinosi koncentraciji. Uz pomoć vežbanja um se postepeno stišava i smiruje.

Uz dalje vežbanje u stanju smo da razvijemo dublja stanja zadubljenja, koja se nazivaju "đhana"

Smireni um - put ka mudrosti
Kada je um smiren i fokusiran, on služi kao sredstvo za razvijanje uvida. Pošto smo razvili ispravnu koncentraciju i um nam je postao moćna alatka, usmeravamo ga ka četiri temelja sabranosti, kontemplirajući telo, osećanja, stanja um i mentalne sadržaje.

Zatim, kako um ispituje protok događaja u okviru procesa telo-um, kako se on prilagođava tom toku iz trenutka u trenutak, postepeno se, korak po korak rađa uvid. On se dalje razvija, sazreva i produbljuje, pretvarajući se u mudrost, onu oslobađajuću mudrost koji proniče u Četiri plemenite istine.

Na vrhuncu svog razvoja, uviđanje Četiri plemenite istine postaje direktno i neposredno, doprinoseći razbijanju okova, pročišćenju uma i njegovom oslobađanju od zabluda.

Kao što naziv sugeriše, Plemeniti osmostruki put se sastoji od osam delova. Ali oni ne idu jedan za drugim u sledu. Put se sastoji od osam elemenata koji funkcionišu zajedno. Svaki od njih ima svoju posebnu funkciju, ali svi zajedno doprinose jedinstvenom cilju oslobađanja od patnje.

viriya

Svaka stvar se ogleda, prožima i zapravo sadrži sve druge. To je
organska priroda ovoga sveta i ona se u klasičnom budizmu naziva
uzajamna međuzavisnost. Srodnost i podudarnost su joj spoljašnje
manifestacije... drugi nije drugi već ja sam. To je temelj na kojem
određujemo pravila ponašanja i to je nadahnuće za istinsku ljudskost.
Prepoznati sopstvenu tamnu stranu sa smeškom i prepoznati tuđu
blistavu stranu sa smeškom -- tako vežbamo. Neprekidno isticati
sopstvenu blistavu stranu i neprekidno kritikovati tuđu tamnu stranu --
to nije vežbanje.

Robert Aitken, Encouraging Words

viriya

U prostranom umu ima mesta za sve. On je sličan prostoru u ovoj sobi,
kojeg ne povređuje šta god da u nju uđe ili iz nje izađe. Mi obično
kažemo "prostor u ovoj sobi", ali u stvari ova soba jeste u prostoru,
čitava zgrada je u prostoru. I kada ova zgrada nestane, prostor će još
uvek biti tu. Prostor okružuje zgradu i u ovom trenutku mi zauzimamo
prostor u ovoj sobi. Kada ovako posmatramo, možemo razviti sasvim nov
pogled na stvari. Vidimo da postoje zidovi, koji daju oblik ovoj sobi,
i da postoji prostor. S jedne strane, zidovi ograničavaju prostor. Ali
ako pogledamo sa druge strane, prostor je neograničen, toliko
neograničen da sadrži i celu sobu.

Ajahn Sumedho

viriya

Je li budizam religija, filozofija, psihologija ili način života?

On može funkcionisati kao kombinacija sva ta četiri elementa, zavisno od toga šta želiš da uradiš. Kao filozofija on obezbeđuje veoma racionalna objašnjenja prirodnih fenomena. Reč filozofija vodi poreklo iz starogrčkog i znači "ljubitelj mudrosti", što je Buda i bio. Kao psihologija on omogućuje široki uvid u ljudsko ponašanje, a kao način života svojim osnovnim modelom pravila morala, nasuprot monaškim pravilima, obezbeđuje izvanrednu formulu socijalnog ponašanja.

Međutim, imajući u vidu njegov istorijski razvoj, budizam je religija. Značenje reči "religija" jeste povezati, ujediniti, spojiti, i onda se postavlja neizbežno pitanje: sa čime to? Na nivou svakodnevnog iskustva postoji "ja" i "drugo" i to drugo je tajna života. Nešto od toga, kao što je stenje ili brzina zvuka, može se istražiti relativno direktno, ali -- šta je to drugo? Kako je sve to nastalo? Šta sve to znači? Religija se tiče transcendencije -- postojanja izvan neposredno vidljivog; slobode od ograničenosti svojstvenih materiji -- ona se tiče bezimenog, neuslovljenog.

viriya

Čemu nas budizam može naučiti?

Lekcija broj jedan tiče se verovatno morala. Nije to toliko neka lista "ne smeš činiti ovo ili ono", već više razmatranje zakona karme, koje vodi do boljeg uviđanja da ako činimo dobre stvari imamo više šanse da nam se dobro i vrati, nego kad činimo loše stvari. Kosmički to je veoma precizan zakon, ali na ličnom planu to nije uvek tako očigledno, u smislu da nešto "pogrešno" uradiš i čini ti se da si se izvukao bez ikakvih posledica. Ali preporađanje sve to reguliše na duže staze.

Tu su zatim mnoge psihološke alatke kojima se služimo u suočavanju sa različitim pometnjama koje pogađaju nas ljudska bića. U naše vreme stres je jedna od čestih nedaća i meditacija je veoma korisna u takvom slučaju. Različita učenja o saosećanju i ljubavi daju nam izvanredne lekcije kako da raspetljamo čvorove koji su se zapetljali u srcu tokom niza godina. Najvažnija lekcija je o anatta, impersonalnosti ili nepostojanju sopstva, koja nas uči da sve oko sebe ne uzimamo suviše lično – ah, kakvo je to olakšanje!

ispravka

budizam je još jedna sotonska prevara.

yeca

aahahahhah po meni je bog prevara kad dozvoljava ovoliko ispiranje mozga pojedincima :]

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

viriya

Prijatelju Ispravka,
nema razloga za sekiraciju. Samo lagano. :D
Bilo bi mi takođe drago da obrazložiš svoj stav ako imaš nekih argumenata ili je ovo samo jedna, da tako kažemo psihosomatska reakcija :confused: