Aenima

Prolog

Istovremeno je tesko i lako prihvatiti Budino ucenje.

Tesko, jer u budizmu ne postoji strukturirana hijarhija „crkve“ i za pocetnika tj., osobu koja ne poznate ucenje Bude, ne postoje jasna pravila i instance. I naravno, jer ne postoji „Biblija, „Qur’an“, „Tora“ tj., ne postoji takozvano „Sveto pismo“.

Sam Buda iza sebe nije ostavio nista zapisano – njegovi prvi sledbenici, monasi, slusaoci rekonstruisali su njegova predavanja iz sopstvenih secanja, iz sopstvene memorije. Kasnije su se tim zapisima pridruzile mnogobrojne interpretacije, kao i u svakom religiozno – filozofskom ucenju (Pitanje za vas: Da li je budizam vera ili filozofija?).

Danasnji budizam sadrzi toliko razlicitih filozofija i ucenja, svaka budisticka skola ima svoj nacin shvatanja i citanja prvih zapisa, tako da ovo, sto cu ja sada napisati kao neki pregled ili osnovu, naravno nije opste prihvaceno misljenje ili nesto, sto se moze okarakterisati kao “sveopste prihvaceno”, vec kao globalni pregled na najkomplexnije ucenje iz ugla osobe, koja je pokusala da shvati, koliko god to bilo moguce.

Jednostavno je prici budizmu sa druge strane, jer svaka od skola i svaki od pravaca budizma trazi ono, sto je i sam Buda za zivota zahtevao od svojih ucenika: Svaki covek mora proveriti budisticko ucenje na ispravnost, „kao sto proveravamo zlato na njegovu ispravnost, tako sto ga secemo, rezemo i topimo”.

Prihvatanje ili prelazenje u budizam

“Krstenje”, tacnije ceremonija koja bi se mogla porediti sa krstenjem ili obrezivanjem u svrhu prihvatanja u instituivni budizam nije tacno regulisano, niti postoje odredjena pravila.

Dovoljno je priznati samom sebi ili priznati u krugu nekoliko svedoka, da prihvatas “utociste tri draga kamena”: Buda, dharma i sangha – zaci u ucenju i u budistickoj zajednici.

Budista je onaj koji prizna, da je Sidarta Guatama dosegao „stanje osvetljenosti duha” , time postao Buda i na taj nacin pokazao put svakome od nas do samog cilja, do Nirvane (vidi pod: Nirvana)

Budista je onaj, koji cita i sledi ucenja Bude. Ne mora biti budisticki monah ili monahinja, ali moze pred nekome od njih poloziti „zavet pocetnika”, stim sto mora pratiti nekoliko pravila:

- Ne ubij
- Ne kradi
- Ne lazi
- Ne konzumiraj alkohol
- Ostani cist u sexualnim odnosima tj., svaki oblik sexualne devijacije ili prevare nije pozeljan ili dozvoljen.
- Izbegavaj nanositi bilo kakvu vrstu bola ili stete bilo kom zivom bicu. (90% budista su vegetarijanci, neki su i vegani.




Ucenje ( Dharma )

Buda je pre svega ucio svoje sledbenike onome, sto se u danasnje vreme moze nazvati etikom, koja se moze svesti na sledece stubove nosace: miroljubivost, saosecanje, vezbe koncentracije i mudrost. Njegovo ucenje bazira na pokazivanju puteva, kojima je najlakse stici do tog cilja. Znaci, na neki nacin na jednoj strani Buda uci odredjenoj vrsti filozofije, tacnije ucenju svog sopstvenog duha. Sa druge strane, Buda je pokazivao i dalje pokazuje nacine, kako se treba stici do tog visokog cilja.

Osnova ucenja budizma su cetiri plemenite istine:

1. Zivot je pun patnje, sve dok covek zivi u neznanju – on pati pod ovim stanjem, vuce za sobom puno “frustracija”, kako ih je sam Buda nazvao. Od rodjenja do smrti. Cinjenicu da su sve stvari prolazne covek prihvata kao bol i pati zbog toga. Pa cak i ljubav, sreca i posed se na kraju pretvaraju u bol – jer su i oni konacni. „Zivot sledi na zivot, kao sto ton prati ton – tek zajedno oni cine melodiju”, govorio je Buda. Covek je zarobljen u krugu reinkranacije, u takvozvanoj samsara-i, zbog cega ona, teoretski, sve negativne aspekte zivota mora da prezivi do kraja svih vekova i svog vremena. Medjutim, postoji beg iz ove patnje izazvane nesavrsenstvom.

