lj_950

Vladika Nikolaj Velimirović, rođen je na Tucindan 23. decembra, po starom kalendaru ili 5. januara 1881. godine po novom kalendaru, u selu Lelić, nedaleko od Valjeva. Kršten je u manastiru Ćelije, koji je tada bio parohijska crkva sela, a u njemu je bila i osnovna škola onog vremena. Njegovi roditelji Dragomir i Katarina, šumadijski seljaci, imali su devetoro dece. Nikola je bio prvo dete u roditelja.
Po završenoj bogosloviji odobrava mu se stipendija na staro-rimokatoličkom fakultetu u Bernu u Švajcarskoj. Po završenom fakultetu prijavio je doktorsku tezu i doktorirao na temu "Vera u Vaskresenje Hristovo kao osnovna dogma Apostolske crkve". Drugi doktorat odbranio je na Oksfordu gde je završio Filosofski fakultet i doktorirao na temu "Filosofija Berklija".
Zamonašio se u manastiru Rakovica kod Beograda 20. decembra 1909. godine, gde dobija monaško ime Nikolaj. Potom završava Duhovnu akademiju u Petrogradu.
Početkom 1915. godine predsednik srpske vlade, Nikola Pašić, šalje ga u Englesku i Ameriku da propagira srpsku pravednu borbu i da suzbija propagandu protiv Srbije. "Pa šta da kažem?" - tražio je Nikolaj instrukcije od Pašića. "Kašće ti se samo" - posle dužeg ćutanja odgovori mu Pašić.
Od aprila 1915. do aprila 1919. godine, pune četiri godine, Nikolaj je po Americi i Engleskoj držao brojna predavanja u crkvama, na koledžima, univerzitetima, hotelima, bioskopskim salama, objašnjavajući srpsku pravednu i oslobodilačku borbu protiv austrougarske carevine.
Po završetku Prvog svetskog rata, dok je još bio u Engleskoj, izabran je, 25. marta 1919. za episkopa žičkog, odakle je krajem 1920. godine premešten u ohridsku episkopiju. Tih godina, bila je izuzetno živa diplomatska aktivnost Crkve i države, pa je episkop Nikolaj bio član brojnih delegacija i misija u Atini, Carigradu, Svetoj Gori, kao i u Americi i Engleskoj. Tek kao episkop žički i ohridski vladika Nikolaj razvija svoju punu misionarsku i jevanđeljsku delatnost. Mada pod teškim uslovima, on svakodnevno putuje po eparhiji, poučava narod i propoveda. Kao nekada Sveti Sava. Obnavlja ratom porušene crkve i manastire. Osniva sirotišta za nezbrinutu decu. Da bi zaštitio narod od agresivne sektaške propagande, podržava novonastalu Pravoslavnu Narodnu Hrišćansku Zajednicu ili Bogomoljački pokret, kojim je i rukovodio između dva rata.
Po želji Arhijerejskog sabora i pravoslavnog naroda Šumadije, vladika Nikolaj je 1934. godine vraćen na tron žičke eparhije. Odmah se dao na obnavljanje manastira Žiče, pa je ona ubrzo zablistala starim nemanjićkim sjajem. Obnovio je i mnoge druge manastire, naročito venac manastira u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koja je nazvana Srpska Sveta Gora.
Čim su Nemci okupirali zemlju, odmah su vojne i policijske snage upale u Žiču i izolovale vladiku Nikolaja, a 12. jula 1941. uhapsili ga i prebacili u manastir Ljubostinju u zatočeništvo, gde je, pod jakom nemačkom stražom, ostao do 3. decembra 1942., kada je zajedno sa jeremonahom Vasilijem (Kostićem), potonjim episkopom žičkim, i svojim sinovcem Jovanom Velimirovićem prebačen u manastir Vojlovicu kod Pančeva. Krajem maja 1943., Nemci su u Vojlovicu sproveli i patijarha Gavrila.
Pred kraj leta 1944. godine, Nemci su vladiku Nikolaja Velimirovića i patrijarha Gavrila sproveli iz manastira Vojlovica u zloglasni logor Dahau u Nemačkoj. Oni su bili jedina dva crkvena velikodostojnika u Evropi koji su bili zatočeni od nacista i koji su prošli pakao logora Dahau.
Velikim zalaganjem Dimitrija Ljotića patrijarh Gavrilo i vladika Nikolaj su pušteni iz nemačkog zatočeništva gde su kraj rata dočekali u Sloveniji sa srpskim nacionalistima.
Neko vreme potucali su se obojica po zemljama zapadne Evrope, a zatim se patrijarh Gavrilo vratio u zemlju i preuzeo dužnost poglavara Srpske crkve. Vladika Nikolaj je krenuo golgotskim stazama emigracije. Nije hteo da se vrati u voljenu Srbiju gde je došao na vlast komunistički režim. Smatrao je da će više uraditi za svoj narod, ako ostane u emigraciji i pokrene svoje mnogobrojne veze u visokim krugovima Amerike i Engleske da pomognu Srbiji. "Kada kuća gori, požar se gasi spolja" - govorio je on.
Iz Amerike je slao pakete i pomoć crkvama i manastirima, monasima i monahinjama, sveštenstvu i narodu. Sve što je imao, sve je darivao svome narodu. Okupljao je i mirio Srbe u tuđini i učio ih da, samo ako budu složni, ako budu vezani za svoju Crkvu i običaje, mogu sačuvati svoje ime i svoje korene u dalekom svetu.
Upokojio se u Gospodu 18. marta 1956. godine u ruskom manastiru Svetog Tihona, u Pensilvaniji (SAD), a sahranjen u srpskom manastiru Sv. Save u Libertvilu. Odatle su mu mošti prenete u Srbiju 1991. godine u manastir Lelić.

