..::Strahovi - fobije::.. - DiskusijeNET - eX YU

**yeca** · 23.10.2006, 11:50 PM

Cega se plashite i sta radite kako biste ih prevazishli?
ja se plashim buba i vatre...i ovde ne pali suocavanje sa strahovima... cim vidim bubu vristim..ne daj boze da je na meni :|
vetjini je urodjen i strah od ostavljanja..zato cesto i sretjem duge veze koje se razvlace do beskonacnosti.. eto i taj strah imam ((:
kad malo bolje razmislim bash sam kukavica..
koji su vashi strahovi? :D

Aenima · 24.10.2006, 06:31 AM

ja sam bivsi agorafobicar. O strahovima znam vise nego iko drugi. Potrebna je vera u sebe i nevidjena snaga, proci kroz sve to. I naravno, ponovo nauciti da zivis, ides na posao, u prodavnicu, na koncert, na ulicu, medju ljude.

Achilles · 24.10.2006, 07:55 AM

Nemam neki poseban strah, ali kad vidim bube one vece buba svabe, jednostavno instinktivno se prepadnem nekako. Jos pogotovo kad krenu onako brzo da hodaju ali... svestan sam tog straha, i mogu da se iskontrolisem i da je ubijem (ako ne pobegne).

A inace, mnogi nemaju pojma koliko to daleko moze da ide. Gledao sam na dicovery-u gde zena ide kod psihologa da se oslobodi straha od PERIJA, takodje i od zivine. E ono je NEVEROVATNO. Sedi zena kod psihologa, i on izvadi jedan koverat i kaze joj "ovde je sad perce jedno hocu da pokusate da se kontrolisete". E ona pocne da se TRESE, PANIKA je hvata. On otvori koverat, izvadi perce... kao iz jastuka sto je perije, znaci malo bas bas, a onaa....PLACHE... bezi u nazad.. trese se! .. e.. ono je NEVEROVATNO. Da mi je neko pricao nebi verovao. Nisam znao da takav strah postoji uopste. A inace zena je htela da se resi toga da bi mogla da sa svojom malom cerkom ide u zoloski vrt i da hrane labudove, to joj je kao bio cilj, i na kraju je uspela. Ali ono sto sam video je... ne verovatno...

Sto se tice agorofobije, to je katastrofa. Ja ne znam kako neko moze da funkcionise sa tim.. mislim.. kako da odes do prodavnice ili na posao?

Aenima · 24.10.2006, 08:07 AM

pa u strahu

. Konstantno si u grcu, tako da nakon radnog dana, mozes da dodjes kuci i legnes. Osecas se kao da si trcao maraton. Misici su ti u kontantnom stanju napetosti, glas ti redovno trokira, jednostavno receno: u budnom stanju te je permanentno strah.
Mislim da je agorafobija jedno od najgorih stranja, koje ljudsko bice moze da dozivi i prozivi. Pozitivna je stvar, sto si nakon toga samo josh jaci, verujesh josh vise u sebe i dobijes neverovatnu dozu samosvesti. Na neki nacin postanes i egoista, jer od jednom pocinjes da obracas paznju na sebe, svoje telo, svoje potrebe i stavljas ih na prvo mesto.
Kod mene je trenutno super, oporavljam se svakim danom sve vise i moje mogucnosti su sve vece i vece. Josh malo, pa cu moci ponovo normalno da zivim. Stanje izmedju februara i jula ove godine nikome ne bih pozelela. Unistava osobu koja pati od toga, ali unistava i sve oko sebe.

cyber_pile · 24.10.2006, 09:28 AM

ja ne znam

sta je to agorofobija?
ja se plasim visine-tj malo mi se vrti u glavi i prevrne zeludac.bube su mi odvratne nije da ih se bas bas plasim prosto mi se zivot zgadi od buba.plasim se duhova

zaista

skuchenog prostora,prelazaka preko mostova i davljenja(najgora nocna mora koja se cesto javlja

je cunami talas kako rusi sve pred sobom a ja se davim i plivam kroz njega,ili bezim uz neko brdo itd itd..)i velikih dubina