2. Izvor sve patnje je neznanje i preterane emocije – kao na primer mrznja prema drugom coveku. Neznanje i preterane emocije dovode do pogresnih poteza.
Cak i ako je sreca prolazna – njena privlacnost je jos uvek toliko jaka, da se covek lako da zavesti, tako da uvek trazi vece sexualno zadovoljstvo, novac, moc ili se da zavesti drugim stvarima prolaznog karaktera. Na taj nacin on, kako je to rekao Buda, „tim fenomenima pridaje isuvise paznje”.

Ono sto sledi pohlepi su potezi. A potezi, tacnije sama pomisao na to, sa sobom vuce odredjenu karmu – karma je neka vrsta „duhovne vrece”, u koju covek skuplja pozitivne i negativne poene, koji odlucuju njegovu existenciju u sledecoj reinkranaciji. Covek moze biti ponovo rodjen u pet carstva: carstvo pecina, carstvo zivotinja, carstvo duhova, carstvo ljudi i carstvo bogova.

Bogovi i duhovi su po Budinom ucenju bica necovacanskog porekla, jako mocna, ali smrtna. Covek, koji cini dobro, medjutim ne zeli u Nirvanu, moze ponovo biti rodjen kao bog. A posto je zivot bogova krajnje prijatan, coveku koji cini dobro nedostaje pokretac, kako bi isao do krajne granice.

Zbog toga bicima iz carstva bogova i duhova nije mogucno doseci nirvanu, krajnji cilj svakog budiste. To isto vazi za bica iz carstva pecina i bica iz carstva zivotinja. Samo se bicima iz carstva ljudi otvara put u nirvanu.

Karma, sakupljanje pozitivnih i negativnih zasluga, podleze principu “zavisnog nastanka”: Ono sto sledi nije nagrada ili kazna, vec ovaj “karmin zakon” funkcionise prema budistickom ucenju kao prirodni, mehanicki proces – slobodan je od suda svake uzvisene distance tj., ne postoji niko ko bi ocenio nasu karmu. Znaci da ako smo cini dobra dela za vreme sadasnjeg zivota, nasa karma ce nam “obezbediti” dobru sledecu egistenciju.


3. Ponistenje patnje dolazi samo, ako odklonimo neznanje, mrznju i pohlepu. Cilj
budista je spasenje iz kruga reinkranacije, koji covek ne bira sam. Za to je potrebno da ljudsko bice putem duhovno-dusevnih vezbi i shvatanja prebrodi svaku vrstu pohlepe, neznanja i cak i najmanji znak mrznje.

4. Pridrzavajuci se osnovnih pravila za odrzavanje duha i tela, svaki covek moze krociti putem spasenja. Taj put se zove ...........


Plemenitih osam puteva ili Osmosmerni plemeniti put

- Pravilno spoznanje – Spoznavanje cetiri plemenite istine
- Pravilna odluka – drzati se sto dalje od pohlepe, zlobe i pogresnih shvatanja
- Pravilan govor – Izbegavati lazi, neobuzdani govor, tracaranje, nabusito obracanje
- Pravilni postupci – ne ubij, ne kradi, ne vrsi preljubu
- Pravilan nacin zivota – ne bavi se poslom, u kome mucis ili ubijas bica
- Pravilano nastojanje – unutrasnja borba, odrzati negativne aspekte na dnu, a pozitivne aspekte zivota i karaktera izbaciti na povrsinu
- Pravilna paznja – duhovna kontrola svih tokova u telu i u duhu
- Pravilna koncentracija – ispravno udbljenost u meditaciju; duh se treba okrenuti od spoljasnog sveta i fokusirati se na unutrasnjost, kako bi mogao da uziva u miru i tisini. Na taj nacin se duh moze okrenuti pravom putu.

Osnova ovog puta je etnicko drzanje, koje omogucava duhu kompletnu i totalnu koncentraciju. Ova koncentracija se povezuje sa odredjenim filozofskim pogledom na svet. Na taj nacin se budizam uspesno bori protiv neznanja.

