Header


Forum Left Top



Pisana reč i četkica Biografije poznatih pisaca, pesnika i umetnika.

Odgovori
 
LinkBack Opcije teme Način prikaza
Old 05.09.2007, 08:21 PM   #1
 
Avatar korisnika UNICORN
 
Status : Diskutant
Reputacija : UNICORN je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 10.08.2006
Pol : Muško
Lokacija : Zona Sumraka
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 6,181
Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku UNICORN
Default Vuk StefanoviĆ-karadŽiĆ 1787-1864

reformator srpskog jezika

Vuk Stefanović-Karadžić rodjen je u Tršiću, školovao se u Karlovcima i Beogradu, a najveći deo života radio je u Beču. Za jezik je Vuk rekao da je on “hranitelj naroda, njim govorimo i pišemo”, a Djura Daničić je za Vuka rekao da je živeo za buduće vekove.
U Srbiji je Vuk doživeo tursku vlast, Obrenoviće i Karadjordjeviće (sultane i kraljeve). Kada se razboleo lečio se u Novom Sadu i Budimpešti. Bio je učitelj u Beogradu, carinski službenik u Kladovu, a 1813, ponovnim padom Srbije pod tursku vlast Vuk odlazi u Beč, gde izučava slovenske jezike, latinski i nemački i gde ostaje gotovo ceo svoj život, za čega je sam rekao da je tamo bio potrebniji Srbiji nego da je u Srbiji.
Vuk Karadžić je iza sebe ostavio brojna dela, koja predstavljaju najpotpuniji pregled života srpskoga naroda, njegovo verovanje, običaje, stvaralaštvo i istoriju. To su: "Srpski rečnik", "Srpska gramatika", "Prvi srpski bukvar", Prevod "Novog zavjeta", "Crna Gora i Crnogorci", "Kovčezić za istoriju", "Jezik i običaji u Srba", "Život i običaji naroda srpskoga", "Žitije Ajduk Veljka Petrovića", "Prva godina srpskog vojevanja na daije", "Miloš Obrenović", "Druga godina srpskog vojevanja na daije", "Praviteljstvujušći Sovjet", "Srpske narodne pesme", "Srpske narodne pripovetke", "Srpske narodne poslovice" i druga.
Vuk Karadžić bio je izuzetno darovitih stvaralačkih osobina, uporan i dosledan. Uz pomoć Jerneja Kopitara i Jakova Grima ušao je u naučni smisao onoga što je radio. Svojim radom obogatio je jugoslovensku kulturnu istoriju. Uvažavali su ga najveći svetski umovi. Bio je član Petrogradskog društva ljubitelja slovenske književnosti od 1819, Akademija nauka u Petrogradu dodelila mu je Srebrnu medalju za naučne zasluge 1820, Krakovsko učeno društvo izabralo ga je za svoga člana 1820. Bio je gost Grimu i Geteu 1823. i dobio počasnu doktorsku titulu Univerziteta u Jeni 1823. Član je Getingenskog učenog društva od 1825, dobitnik Zlatne medalje Ruske akademije nauka 1842, dopisni član Bečke akademije nauka od 1848, Berlinske od 1850. i Petrogradske od 1851.
Vuk Stefanović-Karadžić bio je lingvista, pisac, prevodilac, kritičar i polemičar, istoričar, geograf i rodonačelnik srpske etnografske nauke. Tvorac je najsavršenije azbuke na svetu, kojoj su se divili Bernard Šo i mnogi drugi. Prevazišao je prošlost i otvorio vidike budućnosti. Putovao je mnogo, upoznao kulture mnogih naroda i svetu otvorio lepotu i bogastvo usmenog narodnog stvaralaštva. UNESCO je godinu 1987. (dvestota godišnjica rodjenja V.S.K.) proglasio godinom Vuka Stefanovića Karadžića.

izvor: http://underground.niceboard.com
__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.
UNICORN nije na forumu   Odgovori sa citatom
Sponsored Links
Old 05.09.2007, 09:05 PM   #2
 
Avatar korisnika xerox
 
Status : Diskutant
Reputacija : xerox je nepoznata veličina u ovom trenutku!
Reputaciona moć : 31
Korisnik od : 19.05.2007
Pol : Muško
Lokacija : Srbija
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 2,006
Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku xerox
Default

legenda koji je hodao ne shtuli, jel tako?
__________________
nihil agenti dies longus est
xerox nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 06.09.2007, 07:19 AM   #3
 
Avatar korisnika Bojan
 
Status : Diskutant
Reputacija : Bojan je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 30.05.2007
Pol : Muško
Lokacija : Kanada
Godine : 29
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 7,926
Pošaljite poruku pomoću ICQ-a korisniku Bojan Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Bojan Pošaljite poruku preko Skype™ korisniku Bojan
Default

Citat:
Autor citiranog posta xerox Pogledaj Post
legenda koji je hodao ne shtuli, jel tako?
Da tacno tako .. legenda koja je napravila ovaj jezik kojim se mi sluzimo i cije ime, i dan danas, nosi osnovna skola koju sam pohadjao ..

Takodje sam danas, citajuci Politiku, nasao ovo ..

Citat:
Propada rodna kuća Vuka Karadžića
Spomen-kompleks u Tršiću u žalosnom stanju: sa rupama na krovu, oštećenjima po zidovima od vlage i dotrajalosti

U godini kada se obeležava dve stotine dvadeset godina od rođenja Vuka Stefanovića Karadžića, njegova rodna kuća, a sada spomen-kompleks u Tršiću, nalazi se u žalosnom stanju. Iz centra za kulturu „Vuk Karadžić” iz Loznice opominju javnost da će već sledeće godine stanje ovog spomenika biti kritično. Na prvi pogled, Vukova kuća izgleda „podnošljivo”, ali ko se pažljivije zagledanje uočiće rupe na krovu, oštećenja po zidovima od vlage i dotrajalosti. O tome je ovih dana naš list opširno pisao, a ponovimo podatak da je prema proceni regionalnog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva potrebno šest miliona dinara za obnovu Vukove spomen-kuće u Tršiću.
Kuća je još 1972. godine proglašena nepokretnim kulturnim dobrom od izuzetnog značaja i, iz meseca u mesec, decenijama je stalno stecište posetilaca, pogotovu đaka.

Prema rečima Dajane Đedović, direktorke Centra za kulturu „Vuk Karadžić” u Loznici, ulaznica za posetu ovom spomeniku kulture košta 60 dinara. Iako je Tršić odredište brojnih učeničkih ekskurzija, kako je objasnila Dajana Đedović, zarada od ulaznica na godišnjem nivou ne dostigne ni milion dinara.

Pored Centra za kulturu u Loznici, i opština Loznica, koja se ne smatra razvijenom i bogatom opštinom, i Programski savet Vukovog sabora, sačinjen od uglednih ličnosti našeg kulturnog i javnog života, podržavaju obnovu i zaštitu Vukove spomen kuće i okućnice. Apelu o zaštiti se pridružuje i Vukova zadužbina iz Beograda. Pomoć se pre svega očekuje od Ministarstva kulture, mada se Dajana Đedović pismom obraćala i Ministarstvu za ekonomski i regionalni razvoj, kao i Ministarstvu prosvete.

Od 2001. godine uopšte nije ulagano u spomen kompleks u Tršiću, i još pre dve godine komisija Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Valjeva, republičkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Beograda i Ministarstva kulture ustanovila da je Vukova spomen-kuća u lošem stanju i da joj je neophodna obnova. Zatim je regionalni Zavod iz Valjeva konkurisao sa elaboratom o rekonstrukciji spomen-kompleksa Vukove kuće i okućnice u Ministarstvu kulture i nije dobio novčana sredstva.

Već je poznata priča o tome da je restauracija neophodna, kao i koliko su neophodna ulaganja u očuvanje nekog spomenika kulture. To je priča i o Narodnom muzeju, a sličan je primer predstavlja i Muzej Vuka i Dositeja u Beogradu, koji je smešten u najstarijoj sačuvanoj stambenoj zgradi u prestonici. I njoj je potrebna stalna briga, saniranje krova i preteće vlage. Inače, ovaj muzej je jedan od najposećenijih u Beogradu, a naročito ga početkom septembra svake godine, u Vukove dane, obilaze studenti, učenici i slavisti iz celog sveta.

