pahuljica*

U PAKLU INTERNETA

Stajali smo u parku - Aca, moj drug iz gimnazije, i ja. Prvi put sam izashao napolje posle... pa, najmanje mesec dana. Posmatrao sam drvece i razmishljao koliko su savrshene teksture njegove kore i lisca. "Ako je svemir kompjuter, onda ima strashno veliki hard disk", prolete mi kroz glavu. Sve mi je izgledalo chudno: trava, reka, ljudi - sve. Onda smo pocheli da hodamo - gotovo da sam u mislima pritisnuo Explorerov taster "Forward" - i kao da smo tim prvim korakom probili nevidljivu komunikacionu barijeru, progovorio sam, posle toliko vremena: "Sve je tako drugachije... nego na Internetu. Mislim, brze je... ne kochi... sjajna animacija... pa sav taj zvuk..."
"Choveche, ti si puk'o, prekide me Aca. Znash Peleta?"
"Peleta iz bloka? Da"
"Odneli ga u ludaru proshle nedelje... Isteklo mu vreme na EUnetu, a nije imao vishe para, sve je prodao... i onda je digao slushalicu i imitirao zvuk modema pokusavajuci da se prikachi na mrezu... Kazu da su ga zatekli u tom polozaju. I dok su ga vukli, vikao je 'Lakshe malo, prekinuce se veza'"
"Stvarno?!?"
"Slushaj, i ja sam bio u istoj frci... ali skinuo sam se. Pogledaj me sada: imam devojku, studiram, izlazim, idem u bioskop... K'o nov. Choveche, morash malo da se iskulirash... ili cesh da zavrshish k'o Pele"
Znao sam da je u pravu.

Verovatno ste chuli za ono "Ko prizna, pola mu se prashta". I tako, odluchio sam da priznam. Ali, morao sam biti siguran.

Faza prva
Konstatovanje bolesti

"OK, momche", rekao sam sebi, "chuo si pricu o Peletu. Pele je bio simpatichan decko. Bio je dobar u basketu. Sad je gotov. I ti si bio dobar u basketu. Sta zakljuchujes iz toga? Morash da se smirish. Tebi to nije potrebno. Morash da se smirish. Sada cesh lepo da odesh kuci, i necesh upaliti kompjuter."
I tako, otishao sam kuci. Vechera, filmovi, mozda malo ispadnem napolje. Tako ce biti. Dovoljno sam jak da izdrzim. Mogu ja to. Ali, negde posle treceg zalogaja pocheo sam da se znojim. Verovatno zbog bibera. Do kraja obroka, drhtao sam k'o utopljenik sa "Titanika". "Mozesh ti to", ponovio sam sebi. "Idi u sobu i prichaj sa majkom. Obavezno pomeni studiranje, tako ce razgovor potrajati barem do ponoci. Dovoljno da te prodje".
Deset minuta kasnije, kada su zidovi oko mene poceli da se pretvaraju u prozore Outlook Expressa, shvatio sam da necu izdrzati. "Must... check... my... email...", roptao sam na putu do sobe, pracen zapanjenim pogledom dragog mi roditelja. Jos samo tri koraka, dva... tu sam. Brzo. Power dugme. Windows. Sporo. Dial up. Kucaj shifru. Brzo. Enter. Bip-bip-bip-bip-bip-bip-bip. Hvala bogu na tonskom. Zauzeto. Ponovo... AH! Uspeo sam... ali, pobedjen sam.

Faza druga
Priprema za borbu

U principu, razmishljao sam, sve se svodi na pitanje volje. Ako nesto zelish dovoljno jako, to ces i dobiti. Zatvorio sam ochi i pozeleo milion dolara. Nista. OK, da probamo nesto manje: "Milka" sa jagodom. Opet nista. Ne vredi. Moram da vezbam.