Osnovna misticka crta budistickog ucenja je saznanje da je sve u neprestanom toku, da nista ne poseduje substancu, ukljucujuci i sopstveni ego (ja). Sve stvari – svi fenomeni – na ovom svetu se nalaze na relaciji zavisnosti jedna prema drugoj i zbog toga su „prazne” od svakog oblika postojanja: Sve postoji u zavnosti od neceg drugog. Ni jedan fenomen ne postoji sam po sebi, jer svaki fenomen je u zavisnosti od drugog fenomena i sve je moguce interpretirati sopstvenim duhom. U danasnjem budizmu ovo ucenje se naziva „Ucenje o praznini”.

Pitanje Boga

U budizmu ne postoji vise, svestvaralacko Bice (Bog), niti postoji „nepogresiva rec Bozija”. Budista veruje na ponovno rodjenje: dijametralno od hriscana on medjutim negira besmrtnu dusu. Karma, koju sakupljamo u sadasnjem zivotu, vodi u novi zivot – bez da je ta nova egzistencija identicna sadasnjoj. Prosto receno: Radi se o sveci na ciji plamen, kada je ta sveca vec pri kraju svog „voska” (zivota), priblizimo fitilj nove svece. Na taj nacin taj plamen (dusa) zivi dalje, samo u drugoj sveci (telu, obliku).

Znaci: Ponovno rodjenje nije „selidba duse” u bukvalnom smislu. Jedan deo duse odlazi u kontinumu i zivi dalje, ne noseci sa sobom sve karakterne osobine te osobe u novi zivot. Cilj je pobedi iz ovog kruga, u koji covek nije samovoljno stupio, koji je odredjen Karmom i biti spasen. Spasenje se desi onog trenutka, kada je covek u stanju da ne sakuplja vise nikakvu Karmu. Ni dobru, ni losu. Trenutak, kada covek predje u to stanje, se naziva Spasenjem, jer je covek na taj nacin uspeo da pobedi svoje neznanje. A to se naziva ....

Nirvana

Onog trenutka, kada covek biva spasen, ulazi u stanje nirvane, stanje „prohujalosti”. Nirvanu nikako ne smemo zamisljati kao mesto, vec kao stanje, u kome covek i dalje postoji. To je stanje, u kome sve pogresne predstave o svom egu (ja) „prohujaju”. To je prelaz u blazeni status, stanje totalnog mira duha, stanje ne-bola, stanje ne-pohlepe i : stanje ne-reinkranacije.

Nirvanu je jako tesko opisati, jer svako spominjanje Nirvane velika vecina ljudi povezuje sa odredjenim emocijama, osecajima, dolazi do duhovne pregnacije u bilo kom pogledu, a na taj nacin se opet, na zalost, sakuplja karma. I pored toga, u budistickoj literaturi se mogu naci odredjeni opisi, koji Nirvanu definisu kao „najvisu srecu”, „mirni pocinak”, „stanje besmrtnosti”, „stanje cistog duha” ili „beskonacnost”.

Pre ce biti da je Nirvana odredjeno stanje duha i odredjeni pogled na svet, koje nema konkretne veze sa „drugim svetom” ili rajem. Covek, ako je uopste moguce, samo za vreme svog zivota moze doseci Nirvanu, tako da je samim time, sto je i dalje ziv, a u Nirvani, dosegao odredjeno stanje duha. Sam Buda je, po svojim recima, dosegao Nirvanu sa svega 35 godina, a istoricari smatraju da je ziveo oko 80tak godina. To znaci, da je Buda vise od pola svog zivota proveo u stanju Nirvane.

Potencijal, koji je potreban za dosezanje Nirvane, se moze naci u svakom coveku tj., svaki covek u svom duhu nosi odredjene predispozicije, koje pravilno usmrene i kontrolisane, mogu dovesti u to blazeno, jedinstveno stanje.

__________________
.

Aenima

Budisticka zajednica (pogresno je nazvati je crkvom ili religioznom zajednicom)

Buda je zabranio svojim monasima da nakon njegove smrti izaberu naslednika. Njegovi se sledbenici do danasnjeg dana dele na Monahe, Monahinje i Diletante. Monasi i monahinje citav svoj zivot posvecuju Budi, pridrzavaju se njegovih pravila i njegovih zapisa, zive u vrsti “manastira” i poduvacaju diletante.

Kod zamonasenih osoba su jos za vreme Bude postojale dve grupacije: Iskusenik / Iskusenica i Monah / Monahinja. Naravno da su u to vreme odredjene osobe bile vise cenjene od drugih usled njihove mudrosti, znanja, karizme i iskustva, medjutim za vreme Bude nisu postojali visi cinovi, kao sto je to na primer Lama, sto se kasnije, vremenom, promenilo i vazi do dana danasnjeg.

