Header


Forum Left Top



Religija Vera nam često daje neophodnu snagu. U koga ili šta verujete?

Odgovori
 
LinkBack Opcije teme Način prikaza
Old 19.06.2007, 10:13 PM   #1
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default Enciklopedija religija foruma Diskusije.net



Prvi red: Hriscanstvo, Judaizam, Hindu
Drugi red: Islam, Budizam, Sinto
Treci red: Siiti, Bahai, Jainizam
(sa leve u desnu stranu)

Dragi moji i drage moje

U svrhu olaksanja diskusija, kao i lakseg predocenja odredjenih religija, a i kao rezultat kisovitih veceri, u kojima nisam znala sta bih od sebe, napravila sam nesto kao malu enciklopediju religija foruma Diskusije.Net.

Naravno, ovo nisu sve religije, sve neo-religije, sve sekte, svi filozofski pravci i svi moguci i nemoguci pogledi na veroispovest, ovo je samo glosar nekoliko najbitnijih veroispovesti, koje se mogu „pohvaliti“ najvecem broju vernika ili sledbenika, kao i ponekih filozofskih pravaca, koji me licno tangiraju (agnosticizam).

Ovde necete naci ni jednu prirodnu religiju ili sekularne religije npr. africkih plemena. O tome se moze naci jako puno materijala, uz to se u paganizmu moze naci toliko pravaca, da bi samo o tome covek mogao napisati nekoliko stotina knjiga. Dovoljno je sto smo svesni cinjenice, da je paganizam (slovenski, keltski, germanski, egipatski, itd.) osnova svake religije.

Ako neko smatra da bi trebalo napisati nesto od jos nekoj religiji ili jos nekom filozofskom pravcu tumacenja istih, neka to napise, rado cu to obaviti, naravno pod uslovom da mi je to ucenje poznato. Ako pak nije, bila bih zahvalna svakome, ko napise nesto sazeto, kratko i jasno o nekom religioznom pravcu, koji u ovim mojim postovima necete naci.

Najbolje od svega bi bilo, kada bi ovo moje neko zaista i procitao.

Kako god, enjoy!


Sadrzaj:

1. Statisticki podatci / Pokusaji definicije / Teorije religije
2. Ateizam
3. Hriscanstvo
4. Islam
5. Judaizam
6. Budizam
7. Hinduizam
8. Hermetizam
9. Satanizam
10. Agnosticizam
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Sponsored Links
Old 19.06.2007, 10:17 PM   #2
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

Statisticki podatci o religijama

Statistika A: Verska pripadnost, podatci iz 2005. godine, Ljudska populacija na zemlje: 6.454 Milijarde

- Hriscanstvo, 2.1 Milijarda
- Islam, 1.3 Miiljarde
- Sekularne veroispovesti, Agnosticari i Ateisti (1.1 Miijarda)
- Hinduizam, 900 Miliona
- Tradicionalne kineske veroispovesti, 394 Miliona
- Budizam, 376 Miliona
- Neafricke, indigene religiji, 300 Miliona
- Tradicionalne africke religije, 100 Miliona
- Shikizam, 23 Miliona
- Judaizam, 15 Miliona
- Spiritiualizam, 15 Miliona
- Bahai, 7 Miliona
- Jainizam, 4.2 Miliona

Karta sveta po religijama



Statistika B: Pripadnost odredjenim verskim ustanovama; podloga iz 2005. godine

- Islam, 1.313 Miiljarde
- Rimokatolicka crkva, 1.119 Milijarde
- Hinduizam, 870 Miliona
- Nereligiozni, 769 Miliona
- Nezavisna hriscanska crkva, 427 Miliona
- Tradiocionalna kineska religija, 405 Miliona
- Protestantska crkva, 376 Miliona
- Pravoslavna crkva, 220 Miliona
- Anglikanski hriscani, 80 Miliona
- Budizam, 379 Miliona
- Shikizam, 25 Miliona
- Judeizam, 15 Miliona
- Etnoreligije, 256 Miliona
- Ateizam, 152 Miliona
- Afrikanske religije, 100 Miliona
- Nove reglije, 108 Miliona

Statistika foruma Diskusije.net ovde: Koja je vasa oficijalna veroispovest?

Pokusaji definicije

Religija je drustvena pojava koja podleze odredjenim zakonima nastajanja, razvoja i nestajanja.
Religiju mozemo definisati i kao duhovnu povezanost jedne grupe ljudi sa nekim visim, svetim bicem, odnosno Bogom. Bog (na sanskritskom “gospodar hleba”) je ljudska zamisao o nekoj natprirodnoj, onostranoj sili.
I sama rec religija vodi poreklo od latinske reci “religare” što znači ponovo svezati, prepovezati.
Dakle, religija je oblik drustvene svesti u kome se prirodne i drustvene sile prikazuju kao natprirodne, nezavisne od coveka, prirode i istorije. Svaka religija podrazumeva vise ili manje jednostavno ucenje koje se odnosi na sustinu, svrhu i poreklo svega postojeceg. Takodje, svaka religija podrazumeva odredjene oblike verskih zajednica, kao i odredjene obrede, ritualne radnje koje se obavljaju na posvecenim mestima, odnosno u odredjenim institucijama (crkve, dzamije, sinagoge, hramov.).

Teorija religije

Postoje 3 osnovne grupe teorija religije.

Prema prvoj, religija je izum jedne (obicno vladajuce odnosno privilegovane) grupe ljudi kao sredstvo zastite privilegija iste te grupe ljudi.

Prema drugoj grupi teorija, religija je trajna egzistencijalna karakteristika ljudskog bica.

Prema trecoj grupi teorija, religija je samo ljudska sklonost ka sujeverju proizasla iz nedovoljnog poznavanja prave prirode stvari.

Prvi oblici religije javljaju se jos u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica covekovog uvidjanja da se mnoge stvari u prirodi desavju i bez njegove volje i da on na te pojave ne moze da utice niti da ih kontrolise ma koliko se trudio.

Takve pojave su na primer suse, poplave, munje, gromovi i slicno. Tako je covek dosao na ideju o postojanju visih sila. Tako su u covekovom umu nastali prvi oblici “bogova” koji su simbolizovali jedinstvene moci koje suvereno vladaju covekovim postojanjem. Covek je nastojao da ove vise sile umilostivi molitvama i zrtvovanjem.

Mozda se moze i drugacije poceti, ali ja cu krenuti bas od Ateizma, od samog negiranja postojanja Vise Sile…


Izvori:
Sve statistike preuzete sa www.wikipedia.org/deutsch

Prevod, adaptacija i dizajn: Aenima.

Slika karte sveta: www.wikipedia.org/english
Adaptacija: Aenima
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 10:20 PM   #3
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

ATEIZAM

Ateizam je stanje nemanja teistickih verovanja, ili aktivno neverovanje u postojanje bozanstava.


Ateizam je negacija odredjenog koncepta vere neodvojiva od samog koncepta odnosno smisla koji odredjena vera predstavlja. Da ateizam nije nista drugo do druga strana medalje ovako ili onako shvacene religioznosti, koji se uglavnom javlja kao odredjena antiteza, odnosno negacija nekog religioznog stava, glavna je postavka od koje bi ovaj kratak esej trebao krenuti. S druge strane, zacetak ovakvog razmisljanja, kao mog, je knjiga Edith Stein „Znanje i vera“,a autorka u njoj kaze: "Cinjenica da su milioni ljudi ateisti ne govori protiv ovoga. Ateizam bi se mozda trebalo shvatiti u totalno razlicitom smislu kod razlicitih ljudi. Ako se njime misli poricanje Bozje egzistencije, onaj koji nece, mora pripisati odredjeno znacenje reci Bog - ustvari, zbog ovog zahteva, mora joj dati isto znacenje koje joj pridaju vernici, s obzirom da je ono sto oni vjeruju, ono sto on, naravno, seli poreci".

U ovom kratkom ulomku iz knjige Edith Stein mozemo prepoznati nekoliko pitanja koja nam tako shvacen ateizam otvara. To je pre svega pitanje pozitivne definicije ateizma koja ne bi bila vezana uz odredjenu religioznu doktrinu, pa zatim sve do pitanja moze li se ateizam uopste odrzati kao pozitivan pogled na svet, ako mu se izmakne uporiste ovako ili onako shvacene religioznosti.

