Honest liar

Od mnogobrojnih (razumnih) pristupa, ovog puta samo jedan:
Ne verujem u postojanje i moc onoga (ili necega) kome je potrebna moja poslusnost, i moj - strah. Ceo sistem religije je zasnovan na strahu od kazne. Jedina radost koju religija dopusta je (kod hriscana) rodjenje i uskrsnuce bozijeg sina. A sve ostalo je nevazno, i ceo zivot treba da provedem u strahu i molitvi?! Koja je to moc, kojoj su potrebni moj strah i molitve, iz dana u dan? Bez obzira na to sto traje tolike vekove, religija ima vrlo jasan i ocigledan cilj - sagni glavu i pokori se. Ne odgovara mi taj pristup, i u njemu vidim samo sirovu teznju da se vlada necijim zivotom, ponasanjem pa cak i mislima.
Ne mogu da verujem u sistem koji ne dopusta sumnju i proveru. A sumnja (koju religija osudjuje kao jeres), je put do saznanja. Nauci onaj ko posumnja, koga zanima dokaz, a ne onaj ko uci napamet.
Naravno, o ovome bi se moglo jos mnogo...

Sad sam procitao sta misli Draganche,
Smesno je sto me je naterao da ja branim (!) religiju?!
Jer, covek misli da "komunizam nudi nesto sto se moze opipati".
Draganche, a ko je to opipao TO sto komunizam nudi?
Ja mislim da je sa komunizmom isti slucaj kao i sa zivotom posle smrti. Nit' je postojao, niti postoji, niti ce ga biti (to je vec moje uverenje).
A tehniku vladanja svi uce od crkve (tu je Drahanche u pravu) - pa ona je sprovodi vec vekovima.
Ali, to sam vec kucao.

MARLI

Slazem se.... Naravno da se vera u Boga temelji na strahu od Boga...

Samo sto...vernici to tako ne vide.

Oni se nadaju da se to pokoravanje isplati, inace ne bi verovali.

:confused:

__________________
If You Tolerate This Than Your Children Will Be Next.

parmin

Kada se nađeš u nevolji, kada na tebe navale problemi, setiš li se Boga tada. Mislim da u rovu nema ateista.

yeca

ja kad sam u problemima, kao npr sada, sve manje razumem kako neki mogu verovati (;

__________________
..::But I, being poor...have only my dreams. I have spread my dreams under your feet. Tread softly... because you tread on my dreams."
..::EQUILIBRIUM::..
..::mail::..yeca@diskusije.net

sandra35

meni su religiju usadjivali od malena, baba najvishe. Nisu mi dali mogucnost da kazem da li to zelim ili ne. Kasnije mi je bilo interesantno, obredi za Bozic, Uskrs, na imendan nekog sveca.... Vise zbog obreda i neke tishine, spokoja, mira koji su oni nametali i nama, tada vec tinejdzeru. Kada odrastes u sredini koja je religiozna, iz poshtovanja prema precima i starijima jednostavno ne mogu da kazem da sam ateista niti da sam 100% vernik.
Znam da je taj mir za Badnje vece i dalje mi u srcu, poput neke oaze - pobegnem tamo kada mi treba blagost i mir.
Novopeceni "vernici" koji odu u crkvu i ostave neki basnoslovni prilog, misleci da time su bolji vernici....Toliko stavljanje akcenta na samu veru i crkvu u poslednje vreme me je navelo da pomislim da li je to i dalje ona ista vera koja je bila i ranije: puna mira, spokoja, oproshtaja.....

__________________
Srce zene sadrzi njenu dushu i njenu inteligenciju. - Gurmon

tedola

"a materijalno i duhovno su suprotnosti."
Zar je potrebno josh neshto?

__________________
If a man hasn`t discovered something that he will die for, he isn`t fit to live.

Bezlični

Nemam nameru da se raspravljam da li Bog postoji ili ne ali sledece stvari.

Prvo da se razjasnimo ja nisam vernik u boga, bogove. Ja sam spiritualan ali ne religiozan. Sto bi znacilo, da nisam bash ateista ali mogu da me nazovu tako iz nekih tacki gledista. Postojao bog ili ne stvar je jasna. Ne postoje dokazi ni za jedno ni za drugo.