Monasi i monahinje mogu osnovati manastir. Mogu takodje putovati po celoj zemlji, u kojoj se trenutno nalaze, prositi i ziveti od ljudske milostinje. Puno njih interpretiraju ucenje Bude na svoj nacin i postavljaju nove nacine razumevanja. Ova ogromna autonomija, koju svaka jedinka u budizmu poseduje, omogucava formiranje razlicitih skola, koje se sve oslanjaju na Budu, kao na osnovu, medjutim svaka skola prikazuje i pokazuje drugacije nacine, koji mogu voditi u Nirvanu.

Ove grupacije nisu “sekte”, kako bi to zapadnjaci rekli, jer ne postoji jedna i jedina “crkva” u budizmu. Vec u prvom stolecu nakon smrti Bude i za vreme prvih konzila, monasi ne mogu da ujednace i objave jedno, orginalno i sveopste vazece razumevanje i citanje Budinih zapisa. Iz toga se i dan danas radjaju novi pravci i nova shvatanja, koja baziraju na individualnosti pojedinca, kao i na postovanju tradicija jednog naroda.


Dve najvece budisticke tradicije

Nema smisla da vam sada ovde pisem danima o raznim tradicijama i raznim grupacijama budizma, jer bi to bilo suvise opsirno. I ovako sam otisla predleko . Elem, postoje dve budisticke tradicije, koje poseduju najvise uticaja i imaju najvise sledbenika: theravada i mahayana.

Theravada je najstariji budisticki pravac i oblik, koji vuce korene od samog Bude. U ranija vremena je pogrdno nazivan i hinayana („Mala Kolica”). Oni, na neki nacin, zastupaju najstroziji oblik budizma: najbitnije stivo za njih su sama pisma Bude, sve sto je kasnije napisano ima samo sekularnu vrednost.

Duh jedinke je „vozilo” do „ozdravljenja”. Po njihovim nacelima Nirvanu moze doseci samo monah ili monahinja, nikako diletant. U theravadi monah ima samo jedan zadatak, a to je spasenje samog sebe. Naravno da je sazaljenje bitan aspekt budizma, medjutim u ovoj tradiciji se na to gleda malo drugacije: na putu do izlecenja svakog mora za sebe da snosi odgovornost, kao i za svoje odluke. Koreni ove najstarije tradicije leze u 4. stolecu nove ere.

Mahayana, koja je nastala u 1. stolecu pre Hrista, je kao svoju podlogu uzela ucenja theravade i na njoj izgradila novo ucenje, sa posebnim osvrtom na sazaljenje i saosecanje prema drugim bicima, koje covek treba da pokaze na svom putu do Nirvane. U Mahayani diletanti takodje mogu doseci „najdivnije svih stanja”. Ovo ucenje se takodje naziva „Velika Kolica”.

Velika Kolica prevashodno zbog toga, sto u ovom ucenju covecji duh igra najbitniju ulogu, ali ne samo kao „materijal koji vodi u nirvanu”, vec zbog toga sto se snosi ogromna odgovornost i prema drugima, kojima sledbenici mahayane pruzaju pomoc na putu do izlecenja.

Ideal tradicije mahayana je bodhisattva: bice koje je doseglo Nirvanu, medjutim nije kompletno utopljeno u nju, vec se nalazi na „pragu” i na taj nacin pomaze drugima, manje vicnim od njega, na tom istom putu.

Za kanone mahayana tradicije takodje vaze zapisi, koji su sroceni dugo nakon Budine smrti, a ne samo ono, sto je on direktno ostavio iza sebe, kao sto je to lsucaj kod tradicije therevada.

Mahayana je u danasnje vreme najpopularnija tradicija budizma, iz koje su se rodile tri najpoznatije „skole”:

Tibetanski budizam

Ova skola je nastala u 8. veku nove ere. Tibetanski budizam se oslanja na sam fundament, na osnovu budizma nastalu u Indiji, medjutim oni za razliku od osnove tvrde, da mogu da pokazu i dokazu razlicite puteve u Nirvanu, tako da su, na neki nacin, integrisali obe budisticke tradicije u jednu, mada su blizi modernijoj, gore opisanoj formi. Jedan od glavnih, specificnih aspekata tibetanskog budizma je cinjenica, da su preuzli neke stavove prastare shamanske, tibetanske vere Boen.