Ponekad se pojavi neki usamljeni umetnik ili imućni privatnik i ponudi projekat ili novac za potpuno uređenje nekog muzejskog kompleksa. Ovih dana u javnosti se oglasio i akademski vajar Ostoja Balkanski, koji sa opštinom Loznica nije uspeo da sklopi dogovor oko sprovođenja svog autorskog projekta i kaže da će i tužiti opštinu zbog krađe autorskih prava. Balkanski je Tršić video kao „Kneževinu pismenosti”, do koje bi putokazi bili panoi sa slovima azbuke, dok bi u samom Tršiću posetioci doživljavali Vukovo vreme, etno muziku i gde bi platežno sredstvo bio „Vukov dinar”.

Ono što stvarno začuđuje jeste da neku sličnu ideju, koja u suštini spaja kulturni i turistički potencijal (a što je u svetu tako često i profitabilno), nije već do sada niko od nadležnih ostvario. I to kao sopstveni i razrađeni projekat od kulturnog i nacionalnog značaja, a ne kao krađu umetničke ideje ili iskamčeni novac od nekog bogatog iseljenika.

Može da se primeti da postoji dosta institucija kulture kojima je potrebna materijalna podrška, da novca nikada nema za sve, ali da li iko može da razmotri kolika bi bila zarada od poseta izuzetno uređenom spomeničkom kompleksu, koji u blizini ima i dobar hotel i prirodu o kojoj maštaju ljudi iz razvijene Evrope. Ko to treba da primeti? – pitamo se po stohiljaditi put. „Kad bi neko imao ono što mi imamo, bio bi ponosan”, rekli bi naši očevi i opet bi verovatno bili u pravu. Sve se ponovo svodi na to da kao narod nismo savladali lekciju iz 19. veka, romantičarskog Vukovog veka, a ta je da je nacionalni interes prvenstveno socijalno-ekonomski interes.

Kad je reč o Vuku Karadžiću, dovoljno je da se setimo i onoga što je rekao njegov prijatelj i mlađi saradnik Đura Daničić: „Vuk nije živio niti živi za svoj vijek, nego za vijek drugi što nastajaše; zato ga njegov vijek i ne razumije, zato ga vijek njegov proganjaše…” Da li ga razume naše vreme?
Zalosno ali istinito
__________________
Bojan @ Diskusije . net

Zivot je 10% onoga sto nam se dogadja i 90% onoga kako reagujemo na to
Bojan nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 16.02.2008, 11:09 AM   #4
 
Avatar korisnika GstopDmobing
 
Status : Diskutant
Reputacija : GstopDmobing je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 04.01.2008
Pol : Žensko
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 3,474
Default Čitao sam jako davno

knjigu Vuka Karadžića "CRVEN BAN" ... Odnosno radi se o "momačkim" pesmicama koje je Vuk Karadžić sakupljao među narodom ...

Sećam se početka jedne pesmice:

"Kad te ženi moj te'ošine bane.
on zaprosi daj guzu đevojku ..."
GstopDmobing nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 16.02.2008, 04:20 PM   #5
 
Avatar korisnika sandra35
 
Status : Diskutant
Reputacija : sandra35 je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 29.10.2007
Pol : Žensko
Lokacija : California
Godine : 44
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 718
Default