Ateizam koji se najcesce srece uglavnom je trivijalna verzija negacije jos trivijalnije shvacenog religioziteta. Negiranje postojanja nekog viseg bica koje bi bdelo nad sudbinama smrtnika i pritom imalo gotovo sve antropomorfne atribute za ateizam postaje nepotpuno u onom trenutku kada se religiozitet počne vezati uz ontolosku osnovu, odnosno kada transcendira antropocentrizam. Na taj nacin ateizam, koji stoji na cvrstom tlu sve dok se vezuje uz specifican religiozni koncept tako sto ga pritom negira, naci ce se u situaciji da se probudi iz "dogmatskog dremeza" cim se pitanje religioziteta vise ne veze iskljucivo uz coveka vec ga prevazilazi odredjenom religiozno-ontoloskom koncepcijom.

Takva koncepcija, koja vise ne pita za mesto, duznosti ili svrhu coveka u svetu, na taj nacin konstruise obrazac covekovog drustvenog pa i najintimnijeg zivota i vec pri kosmoloskim pitanjima naci ce se u vakumskom prostoru. Naime, cim se oduzme od antropomorfnih atributa koje razlicite religije pripisuju Bogu, ostaju nerazjasnjena ona pitanja koja jos od Kantovih kosmoloskih antinomija pa do danas bune filozofe i naucnike. S druge strane, oduzmemo li i pitanja koja ostaju vezana uz realitet u smislu pokusaja promisljanja onih atributa koji su za taj realitet bitni i vezani, kao sto su to pocetak i kraj postojeceg odnosno kosmosa ili pitanje njegove beskonacnosti odnosno ogranicenosti, naci cemo se u podrucju ciste ontologije koja za svoj predmet ima samo postojece, kao ono sustinsko egzistenciji svega postojeceg.


Izvor: Edit Stein - Wissen und der Glaube

Prevod na srpski & adaptacija: Aenima
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 10:29 PM   #4
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

HRISCANSTVO



Hriscanstvo ili krscanstvo je abrahamska, monoteisticka religija zasnovana na zivotu i ucenjima Isusa iz Nazareta kako su predstavljeni u Novom zavetu.
Nastalo je u Palestini u prvom veku nase ere. Obuhvata brojne hriscanske crkve, zajednice i sekte, kojima je zajednicka vera u Isusa Hrista, te prihvatanje zivota u skladu s evandjeljem.


Hriscanstvo pripada tipu istorijske, prorocke i objavljene religije, eticno-misticne strukture, spasenjski i esatoloski usmerene. Kroz istoriju se rasclanilo u vise pravaca (rimokatolicanstvo, pravoslavlje, protestantizam, nestorijanstvo i monofizitstvo) i njima odgovarajucih crkava (Rimokatolicka crkva, Pravoslavna crkva, protestantske crkve i istocne pretkalcedonske crkve).

Hriscanska era pocinje Isusovim rodjenjem, i po njemu je odredjena nova era.

Hriscanstvo je najveca svetska religija -- sve frakcije zajedno imaju oko 2,1 milijardi vernika, ili oko jedne trecine svetskog stanovnistva.

Hriscanstvo je nastalo u prvom veku nase ere u Palestini unutar Judaizma. U drugoj polovini tog veka osamostaljuje se kao posebna religija i siri po gradovima Rimskog carstva, posebno zaslugom apostola Pavla i njegovih misionarskih putovanja. U Novom Zavetu spominju se samo hriscani (Dj 11,26), a naziv „hriscanstvo“ prvi spominje Ignacije Antiohijski (107) i drugi ranohriscanski pisci (Origen, Euzebije).

Isus
Osnivacem hriscanstva smatra se Isus Hristos (hebrejski Josua) po kome je hriscanstvo i dobilo ime.

Isus je obicno licno ime, dok Hristos znaci „mesija“, „pomazanik“, „od Boga poslat“.
Najnovija istrazivanja govore da je Isus ipak istorijska licnost. Naime, Isusa u svojim delima spominju i nehriscanski pisci iz prvog veka (Tacit, Josif Flavije). Ipak, osnovni izvor podataka o Isusovom zivotu, radu i ucenju predstavlja Biblija (grcki: “knjige”), sveta knjiga hriscanstva, odnosno Novi zavet.

Novi zavet je zbirka spisa ideologa i osnivaca rane hriscanske crkve, pisanih na grckom i delimicno na jevrejskom jeziku u prvom i drugom veku nove ere. Inace, sam Isus je govorio aramejski. Ovaj jezik danas je mrtav.
Novi zavet sadrzi ukupno 27 spisa kanonizovanih u nekoliko faza, zavrsno sa cetvrtim vekom, iako su svi tekstovi bili dovrseni do sredine drugog veka. Sadrzi cetiri jevandjelja (grcki: evangelion - dobra vest) i to:

po Mateji, Luki, Marku i Jovanu.
Prva tri jevandjelja su sinopticka.(pregledna)
Novi zavet takodje sadrzi ranu crkvenu istoriju (dela apostolska), dvadesetjednu poslanicu i jednu apokalipsu (otkrovenje Jovanovo).
Upravo cetiri jevandjelja predstavljaju izvestaj o Isusovom zivotu, o njegovim kazivanjima i delima.


Prema Bibliji, Isus je zacet bezgresnim zacecem. Ideja da je Isusa rodila devica trebalo bi da ispuni verovanje iz Starog zaveta da je on Sin Boziji. Prema istorijskim podacima rodjen je u 31. godini vladavine rimskog imperatora Avgusta, u Vetlajemu, u Judeji, od majke Marije i oca Jozefa, u siromasnoj jevrejskoj porodici. Prema Josifu Flaviju kod Jevreja su u to vreme postojale tri filozofske struje: fariseji, sadukeji i takozvani esenci. Treba napomenuti da je Isus bio poput rabina (hebrejski: ucitelj, poznavalac pisma), odnosno jevrejski svestenik i da je on ustvari iznutra reformisao jevrejsku religiju.

Diskusija na ovu temu: Is Jesus GOD...Dal je Isus BOG...

U Isusovo vreme Palestina je imala izvesnu autonomiju u okviru Rimskog carstva, a vlast u Palestini su drzali fariseji. Isus je i sam poticao iz siromasnih krugova koji mahom nisu postovali zakonik i koji su najvise bili pogodjeni donosenjem istog. Braneci interese svih Jevrejskih plemena Isus se sukobio sa sadukejima i farisejima, doveli su do njegovog hapsenja i razapinjanja na krstu. Isusov sudija bio je Pontije Pilat. Prema Bibliji, Isus je nakon tri dana Uskrsao iz mrtvih, svojim vaskrsnucem pobedio smrt, vratio se Bogu Ocu i otvorio vrata raja.

Najveci hriscanski praznici su Uskrs i Bozic.

Jedan od bitnih preduslova za nastanak hriscanstva jeste izmesanost naroda, izmesanost kultura i jezika, pa i izmesanost religija na teritoriji ogromnog Rimskog carstva u to vreme. Zbog toga je hriscanstvo od samog nastanka nadnacionalna, univerzalna religija. Potcinjeni slojevi naroda su u novoj religiji videli spas, sredstvo izbavljenja iz ropstva i siromastva.

U prvom veku nove ere hriscani su se tajno okupljali na zajednickim verskim obredima, pripovedima i molitvama. Zajednice hriscanskih vernika zvale su se hriscanske opstine, bilo ih je u svim delovima carstva, i u njima je imovina bila zajednicka. Ali, hriscanstvo je samo u pocetku bilo religija ugnjetenih i potcinjenih, da bi vremenom sve vise bogatasa, nesigurnih i nezadovoljnih drzavnom vlascu, pristupalo novoj veri. Hriscanske opstine su se sve vise sirile i bogatile. Tada hriscani menjaju svoje ucenje i od svojih pristalica pocinju da traze poslusnost i pokornost drzavnoj vlasti. Uskoro je nestalo i imovinske jednakosti medju hriscanima. Krajem drugog veka nove ere sve hriscanske opstine ujedinile su se u jednu zajednicu ciji je poglavar postao rimski episkop, kasnije nazvan papa (grcki: pappas, latinski: papa - otac). Sediste pape je u Vatikanu. Tako je stvorena verska organizacija Hriscanska crkva.

Car Konstantin Veliki koji je vladao od (306. – 337.) uvidevsi bezopasnost , sta vise potencijalnu korist nove religije po drzavu, zbog hriscanskog ucenja da je svaka vlast od Boga, 30. aprila 313. godine Milanskim ediktom proglasava ravnopravnost hriscanstva sa ostalim religijama, i ono ubrzo postaje i zvanicna drzavna religija u Rimskom carstvu.