Ucenje i praksa su glavne osnove ove skole budizma. Postoji jako prisna veza izmedju ucitelja i ucenika. Postoje jako mocni manastiri, koji vec hiljadama godina dominiraju na svojoj teritoriji i na neki nacin kontrolisu celokupno „versko” covecanstvo Tibeta.
Takozvani ucitelji ili majstori su uvek osobe iz lanca reinkranacija. Ta je karika vec stolecima bez prekida, taj sistem se naziva Tulkum. Najpoznatiji duhovni vodja tibeta i jedan od najvecih majstora je svakako Dalai Lama.

Tantricki budizam ( Vajra )

Ova skola budizma nastala je izmedju 4. i 7. veka nove ere kao posebni pravac budisticke vere u severnoj Indiji i pristupna je samo ogromnoj manjini ljudi, vrsnim poznavaocima tradicije mahayana.
Praksa „dijamantskih kolica” ( vajra = dijamant ) je od prilike sledeca: u jakoj sporoj, ali intenzivnoj formi, ucenik od ucitelja dobija sva potrebna uputstva za put u Nirvanu. Preduslov za to je totalna predaja ucenika ucitelju, u svakom pogledu. Na ovaj nacin se, navodno, najbrze moze doseci stanje Nirvane.
Najlakse je ovo ucenje zamisliti na sledeci nacin: Na nekoj vrsti unutrasnjeg puta, tantricar pada u dubok trans, u kome zamislja stanje Nirvane, kakvo on zeli da ima, priseca se svih karakternih crta Bude i zamislja sebe kao istog. On znaci putem tehnike, koja je najbliza psihologiji koju je opisivao Freud, unapred zamislja svoju Nirvanu.

Zen budizam

Zen je u stvari japanska rec za meditaciju. Zen je vrsta budizma, koja je nastala u 6. veku nove ere prvo u Kini (chan), a zatim i u Koreji (son).

Putem stroge meditacije, zanimanjem duha raznim paradoxnim zagonetkama (koan) ili drugacijih nacina meditacije, kao sto je umetnost streljastva ili bastovanstva, budista uci da kontrolise svoj duh. Poput munje u trenutku najdublje meditacije, moze se doseci Nirvana. U danasnje vreme je Zen prevashodno popularan u Japanu.

__________________
.

Aenima

Glosar ili pregled
Budizam u kratkim crtama ili budizam za pocetnike

Bodhisattva
Bice, koje je doseglo Nirvanu, ali ne zeli da se kompletno stopi sa istom, sve dok sva ostala bica ne stignu tamo. Spiritualni ideal Mahayana – budizma.

Buda
Primarno naziv osnivaca ove vere/filozofije, za Sidartu Guatamu. Sekularno naziv za svakoga, ko dosegne Nirvanu za zivota.

Dalai Lama
Duhovni i drzavni vodja Tibeta, kao i vrhovni ucitelj Gelug-skole tibetanskog budizma.

Dharma
Sveopsti naziv za celokupno budisticko ucenje, koje je, kao osnava, zapisano u takozvanim Pali-Kanonima, kratko nakon smrti prvog Bude.

Tri draga kamena
Trojstvo budisticke vere, koje se sastoji iz tri draga kamena: Buda, Dharma i Sangha.

Osmosmerni put ili osam puteva u jednom
Put do negacije patnje, put u Nirvanu, osnovna pravila ucenja koja treba slediti na putu do Nirvane.

Gelug
Danas najpoznatija skola tibetanskog budizma, kome pripada Dalai Lama.

Karma
Ucenje o potezima coveka, njihovim posledicama. „Torba”, u koju budista sakuplja svoje dobre i loze poteze, a ta „torba” preodredjuje, u kojoj ce sferi biti rodjen u sledecem zivotu.

Lama
Spiritualni majstor u tibetanskom budizmu.

Mahayana
Najmladja forma budisticke tradicije, izgradjena na podlogama Theravada-e. U njihovu tradiciju spadaju najvisa spritualna bica, takozvane Bodhisattva-e. Iz ove tradicije su nastali budisticki, tantracki i zen budizam.

Mandala
Obicno u formi kruga, diagram pun mistickih znacenja. Koristi se pretezno u tantricnom budizmu kao pomagalo prilikom meditacije. Kao takav predstavlja telo, duh i govor Bude.