Imao sam Bogom datu sreću da učestvujem u veličanstvenom dočeku moštiju Sv. Nikolaja Lelićkog, kao i u Svetoj arhijerejskoj liturgiji i polaganju svetiteljevih moštiju u Leliću.
Ovu temu predlažem zato što se nadam da ima dosta onih koji mogu dosta da kažu (napišu) ponešto o ovom najumnijem srpskom intelektualcu i bogoslovu 20. veka.
Izvolite!

Honest liar

Tema jeste stara, ali mi je provokativna, jer o vladiki slusamo samo jedno te isto.

A ima i drugacije (ovo je citat iz knjige "Tamnicki prozor"):

..."Nece biti nikakvo cudo ako crkva propise molitvu protiv kulture kao zbira svih zala. Jer kad ima molitvu protiv gordosti i protiv mrznje i divljastva i bezbostva i krivoverstva i nasilja i grabezi i svakoga bogohulstva i svakoga necovestva, zasto ne bi imala molitvu protiv kulture kao zbira svih tih zala? Ne samo da bi takva molitva bila i opravdana i potrebna, nego mislimo da bi trebalo odrediti jedan drzavni molitveni dan u godini, kad ce se sav narod sa svojim staresinama moliti Bogu i Gospodu da ga spase od kulture."

"Evropa se hvali kulturom; Srbi nikad u istoriji svojoj nisu se hvalili kulturom... ...kultura je neznabostvo, novo idolopoklonstvo. Kad se zamadjijani od djavola narodi spasu od te najnovije idolatrije, onda ce tek poceti skruseno i uzdisajno moliti se jedinome zivome Bogu u Trojici, Ocu i Sinu i Svetome Duhu."
..."Hocemo li i dalje sa Vavilonom ili sa Hristom? Hocemo li sa kulturom ili sa Bogom i dusom?"

Mogu me proglasiti i za ludog i slepog, ali ja u ovome ne vidim ni umnost ni misao intelktualca. Covek je mozda bio najumniji bogoslov(to je stvar crkve, ne zanima me), ali "najumniji srpski intelektualac 20. veka"???

ljuba.mljk

Nemam nameru da branim Vladiku, nisam imao ni knjigu u rukama, ali našao sam jedan intervju, u kojem malo drukčije govore o Vladikinom odnosu prema ovom pitanju.

Samo ću da citiram.

Protodjakon Ljubomir Ranković: Vladika Nikolaj, evropejac kakvoga Srbija i Srbi nikada u svojoj istoriji nisu imali, tu je doziveo surovi bic evropske kulture i njeno tuzno i krvavo finale, pa tako on i pise i govori u knjizi "Kroz tamnicki prozor". On se tu, iz gneva pema gorkim plodovima evropske kulture, svom silinom obrusio i na Evropu i na evropsku kulturu.
(...)
Pogledajte njegove spise, clanke iz njegove "Nove borbe", sta on pise o Hitleru, o fasizmu, o zapadnoj demokratiji. Kada se danas meri koje je zlo bilo vece - fasizam ili komunizam, nema sumnje da je fasizam bio najveca pretnja evropskoj kulturi i civilizaciji, ako hocete, na udaru smo bili bas mi - Sloveni.

Mirko Djordjevic, publicista: Pre nego sto vam odgovorim na pitanje, dozvolite mi da kazem da su mi dobro poznati podaci koje iznosi otac djakon, ali mi je isto tako suvise dobro poznat vladikin stav prema Evropi - nerotkinji proroka, kako je on proklinje, i o evropskoj kulturi. On je napisao i molitvu protiv evropske kulture.

