Ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao je dekrete kojim je Rusija priznala nezavinost Abhazije i Južne Osetije, uprkos oštrom protivljenju zapada. Odluka izazvala bes na zapadu, koji traži poštovanje rezolucija Saveta bezbednosti UN. Britanija pozvala na formiranje koalicije za odbranu Gruzije.
"Potpisao sam dekrete kojima Ruska Federacija priznaje nezavisnost Južne Osetije i Abhazije", rekao je Medvedev u obraćanju naciji koje je prenosila ruska državna televizija. "Ovo nije bio lak izbor, ali je jedina šansa da se sačuvaju životi ljudi", rekao je Medvedev.
Medvedev je odluku saopštio nakon sednice nacionalnog saaveta bezbednosti, održanog u letnjoj rezidenciji ruskog predsednika u crnomorskom letovalištu Soči, kojem su prisustvovali i premijer Vladimir Putin, ministri odbrane i spoljnih poslova, Anatolij Serđukov i Sergej Lavrov, kao predsednik gornjeg doma ruskog parlamenta Sergej Mironov.
"Uvažavajući slobodno izražavanje volje osetinskog i abhaskog naroda, rukovodeći se odredbama Povelje UN, Deklaracije iz 1970. godine o principima međunarodnog prava koje se odnosi na prijateljske odnose među državama, Završnim aktom iz Helsinkija KEBS-a iz 1975. godine i drugim temeljnim međunarodnim dokumentima, potpisao sam ukaze o priznanju nezavisnosti Južne Osetije i nezavisnosti Abhazije", rekao je Medvedev.
Medvedev je, istovremeno, naložio ruskom ministarstvu spoljnih poslova da uspostavi diplomatske odnose sa Abhazijom i Južnom Osetijom.
Lideri Abhazije i Južne Osetije ocenili su da je odluka Kremlja da prizna nezavisnost tih oblasti u Gruziji "istorijska". "Ovo je istorijski dan za naš narod. Zahvaljujem ruskim vlastima i ruskom narodu na ovoj velikoj odluci da prizna nezavisnost Abhazije", poručio je predsednik Abhazije Sergej Bagapš. Lider Južne Osetije Edvard Kokojti je, takođe, rekao da je danas "veliki dan" za narod Južne Osetije. "Rusija nas je spasila od genocida", rekao je Kokojti.
Gruzijski predsednik Mihail Sakašvili reagovao je tako što je sazvao sednicu sopstvenog saveta za nacionalnu bezbednost, koji će doneti odluke vezane za postupke vlade u Tbilisiju nakon priznavanja nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije. Sakašvilijeva izjava očekuje se neposredno nakon sastanka najvišeg bezbednosnog tela Gruzije.
Slavlje u Južnoj Osetiji i Abhaziji, Gruzija optužuje Moskvu
Građani Južne Osetije i Abhazije počeli su, pucnjevima u vazduh i otvaranjem boca šampanjaca, da slave odmah pošto ih je Rusija priznala kao nezavisne države. U abhaskoj prestonici Sukumiju kancelarijski radnici su izašli na ulice, samo nekoliko trenutaka nakon što je ruski predsednik Dmitrij Medvedev potpisao dekret o piznanju nezavisnosti dva regiona. Slična atmosfera je i u Ćinvaliju, prestonici Južne Osetije.
Gruzija je, odmah, optužila Rusiju za "neskrivenu aneksiju" delova teritorije te države, dok je Velika Britanija "kategorično odbacija" odluku Moskve.
Ministar za reintegraciju Gruzije Temur Jakobašvili izjavio je danas da je ta država pod okupacijom, da ne može sama da se odbrani i da je, kako je rekao, lopta sada u dvorištu zapada. "Mi smo sada u ratu sa Ruskom Federacijom i u procesu oslobađanja naše teritorije, jer smo u ovom trenutku pod okupacijom. Naš sledeći korak činiće sve ono što je neophodno kako bismo povratili kontrolu nad našom teritorijom", naveo je Jakobašvili za Bi-Bi-Si. "Ratovi imaju, da tako kažem, svoju vruću i hladnu dimenziju - sada smo verovatno u hladnoj fazi ovog sukoba. Može se dugo pričati o tome ko ga je i kako počeo, ali je činjenica da smo okupirani i da ćemo raditi na oslobađanju od okupacije", rekao je gruzijski ministar.
Francuska, čiji je predsednik Nikola Sarkozi, izdejstvovao prekid vatre, ocenila je da je odluka Moskve "za žaljenje", podsećajući na prethodno izraženu privrženost teritorijalnom integritetu Gruzije.
Odmah po objavljivanju odluke predsednika Medvedeva, akcije na moskovskoj berzi pale su za čitavih šest odsto, što je posledica straha da će dalji razvoj situacije dovesti do novih tenzija na međunarodnoj političkoj sceni.
Zapad upozorava na opasnost od "balkanizacije", SAD najavljuju veto u Savetu bezbednosti UN
Reagujući na vesti iz Moskve, američka državna sekretarka Kondoliza Rajs izjavila je da je ruska odluka da prizna nezavisnost pobunjenih regiona u Gruziji za žaljenje.
Rajsova je rekla i da SAD smatraju da su Abhazija i Južna Osetija "deo međunarodno priznatih granica Gruzije", te da će iskoristiti pravo veta na bilo kakav pokušaj Rusije da u Savetu bezbednosti UN promeni status tih regiona.
