bunny the ripper

Manastir Tronoša je pravoslavni muški manastir koji se nalazi kod Tršića u selu Korenita, oblast Jadar, opština Loznica, eparhija šabačka Srpske pravoslavne crkve.

U Tronoškom letopisu iz 1791. kao ktitor manastira spominje se kraljica Katarina Nemanjić, žena kralja Dragutina. Smatra se da je manastir nastao između 1276. i 1282. godine. Stradao je od Turaka krajem 15. veka kada je crkva srušena do temelja. Manastir je obnovljen je u 16. veku, crkva posvećena Vavedenju Bogorodice podignuta je 1559. godine.

Iguman Jovan opremio je u manstiru prepisivačku radionicu gde su 1571. i 1581. godine prepisivane bogoslužbene knjige za Tronošu i susedne manastire. Tronoški iguman Mihailo boravio je 1625. godine u Rusiji, u periodu od 16. do 18. veka ruski Sinod je pomagao ovom manastiru. Olovni pokrivač sa manstirske crkve nasilno je skinut krajem 17. veka.

Za vreme Kočine krajine, iguman manastira bio je na čelu borbe. Vuk Stefanović Karadžić je učio školu u ovom manastiru 1797. godine. Za vreme Prvog i Drugog srpskog ustanka Tronoša je mesto dogovora ustaničkih vođa, zbog čega doživljava nova razaranja. U Prvom svetskom ratu u manastiru je bila improvizovana bolnica za negu ranjenika. Poslednje razaranje Tronoše bilo je na početku Drugog svetskog rata. Uz veliko oštećenje objekata, tada su uništeni vredni rukopisi i predmeti manastirske riznice. Posle Drugog svetskog rata crkva je obnavljana 1964. i 1987. godine tokom proslava 100 godina od smrti i 200 godina od rođenja Vuka Karadžića.

Manastirska crkva u Tronoši je podignuta kao jednobrodna građevina raškog graditeljskog stila. 1987. izgrađen je spomen-konak. Ikonostas crkve delo je Nikole Jankovića iz 1834. godine. Ovaj živopisac iz 19. veka je na ikonostasu naslikao sve ikone osim dve koje su urađene 1866. godine. Manastir je po završetku živopisa i ikonostasa osvećen 1834. godine. Tog dana je uveden običaj da se svake godine na Veliki četvrtak prilažu dve sveće duge 2m i prečnika 20cm, njih prilažu meštani okolnih sela i nazivaju se ratarske sveće.

Ispred manastira nalazi se česma koju su po legendi sagradili Jug Bogdan i devet braće Jugovića pred polazak u Kosovski boj. Ovu česmu obnovio je arhimandrit Metodije i trgovac iz Lešnice Mladen Isaković 1894. godine. Poslednje obnavljanje kapele, uz koju je česma, izvršili su episkop šabačko-valjevski Jovan i iguman manastira Tronoše Antonije Đurđević. Kapela je posvećena svetom Pantelejmonu. Sa spoljašnje strane kapele, iznad cevi za vodu, izgrađena je slika mozaik devet Jugovića sa Jug-Bogdanom u sredini, svi na konjima pred polazak u boj na Kosovo.

Ovaj tekst je kopiran sa Wikipedije.

Danas sam obišla ovaj manastir i još sam pod utiskom. Mir i spokoj, predivna priroda, potočić, zelene šume...Ako postoji raj na zemlji...jedan njegov deo je baš u ovom zavučenom mestu. Nemam reči da opišem taj osećaj to treba videti.

Put do Tronoše je asfaltiran, ali nije baš savršen, vijugav je. Preporučujem da vozi spretan i iskusan vozač i da se ne jurca po putu.
Godišnje doba koje je savršeno za obilazak je proleće i leto. Zimi je mnogo hladno.

Prilažem neke sličice da prenesem bar milioniti deo te lepote, koju treba svako lično da vidi i "doživi".

__________________
Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

bunny the ripper

Česma, tu se nalazi izvor. A kapelica i česma su zadužbina 9 Jugovića.

__________________
Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

bunny the ripper

__________________
Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

bunny the ripper

__________________
Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

bubiLi

Uau.. prelepo.. Daj jos slicica!

__________________
ja ga cepam uz mleko!

bunny the ripper

Manastir Tronoša

__________________
Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

bunny the ripper

Hehehe Bubili pokvarila si mi koncept sad sa tvojim postom. :P
Šalim se, nema veze. :D
Drago mi je da ti se sviđa.


Inače, kao što vidite, to nije ogromna građevina. Unutra ne sme da se slika. Razumljivo.
Sve freske su stare, osetljive i nagrižene zubom vremena. Ali ostavljaju jak utisak.
Na Wikipediji piše da je to muški manastir, ali ja sam skontala da je to sad ženski manastir, videla sam kaluđerice, bilo mi glupavo da pitam. Kupila sam letopis manastira, pa kad pročitam javljam interesantne delove.