"Dakle, ono sto cete ovde nauchiti..."
Osmotrio sam ga od glave do pete. Omanji, celavi lik u kimonu. Na reklamnim posterima nije bio celav.
"...nije samo veshtina samoodbrane. Nauchicete da kontrolishete svoj duh..."
DA! TO mi treba!
"...i samim tim svoje postupke. Jer, vidite, sve potiche iz glave. A sada cu vam pokazati shta sam time mislio".
Tip se skupio u cosak i poceo da bruji. U pocetku, nikome nishta nije bilo jasno. Ispravka: ni pet minuta kasnije nikome nishta nije bilo jasno, jer je jedna strunjacha visila u vazduhu bez ikakvog narochitog povoda. Shest minuta kasnije, kada je uz tresak pala na parket sale zajedno sa pola krovne konstrukcije koja, onako troshna, nije izdrzala teret, shvatio sam da je celavi uchitelj aikida u stvari samo jako losh madjionicar: Tacnije, BIO je jako losh madjionicar: od pomenute polovine krovne konstrukcije, dobar deo se survao bash u ugao u kome je sedeo. Zanimljivo.

Posle neslavne avanture sa aikidom, nekoliko dana sam proveo ne znajuci sta da radim, ni kome da se obratim. Kako ojachati volju? Pokushao sam da prochitam "Anu Karenjinu" od korica do korica. Bez uspeha. Pokushao sam da prestanem da pijem vodu. Ubrzo sam shvatio da cu umreti, pa sam odustao od te zamisli. A onda mi je sinulo. Kao shto to obichno biva, ideja je bila tako bezobrazno prosta da je morala da radi. Istog trenutka, seo sam za kompjuter i prikachio se na Internet

Faza treca
Overdose

Kada sam otvorio ochi, prvo sto sam ugledao beshe bledo, bolesno svetlo neonske sijalice. Gde sam? Sve oko mene bilo je belo: krevet, orman, zid... da li je ovo raj? Ako jeste, zashto lezim u krevetu? Zar ne bi trebalo da imam krila ili da skakucem po oblacima ili tako neshto? Ne, nije raj. U raju nema neonske sijalice. Mada...

"Ah, vidim da se nash pacijent ipak probudio"
Molim? Da li se to meni neko obratio?
"Znas, doktori su mislili da si mrtav. U stvari i ja sam mislila da si mrtav, i bas je trebalo da te nosim u hladnjachu"
Hladnjachu? O chemu ova pricha? Okrenuo sam se na bok i ugledao nesto shto bi se pod odredjenim uslovima moglo nazvati medicinskom sestrom. Sa ovakvim mislima i pogledom, vishe je licila na street fightera.
"Shalim se, naravno. Kad su te doneli, imao si 27 kila... Kazu da si proveo za kompjuterom ravno 145 sati bez prestanka"
Ah, da. Kompjuter. Internet. Plan. Da li je uspelo? Da li sam dosegao magicni prag overdosea, prag chijim prelaskom ili umirete, ili prestajete da budete zavisnik...?
"I kako smo razumeli, ti jako volish taj Internet"
Ne samo to ne...
"A doktor je rekao da, ako se kojim sluchajem probudish, morash imati sve shto si imao kod kuce, tako cesh se brze oporaviti"
Ne...
"Pa smo odluchili... a tu su bila i neka gospoda, provajderi ili kako vec, kazu da si im ti najvernija musterija..."
Oh, boze, zashto nisam umro...
"I dodelili su ti fletrejt, ili kako se to vec zove, do kraja zivota. A mi smo ti nasli kompjuter. Nije neshto, ali..."

Nisam mogao da verujem. Okrenuo sam se na drugu stranu kreveta, pokushavajuci da se ubedim da je sve ovo samo san. A onda sam ugledao jedno poznato lice:

"Zdravo, Iznogude... i ti si ovde?"
Bio je to Pele.


Do sledeceg lechenja bolesti zavisnosti,
Vash Iznogud...

__________________
*Život je tragedija za one koji osećaju,a komedija za one koji misle.*
*Neznalice su oni koji ne znaju danas ono što mi nismo znali juče.*
*U stvarnosti je realnost sasvim drugačija.*