Zajednica

Hriscanstvo je organizovano kao vidljiva zajednica vernika, crkva, okupljenih oko temeljnog hriscanskoga dogmatskog, bogostovnog, moralnog i kanonskopravnog ustava. Premda se u NZ i Nicejsko-carigradskom verovanju crkveno jedinstvo drzi jednim od cetiri glavna obelezja hriscanske Crkve, ona se kroz istoriju rasclanila na brojne hriscanske crkve i sekte. Od sveopste Crkve najpre su se za vreme prvogi ekumenskog koncila odvojile pretkalcedonske hriscanske crkve, nestorijanske (431) i monofizitske (451). "Velikom sizmom" (1054) od Katolicke su se crkve odvojile pravoslavne crkve, a za vreme reformacije (XVI. veka) protestantske crkve (Anglikanska crkva, luteranske i reformirane crkve) i sekte.

U katolickoj je crkvi prevladao strogo centralizovan i hijerarhizovan crkveni poredak (papa i biskupi),

U pravoslavnim i pretkalcedonskim crkvama sinodalno nacelo (sveti sinod s patrijarhom ili mitropolitom na celu),

a u protestantskim crkvama prezbiterijalno ili kongregacionisticko nacelo, bez svestenicke hijerarhije.

Katolicka crkva je nadnacionalna, pravoslavne i pretkalcedonske crkve su autokefalne, a neke protestantske crkve bile su drzavne crkve, a vladar je ujedno i vrhovni crkveni poglavar (Anglikanska crkva).

Doktrina (dogme)

Glavne hriscanske verske istine definisane su u Antici na prvim ekumenskim (vaseljenskim) saborima i uglavnom ih prihvacaju sve hriscanske vere. Pet glavnih istina je:

1. Monoteizam (postojanje jednoga transcendentnoga Boga, razlicitog od sveta, cija je objava sadrzana u Svetom pismu) i Trojstvo (u Bogu su tri osobe: Otac, Sin i Sveti Duh)

2. Stvaranje i providnost (Bog je sve stvorio, sve uzdrzava i svime upravlja)

3. Utjelovljenje i otkupljenje (Sin je Bozji postao covek radi njegovog spasenja)

4. Besmrtnost ljudske duse i uskrsnuce tela

5. Posljednje stvari (raj ili pakao) preduslovljene su miloscu Bozijom, covekovom verom i delima za ovozemaljskog zivota.

Pri daljem tumacenju tih temeljnih dogmi doslo je do razlika izmedju hriscanskih vera. Tako su se zbog hristoloskih sporenja o odnosu ljudske i bozanske naravi u Hristu na Efeskom koncilu (431) odvojili nestorijanci, a na Kalcedonskom koncilu (451) monofiziti. Premda prihvacaju zajednicku nauku sedam prvih ekumenskih koncila, pravoslavci i rimokatolici razlikuju se s obzirom na ucenje o proizlazenju trece bozanske osobe. Osim toga rimokatolicizam je nakon sizme (1054) definisao jos neke dogme (ucenje o cistilistu, bezgresno zacece, papska nepogresivost, Marijino uznesenje na nebo), kojima se razlikuje od pravoslavlja.

Protestantizam se razlikuje od rimokatolicizma i pravoslavlja prenaglasavanjem milosti na stetu naravi, svodjenjem sedam sakramenata na dva (krstenje i vecera Gospodnja), i na kraju ukidanjem svestenicke hijerarhije.

MORAL

Hriscanstvo je eticno-misticna religija pa moral zauzima centralno mesto u zivotu.

Izvori hriscanskog morala su Stari i Novi zavet, kao i grcka filozofija, posebno stoicizam.

Iz Starog zaveta prihvacen je "Dekalog" ili Deset zapovesti, nacelo licne odgovornosti, kao i novozavetno nacelo ljubavi prema Bogu i bliznjem. U patristickom razdoblju usvojeni su neki elementi stoickoga (stozerne kreposti) i neo - platonistickog morala (monaski asketizam), a u skolasticko doba neki eticki stavovi iz aristotelizma.

Katolicka moralka temeljno evandjeosko nacelo (ljubav prema Bogu i bližnjemu) dopunjuje naravnim moralnim zakonom i preciznim propisom.

Pravoslavlje
vise sledi ucenje istocnih crkvenih oceva i opire se moralnom legalizmu.

Protestantizam istice evandjeosko shvatanje morala i slobodu savesti.

U novije vreme hriscanski moralisti sve vise naglasavaju drustvenu stranu morala, postovanje ljudskih prava. U istoriji hriscanstva odnos naravi (dobro i zlo, duznost i obveza, sloboda i determiniranost) i nad-naravi (greh i milost, opravdanje i spasenje) bio je centralna tema teoloskih sporenja. Tada su se razvile tri struje.

Augustinizam i njegovi istorijski zakljucci, posebno kalvinizam i jansenizam, u odnosu naravi i nadnaravi, covekova kreposnog napora i bozanske milosti, prenaglasio je ulogu milosti (predestinacija).

Pelagijanizam je stavio naglasak na covekovu slobodnu volju i naravnu mogucnost da dosegne krepost i spasenje.

Semipelagijanizam je pokusavao pomiriti te dve krajnosti.


DUHOVNOST

Duhovnost sledi unutrasnjenja, temeljna, hriscanska, dogmatska i moralna nacela, za njihovim licnim dozivljajem, iskustvom i produbljenjem.

Mistika se razvila na temeljima Novog Zaveta (Ivanova i Pavlova mistika) i neoplatonisticke mistike (Pseudodionizije). Pripada tipu transcendencijske mistike ljubavi. Izmedju ljudske duse i Boga nema ontoloske jednakosti, zajednicke naravi, kao u imanencijskoj, panteistickoj mistici, vec samo zajednice u ljubavi.

U katolicizmu je takav tip mistike nasao svoj izraz u monaskoj duhovnosti katolickih redova kroz istoriju (benediktinska, cistercitska, viktorinska, dominikanska, franjevacka, karmelicanska, isusovacka duhovnost).

U pravoslavlju duhovnost i mistika oblikovane su pod uticajem istocnih crkvenih oceva i istocnokrscanskog monastva (sv. Ivan Klimakos), a svoj najkarakteristicniji oblik nasle su u atoskoj duhovnosti i hezihazmu (Grigorije Palamas). Premda su reformatori odbacili samostansku askezu i duhovnost, te bili nepoverljivi prema mistici, u istoriji protestantizma doslo je do nastanka misticnih struja (pijetizam, probudni duhovni pokreti u XIX veku, pentekostalci u XX. veku).

U pravoslavlju je poseban iskaz duhovnosti postovanje ikona.

Protestantska duhovnost ogleda se posebno u citanju biblijskih tekstova i pevanju crkvenih pesama.

Teologija

U susretu s grcko-rimskom civilizacijom i grckom filozofijom hriscanstvo je osetilo potrebu da biblijsku objavu izrazi pojmovima grcke filozofije, posebno neoplatonisticke. Prvi se zacetci teologije nalaze u Ivanovu evandjelju (Proslov) i Pavlovim poslanicama.
Apologeti II veka (Justin, Klement Aleksandrijski, Origen) pokusavaju uklopiti objavu s grckom filozofijom, a grcki filozofi se drze hriscanstva, koje su i sami preko razuma primili. Istocni i zapadni crkveni oci (patristika) III- VII veka teoloski razradjuju glavne trinitarne (Trojstvo) i hristoloske teme, sto ce omoguciti da se na sedam prvih ekumenskih koncila definisu glavne hriscanske dogme (Nicejsko-carigradsko verovanje).

U patristicko doba je naceta i jedna od centralnih tema kasnije hriscanske teologije, odnos naravi i milosti, slobodne volje i predestinacije (augustinizam i pelagijanizam). Dok je teologija prvih hiljadu godina pod uticajem neoplatonizma, sledecih hiljadu godina, na podrucju zapadnog sveta, u teologiji se obelezava kao aristotelizam (sloastika). Tako se filozofija stavlja u sluzbu teologiji ("ancilla theologiae"). U vreme visoke skolastike (XIII vek) razradjena su nacela i metode katolicke teologije, sto ce obeziti katolicizam drugu od hriscanskih dve hiljada godina.

Pravoslavna teologija je ostala verna neoplatonistickoj tradiciji istocnih crkvenih oceva i nije bila sklona skolastickoj racionalizovano objavljenih istina. Zbog toga njom u drugom delu srednjeg veka preovladjuje misticna teologija (Simeon Novi Bogoslov, Grigorije Palamas). U doba renesanse dolazi do obnove neoplatonizma u teologiji (Nikola Kuzanski), a hriscanski humanisti (Erazmo Roterdamski) postavljaju temelje novovernoj biblijskoj egzegezi.