Citat:
Autor citiranog posta UNICORN Pogledaj Post
reformator srpskog jezika

Vuk Stefanović-Karadžić rodjen je u Tršiću, školovao se u Karlovcima i Beogradu, a najveći deo života radio je u Beču. Za jezik je Vuk rekao da je on “hranitelj naroda, njim govorimo i pišemo”, a Djura Daničić je za Vuka rekao da je živeo za buduće vekove.
U Srbiji je Vuk doživeo tursku vlast, Obrenoviće i Karadjordjeviće (sultane i kraljeve). Kada se razboleo lečio se u Novom Sadu i Budimpešti. Bio je učitelj u Beogradu, carinski službenik u Kladovu, a 1813, ponovnim padom Srbije pod tursku vlast Vuk odlazi u Beč, gde izučava slovenske jezike, latinski i nemački i gde ostaje gotovo ceo svoj život, za čega je sam rekao da je tamo bio potrebniji Srbiji nego da je u Srbiji.
Vuk Karadžić je iza sebe ostavio brojna dela, koja predstavljaju najpotpuniji pregled života srpskoga naroda, njegovo verovanje, običaje, stvaralaštvo i istoriju. To su: "Srpski rečnik", "Srpska gramatika", "Prvi srpski bukvar", Prevod "Novog zavjeta", "Crna Gora i Crnogorci", "Kovčezić za istoriju", "Jezik i običaji u Srba", "Život i običaji naroda srpskoga", "Žitije Ajduk Veljka Petrovića", "Prva godina srpskog vojevanja na daije", "Miloš Obrenović", "Druga godina srpskog vojevanja na daije", "Praviteljstvujušći Sovjet", "Srpske narodne pesme", "Srpske narodne pripovetke", "Srpske narodne poslovice" i druga.
Vuk Karadžić bio je izuzetno darovitih stvaralačkih osobina, uporan i dosledan. Uz pomoć Jerneja Kopitara i Jakova Grima ušao je u naučni smisao onoga što je radio. Svojim radom obogatio je jugoslovensku kulturnu istoriju. Uvažavali su ga najveći svetski umovi. Bio je član Petrogradskog društva ljubitelja slovenske književnosti od 1819, Akademija nauka u Petrogradu dodelila mu je Srebrnu medalju za naučne zasluge 1820, Krakovsko učeno društvo izabralo ga je za svoga člana 1820. Bio je gost Grimu i Geteu 1823. i dobio počasnu doktorsku titulu Univerziteta u Jeni 1823. Član je Getingenskog učenog društva od 1825, dobitnik Zlatne medalje Ruske akademije nauka 1842, dopisni član Bečke akademije nauka od 1848, Berlinske od 1850. i Petrogradske od 1851.
Vuk Stefanović-Karadžić bio je lingvista, pisac, prevodilac, kritičar i polemičar, istoričar, geograf i rodonačelnik srpske etnografske nauke. Tvorac je najsavršenije azbuke na svetu, kojoj su se divili Bernard Šo i mnogi drugi. Prevazišao je prošlost i otvorio vidike budućnosti. Putovao je mnogo, upoznao kulture mnogih naroda i svetu otvorio lepotu i bogastvo usmenog narodnog stvaralaštva. UNESCO je godinu 1987. (dvestota godišnjica rodjenja V.S.K.) proglasio godinom Vuka Stefanovića Karadžića.

izvor: UnderGrounD@ResisTance
Meni biografija o Vuku Karadzicu u I Godini Gimnazije donelo 5 iz Srpskog jezika.

/me Ima knjigu o njemu, jer je neko o kome treba da se zna,

Sad bi chitali kao Englezi da nam nije svakom slovu dao samo jedan znak.
__________________
Svi mi imamo dva lica: jedno koje otvoreno pokazujemo, drugo koje skrivamo.
sandra35 nije na forumu   Odgovori sa citatom
Odgovori

Bookmarks

Opcije teme
Način prikaza

Opcije postovanja
Ne možete kreirati novu temu
Ne možete poslati odgovor
Ne možete dodati priloge
Ne možete prepraviti svoju poruku

BB kod je uključen
Smajliji su uključeni
[IMG] kod je uključen
HTML kod je uključen




Forum Right Top
Forum Left Bottom Forum Right Bottom
 
Right Left
Korisnicki pristup
Zaboravili ste šifru?
Forum LeftForum Right


Forum statistike:
Korisnika: 51,866
Tema: 19,220
Poruka: 830,919

Trenutno je 508 aktivnih korisnika na forumu.
Forum LeftForum Right


Forum LeftForum Right


Izdvajamo:
Forum LeftForum Right


Preporucujemo:
Forum LeftForum Right


Radio:
Forum LeftForum Right


Marketing:
Forum LeftForum Right


Reklame:
Forum LeftForum Right
Right Right
Right Bottom Left Right Bottom Right