__________________
Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

bunny the ripper

Manastir Tronoša nalazi se u podnožju Tronoške planine. Ova niska planina izdiže se iznad krečnjačke zaravni kao vitak, šumom pokriven venac koji se prema jugoistoku povišava, a od Gučeva i njegovih ogranaka odvojen je rečicama Štirom i Žeravijom. Prostire se između Štire, Dubokog potoka i rečice Korenite. Sačinjavaju je paleozojski škriljci, crveni peščar i trijaski krečnjak, čiji se slojevi pružaju dinarskim pravcem od severozapada na jugoistog. Najviši su joj vrhovi: Pleć, Mala Bobija, Oblo brdo i Carigrad.

Zahvaljujući pošumljenim ograncima i visovima, ova planina je bogata izvorskom vodom i potocima. Ispod visa Carigrada izvire potok Klašnica, ispod Perine potok Dabrovac, a ispod visa Stolice potok Lisinac. Ovi se potoci sastaju i čine reku Veliku Tronošu. Potok Bjelavac, izvirući ispod Zborišta i rečica Mala Tronoša sa izvorištem ispod jugositočnih padina visa Stolice, sastaju se i ulivaju u Veliku Tronošu, koja primivši Korenitu, teče na sever i uliva se u reku Jadar. Između Velike i Male Tronoše nalazi se selo Prnjavor, koje je ranije pripadalo manastiru i zadržalo svoje staro ime.

U Srednjem veku ova oblast je bila povezana dobrim saobraćajnicama sa Jadranskim morem i severnim delovima Balkanskog poluostrva. karavani tovarnih konja i magaraca prolazili su ovim putevima odnoseći iz njih rudu u Primorje, dok su odande dolazili trgovački karavani donoseći oružje, tkanine i ostalu robu iz Dubrovnika i drugih primorskih mesta.

Tronoška planina, Gučevo i Boranja bili su u staro vreme pokriveni gustom borovom, bukovom, hrastovom i cerovom šumom, te su obilovali raznovrsnom krupnijom i sitnijom divljači, mnogobrojnim izvorima i senovitim dolinama. Vladari loze Nemanjića, mladi i snažni ljudi željni lova i odmora, nakom zamornih državnih poslova, dolazili su u ove predele da uživaju u lepotama kojim ih je ukrasila darežljiva priroda. A kad su u svojim poodmaklim godinama počeli više pomišljati na drugi, večni život, ponovo su dolazili u ove predele, ali ne da love, već da u njima potraže pogodno mesto za podizanje svojih zadužbina, crkava i manastira. Otuda se po Gučevu i Boranji i danas nailazi na temelje davno porušenih građevina koje narod naziva "crkvine", a još se čuvaju predanja da su na tim mestima nekada postojale drevne bogomolje, koje su tokom vremena porušene.
Po narodnom predanju manastir Tronošu podigli su braća Jugovići. U narodnoj pesmi Miloš u Latinima, Miloš veli:

"Da vidite lijepu Tronošu
Kraj Loznice na reci Tronoši
Zadužbinu braće Jugovića".

To narodno predanje je doprinelo da se kapela nad manastirskom česmom nazove "Kapela i česma Devet Jugovića". Sasvim je prirodno i razumljivo što narod nastanak ovog manastira vezuje za Jugoviće jer je u ovim krajevima izuzetno jaka kosovska tradicija. Međutim, ovo se ne može uzeti za pouzdan istorijski izvor i postanku ovog manastira.

Najbliže istorijskoj istini je pretpostavka, na osnovu brojnih zapisa od XVI veka do danas, da je ovaj manastir zadužbina kralja Dragutina i njegove supruge Kateline. Kralj Dragutin je ovaj kraj dobio u baštinu, i rado je dolazio u njega, i opčinjen njegovim lepotama odlučio da u njemu podigne jednu od svojih najlepših zadužbina manastir Tronošu, koja se očuvala do danas kao najtrajniji spomenik njegove vladarske darežljivosti i duboke pobožnosti.

Naziv manastir Tronoša po predanju dolazi od imena reke Velike Tronoše, koja se tako zove zbog toga što je sačinjavaju tri rečice: Mala Tronoša, Lisina i Klašnica. Dakle, ove tri rečice "nose" vodu za jednu veću reku, koja zato dobija ime Tronoša.
Postoji, takođe, predanje po kome je manastir Tronoša tri puta osvećivan, pa se zato i zove "Tronoša", jer je tri puta tronosan.

__________________
Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.
Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.
Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

pahuljica*

) Mi smo bili tamo,kad smo isli na eskurziju u Trsic
Hvala za slike,prelepe su.

__________________
*Život je tragedija za one koji osećaju,a komedija za one koji misle.*
*Neznalice su oni koji ne znaju danas ono što mi nismo znali juče.*
*U stvarnosti je realnost sasvim drugačija.*

razbarusenaBUVA

Priroda je prelepa (samo mi ona satelitska kvari tzelokupnu sliku koju stekoh nakon chitanja i gledanja)...obitji tjemo ga kad-tad.
Fotografije su divne, hvala. :o}

__________________
Opravicu i ja fotoaparat pa cemo onda da vidimo cija varjaca bolji pasulj mesa! .