Npr. Teorija evolucije koju neki podrzavaju neki ne. Cak i da je ona tachna, i sve kako su nas ucili u osnovnoj teorije veliko praska. Neko je i to morao da stvori ne?
Eto opet jedna zakckoljica ateistima.
Lichno sebe necu da nazovem ateistom, nikad, kao ni vernikom.

Sa druge strane, verske knjige, biblije, tu nude neke odgovore, ali cesto i sami odgovori dolaze u kontradikcije.

Primetio sam jednu stvar kod 3 najvece svetske religije (Islama Hriscanstv i Budizma ) svi u neku ruku, na ovaj ili onaj nacin uzdizu coveka na nivo Boga. Ne kao samog tvorca ( u budizmu i ne postoji tvorac) vec kao deo njega.

Drzacu se hriscanstva i budizma posto sam ta dva dosta vise proucavao nego Islam.
Hriscanstvo - Bog je tvorac dao je pravial za cistocu duse kroz svog proroka Isusa i Bibliju.
U tim koracima, mi se molimo, sjedinjavamo, cinimo dobra dela i verujemo da je bog- ljubav, samim tim cistimo nasu dusu. Posle toga odlazimo u raj. Kakvo je to mesto raj. Posto ne postoji na materijalnom svetu ne moze se opisati kao recimo sto moze da se opise neka vrsta "zemaljskog raja" svestenici sa kojima sam imao kontakta ga opisuju kao stanje duse, sjedinjenje duse sa Bogom. Znaci ljudi na neki nacin postaju deo Boga t.j izjednacavaju se sa njime.

U Budizmu, je slichna prica, kada zavrsimo krug reinkranacija kroz karmu zavrsimo evoluciju duse mi se izdvajamo iz tog kruga i opet na neki nacin postajemo deo neke vece zivotne sile, sa nekim posebnim stanjem Duse.

U islamu verujem da je slichna prica.

Ako se ovo sto pretpostavljam ispostavlja kao tachno, ispada da je jedan Bog pravi, ma kako ga nazvali.

Ok, ajd sad potrazim odgovor u tome koji je od ova tri boga pravi? Neki principi su delimichno slichni, neki se razlikuju, simbolizmi slichni, neke vrste molitva slichne itd. Ko je tu THE MAN.

Sa obzirom da hriscanstvo pretstavlja Boga kao dobrog, a svet nije ni malo dobar.. nesto tu ne stima.
Zasto se neko rodi sa milionima i krunom na glavi a neko sa rupama u carapi i tako zivi ceo zivot, trpi neke terete, dok drugi prolazi lako.

Tu mi se ubacila ideja o Budizmu. Karma-putovanje kroz zivote i nase greske koje ispravljamo. Da bi nasa dusa dosla u neko vise stanje ona mora da iskusi mnogo toga, mnogo toga prozivi. Sto opet ne znaci da sam ja budista ali odgovor mi je tu negde, u korenu toga.

Posto ne verujem u boga, bogove. Ovde sam vam objasnio i zasto u kratkim crtama. Da se ne lazemo, svako veruje u nesto pa samim tim posto ja verujem u ono sto verujem a u nijednu ruku nisam pripadnik ne jedne religije( spiritualistickih filozofija jesam, religija nisam) i ja sam u neku ruku Ateista, to su moji razlozi.

dollar

Od malih nogu sam vaspitavan da budem vernik, deda mi je bio svestenik, cak sam i ja zeleo da budem. No, nakon nekih stvari koje su mi se desile u zivotu, potom i sazrevanje (mislim da je to ta rec), postavio sam sebi pitanje: "na osnovu cega verujem?"
Nisam trazio razloge da ne verujem, nego razloge da verujem. Nisam ih nasao. Iako sam procitao Bibliju, iako sam bio okruzen ljudima koji su mislili da mi mogu dati odgovore, nisam napravio (ili otkrio) osnovu svega toga.
No, i dalje postujem slave i verske obicaje, ali to gledam kao tradiciju (kao kucanje u drvo).

Bezlični

Lepo ja kazem da si ti nesiguran. Osh da verujes al nisi siguran da treba.

Evo ti stihovi

Knjiga pod jastukom
vera za naukom
verujem nije mi potreban bog.

Aenima

Vertikalno gledano,
ja sam prokleti ateista.
Bog mi je svedok, to je istina.

__________________
.