Danas je u svetu 1,9-2,1 milijarde hriscana (33% svetskog stanovnistva), od cega je 1 milijarda rimokatolika, 300 miliona pravoslavaca, 700 miliona protestanata i oko 70 miliona monofizita i nestorijanaca.


Izvori:

Hans Küng – „Das Christentum. Wesen und Geschichte“
Jean-Marie Mayeur, Charles & Luce Pietri, André Vaucher, Marc Venard – „Die Geschichte des Christentums. Religion Politik Kultur“

Prevod, adaptacija, "sklapljanje": Aenima
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 10:37 PM   #5
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

ISLAM



Islam (arap. islam: predanost Bogu), monoteisticka svetska religija nastala u Arabiji u VII. veku. Utemeljio ju je Muhamed, a njeni sledbenici nazivaju se muslimani. Pripada tipu objavljene i pravne religije. Islam oznacava religiju (din), stav predanosti Bogu (iman) i civilizaciju (ovozemaljsko uredjenje zajednice po islamskim zakonima). Islamska era pocinje 622., kad Muhamed sa svojim pristalicama beži iz Meke u Medinu (hidzra).

IZVOR

Islam nastaje u VII veku u polunomadskome politeistickom drustvu Arabijskog poluostrva, gde je vec bilo gradova s trgovackom elitom. Karavani iz Meke i Jathriba (Medina) trguju sa Sirijom i Palestinom, koje su onda bile unutar hriscanskoga Bizantijskog Carstva. Na severoistoku je zaratustristicko Perzijsko Carstvo, na jugu nestorijanski Jemen, a na zapadu, s one strane Crvenog mora, monofizitska Etiopija. U Medini i nekim drugim arapskim gradovima zivjele su dobro organizovane jevrejske grupe.

Islam ce od judaizma i hriscanstva preuzeti strog i radikalan monoteizam, nesto od gnostickog ucenja, a od predislamske arapske religije (dzahilijet) zadrzace neke moralno-pravne propise i obicaje (klanska solidarnost, poligamija, svetiste Kaba). Uprkoss tim slozenim uticajima, islam ce se oblikovati kao originalna religija, plod arapskoga religijskog iskustva. Cetiri su izvora islama:

1. Kuranska objava (Qur’an)
2. Muhamedovi zakoni i prakticni primeri (suna)
3. Jednodusna saglasnost velikih islamskih zakono-znanaca (idzma)
4. Teolosko razmisljanje, logicno vodjenje po analogiji (kijas)


VEROVANJE

Islamsko verovanje sadrzi sest temeljnih verskih istina, koje vernik prihvata slobodnovoljno i u njih cvrsto veruje:

1. Verovanje u jednoga Boga (Allah), Tvorca i Nestvorenog, svemoguceg i milosrdnog, koji je slao objave preko poslanika svim ljudima.

2. Verovanje u andjele (meleke),neki od njih suDzibril, Mikil, Melek smrti i Israfil), verni Allahu i izvrsitelji njegovih naredba; andjeli pomazu vernicima protiv zla i slave Boga; suprotnost andjelima je iblis. Iblis (sejtan) navlaci ljude na cinjenje losih dela.

3. Verovanje u sve cetiri pisane objave,koje su objavljene poslanicima: Davudu,Musau,Isau i Muhamedu (Davud-Zebur, Musa-Tevrat, Isa-Indzil i Muhamed-Qur’an)

4. Verovanje u poslanike, za koje se zna da su poslani od Boga. U Qur’an-u ih je ima dvadeset pet, a najpoznatiji su: Adem, Nuh, Ibrahim, Musa, Isa i Muhamed.

5. Verovanje u Sudnji Dan; Dan kada ce ljudi odgovarati za ucinjena dela, bila dobra ili losa.

6. Verovanje u predodredjenje (kader)


Bogopostovanje

Po islamskom ucenju covek je religiozno bice, jer nepostoji ni jedan covek na svetu a da u nesto neveruje. To se ogleda citavim zivotom vernika, a na poseban nacin u bogopostovajucim delima (ibada). To cini ovozemaljski zivot (muamalat), gde svaki musliman mora imati dobre medjuljudske odnose sa svima ljudima.

Stoga,sve sto je dobro i pozitivno Islam prihvata,a sve sto je lose kategoricki odbacuje.
U islamu je pet bogopostovanih duznosti, pet stupova (arkan) islama:

1. Ispovest vere (kelime i sehadet) - Izgovaranje: "Nema drugog Boga, osim Allaha; a Muhamed je Božiji rob i Božiji poslanik".

2. Obredna molitva (salat ili namaz) - Kojom se vernik priblizava Bogu, u toku jednog dana postoji pet molitvi.

3. Ramazanski post (saum) - Uzdrzavanje od jela, pica, pusenja, sexualnih odnosa i neprilicnog govora od zore do zalaska sunca u toku ramazana, koji traje trideset dana.

4. Obavezni verski doprinos (zekat) - Imucni muslimani duzni su od viska svoje imovine udeliti 2,5% za potrebe: siromasnih, ucenika, bolesnika, starih i iznemoglih.

5. Hodocasce u Meku (hadz)-Jednom u zivotu za onoga ko je u stanju.


Islamski kalendar ima 12 lunarnih meseca. Petak (jevmul-dzuma) je molitveni dan, kada mujezin s minareta (danas preko razglasa) poziva vernike u dzamiju. Tamo imam predvodi zajednicko klanjanje i drzi govor (hutba).

Glavni muslimanski blagodani/praznici su: Ramazanski bajram (Id al-Fitr) i Kurban-bajram (Id al-Adha).

Moral

Premda Kuran sadrzi osnovno nacelo zakona (ciniti dobro, a izbegavati zlo) pa i postavku da ljudska dela vrede po nagonu i unutarsnjem stavu, islam je tipicno pravna religija. Porodicne, drustvene i bogopostojuce odnose detaljno propisuje serijatsko pravo. Serijat znaci put k Bogu, Bozji zakon, a on ima cetiri izvora (Kuran, suna, idzma i kijas). Serijatsko pravo obuhvata pet kategorija:

1. Ono sto je Alah naredio
2. Ono sto je samo preporucio, ali nije propisao
3. Ono sto je ostavio neodredjenim
4. Ono sto je uklonio, ali nije izricito zabranio
5. Ono sto je izricito zabranio.


Pravo tumace uleme, a u praksi po njemu sude kadije. Od VII do IX veka razvija se islamska pravna teorija (fikh) sa svoje cetiri pravne skole (mezheb): malikitska (malikizam), hanefitska (hane-fizam), safijitska (safijizam) i hanbelitska (hanbelizam) skola.

U XIX i XX veku serijatsko pravo dozivljava krizu u susretu sa zapadnjackim laickim drustvom i gradjanskim pravom. U islamskim zemljama danas je serijatsko pravo uglavnom zadrzano na podrucju porodicnog prava (vecina zemalja), negdje je zamenjeno gradjanskim pravom (Turska), a u nekim je zemljama na snazi u celosti (Saudijska Arabija).

ISLAMSKA ZAJEDNICA(UMA)

Uma se okuplja oko jedinstvenog, dogmatskog, bogostovnog i pravnog ustava. Jedinstvo i raznolikost dva su komplementarna oblezja te religiozne zajednice. Jedinstvo proizlazi iz jednostavnog i obuhvatnog dogmatskog i bogopostovnog ustava, raznolikost iz razlicitih jezicnih, kulturnih i etnickih zajednica u koje se islam uklopio u prostoru i vremenu. Uma je nastala 622. u Medini kao religiozna i politicka zajednica, u kojoj se versko i drustveno, bogopostovano i svetovno duboko ispreplecu. Muhamed je Bozji poslanik (prorok), ali i drzavnik, vojskovodja i diplomat. Izvor politicke vlasti nije javno misljenje, dogovor i ugovor prema njemu, vec Alah koji je za to ovlastio svog poslanika. To jedinstvo religijskoga i politickoga kroz istoriju ce obleziti Umu i u susretu sa zapadnjackim drustvom, gde se to dvoje razlikuje i razdvaja, nametnut ce muslimanima ozbiljne probleme. U islamu nema klera u hriscanskom smislu, vec se upucenom svesteniku poverava odredjena verska sluzba (mujezin, imam, hatib, muftija). Kako je u sredistu islama serijat i serijatsko pravo, glavni su verski sluzbenici pravnici teolozi (ulema). U islamskim zemljama (dar-ul-islam) je muftija u skladu sa serijatskim pravom resavao slucaj i donosio resenje, a kadija ga sprovodio u praksi. Kalif je bio vise svetski i politicki zastitnik islama, a ne vrhovni verski poglavar u uzem smislu te reci. Dzamija je ne samo bogomolja (kultno mesto) vec i ustanova, u cijem je sklopu verska skola (mekteb, medresa) i biblioteka (kutubhana).