capana

Kako čovek, uopšte, donosi neku ozbiljnu odluku? Mislim, kako da presečem, a da se posle ne kajem? Ja se, bre, danima dvoumim i koje cipele da kupim, sve mi se čini one druge su lepše! Pa se posle kajem i žderem, mnogo i dugo i za neke sitnice... Koliko ću se kajati za nešto ozbiljnije? A vidim, ljudi to ’ladno preseku, imaju spremne stavove o svemu i kao da znaju šta će se i posle deset godina dešavati. Sve nešto mislim da imaju uvid u budućnost. Možda neki horoskop, kristalnu kuglu, baba Milevu u komšiluku... Moram jednom da ih pitam, kako su tako sigurni da znaju šta hoće.
Ja, bre, stalno nešto skeptična, ne verujem ni samoj sebi, a baš da me zamajavaju prorocima – e, bato, mogu ja i sama da se lažem. Mislim, ne tražim sreću među zvezdama, više sam, onako, prizeman tip. Mada su pokušali i na to da me navuku.
Pre par godina konkurišem u jednoj uglednoj firmi, posao snova. Ispunjavam sva tri uslova: vozački odavno položen i overen sa par prekršajnih prijava, engleski natucam, al’ ni oni nisu poliglote i mlađa od 45 godina. Pošaljem CV (nekad se to zvalo biografija), nakitila i što jeste i što bi moglo jednom da bude i pozovu me na neki test. E sad, nisam sigurna da li su mi merili inteligenciju ili je bila provera ličnosti, pitanja nekako zbrkana - da zavaraju običnog kandidata. Posle par dana javljaju da dođem na još jedan razgovor. Tu sam se malo i uplašila, mislim, ako bolujem od nečeg što se otkriva takvim testovima – stvarno ne valja. Ali, odem.
Lepo me primili, čestitali na zaposlenju, ali ih interesuje koji mi je znak, podznak i ascedent! Mislim, kod ovog ascedenta mi došlo da kažem: „I ja tebi, znaš“, ali treba mi posao, a i taj engleski mi malo...hm. Možda me opet testiraju? Naravno, nemam ja ništa od toga (dobro, znak sam znala, ali ako im je baš toliko stalo – nek se potrude i oni), ali sopstvenom rođenju prisustvovala, odlično se sećam i datuma i mesta. Pitam ih šta će im moj sat rođenja, a sve mislim da se nije javila neka pet minuta mlađa, pa da mi otme i ovo parče hleba. Kažu, moraju da mi urade horoskop, da bi znali s kim da me smeste u kancelariju. Zbog međuljudskih odnosa, eto znaju koliko je to važno za imidž firme! A da, pozvaće me na posao kad njihov stručni tim dobije rezultate i izvrši analizu istih.
Nedelju dana sam umirala od straha: šta ako otkriju i ono što sam namerno zaboravila, možda me čeka neka nesreća, šta ako sam neki skot, pa ne mogu ni sa kim da me upare... Nisam ni jela ni spavala, al’ sam bar liniju doterala u rekordnom roku.
Konačno mi jave da su mi našli odgovarajuću piziciju, a mogu i sudbinu da mi otkriju. E sad, nisam baš sve najbolje zapamtila, a oni nikakve pismene garancije nisu ponudili, ali dobro se sećam da me je čekao neki prelazak preko vode, usponi i padovi, posebno u karijeri, neobično uzbudljivi obrti u društvenom životu i nasilna smrt u poznim godinama. Niko mi nije pominjao ni bogatstvo, ni nasledstvo, zadržali me na jednom braku i dvoje dece, ali su zaključili da sam baš zanimljiva ličnost i da takav horoskop nisu skoro čitali.
Malo mi bilo lakše posle te priče: mnoge učinjene gluposti su dobile sasvim novi smisao, a i mogla sam da se vadim na loš položaj Jupitera dok retrogradno transcedentira preko Marsa. Samo nisu hteli da mi objasne šta znači ona voda. Da li će to biti neke suze, preko kojih ću preći ili voda kao sredstvo za pranje prljavih ruku? Možda onako, samo figurativno – voda, kao pojam dubine i mraka? Svetla nije sigurno, rekli bi to nekim drugim rečima, a i ona nasilna smrt me nešto plaši.
S nelagodom priznajem da su prilično pogodili, posebno ono o uzbudljivim obrtima. E sad, što ja nekad poželim malo dosade – valjda je krivo ono retrogradno. Samo sam ja pola toga zaboravila, iz te firme otišla direktno, a ni onaj stručni tim nisam više srela. Možda bi mogli, honorarno, da mi opet zavire u zvezde. Treba par odluka hitno da donesem, pa nešto mislim... Šta li su mislili onim nasilna?