Svi smo odrasli uz Balkanskog Špijuna. A sada pogledajmo kako je Ilija Čvorović prvi srpski antiglobalista.
Šta je vrlo verovatno u biografiji Ilije Čvorovića?
Da je seoskog porekla i to najverovatnije iz Bosne ili Hrvatske gde se kao mladić priklonio partizanima, prvenstveno zbog odbrane od ustaške kame. Da se u tom ideološkom pokretu postepeno zaljubio u ideje ''svetske pravde i jednakosti''.
Dirinčio je i ćutao disciplinovano verujući u nužnost individualne žrtve zarad opšteg dobra.
Ilija Čvorović je bez ikakve sumnje pošten i čestit čovek. To nije alibi njegove sudbine, to je ideal njegovog života. On sam kaže: '' živeo sam ko pošten čovek i umreću ko pošten čovek...'' Ovo je suštinska vrednosna parabola njegovog bivstvovanja na zemlji, koja je u današnje vreme postala retkost. Ilija Čvorović drži do sopstvenog ugleda i časti: ''neću da mi se ime provlači po novinama i da prstom upiru u mene...''. Ovakva spremnost na veliku žrtvu zarad izbegavanja sopstvene sramote predstavlja kapitalnu, ali nevidljivu moralnu investiciju.
Dalje, Ilija je nesumnjivo miran i patrijahalan čovek. Skromnog izgleda, ali osoba koja drži do sebe, uvek uredan i čist. Konzervativan u najboljem smislu te reči. Bezrezervno privržen porodici, tip čoveka koji nikada, ni za živu glavu, ne bi prevario svoju ženu.
Oni spadaju u one većinske i u javnosti nepravedno zapostavljene srpske porodice u kojima su odnosi među braćom čitavog života skladni i više nego solidarni.
Potpuno je vidljivo da Ilija Čvorović nije koristoljubiv čovek i da za sebe lično ne traži ništa. ''Mene ako se sete za Dan bezbednosti, sete se, ako ne ništa... to je bila moja dužnost, da jednog čoveka izvedem na pravi put.'' Ako ovakvo osećanje dužnosti izvadite iz poznatog konteksta i izvršite njegovu depersonifikaciju, dobićete najopštije i najcenjenije mesto zapadne heroike - top-temu mnogih filmova, knjiga, emisija, magazina u kojima skromni čovek svesno postaje dželat, samim tim i žrtva, zarad zaštite bezbednosti zajednice. To je ona kultna rečenica iz Skorsezeovog Taksiste: ''neko mora nešto da učini''.
Jasno je da je Ilija spreman da sve žrtvuje zarad svoje ideje i da sam bude velika žrtva: ''ja sam u ovaj posao uložio sve svoje, svoje znanje, pare, iskustvo...''.
On u svojoj iskrivljenoj predstavi vidi problem i ne beži od njega, ne zadovoljava se odgovorima koje dobija od zvaničnih institucija i ne smatra da je time on umirio svoju savest i ispunio svoju dužnost. On prosto ide do kraja.
U današnjoj civilizaciji koju polako razjeda postmodernističko mrtvilo nepostojanja ideja i ideala, kovertirana podrška svemu što je ''in'' i ''urbano'', šansu su dobili neki bledi i površni ljudi. I zbilja, koliko je u poslednjih dvadesetak godina ispred naši očiju prošlo takvih mediokriteta koji su nam krojili sudbinu, a koje je interesovala samo bedna lična promocija, sitna korist i kukavičko srebroljublje?!
Ukoliko čovek voli svoju državu i poštuje njene institucije, onda su ova shvatanja sasvim opravdana i logična. Na takvom poimanju građanske svesti i discipline počivaju liberalne države kojima se mi danas divimo.
Da li je problem samo u Iliji Čvoroviću ili i u našoj hipokriziji? Dajemo za pravo zapadnim medijima da oblikuju javno mnjenje uprošćavanjem, pa i iskrivljavanjem slike stvarnosti i time štite interese sopstvene države. A kada Ilija kaže ''ima ko je u ovoj zemlji zadužen za istinu'', odmah ga proglasimo paranoikom i fatalistom.
Ilija Čvorović i evro-atlantske integracije
U međuvremenu mnoge stvari su se promenile u našim životima. Ilija Čvorović danas zvuči manje paranoično, ponekad čak i kao slučajni prorok. Tako je famozna Vinča postala Irak, gde je histerija ''oružja za masovno uništenje'' dostigla najviše domete apsurda.
Možda smo bili naivni ko Danica i nismo shvatili da ''u svetu špijuna postoji zlatno pravilo: sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste''! Ili nismo na vreme shvatili da je Ilija Čvorović prvi srpski antiglobalista!
Danas je i izdaja postala normalna i prirodna stvar. Za generaciju naših očeva, kao i za samog Iliju Čvorovića, to je bila najveća sramota!
Da je Ilija Čvorović preživeo sve ove godine šta bi danas bilo sa njim? Sigurno bi ostao čovek autoritarne svesti i sklon bespogovornoj podršci političkom vođi. Ali, ne bi se suštinski razlikovao od velikog broja članova i funkcionera stranaka takozvanog demokratskog bloka u njihovom idolopoklonstvu prema liderima. Ilija Čvorović bi verovatno bio radikal i ponovo bio prezren od strane takozvane demokratske i proevropske javnosti. Ponovo bi morao da gleda gomilu neradnika ''sa prave strane'' kako uživaju u privilegijama vlasti – uostalom, kao i čitavog njegovog života, ma ko da je bio na toj pravoj strani. Njegova Danica bi ga verno pratila do kraja i u svemu, kao i sve naše majke.
A ćerka? Možda bi otišla da živi negde daleko u belom svetu, ona je svoje roditelje već jednom napustila kada im je bilo najpotrebnije, što ne bi i drugi put?
Igor Ivanović
Izvor:
Zora Novog dana
Ilija Čvorović - prvi srpski antiglobalista
Linearni način