E, u ovom intervjuju ima i sledeće:

Vladikino predavanje na Kolarcu 1935. godine. Tu vladika govori pohvalno o Hitleru, on odaje priznanje vodji nemackog naroda Adolfu Hitleru koji je "prvi razumeo ideju Svetoga Save", a tu ideju, sto ja nikako ne mogu da prihvatim, Velimirovic u tom predavanju svodi na neku vrstu hriscanskog nacionalizma ili, kako on kaze, "jevandjeljskog nacionalizma". Ja tu sintagmu ne mogu da razumem.
Jer, ako je ista nespojivo s nacionalizmom, to su jevandjelja. S tacke gledista ucenja hriscanske crkve, pa i nase crkve, svaki nacionalizam je jeres i greh. A sto se tice Nikolajevog otpora prema Evropi, koju je on nebrojeno puta apostrofirao u svojim delima i kao "belu demoniju", i kao "nerotkinju proroka", i kao "trulu kulturu", to su cinjenice koje, cini mi se, ne mogu biti zaobidjene. Isuvise su prisutne u njegovom delu.

Omer Karabeg: Mislite li da je bilo umesno poredjenje izmedju Svetog Save i Hitlera?

Ljubomir Rankovic: Godine 2003. naravno da je neumesno, medjutim 1935. godine bilo je sasvim umesno. On je poredio dva coveka koji su radili isti posao. Jednog koji je to uradio pre sedam i po vekova sa drugim koji je to isto pokusao da uradi u to vreme. To nije bilo nikakvo afirmativno ili glorifikujece poredjenje, nego prosto nabrajanje cinjenica.

Mirko Djordjevic: Moje je misljenje da poredjenje nije bilo umesno ni 1935. ni 2003. godine. Jedno je borba Svetoga Save za autokefaliju na pocetku 13. veka, a sasvim drugo ogromna manipulacija koju s crkvom smislja vodja Rajha, koji je, po sopstvenom priznanju, bio ateista i religiju je prihvatao samo u onoj meri u kojoj ju je mogao da iskoristi za imeprijalnu idelogiju svoga Rajha. Ne mogu se Hitler i Sveti Sava ni na koji nacin porediti.

Ljubomir Rankovic: Ne radi se ni o kakvom poredjenju, niti o povlacenju paralele. Vladika Nikolaj je ovako rekao: "Gospodo, vi koji hvalite Adolfa Hitlera sto stvara samostalnu nemacku crkvu, prestanite sa hvalama i nemojte ga nazivati herojem, jer je to herojsko delo pre sedam i po vekova uradio Sveti Sava". To je, dakle, bila njegova poruka na Kolarcu.

http://danas.co.yu/20030607/vikend3.htm

Naravno, sada priča može da se razvija kako ko voli, ali ne bi bilo zgodno da bilo šta istrgnemo iz konteksta pa da damo kao zasebnu konstataciju.

Honest liar

Ja nesto ne vidim da je u (kratkoj) dosadasnjoj raspravi uopste nesto "vadjeno iz konteksta"?

Samo vidim da je navedeni citat potvrdio ono sto sam i ja znao i ovde postavio.

Znao sam i da je vladika podrzavao Hitlera i bio mu naklonjen (citao sam o tome, naravno), ali sam to namerno izostavio, jer sam pomislio da bi podiglo tenzije.
Tu ima i nesto nereceno: nije vladika bio sklon samo Hitleru, nego fasizmu kao ideji (nacionalsocijalizmu, ako vise volite).

Ali, kad je vec i to stiglo ovde, meni izgleda samo kao potvrda moje teze - covek je, mozda, najveci bogoslov ali srpski intelektualac 20. veka?!

Ne ulazim u to koje je licne motive taj covek imao, i kako je formirao ideje o kojima je ovde rec. Uostalom, od coveka sa velikim znanjem i bistrim umom ocekujete da bude veci od nedaca koje dozivi.

E sad, koji su motivi ckve da brani coveka koji je poredio Svetog Savu i Hitlera (nemoj da me neko ubedjuje da je taj djakon pricao ono sto zeli i sam misli svojom glavom) - za mene je potpuna misterija. Sem ako ...

ljuba.mljk

U uverenju da rasprava neće da nam poprimi unisoni tok, želim da još jednim izvorom potkrepim ovu priču o Vladiki i Fireru, naravno još uvek ne iskazujući svoj sud o tome.

Milorad Tomanić, SRPSKA CRKVA U RATU I RATOVI U NJOJ, Beograd, 2001.