Mantra
Tradicionalna sveta ili magicna formula, koju za vreme meditacije budisti recituju i time pokrecu odredjene kosmicke sile. Mantra se moze sastojati od jednog sloga ili vise povezanih slogova, koji sluze zastiti (tra) duha (man) i sluze kao pomoc na putu do Nirvane. Poznata mantra je „om mani padme hum”, pretezni prevod je:”oh, ti dragulju u lotusovom cvetu”. Lotus je kod budista simbol mudrosti.

Meditacija
Vreme izlecenja kod budista. Sluzi kao pomoc u prevazilazenju mrznje, pohlepe i neznanja. Fokusiranje na unutrasnjo stanje sopstvenog bica i pokusaj vracanja u ravnotezu, kao i brisanje svih negativnih, gore navedenih, aspekata.

Pali-Kanon
Sabrana dela ucenja, koja su ostala direktno od Bude, a napisana od strane njegovih ucenika, koji su bili uz njega za vreme njegovog zivota. Pali-Kanon su takozvane „ tri korpe”, koje se sastoje iz: Pravila unutar budizma, ucenja (sutras) i metafizickih i filozofskih ucenja.

Tocak zakona
Simbol budisticke vere, krug ili tocak, koji se sastoji od osam segmenta. Svaki segment je deo osmosmernog puta.

Samsara
Beskonacni krug zivota – smrti – zivota, koji moze biti prekinut samo ulaskom u Nirvanu.

Sangha
Na ovaj nacin se naziva celokupni budisticki orden, svi monasi, monahinje i diletanti.

Sutra
Ucenje istorijskog Bude, Sidartre. Ovi tekstovi se mogu naci u drugoj korpi Pali-Kanona.

Tantricki budizam / Vajrayana
Forma budizma nastala u severnoj Indiji, koja se u danasnje vreme prevashodno moze naci u tibetanskom budizmu, mada u jako ublazenoj formi.

Theravada
Najstaroji oblik budizma koji danas mozemo naci, kao i najstroziji. Bez pogovora se pridrzava osnove, samog Pali – Kanona i odbija sve drugo, sto je nastalo posle toga, tj., to se smatra sekularnom literaturom.

Tibetanski budizam
Prevashodno se moze naci na Tibetu i zemljama koje se granice sa njim. Kombinacija mahayana budizma i prastare tibetanske, shamanske vere. Poznati po „medijskoj zvezdi” pod imenom Dalai Lama.

Cetiri plemenite istine
Koren budistickog ucenja. Sadrzi sve osnove, koje su potrebne bicu da stupi u Nirvanu. Cetvrtka plemenita istina navodi osmosmerni put ili put osam smerova kao jedini ispravni put ka spasenju.

Zen
Postao je iz skole mahayana, prvo u Kini, zatim u Koreji. Danas jako popularan i sveopste prakticiran u Japanu. Sama rec znaci „meditacija” na japanskom, cime opisuje centralnu ulogu meditaciju na putu u Nirvanu.

__________________
.

Aenima

Slike budistickih hramova
Cisto da ne bude preterano suvoporano :D

Buda u Seokguram – Pecini (Koreja)



Bamiyan, Afganistan




Wat Phra Kaeo (Bangkok, Tajland)



Budisticki manastir, Leh, Indija





Toliko od mene, „za pocetak” . :D

Ako neko ima nesto da doda ili da popravi, jedva cekam!

Ako nesto pak nije jasno, rado cu pojasniti.

Dakle, jos jednom, ovo je ono sto sam sakupila i shvatila iz raznih knjzurina i pokusala da napisem na nekom „prihvatljvom, sveopste razumnom jeziku”.

Sve slike su preuzete sa www.wikipedia.org, mrzelo me da kopam po internetu, kasno je.

Materijal:
- “Svet budizma” - Bernd Rosenheim
- “Vecni zivot ili reinkranacija?” – Prof. Michael von Brück, predavanje na osnovu istoimene knjige, München – Zürich
- “Zen budizam” – Dr. Frank Otto, Univerzitet Hamburg. Skripta dobijena na ciriskom fakultetu.

__________________
.

zaspala

Mislim da si savrseno pitko, pretocila ovo u jako mali prostor, obzirom na kompleksnost materije (ili duhovnog ucenja)
Po meni Budizam je religija, koliko su to i ostale religije ovog sveta, i filozofija, koliko su to i ostale filozofije... Mnogo toga dobrog, mirnog, sveobuhvatnog postoji u Budizmu, i za mene, predstavlja put vecnog ucenja i saznanja...