Najžešća reakcija stigla je iz Londona, pošto je britanski ministar inostranih poslova Dejvid Miliband odbacio rusko priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije i pozvao saveznike na formiranje široke međunarodne koalicije, koja bi se suprotstavila takvom potezu Moskve. "Danas ću razgovarati sa našim međunarodnim partnerima i sutra putujem u Ukrajinu, kako bi obezbedio formiranje najšire moguće koalicije protiv ruske agresije na Gruziju", rekao je Miliband.
Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer odbacio je rusku odluku o priznavanju pobunjenih regiona, navodeći da je potez Moskve u suprotnosti sa brojnim rezolucijama Saveta bezbednosti UN, koje je i Rusija podržala. "Ruski potezi poslednjih nedelja dovode u pitanje rusku privrženost miru i bezbednosti na Kavkazu. NATO čvrsto podržava teritorijalni integritet i suverenitet Gruzije i poziva Rusije da poštuje te principe", navodi se u saopštenju prvog čoveka NATO.
Nemačka kancelarka Angela Merkel oštro je osudila potez Moskve, navevši da je priznavanje pogunjenih regiona "apsolutno neprihvatljivo". "Ovo se kosi sa principima teritorijalnog integriteta kao osnovnog prava", rekla je Merkelova, najavljujući da će okviri budućeg dijaloga sa Moskvom biti određeni na predstojećem samitu EU.
Rusko priznanje nezavisnosti gruzijskih separatističkih oblasti Južne Osetije i Abhazije nije u skladu s međunarodnim pravom, izjavio je danas šef italijanske diplomatije Franko Fratini. "Balkanizacija na etničkoj osnovi na Kavkazu predstavlja ozbiljnu opasnost za sve", rekao je Fratini.
Šef švedske diplomatije Karl Bilt izjavio je da priznavanje Rusije predstavlja "namerno kršenje" međunarodnog prava. "Odlukom je jasno i namerno prekršeno međunarodno pravo kao i suštinski principi za stabilnost u Evropi", rekao je Bilt.
Američki predsednik Džordž Buš, ranije danas, upozoravao je Rusiju da ne priznaje nezavisnost ta dva regiona, naglašavajući da je Vašington "duboko zabrinut" podrškom koju su Južna Osetija i Abhazija dobile u oba doma ruskog parlamenta.
"Gruzijski teritorijalni integritet i granice moraju uživati jednako poštovanje kao i ostale države, uključujući i Rusiju", navodi se u Bušovom saopštenju. "SAD će nastaviti da podržavaju narod Gruzije, njihovu demokratiju i suverenitet i teritorijalni integritet".
Pozivajući se na ranije odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Buš je ranije rekao da eventualno priznavanje nezavisnosti Južne Osetije i Gruzije ne bi bilo u skladu sa rezolucijama najmoćnijeg tela svetske organizacije, koje je Moskva u prošlosti podržavala.
Bušovu izjavu dodatno je objasnio i portparol Bele kuće Toni Frato, koji je rekao da probleme ta dva regiona treba rešavati u okvirima međunarodne zajednice i Ujedinjenih nacija, a nikako unilateralno, odnosno jednostranim potezima pojedinih država.
Rogozin: Sakašvili nije Gavrilo Princip
Ruski ambasador pri NATO, Dmitrij Rogozin uporedio je stanje oko Gruzije sa pozicijama velikih sila pred početak Prvog svetskog rata, naglašavajući da je zahlađenje odnosa Rusije i zapada "neminovno".
"Sadašnja atmosfera podseća me na situaciju u Evropi 1914. godine, kada su se velike sile sudarile zbog jednog teroriste. Nadam se da Mihail Sakašvili neće u istoriju ući kao novi Gavrilo Princip", rekao je Rogozin.
Abhazija i Južna Osetija
Gruzija se otcepila od SSSR-a u aprilu 1990. godine, a šest meseci kasnije autonomna oblast Južna Osetija se otcepila od Gruzije. Čim su, posle oružanih sukoba sa gruzijskom vojskom, u Južnu Osetiju ušle mirovne snage, nezavisnost je 1992. godine proglasila Abhazija, u kojoj su takođe izbili krvavi sukobi, u kojima je poginulo oko 10.000, a izbeglo više od 200.000 ljudi, pretežno Gruzina.
Abhazija i Južna Osetija "de fakto" nezavisne su države još od 1992. godine.
U Abhaziji, prema popisu iz 2003. godine, žive 215,972 stanovnika. Privreda tog regiona snažno je integrisana u rusku ekonomiju, pri čemu je turizam glavna privredna grana. Izvoz iz tog regiona procenjen je na 22 miliona dolara, dok je vrednost uvoza procenjena na pet puta veći iznos. Zvanična moneta u Abhaziji je ruska rublja. Ukupna površina Abhazije je 8.432 kvadratnih kilometara.
U Južnoj Osetiji živi manje od 100.000 ljudi na površini od 3.900 kvadratnih kilometara. Taj region već više od deceniju pogođen je ozbiljnim ekonomskim teškoćama, a odlukom vlade u Tbilisiju, svojevremeno, prekinut je i dovod električne energije, pa je novi dalekovod postavljen preko Severne Osetije. Trećina budžeta puni se carinskim dažbinama i naknadama za korišćenje puteva, obzirom da kroz taj region prolazi ključna saobraćajnica između Rusije i Gruzije. Oko 60 odsto sredstava sa kojima raspolaže tamošnja vlada predstavlja rusku pomoć.
IZVOR: rts.co.yu
Rusija priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije
Linearni način