Najzanimljiviji je bio stav vladike Nikolaja prema jednoj istorijskoj ličnosti čiji su satanski um i ideje koje su iz njega potekle proizveli smrt i patnje miliona ljudi širom sveta. Naravno, reč je o Adolfu Hitleru. Dok je bio episkop ohridski, vladika Nikolaj je, pored srpske, u Bitolju uredio i grobnicu nemačkih vojnika. Pošto jedan takav hrišćanski čin nije mogao ostati neprimećen, 1934. godine vladika Nikolaj je za njega dobio odlikovanje nacističke Nemačke. Već sledeće godine, vladika Nikolaj Velimirović je napisao jedan rad pod nazivom "Nacionalizam Svetog Save". I kao što su mnogi njega poredili sa svetim Savom, vladika je pronašao osobu za koju je smatrao da takođe zaslužuje da se bar po nečemu uporedi sa najvećim srpskim svecem - Adolfa Hitlera. Ali, kakvu je to sličnost vladika Nikolaj video između najvećeg srpskog sveca i najvećeg svetskog krvoloka? Da li u njihovoj ličnosti ili u nekom njihovom delu? I zar je bilo moguće između njih dvojice povući bilo kakvu paralelu, po bilo kom osnovu?

Za vladiku Nikolaja, kao što ćemo videti, jeste. Naime, u svom radu "Nacionalizam Svetog Save" vladika Nikolaj Velimirović tvrdi da je nacionalna crkva, tj. borba za nju, "osnovu pravog, jevanđeljskog i organskog nacionalizma" i da je takvu crkvu srpskom narodu stvorio sveti Sava. Taj posao je on svršio "savršeno, svršio ga je bez borbe i bez krvi, i svršio ga je ne juče ili prekjuče, nego pre 700 godina. Otuda je nacionaizam srpski, kao stvarnost, najstariji u Evropi." Ono što su Srbi već poodavno imali, "mnogi, pa i najkulturniji narodi Zapada još nisu postigli". "Niko od svih cvropskih naroda nije uspeo u potpunosti u tome poslu onako kao što je uspeo Sveti Sava. Pa ni Englezi, ni Skandinavci." Umorivši se "od strašnih i stoletnih borbi i napora", mnogi Evropljani "digli su ruke sasvim ne samo od crkve nego i od vere hrišćanske". "Tada su se intelelektualne i političke vođe evropskih naroda rešile na korak očajnika, naime: na odvajanje nenacionalne crkve od države i na stvaranje nacionalizma bez vere." "Šta su time postigli sinovi Evrope", pita vladika Nikolaj, i odmah odgovara: "Odvojili su crkvu od države, ali su odvojili i sebe od naroda. I tako vidimo u tim zapadnim državama jednu nepremostivu provaliju između inteligencije, koja se trudi pošto - poto da ne veruje ni u šta, i naroda, koji hoće pošto - poto da održi veru."

Ali, dok su intelektualne i političke vođe evropskih država pravile korake očajnika i stvarale nepremostive ponore između sebe i naroda, u jednoj evropskoj zemlji njen vođa nije činio takvu grešku. Naravno, reč je o Trećem rajhu i njegovom fireru (voždu) - Adolfu Hitleru. "Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi", kaže vladika Nikolaj, "koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo u XX veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svom narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi među svetiteljima, prvi među genijima i prvi među herojima u našoj istoriji."

Honest liar

Pa, koliko ja vidim, zasad i jesmo unisoni?
Samo sam ja krenuo kracim putem - odmah sam izneo svoj sud.
Ima li uopste argumenata koji bi bili u korist ove teme?
Jer, ono sto je navedeno u uvodu (da se sad ne upustam u analizu, tu je i moze se procitati) te argumente ne nudi.
A bez toga, nema ni diskusije...

Mavrik012

Nikolaj Velimirović je bio okoreli fašista i antisemita.Dovoljno je pročitati njegove tekstove o Jevrejima i ona bulažnjenja o sličnosti Adolfa Hitlera i Svetog Save.

Detaljnije o svemu:

http://www.kontra-punkt.info/arhiva/...s/nikolaj.html

http://forum.bgdcafe.com/index.php?showtopic=29125

Sramota je što je ovakvog čoveka SPC proglasila za sveca!!!!!!

Honest liar

Ma sto ga je crkva proglasila za sveca - njena stvar.
Nego mu je prenos kostiju u Srbiju prenosen na TV, kao da je ne znam kakav dogadjaj.
Posledica te propagande od poslednjih par godina je to sto su svima puna usta vladike, a po obicaju - o tome ko je i kakav je bio, niko nema pojma.
P i u ovoj temi - najumniji srpski intelektualac?!

__________________
Sve se moze kad se [B]mora[/B]!

kalamiti_dzejn

Bila sam u leliću kod mostiju ... odusevljena sam ... u svakom slucaju :D

__________________
"Mnogi ljudi gube male radosti nadajuci se velikoj sreci"
Pearl S. Buck

Honest liar

Bila si, u redu. Zasto ne bi isla? Ceo taj kraj je lep i zanimljiv.
Samo nisam razumeo cime si odusevljena?
Manastir, priroda... Ili je nesto trece?
A veza sa ovom temom ne postoji, tu ne treba nikakvo objasnjenje.

__________________
Sve se moze kad se [B]mora[/B]!