Jos jednom Hvala, i nastavi

__________________
sanjam u slobodno vreme......kad sam busy sanjarim......

Ena

Iz svega ovog mozemo zakljutiti da je Budizam usko povezan sa Hinduizmom, mnogo ovih pojmova se vise koristi u Hinduizmu, no ocito su se ove dve FILOZOFIJE toliko izmesale, da ih je sve teze razlikovati, mada u Hinduizmu imamo Shivu i Krisnu.....Shiva-Unistitelj....rushi staro, da bi Krishna na rusevinama izgradio novo....

Ali u samoj Kini, Konfucije je izvrsio snazan uticaj na opste drustveno uredjenje.

Budizam je definitivno ucenje, a ne religija. Ja do sad nikad nisam naisla na neka pravila, vec jedino na ucenje o pracenju principa promene. Dakle svaki nas postupak izaziva pokretanje odredjenih energija, koje vode do posledice.

Specificnost u Konfucijeovom ucenju je ta da ne namece neku moralnost. Surovo zvuci, ali " Ako je covek ratnik po profesiji, to mora ciniti najbolje sto zna...", znaci, ne nabacuje mu se krivica ukoliko tokom svoje sluzbe ubija. To vazi i za sve druge "profesije". Covek mora da iskoristi svoj potencijal, da ga ostvari, ma koliko destruktivan ili konstruktivan on bio.

Uspostavljanje balansa izmedju tela i duha, meditacije, mantre......zapravo uce o tome da covek treba da da postigne stanje "praznine". Znaci.....koncentrisemo se na unutrasnjost s ciljem da se unutrasnje stanje uskladi sa spoljasnjoscu, tacnije.....ne ubacivati nista unutra, vec emitovati prema spolja.

Ovako se postize sklad i ...sto je najvaznije...slobodan protok energije kroz sve energetske tacke u telu.

Nije ni cudo sto su dalekoistocne kulture, tj. budisti stvorili borilacke vestine, koje ljudsko telo objasnjavaju kroz cakre. Najvazija je Den Tjen (supljina koja se nalazi negde ispod dijafragme). Den Tjen je primarni akumulator energije, koja se odatle siri preko kukova kroz noge i preko gornjeg dela tela kroz ruke.
Zato je vrlo bitno da sake i stopala budu opusteni, otvoreni, znaci bez stezanja pesnica, ili prekrstanja nogu, kako bi energija nesmetano isla kroz telo.

Ovaj protok energije je vrlo bitan, jer uskladjuje duh i telo. Po budistima, mozak treba osloboditi suvisnih misli.....mozak pravilno obradjuje informacije, samo onda kada se na jednoj ne zadrzi predugo. Svako predugo zadrzavanje na jednoj misli dovodi pogresnih zakljucaka. Informacije treba da se primaju i propustaju, nikako zadrzavaju, mada se sve misli, sto je jasno svima, automatski nekako obrade i dovode do zakljucaka.

Takodje, a cini mi se da sam to pomenula, meditacijom uskladjujemo telo i misli. Znaci to jedno PRAZNO stanje je vrlo bitno, jer budisti smatraju da previse emocija i racia dovodi do poremecaja energetskih tokova, cime se covek lisava ispravnih odluka.

Takodje, vazno pravilo je: Socijalizacija bez intimizacije, kao jedini ispravan nacin ljudske interakcije. E sad, s obzirom da kod svih ljudi emocije u donosenju odluka igraju veoma vaznu ulogu, ovo distanciranje je zapravo ideal koji treba dostici. Znaci, eliminacija ega je vrlo bitna, jer ego narusava opet te prirodne energetske tokove.

S obzirom da je sve podlozno promenama, i da nista ne ostaje fiksno zacrtano u vremenu i prostoru, i da svaka akcija izaziva promenu koja dovede do neke posledice, kinezi su stvorili Ji Djing, ili ti Knjigu promena, koja upravo daje uvid u to kakve kosmicke sile trenutno vladaju nasim zivotima, pa u odnosu na ta dejstva i nase akcije ukazuju na posledicu. Konfuceije je maltene sve svoje odluke donosio uz konsultaciju Ji Djinga, a kasnije i mnogi "moderni" filozofi i psiholozi, medju kojima je Jungovo interesovanje najupecatljivije.