Aenima · 24.10.2006, 11:00 AM

Agorafobija je strah od sirokog, otvorenog prostora. Medjutim, tu dolazi i klaustrofobija (strah od uzanog, zatvorenog prostora), homofobija (strah od velike mase ljudi), itd itd itd. Agorafobija je u stvari "skup svih strahova ili strah od straha". Agorafobicari se plase, da ih ne scepa strah u trenutku, kada su negde sami, uvek sa mislju da nikoga nece biti tu, da im pomogne.
Sve se svodi na to, da agorafobicari bukvalno NIGDE ne idu sami, niti mogu bez straha da izadju iz stana. Osecaju se samo dobro, kada su sa osobom/osobama kojima veruju, mada i tada osecaju lagani strah. Kada su sami, onda imaju panicne napade, znojenje, grceve, padaju u nesvest, zovu hitnu, histericu i nakon svega toga logicno prezive, osecaju se medjutim totalno fizicki iscrpljeno. Hormoni agorafobicara konstantno besne za to vreme.

_supergirl_ · 24.10.2006, 11:59 AM

Ja nemam neke posebno velike strahove koji mi bash puno utichu na zhivot. Plashim se visine, grmljavine, i tako ti vishe rasprostranjeni strahovi. Ove godine sam otishla na jedan rollercoaster koji je 200 ft visok i onda stane na vrhu i srushi se ka zemlji pod pravim uglom, mislim kad tad nisam crkla nikad netju, ne znam shta mi bi da odem na prvom mestu... Chim sam sela skontala sam da sam se debelo sje*ala, ali vetj je bilo kasno. Drugo, ako se plashite grmljavine florida nikako nije mesto za vas. Ovde ne da grmi, nego ja nemam rechi za to, i bash se chesto desi da nekog spuca grom. Toga se plashim od kad znam za sebe, mada mi neki ljudi govore da to mogu biti posledice rata, da me ti zvukovi podsetjaju na one malo manje prirodne... I uposlednje vreme sam pochela jako nesigurno da se osetjam u novom stanu jer chim smo se uselili desio se incident, da sam morala da zovem policiju kako bi neko prestao da mi razvaljuje vrata lupanjem, tako da sad chim chujem i najmanji zvuk sledim se.
Inache pitanje za Aenima: pominjesh period ove godine, da ti je bio posebno losh, pa me zanima da li si uvek osetjala taj strah, pa ti se u tom peridou pogorshalo stanje, ili se to javilo bash tada. I ako jeste shta je bio uzrok tome, poshto jako malo znam o tome.

boKI · 24.10.2006, 02:53 PM

nemam neke posebne strahove. možda malo kilaža, kao i svako žensko, sad ne baš kao prije kad sam već graničila s neuhranjenošću(ali morala sam se juče uvjeriti da mi je kaputić 36 velik). više oni egzistencijalni me muče ili totalno irealni.

Loshy · 26.10.2006, 04:21 AM

Svako ima svoje strahove, nesto cega se plasi, samo zavisi na koji nacin tje se suociti sa time, i pokusati da prevazidje. Ja sam imao strah od voznje, posle udesa koji sam imao, dve godine nisam smeo da sednem za volan. Onda sam seo i trebalo mi je tri meseca da bi mogao da predjem brzinu, pri kojoj sam izgubio kontrolu, kada sam imao udes...Jos samo da to sve izvedem po ledu i bitje ok......:D

Ordessa · 28.10.2006, 05:59 PM

Hm...ja sam imala (ajde da napishem u proshlom vremenu) agrofobiju.
Ima nekih slichnosti sa agorafobijom. Uh, jeste odvratno. Imash osecaj kao da si u "svom svetu",niko ne mozhe da te razume...
Nigde nisam izlazila,samo sam sedela za kompom...nisam se druzhila...znachi nishta od svakodnevnog zhivota. Svaki drugi dan sam imala nesvestice...e sad...ne znam da li je to od straha...ili necheg drugog... Niko me nije razumeo,svi su mislili da se foliram itd. Spavala sam po 10 sati...i,trebalo mi je dosta snage,da bih otishla do prodavnice.
Ovo je samo jedan od mojih strahova,bilo ih je dosta. Ali ipak...vreme je lek.