Islamska zajednica na samom se svom pocetku (druga polovica VII veka) podijelila na sunite, haridzite i siite. Premda je povod bio borba oko kalifata, ogranci su se s vremenom izdiferencirisali pravno i dogmatski. Uz Qur’an suniti prihvacaju jos tri izvora islama i serijatskog prava (sunu, idzmu i kijas). Siitii osporavaju treci izvor (idzma) i naglasavaju ulogu licnog istrazivanja (idztihad). Zbog naglasavanja subjektivnog misljenja religioznog iskustva, siiti su se dalje rasclanjavali na pojedine sekte (duodecimiti, septimiti, ismailiti, karmati, muteziliti). Novije su sekte siitskog porekla ahmadizam i babizam. Cuvajuci zajednicki dogmatski i bogopostojuci okvir, sunizam se rasclanjuje na pravne skole i derviske redove. Suniti cine vecinu (90%) u islamu, siiti manjinu (10%).

Za zivota Muhameda (medinska drzava) islam se prosirio citavim Arapskim poluostrvom, bilo vojnim pobedama, bilo takticnim pridobijanjem beduinskih plemena. Za cetvoro prvih kalifa (632-661) vojnim osvajanjem se prosirio u Siriju, Palestinu, Irak, Perziju, Zakavkazje, Egipat i severnu Afriku (zlatno doba islama). Za vreme omejidskih (661-750) i abasidskih (749-1258) kalifa osvojena je berberska Afrika i Spanija, a na istoku delovi Indije i centralne Azije. Osmanlije su prosirili islam u Maloj Aziji i po Balkanu. No, islam se nije sirio samo vojnim osvajanjem vec i posredstvom trgovaca i sufijskih bratstva (derviski redovi). Trgovacki karavani prosirili su ga crnom Afrikom, a pomorski trgovci (VIII-XV vek) jugoistocnom Azijom (Malezija, Indonezija, juzni Filipini).

Savremeni islamski svet obuhvata pet kulturoloskih zona: arapsku (arapske zemlje i narodi), tursku (Osmanlije, Azerbajdzanci, Turkmeni i drugi), iransko-indijsku (Iran, Afganistan, Pakistan, Banglades, muslimani u Indiji), malesku (Malezija i Indonezija) i crno-africku (Eritreja, Nigerija, Sudan i drugi) zonu. Na tom raznolikom supstratu islam je vekovima razvijao bogatu, raznoliku i u isto vreme jedinstvenu islamsku civilizaciju. U XIX i XX veku u islamskom svetu dolazi do istovremene teznje prema panislamizmu (politicko, gospodarsko i duhovno jedinstvo islamskih zemalja i naroda) i prema nacionalizmu (stvaranje posebnih drzava na jezicnoj, kulturnoj i istorijskoj podlozi).

Islamsko drustvo u XX veku nije bilo imuno ni prema uticaju socijalisticke i komunisticke ideologije. Osim toga, postoji teznja povratka izvorima islama i istovremeno nastojanje da se islam prilagodi modernom vremenu (reformizam). Broj muslimana danas je tesko proceniti zbog velika raspona u kojem se krecu objavljene brojke (od 950 miliona do 1,6 milijardi), no, smatra se da je brojka od 1,5 milijardi najbliza realnosti.To cini cetvrtinu svetske populacije.Oko 30% muslimana sveta zivi na indijskom poluostrvu,18% u arapskim zemljama,20% u podsaharskoj crnoj Africi,17% u jugoistocnoj Aziji prvenstveno u Indoneziji i Maleziji.Skoro 10% muslimana zivi u Kini i zemljama centralne Azije isto toliko u Iranu i Turskoj.U evropi zivi oko 40 miliona muslimana prvenstveno na Balkanu u evropskom delu Rusije i zemljama zapadne Evrope.

Izvori:
Gopal Jaya – „Gabriels Einflüsterungen - Eine historisch-kritische Bestandsaufnahme des Islam“
Kermani Navid – „Dynamit des Geistes: Martyrium, Islam und Nihilismus“

Prevod, text i adaptacija: Aenima
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.

Poslednju izmenu radio/la Aenima: 20.06.2007 u 10:26 AM.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 10:43 PM   #6
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

Judaizam



Jevrejska religija pripoveda veru u jednog, bestelesnog i samo duhovnog Boga, Oca svih ljudi. Ovaj Bog predstavlja sveukupnost moralnih savrsenstava i od ljudi zahteva ljubav i pravednost. Ime ovog boga je Jahve (ili Jehova) i zbog svetosti ga nije dozvoljeno izgovarati. Jevrejska religioznost ispoljava se u poslusnosti prema “bozanskom zakonu”.

Ovaj zakon se nalazi u Starom zavetu, odnosno u hebrejskoj Bibliji. Stari zavet je sintetizovan rukopis od 24 knjige, kanonizovan u Javneu oko 90. godine pre nove ere, koji je nastajao skoro citav milenijum. Pisan je na hebrejskom i delimicno na aramejskom jeziku. Govori o istoriji, idejnim i drustvenim borbama jevrejskog naroda. Ujedno to je i zbirka verskih i pravnih propisa, kao i starih mitova koje su Jevreji preuzeli od drugih naroda istoka. Stari zavet deli se na tri osnovne grupe:

1. Zakon, Tora, sadrzi tzv. Petoknjizje - Pet knjiga Mojsijevih: Knjigu nastanka, Knjigu izlaska, Levitski zakonik, Knjigu brojeva i Ponovljeni zakon

2. Proroci: sadrzi: Prve proroke i Poslednje proroke

3. Spisi:,Psalmi: Knjiga o Jovu, Price Solomonove, Prva i Druga knjiga dnevnika, Jezdrijina i Nemijina knjiga, Knjiga o Ruti, Pesma nad pesmama, Knjiga propovednika, Plac Jeremijin, Knjiga proroka Danila.

Mnogi istrazivaci smatraju da je Stari zavet prethodna faza u razvoju hriscanske religije, koja je izlozena u Novom zavetu.

Pored Tore za verski zivot Jevreja posebno je vazan Talmud (ucenje). Talmud je velika jevrejska zbirka posle-biblijskih tumacenja Starog zaveta, obrednih pravila, pravnih propisa, prica i izreka. Sastoji se iz dva dela: Misina (tekst ucenja) i Gemara (objasnjenje ucenja). Postoje dva Talmuda: Jerusalimski talmud (priredjen oko 450. godine nove ere) i Vavilonski talmud (priređen oko 500. godine).

Za ortodoksnog Jevrejina obavezan je i veliki broj obrednih propisa i propisa o cistoci i ishrani.

Osnivac jevrejske religije je Mojsije ( Mose, oko 1225 p.n.e.). Prakticno jedini izvor za upoznavanje Mojsijevog zivota, rada i ucenja je Biblija, odnosno Stari zavet. Mojsije je bio jevrejski vodja i zakonodavac, koji je Jevreje oslobodio egipatskog ropstva i na gori Sinaju dao im dve tablice-zakone koji su postali osnov jevrejske religije.

Mojsije zauzima prvo mesto medju osnivacima religija , posto njemu u prilog ide hronolosko prvenstvo: Zaratustra, Buda, Konfucije, Isus i Muhamed pojavili su se tek mnogo vekova posle njega.

Prema Bibliji, Mojsije je cuvajuci stoku na bozijoj planini Hereb video u zbunu boga (Jehovu) koji mu je dao moc da vrsi cudesna dela i poverio mu misiju - da se vrati svojim plemenima i oslobodi ih od ropstva.

Sinagoga (grčki: skupština, okupljanje) je zgrada u kojoj se obavljaju verske aktivnosti u judaizmu.

Rabin (hebrejski: moj učitelj) je jevrejski sveštenik, poglavar verske opštine. Status rabina stiče se dugogodišnjim izučavanjem Biblije i Talmuda.

Rasprostranjenost

Prema podacima iz 2005. godine u svetu ima 15 miliona pripadnika jevrejske religije.

