Freelance

Da li je Bezboznistvo religija ili filozofija.

Odgovor na ovo delikatno pitanje je evazivan. Moze da bude i jedno ili drugo. Ili ni jedno. Sta vise, moglo bi se reci da nije ni jedno ni drugo. U svakom slucaju religija NIJE.

Ateizam se definise jednostavnim recima: "Neverovanje u bilo kakvog boga". Pri tome nema potrebe za dokazivanjem ili poricanjem postojanja bozanskog bica. Za ateistu se jednostavno moze reci da je osoba koja nije teist. Ponekad se ovo siroko razumevanje, odnosno tumacenje naziva "slab" ili "implicitan" ateizam. Nasuprot ovakvom sirokom tumacenju, uze definianje ateizma se ponegde nazivaju "jak" ili "eksplicitan". U ovom drugom slucaju ateisti eksplicitno poricu postojanje bilo kakvog boga – sto zahteva, u nekim tackama, argumentovanu podrsku.

Ko su Ateisti i u sta veruju?

Mnogo je nerazumevanja iskazano oko pojma “ateist”, u sta veruje, a u sta ne veruje? Ljudi postaju ateisti s razlogom. Biti ateist nije izbor ili cin volje kao sto je slucaj sa teistima, odnosno cinom (samo)volje roditelja (i klera) koji svoje tek rodjeno dete opredeljuju za teizam. Opredeljenje za ateizam je rezultat promisljenosti, odnosno posledica onog sto pojedinac spozna u periodu sazrevanja, kao i logicnog rezonovanja. Ateist nije ljut kao teist, nije “borbeno” angazovan u poricanju postojanja boga. Ateista se ne plasi pakla, niti se nada raju, tj vecnom zagrobnom zivotu. I to je njegova prednost.

Postavlja se pitanje da li ateisti preuzimaju primat u odnosu na hriscane? U Svetu ima izmedju 850 i 900 miliona ateisa sa tendencijom brzog rasta?

Hogarius

Freelance, veoma dobar tekst, zapravo teza za dalju razradu, odnosno diskusiju Ono sto cudi je odsustvo reakcije na intrigantan tekst. Mislim da je za to naslov kriv. Normalno je da ce kod mnogih diskutanata termin “bezboznik” izazvati drugaciju reakciju nego “ateista".

Samo pitanje izaziva produbljenu dilemu Po meni, bezboznistvo/ateizam nije religija, a ne spada ni potpuno u domen filozofije. Pre bi se reklo da je pokret. Razvoj humanisticke / materijalistike folosofska misli postupno preovladava u zapadnoj kulturi i stavlja coveka u centar Univezuma, kao mocnog stvaraoca prirodnih i drustvenih nauka, posebno slobodnog,kritickog i racionalnog pogleda na svet. A to je u ostroj suprotnosti sa religioznim dogmama i dogmama generalno.

Freelance

Kad govoris o razvoju humanisticke misli, mora se imati na umu da se brzi porast ateista ne desava u sredinama koje su na niskom stupnju civilizacijskog i kulturnog razvoja i obrazovanja generalno. Taj proces je veoma rasprostranjen u visoko cililizovanom zapadnom svetu, gde prakticno nema nepismenih. Znanje je velika prepreka mitologiji, misitifikaciji, primitivizmu i svim negativnim emocijama. Primitivan narod se boji civilizovanog sveta; on je za njih svet zla, nemorala, Svet koji izumie. Ali, na zalost, to su samo ocaj i nemoc suprotstavljanju progresu koji zahvata cak i donedavno zatovorena drustva, kao sto su to Kina, Rusija, Turska, itd.