Commando

Rad na razvoju norveškog raketnog sistema NASAMS ("Norwegian Advanced Surface to Air Missile System") započele su zajednički firme "Hughes Aircraft Company" i "Norsk Forsvarsteknologi" 1989. godine. Prva jedinica postala je operativna krajem 1994. godine.

Osnovna namena sistema NASAMS je odbrana vazduhoplovnih baza od napada iz vazdušnog prostora. Može dejstvovati danju i noću, bez obzira na meteorološke uslove i uz visoku otpornost na elektronsko ometanje.

Sistem NASAMS se sastoji od rakete MIM-120 ASAM, šestostrukog lansera, osmatračko-akvizicijskog radara AN/TPQ-36 "Firefinder" i komandnog mesta.

Raketa MIM-120 ASAM je potpuno identična raketi vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM - jedina razlika je u oznaci. Tako komadant vazduholovne baze može da odluči koliko raketa će izdvojiti za naoružavanje lovačkih aviona, a koliko za lansiranje sa zemlje, a pojednostavljena je i logistika. Startna masa projektila je 157 kg, od čega na bojevu glavu otpada 22,5 kg, dužina 3,65 m, a prečnik 0,178 m. Raketa koristi dva sistema vođenja - u prvom delu leta prati putanju koja joj je pred lansiranje zadata na osnovu podataka dobijenih od radara AN/TPQ-36, a u završnoj fazi leta se aktivno radarski samonavodi na cilj. Ako se gađaju ciljevi na malim daljinama glava za aktivno radarsko samonavođenje se aktivira odmah nakon lansiranja. Raketa je opremljena radarskim blizinskim i kontaktnim upaljačem. Domet po daljini je od 2,5 do 40 km, a po visini od 30 m do 16000 m.

Pored standardne rakete MIM-120 ASAM može se koristiti i novi projektil ASAM-1 koji je prvi put prikazan 1992. godine. Ova raketa ima nešto veći prečnik (0,23 m) i masu (227 kg), pa je verovatno da ima i veći domet.

Lanseri sistema NASAMS su karakteristični po tome što imaju fiksnu elevaciju od 30 stepeni. Zbog odličnih manevarskih osobina raketi MIM-120 početno usmeravanje po elevaciji nije potrebno. Šest vazduhoplovnih lansera LAU-129 postavljeno je na obrtnu platformu koja se može prevoziti kamionom (moguće je i dejstvo sa kamiona). Rakete su od vremenskih uslova zaštićene posebnim kontejnerima. Interval između dva lansiranja je 2 sekunde, a ciklus starta svake rakete traje 1,4 sekunde. Lanseri su sa komandnim mestom povezani radio-vezom.

Osmatračko-akvizicijski 3D radar sa elektronskim pretraživanjem AN/TPQ-36 Firefinder radi u X opsegu. Vidno polje radara je 360° po pravcu i 10° do 55° po elevaciji. Cilj veličine lovca otkriva na daljinama od oko 40 km, a krajnji domet je oko 75 km. Izuzetno je otporan na elektronsko ometanje, a neprijateljske avione-ometače može da otkriva i prati u pasivnom režimu.

Osnovna vatrena jedinica sistema NASAMS je raketni vod koji se sastoji od tri šestostruka lansera, jednog osmatračko-akvizicijskog radara i jednog komandnog mesta. Komadno mesto sa mestima za dva oficira smešteno je u kontejneru koji je prenosiv kamionom. Poseduje radio-uređaje za vezu sa lanserima i višom komadnom, a u slučaju potrebe u kontejner se može smestiti i treći oficir za nadzor sistema veze. Lanseri mogu biti udaljeni i do 25 km od komandnog mesta, a u sistem se mogu uvezati i druga sredstva PVO, kao što su rakete malog dometa RBS-70 i protivavionski topovi. Pored radara, za otkrivanje ciljeva se mogu koristiti i pasivni IC osmatrački sistemi. Moguć je automatski prijem podataka sa radara iz susednih jedinica, kao i slanje podataka drugim vodovima i višoj komadni. Rad komandnog mesta je potpuno automatizovan, a angažovanje posade se uglavnom svodi na nadzor sistema i eventualno izbor redosleda gađanja.

izvor: naoruzanje.paracin.co.yu