Izvori: GeoEpoche – Istorija judaizma
Prevod, adaptacija, text: Aenima
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 10:47 PM   #7
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

Budizam



Budizam je jedna od tri velike svetske religije koja je nastala na tlu severne Indije pre više od 2500 godina.

Osnivac budizma

Osnivac budizma, ili po njegovim vlastitim recima onaj koji je ovo ucenje samo nanovno otkrio, je Sakyamuni Buda. Buda nije licno ime vec titula koja oznacava budnog ili probudjenog, onog koji se probudio iz sna o zivotu i koji stvarnost vidi onakvu kakva ona zaista jeste. Pre nego sto je kroz svoje duhovno pregnuce stekao taj naziv, Buda je nosio ime Sidarta Gautama, a rodjen je kao kraljevic u malom kraljevstvu Sakya. Odatle nam dolazi prvi deo njegovog kasnijeg imena, Sakyamuni ili utihnuli mudrac plemena Sakya.

Budino ucenje

Budizam ili kako ga sami budisti nazivaju Buddhadharma je učenje o duhovnom probuđenju.

To je ucenje koje je nastalo na temelju Budinog iskustva probudjenja ili uvida u pravu prirodu zivota i predstavlja detaljno opisan put koji do njega vodi. I pored izuzetnog bogatstva i velike raznolikosti skola, ucenja, metoda i praksi koje krase budisticku tradiciju, a koja su nastajala i razvijala se kroz mnoge vekove i razlicite kulture, poruka budizma je i danas vrlo jasna, i podjednako relevantna za nase iskustvo zivota kao sto je to bila i pre vise od 2500. godina.

Budizam se tako smatra univerzalnim ucenjem koje nije odredjeno stranom sveta s koje dolazi, vec koje se obraca coveku i onome sto je u njegovom zivotu temeljno i nezavisno njegovoj geografskoj, etnickoj, kulturnoj ili drustvenoj pripadnosti. Uzimajuci nezadovoljstvo kao i covekovu vecnu teznju za srecom i sigurnoscu kao zajednicki naziv sveopsteg ljudskog iskustva, Buda je ukazao na uzroke nezadovoljstva, ustanovio da je te uzroke moguce ukloniti i pokazao put kojim je to moguce uciniti.
Budin Plemeniti put moralnosti, meditacije i mudrosti nije promijenio samo zivote onih koji su ga aktivno upraznjavali, vec se njegov uticaj odrazio i na sva ostala podrucja drustvenog i kulturnog zivota zemalja u kojima se budizam odomacio.

Losa i nepovoljna dela koja cinimo nisu posledica nase izvorno zle prirode, vec dolaze iz neznanja. Iz neznanja o prirodi zivota nastaju pohlepa i odbojnost, a iz njih svi ostali jadi poput ljutnje, zelje za povredjivanjem, straha, zavisti, ljubomore, nestrpljenja i uznemirenosti koji ljudski zivot u osnovi cine nesigurnim, teskim, bolnim, a ljudske odnose neskladnim i zamrsenim.

Drugim recima, da bi uopste zapoceli duhovni razvoj ciju kulminaciju budizam vidi u ostvarenju budastva, trebamo pre svega postati autenticno ljudsko bice.
To znaci izgraditi samopouzdanje, objediniti energiju, osvestiti prirodu svog delovanja i njegove posledice“, odnosno usvojiti odredjena moralna nacela vladanja i imati jasnu viziju svog daljnjeg duhovnog razvoja.

Takav podvig nije dalek i nedostizan ideal, njemu vode vec prvi koraci na Budinom putu moralnosti, meditacije i mudrosti.

Kao sto izreka kaze:“Kao sto veliki ocean na povrsini, u sredini i na dnu ima samo jedan ukus, ukus soli, tako i Dharma na pocetku, u sredini i na kraju ima samo jedan ukus, ukus oslobodjenja.

Cetiri plemenite istine su jedno od temeljnih ucenja budizma:

1. Dukkha: U zivotu je neizbezno iskustvo trpnje i frustracije

2. Samudaya: Iskustvo trpnje nastaje zbog pogresno usmerene zudnje, prourokovane neznanjem

3. Nirodha: Sloboda od pomucene zudnje vodi prema svrsetku trpnje

4. Marga: Sloboda se moze naci sledbom osmerostruke staze, koju je izneo Buda.


Cetvrta plemenita istina je osmerostruka staza:

1. ispravno glediste
2. ispravna namera
3. ispravan govor
4. ispravan cin
5. ispravan zivot
6. ispravan napor
7. ispravna usredotocenost
8. ispravna svesnost


Ucenje budizma nalazi se i u zbiru svetih spisa koji se zovu “tri kosare”, „tri korpe“ ili Tripitaka:

Vinaya Pitaka govori o disciplini monaha

Sutra Pitaka govori o doktrini, npr. o zakonitostima karme i duhovnog budjenja;

Abhidharma Pitaka govori o skolastickoj doktrini.

Opsirnije: Put znanja ili budizam

Izvori: isti kao i kod Put znanja ili budizam

Prevod i adaptacija: Aenima
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 10:53 PM   #8
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

Hinduizam

Hinduizam (Hindu Dharma; Sanatana Dharma ili Vaidika Dharma) je sa 900 Miliona vernika treca po redu najveca religija na svet, a koren ove veroispovesti mozemo naci u Indiji. Vernici ove religije nazivaju se hinduisti. Verni hinduisti svoju religiju redovno razumeju kao i nacin zivota. Najstarije sacuvano pismo hinduizma je Veden.

Naziv „Hinduizam“ je nastao relativno kasno i u samom zacetku je obelezavao grupaciju raznih religioznih pravaca, koja su se mogla naci na tlu Indije, koji medjutim ne pripadaju hriscanstvu, islamu, jainizmu ili judaizmu. Tek u 19. veku, za vreme kolonizacije kroz Britansko Kraljevstvo, hinduizam dobija ime, ali na neki nacin postaje i vrsta identifikacije za stanovnike Indijskog poluostrva, kao i vrsta ideologije. Odudarajuci od ovog gore datog objanjenja, Indijski ustav karakterise hinduizam kao „zajednicu svih ispovesti Indije, ukljucujuci i Jainizam, Budizam i Siitizam“. Samim time, hinduizam je religija sa vise pravaca, sa bezbroj razlicitih skola i pogleda na samu veroispovest. Ne postoji sveopsta, sveobuhvatna i opstevazeca definicija Boga.

Hinduisticko ucenje i teologija

Ucenja o spiritulanim aspektima Hinduizma su razlicita, koliko i sami uticaji, koji deluju na ovu religiju. Ne postoji cak ni jedinstveni pogled na zivot, smrt i spasenje (Moksha). Vecina vernika medjutim krece od cinjenice, da se zivot sastoji od vecitog toka, kruga ponovnih rodjenja (samsara), veruju u reinkranaciju, a za licni stav o religiji najveci uticaj na vernike poduje takozvani guru.

Jako je konfuzno i pogresno u kontekstu sa hinduizmom povezivati rec „Bog”. Neki pravci hinduizma veruju u najvisljeg od svih Bogova, Ishvara („Najvisi Gospodar”). Takodje postoje i njemu predodredjenja bica, zvana Devas. Njih mozemo okarakterisati kao bogove, polu-bogove, andjele, duhove ili nebeska bica koja su vrsta veze izmedju Ishvara i ljudi. Medjutim, jedan od najvisih koncepta hinduizma je Brahman – najvisi kosmicki duh. Brahman je neopisivo, neiscrpno, sveznajuce, svemocno, netelesno, izvorno, prvo, vecno i apsolutno osnovno pravilo. Neki pravci hinduizma smatraju da je Ishvara manifestacija samog Brahmana.

Po ucenju „Advaita Vedanta” je ljudskog bice, covek u njegovom unutrasnjem korenu ili srzi, identican Brahmanu i svrha postojanje je spoznavanje toga. „Advaita Vedanta” (Ne-dualizam) je ucenje Shankarasa (788-820 nove ere), koja jasno cilja na spoznanju jedinstva.

Istorija, sveta pisma, ishrana, etika i sociologija hinduizma

Najstarija sacuvana pisma hinduizma su rigveda, samaveda, yajurveda i atarvaveda, kao i nekoliko astronomskih spisa. Na zalost, skoro je nemoguce jasno datirati njihov nastanak.

Rigveda sadrzi himne, koje slave bogove i prizivaju iste.
Samaveda sadrzi spevove, koji su muzicka podloga pri prinosenju zrtvi.
Yajurveda sadrzi spise u prozi, koji se recituju za vreme prinosenja zrtvi.
Atarvaveda sadrzi mantre i jedan oblik kletvi protiv bolesti, protvnika, kao i molitve za okaljenje gresaka za vreme rituala prinosenja zrtvi.