Budizam je mnogo prilagodjeniji istinskoj ljudskoj prirodi, od religija, koje zacrtavaju mnoga pravila i namecu razna ogranicenja. Dakle, Budizam je definitivno filozofija, nikako religija, suvise je kompleksna i ne namece te zabrane, ne sputava coveka, vec ga navodi da uspostavi sklad, a sto je najbitnije, ne osudjuje ljudske postupke, vec samo uci o posledicama akcija koje preduzimamo u zivotima.

Hriscanska filozofija, znaci visi nivoi ucenja, govore maltene isto: uskladjivanje tela, duha, racija, emocija, intuicije.

Sve sto je unutra treba reflektovati spolja, tako postizemo sklad. Sklad je najbitniji, jedino uz sklad gore navedenih pojmova pratimo svoj Tao iliti zivotni put, ispravno koristimo potencijale koji su nam rodjenjem dati i ispunjavamo svoju sudbinu.

Prevazilazenje ega, tj. uspostavljanje kontrole nad samim sobom je kljucna rec, sto je zapravo coveku nateze postici, pa tako od ovih ucenja pravimo ideal, manifestovan u vidu religija i ucenja.


Aenimo, bravo!!!!!!!!!!!1

tathagata

odlican ti je post aenimo.
nije nimalo lako iznijeti ucenje koje se usavrsavalo 2500 g. a jos teze razumjeti..
ja budizam shvatam kao filozofiju, ne religiju. naravno moze biti religija i jeste u nekim zemljama ali mislim da se time gubi smisao budinog ucenja jer kao prvo religija je zasnovana
na dogmi, drugo sam buda je rekao da se njegove rijeci ne uzimaju zdravo za gotovo vec (kao sto si gore navela )da se vagaju, uporedjuju itd. kao sto zlatar procjenjuje zlato.
jos bih dodao da slicnost budizma sa hinduizmom proizilazi iz toga sto ja buda zivio u tom
vremenu. znaci morao je ljudima u skladu s tadasnjim shvatanjima objasniti svoje ucenje sto nije bilo lako, opovrgnuti tadasnja cvrsto utemeljena shvatanja
i objasniti nesto sto se rijecima ne moze opisati.. sve cemu je ucio su relativne istine jer se istina ne moze rijecima opisati. ipak okrenuo je cini mi se tri tocka ucenja za svakoga ponesto prema stepenu
svijesti da ljudi ne bi olako odbacili ucenje. postavio eticke zakone, zakone koji uredjuju pravila sanghe itd. i objasnio deset stupnjeva prosvjetljenja ili botisatve ne sjecam se.
naravno sve to treba uzeti sa rezervom jer pravo ucenje neprenosivo rijecima predao je samo jednom uceniku koji ga je razumio pokazavsi mu cvijet a ovaj
se nasmijao. zato se kaze da iako je poducavao preko 40 g. nijedne rijeci nije izustio jer ne postoji nista, samo potpuno, neizrecivo razumjevanje..
svi ti stupnjevi i sakupljane zasluga ne mogu se porediti sa naglim budjenjem, shavatanjem istine a istina je ono sto treba svako za sebe da otkrije, da smo
svi bude i da se nema sta postici jer kao sto rece buda potpunim neizrecivim prosvjetljenjem nista nisam postigao, jer kad bi imalo sta da se postigne to bi
bilo negiranje cinjenice da smo svi bude ili ako si buda kako mozes trziti budu, kako umom traziti um, jahanje na magarcu trazeci magarca itd.
zato raskoli u mnogim kolama budizma nastali oko rijeci i ucenja, a kada postignes nirvanu sta ce ti ucenje? jedino boddhidharma 1. patrijarh zena napravi
skolu ciji se principi zasnivaju na direktnom dozivljaju istine nevezano od ucenja i svetih spisa. zato su zenovske metode malo kontroverzne jer trebaju da dovedu
ucenika u corsokak, da dokine pojmovno razmisljanje.. uh i sebi sam dosadio.
pozdrav.

Ozy

hat down za ovu seriju postova, ne pamtim da sam video ovako dobar prikaz budizma, thanks.

__________________
Real coders always confuse Hween & Xmas coz Oct31 == Dec25..

viriya

Za one koji bi da još bolje upoznaju budizam jedan koristan sajt:

Budizam

:D

sandra35

Moram priznati da je ovo prvi post koji prochitah svako slovce.
Svaka chast.
Zaista.....ostavlja bez texta

__________________
Srce zene sadrzi njenu dushu i njenu inteligenciju. - Gurmon