Mantra Harne Krishne, jedna od najpoznatijih.



Sam hinduizam se moze podeliti u cetiri razdoblja: vedicko razdoblje, razdoblje upanishadena, klasicno razdoblje i neohinduizam.

U vedickom razdoblju nisu bile poznati hramovi ili slike bozanstva. Hinduiste su se molile bogovima u obliku prinosenja zrtvi kroz vatru. Zrtve su obicno bile puter Ghi, mleko, hleb, sok Soma, ponekad cak i meso zivotinja. U rigvedi bogove opisuju kao personofikaciju prirodnih sila; ovi spisi iz ovog, najstarijeg razdbolja, govore o zlatu, kravama i borbi, takodje i postavljaju pitanje bozanstvenog.

Tek u razdoblju upanishadena (700 pre Hrista do 500 pre Hrista) brahmanska kasta dobija na moc i uticaju unutar hinduizma. Brahmani razvijaju jako komplikovanu proceduru prinosenja zrtvi, a u ovom razdoblju se takodje razvijaju jako bitne misticne spekulacije, koje obuhvataju 250 spisa, od kojih su najuticajniji na danasnji hinduizam 13 vedickih upanishadanea.

Tek u klasicnom razdoblju hinduizma (posle 500 pre Hrista) prvi put se pojavljuju imenovana bozanstva poput Shive ili Vishne. Ovo je verovatno i najbitnije razdoblje, koje je imalo najvise uticaja na moderan, sadasnji hinduizam. Tek od ovog perioda glavni bogovi postaju Brahma, Vishna i Shiva. Po prvi put se izgradjuju hramovi.

Sto se svetih pisama hinduizma tice, najbitnije i najuticanjnije su cetiri vede, koje se sastoje iz Samhita i tri komentara, Brahmanas, Aranyakas i Upanishaden. Skupina ova tri komentara naziva se Shruti, „ono sto je cujeno”. Svi ostali duhovni spisi nazivaju se Smriti (“secanje”).

Sto se ogromne fame oko krava u hinduizmu tice, objasnjenje je jako prosto: sama podloga hinduizma je pravednost i sazaljenje prema svakom zivom bicu, bilo zivotinji ili biljki. Samim time, ogroman procenat hinduista se hrani iskljucivo veganski, tj., neki idu toliko daleko, da cak ne cupaju biljke. Ako kao primer uzmete jabuku: ultra - hinduista ce cekati dok sama ne padne sa drveta, ali je nece ubrati.
Veza sa kravom (go): Krishna je u nekim spisima okarakterisan kao govinda (pastir krava), a u nekim drugim je Gopala (onaj koji stiti krave). Njegova saputnica Radha je Gopi (pastirka), dok je Shivin nacin pokretanja jahanje bika (nandi).

Cak i nakon sto je indijska vlada ukinula takozvane kaste, u hinduizmu one jos uvek igraju jako bitnu ulogu. Po hinduistickom verovanju svaki covek prema zaslugama u proslom zivotu biva rodjen u odredjenoj kasti. One se dele na sledeci nacin:
Brahmani su duhovne vodje hinduizma
Kshatriyas je ratnicka kasta. U vreme kraljevstva u Indiji, njihov zadatak se mogao uporediti sa zadatkom kraljevske garde.
Vaishyas je kasta pastira i trgovaca.
Shudras je kasta sluga. Njihova obaveza je da sluze trima prethodnim kastama.
Ispod ove cetiri kaste mozemo naci i „kastu nedodirljivih”. U tu kastu spadaju ljudi najnizeg moguceg staleza, koji obavljaju poslove kao sto su rad u javnoj cistoci, ciscenje toaleta i slicno.

Izvori:
David Frawley – „Spiritual praxis of Vedanta”
Wilfried Huchzermeyer – “Die heiligen Schriften Indiens – Die Geschichte der Sanskirt-Literatur”
Kim Knott – „Der Hinduismus – Eine kurze Einführung“

Prevod na srpski, adaptacija i text: Aenima
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 10:56 PM   #9
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

Hermetizam



Hermetizam oznacava religizno okrevljenje i tajno ucenje stare antike, Hermes Trismegistos (triputa veci Hermes), koga stari Grci identificiraju sa staroegipatskim bogom Thot-om. Izrazeni filozofski pravac ovog ucenja je neoplatonizam. Osnova hermetizma moze se naci u Corpus Hermeticum, Sklepios, Tabula Samaragdina , Picatrix i Kybalion, koji se smatraju njihovim glavnim religioznim tekstovima.

U svom delu iz 1614. godine pod nazivom „De rebus sacris ecclesiasticis exercitationes XVI”, Isaac Casanbon, sluzeci se samo filozofskim argumentacijom, dokazuje da „Corpus Hermeticum” datira jos iz vremena pre II veka nove ere. Iz Starog Egipta je ova knjiga dospela do arapskog poluostrva, odakle je preko Kordobe i Harana dospela u Evropu, u doba srednjeg veka.

„Corpus Hermeticus” se sastoji iz 17 knjiga, koje sadrze ucenja, dispute i propovedi. Svaki od ovih aspekta je pod uticajem egipatskog i orfinskog misticizma, neuplatonskog stava prema reinkranaciji, ekstazi, ciscenju, zrtvama i misticnog sjedinjenja sa Bogom. Direktni uticaj „Corpus Hermeticus” na hriscansku gnostiku u III i IV veku je naucno dokazan.

17 knjiga hermetizma su:
1. Poimades
2. Karakter kod Hermesa
3. Sermon ili Govor
4. Sveti govor Hermetisi Trismegisti
5. O bezbozju i ljubavi ka istini
6. Opsti govor Hermetis Trismegisti Ascelepiumu
7. Pehar ili Jedinstvo Tatiuma
8. Bog nespoznani je najspoznaniji
9. Nista od bitnih stvari ne sme biti izgubljeno
10. Samo Bog je dobro
11. O svesti i umu
12. Kljuc Tantiuma
13. Sveopstoj svesti
14. Tajni govor na brdu
15. Pravo na mudrost
16. O dusi
17. O istini


Hermeticko ucenje sebe smatra teorijom o sveopstem, visem toku prirodnih zakona. U njemu se mogu naci zakoni kausaliteta – ali posebno – zakoni analogije. Samim time, heremtizam se nalazi izvan nama poznatih prirodnih zakona tj., zakona prirodnih nauka, koje analogiju ne iskljucju potpuno, ne je koriste samo u odredjenim situacijama nakon odredjenih testiranja.

Heremticko ucenje takodje nudi model, po kome se objasnjavaju relacije svih desavanja, kao i relacije razlicitih stvari jedne prema drugoj. Po misljenju sledbenika ove religije, hermetizam nije samo u stanju da pruzi tacna predskazanja, vec hermetista, nakon sto je razumeo i ovladao ucenjem, moze uz pomoc maipulacije tj., magije da realnosti formira po svojim zeljama.

Neki od hermetista danasnjice tvrde i veruju, da je recenzijom kvantne fizike dokazano, dazakoni kausaliteta ne obuhvataju celokupnu realu, tako da se danasnja izucavanja u domenu prirodnih nauka sve vise okrecu hermetizmu.

Heremtizam je u danasnje vreme jako bitan aspekt esoterike. Jedan veliki deo homeopatije, koja je oblik lecenja, sebe naziva „hermetskim”. Posebno u lecenju putem prirode, hermeticka ucenja, kao spagirik ili travarstvo, igraju jako bitnu ulogu.

Izvori:

Asclepius – http://www.aussagenlogik.org/asclepi...isti-dialogus/) – text na latinskom / Kratak uvod u hermetizam (nemacki) –http://www.schuledesrades.org/palme/...1/1/3/0/0/1/56

Diskusije na ovu temu, kao i „Kljuc Salomona” tj. Objasnjenje za to: Satanizam

Prevod, adaptacija i text: Aenima.
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.

Poslednju izmenu radio/la Aenima: 19.06.2007 u 11:06 PM.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 19.06.2007, 11:02 PM   #10
 
Avatar korisnika Aenima
 
Status : Diskutant
Reputacija : Aenima je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 92
Korisnik od : 11.10.2006
Pol : Žensko
Lokacija : Isis' eye
Godine : 34
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 5,916
Default

Satanizam

Izraz satanizam stoji za skupinu razlicitih religioznih pravaca, koji redovno nemaju nikakve veze jedan sa drugim. Sam satanizam ne stoji u relaciji sa obozavanjem djavola (Satane), vec je obozavanje coveka kroz satanu, a njegovih koreni se mogu naci u 18. veku.

Drama „Cain” Lord Byron-a iz 1821. godine vazi za prvo satanisticko delo svetske literature. Jos 1667. godine John Milton objavljuje delo pod nazivom “Paradise Lost”, u kome se prvi put pojavljuje lik djavola, koji glavnom junaku predocava sopstveni potencijal, koji bi coveka odveo putem znanja i na taj nacin glavni junak bi dosegao status bozanstvenog.

Najbitnijih motiv satanizma – obozavanje coveka (“Deus est homo”) – svoje korene vuce iz knostickog kulta zmije, koji se moze naci u Bibliji, 1 Mose 3, 5 :”...i vi cete biti kao Bog i znati, sta dobro, a sta lose je”.

Kako bi se bilo koji religiozni pravac mogao svrstati u kategoriju satanizma, mora da ispuni kriterijum: Djavo mora biti centralna figura. Anton Szandor LaVey je 1966, godine po prvi putu javnosti prezentovao satanizam kao ahriscansku religiju, putem svoje Church of Satana. Veci deo njegove “Satanisticke biblije” iz 1968. godine je vec postojao (da ne kazem: ukradeno ili pozamljeno je) u delu Ragnor Redbeard-a “Might is Right!” (1896) i knjizi Britanskog magicara Aleister Crowley-a “Equinox”.

Nasuprot neosatanistickog i popularnog misljenja, Aleister Crowley , koji se i sam distancirao od satanizma, ne moze biti deklarisan kao satanista. Nazalost, objasnjenje covecjih prava, koja se mogu naci u “Liber OZ” Crowley-a, u svojoj amistificiranoj formi koriscena su od strane jako puno satanista van sklopa “Church of Satan” kao etnicka podloga. Ovi satanisti, koji se ne pridrzavaju “Nine Satanic Statements”, smatraju Crowley-a kao jednog od njih.

Za bilo kakvu realnu ekzistenciju satanizma za vreme srednjeg veka, posebno kao deo inkvizicije, u danasnje vreme i po danasnjim naucnim dokazima ne postoje nikakve indicije. Sam pojam satanizam se etmoloski veze za monoteisticke religije hriscanstvo, islam i judaizam. Moram spomenuti da ideja dualistickog sveta, u kome postoji borba dobra i zla, ide puno dalje i starija je od svih danasnjih monoteistickih religija, kao primer mozemo uzeti Zoroastizam, u cijem vernickom svetu stoji bog-tvorac Shura Ihazda, ciji je protivnik Ahriman. Gnosticke struje su preuzele ovaj dualizam. Sama figura satana u monoteistickim religijama je jako kompleksna i u danasnje vreme se koristi u skroz drugacijem kontekstu.

U knjizi „Hiob”, judaizam satana klasificira kao „provokatora” ili „protivnika”. U samoj knjizi i samom judaizmu, satan moze imati pozitivnu ulogu. Njegova niza teoloska funkcija je evidentna i on uvek radi po Bozjem naredjenju. U judaizmu je satan onaj, koji zastupa okrivljenu stranu pred Bozijim sudom (Sadiarja 3). U knjizi „Hiob” je satan sin Boziji, koji u hirarhiji andjela zauzima najvise mesto i ima pristup „dvorima Bozijim”. (Hiob 1, 6 ff) Polarizacija i prvo spominjanje „borbe izmedju dobra i zla” judaizam prihvata tek kasnije, pod uticajem persijskih i vavilonskih religija. Medjutim, tu biva previdjen i deklasiran kao nebitan. Teoloski relevantan ovaj spekt postaje tek pojavom hriscanstva.

Samo hriscanstvo pak rec „diablo” uzima od grcke reci „diablos”, koja obelezava „izdajicu”, „onog, koji remeti red”, „onog, koji zbunjuje”, a sama rec vodi koren iz reci „dia-ballein” = remetiti. Redje se koristi grcki izraz „satanas”, koji su Grci preuzeli iz judaizma tj., iz herbrejskog jezika. Nasuprot ovim objasnjenjima, u hriscanstvu ova rec simbolizuje zlo u religioznoj funkciji onoga, koji nas nikusa, kao npr. Cuvene zmije u raju (1. Mose, 1-15). U hriscanstvu se djavo deklarise kao protivnik (hebrejski: satan) samog Boga. I dok su se u Evropi tokom vekova paganske religije povlacile ili nestajale pred hriscanstvom, satan je dobijao razna, dodatna imena i lica, jer je hriscanstvo bukvalno sve paganske Bogove deklarisalo kao protivnike. Verovatno najpoznatije „olicje satane” je paganski Bog Pan, koji je sa svojim kozijim nogama bio Bog pastira.

Sama hriscanska teologija deklarise satanizam kao idelogiju, koja ne samo sto se ne uklapa sa delovima hriscanstva, vec nije ni izgradjena na istom. Sama satanisticka kritika hriscanstva je stala na pola puta, gde su jednostavno pojam „Bog” zamenili pojmom „Satana”. Same teze satanizma, koje bi trebalo da predstavljaju odstupanje od hriscanskih dogmi, takoreci jasno zauzimanje ahriscanskog stava, deluju u poredjenju sa ateizmom jako akonsekventno.

Ako se okrenemo trecoj monoteistickoj religiji i pogledamo tamo, islamu je slika sejtana kao protivnika ili apola Alahu strana, jer Alah je apsolutno mocni, dok je sejtan samo neko, ko izaziva ljude, stim sto mu je Alah postavio rok. Sejtan nije svemocan, vec je opasan po ljude, sve dok su oni slabi i nisu u stanju da se kompletno predaju Alahu. „..jer Sejtan trazi da poseje seme nejedinstva, i Sejtan je ocigledno protivnik ljudi” – Qur’an, 17. sura, prevod: Aenima. Po 7. Suri Qur’an-a, Adam je stvoren od gline, a Sejtan od vatre. Ta Sura pripisuje Sejtane (plural !!!) nevernicima, koji stite nevernike i zele da dovedu do pometnje.

Nasuprot ovim monoteistickim religijama, u gnostici je satana „Lucifer”, rimski Bog vatronosac.

Izvori:
Joachim Schmidt – Satanismus – Mythos und Wirklichkeit
Ragnar Redbeard, Anton Szandor LaVey (Prolog) - Might is Right! Die Philosophie der Macht.

Diskusije na ovu temu: Satanizam

Prevod, adaptacija i text: Aenima.
__________________
Ја не одлучујем да ли ћу ићи у битку по томе колика је сила која ми прети, већ по томе колику светињу браним.
Aenima nije na forumu   Odgovori sa citatom
Odgovori

Bookmarks

Opcije teme
Način prikaza

Opcije postovanja
Ne možete kreirati novu temu
Ne možete poslati odgovor
Ne možete dodati priloge
Ne možete prepraviti svoju poruku

BB kod je uključen
Smajliji su uključeni
[IMG] kod je uključen
HTML kod je uključen


Slične teme
Tema Temu otvorio/la Forum Odgovora Poslednji post
!! Index svih tema foruma Religija !! MARLI Zastarele i obrisane teme 0 21.01.2008 11:56 AM
20 najboljih PESNIKA po izboru foruma Diskusije.Net Aenima Zastarele i obrisane teme 37 15.01.2008 01:01 AM
Konkursi Foruma Diskusije.Net Aenima Zastarele i obrisane teme 16 08.11.2007 03:32 PM
Izbor za Superman-a i SuperWoman foruma Diskusije.Net Aenima Zastarele i obrisane teme 136 27.03.2007 12:11 PM
Pravilnik Diskusije.net ONLINE Foruma damir Forum obaveštenja 0 14.08.2006 06:15 AM



Forum Right Top
Forum Left Bottom Forum Right Bottom
 
Right Left
Korisnicki pristup
Zaboravili ste šifru?
Forum LeftForum Right


Forum statistike:
Korisnika: 51,808
Tema: 19,209
Poruka: 830,658

Trenutno je 318 aktivnih korisnika na forumu.
Forum LeftForum Right


Forum LeftForum Right


Izdvajamo:
Forum LeftForum Right


Preporucujemo:
Forum LeftForum Right


Radio:
Forum LeftForum Right


Marketing:
Forum LeftForum Right


Reklame:
Forum LeftForum Right
Right Right
Right Bottom Left Right Bottom Right