_Anna_

ODLUKA


Život je sve nešto iz početka.

Juče i prekjuče sutra ne vrede.

Nema na svetu dva ista petka,

dve iste nedelje,

dve iste srede.

Pa čemu onda razočaranja?

Ako je jedna ljubav - ćorak,

Odmah se drukčije i lepše sanja.

I kad si najviše tužan i gorak

nekih se novih očiju setiš

i shvatis da letiš… divnije letiš.

Ko je to video da dečak pati?

Da kunja kmezav i da plače?

Svaki put moraš iznova znati

da voliš bolje, da voliš jače.

Ne da se vadiš.

Ne da se tešiš.

Već da se istinski do neba smešiš.

Nema na svetu dve iste srede,

dva ista utorka,

dva ista petka.

Sve nove ljubavi drukčije vrede.

Živi se svaki put iz početka.

Živi se da se nikad ne pada.

Da budeš snažniji posle oluje.

I da se u tvom srcu već sada

Stotinu zlatnih zvezda unapred čuje.

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

XX
Nije to nikakva bajka.
Neka bezazleni zato zapuše svoje uši i ćute.
Zavoleli smo se, ponešto pseći i svetački.
Zakovali se jedno u drugo klanfama zuba.
Imala je u oku električnu centralu,
a ja neke bandere sasvim crvene i žute.
Ispričali smo ramenima i rukama nešto
što u prevodu na disanje znači: Ljubav...
I detinjstvo je te noći otišlo iz njenih cipela.
Mahalo je šarenim kockama.
Knjigama punim slika, igračkama i snovima.
Otišli su konvejeri mašnica
i odleteli listići presovanog staniola.
Svet je najednom postao viši
za jednu neznatnu zvezdu, tamo negde nad glavama,
nad krošnjama i krovovima...
I samo malo dublji
za krišku naprslog bola.


______________________________

Kad ti izgovaram ime
usta su mi puna krzna, i tamjana,
i cveća, i mesa...
U očima mi grme grčevi svetlosti...
U temenu se protežu tek vaskrsnuti grobovi grbavi.
Kad ti izgovaram ime
sav sam popljuvan, i čist,
i mek, i grešan, i besan...
Sav sam pijan od detinjastog plača
tvoje nezatrudnele karlice.
I polumrtav od ljubavi!


_______________________________

Autobiografija

U obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao.

Bar sam posteno kiriju platio
na ovom svetu sto sam ziveo.

Mozda sam nekome jad iscelio
i nekom u zenice sjaj namamio.

I u komsiluk zvezde doselio.
U prozor svitanja uramio.

Ako mi zivot krila skrati
i sneg u oko pocne da veje,

znam, bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

Prorocanstvo

Ne osecati hladnocu,
ni munje koje grme
i s vriskom paraju nebo.

Nasmejan, otici mirno.

Pretociti se u vodu,
u vazduh,
u zemlju,
u sume,
ovakve jedne noci
pod maglom neprozirnom.

I onda:
ziveti prostran.

Biti do kraja sveta
sve sto se doseci moze.

Nikada ne ostati mali.

Biti miris i boja,
biti tisina u vetru,
i biti okean zvezda
sto se u vecnost pali.

Rodjendan

1.

Zasto mi nemamo iskustva? Zato sto zivot shva-
tamo kao vatromet. Svakog se jutra ponovo
kristalno radjamo i zivimo do veceri po jedan
ljudski vek.

Onda, u zoru, zapocinjemo novo stolece.

U sumrak, opet, umorno umacemo glavu u nov
san o nekom sasvim drukcijem trajanju, koje
ce poceti ujutro, iz pocetka.

"Svakog dana ponesi korpu zemlje na isto mes-
to i sazidaces planinu" - kaze Konfucije.

2.

Ko stvara, a ne pocne iz temelja, nikad nece
ni ugledati krov. Ko voli, a zablene se u sebe
u ogledalu, kao da nikad nije ni progledao.
Ko zivi, a ne rodi se mnogo puta na ovoj zem-
lji, kao da nikad nije ni postojao. "Ne primaj
svet onakav kakav dobijes, niti ga ostavljaj
takvim" kaze dobri stari Tin Ujevic.

Sacuvaj i jedan list sa Davidovim psalmom:
"Jer hiljade su godina pred tvojim ochima
kao jedan jedini dan."
Veruj mi, sve ih mozes proziveti od sumraka
do svitanja. I kao sto je leptiru rodjendan
tvoje: ujutro, a starost tvoje: uvece, bas tak-
vi neka budu i tvoji mnogobrojni zivoti, a ne
jednoliki u nedogled, kao vekovna trapavost
jedne sekvoje ili kornjace.

3.

Ne veruj ako ti kazu da svaki tvoj trenutak nije
herojsko doba. Ne veruj ako ti kazu da svaki
tvoj trenutak nije ni cudesan, ni pravi.
Svaki je trenutak istina, samo sto poneki ima
laznog coveka.

Moras da smognes snage i sebi otvoreno obecas
da ces ostati tragac za vecnoscu u sebi, a ne
za sobom u vecnosti.
To je jedini sat koji sam uspeo da ti kupim od
ustedjevine ove neznosti, sine moj.

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

X

A kad me budu proneli
nagriženog bakterijama zanosa,
trulog od virusa poverenja i verovanja
u ono što mi je život dao,
i besnog kao pseto
zbog svega što mi život nije dao,

- Svi kilometar od groba!

Šta ima nada mnom da bleji stado ganutih prijatelja?!

Pripisaće mi, znam, mnogo toga,
a zaboraviće da kažu da sam pao
u zatišju velike bitke za rskavicu budućnosti
od nekog zalutalog metka
nesvakidašnjih želja.

--------------------

XXVI

Imao sam nekoliko želja
opasnih kao oksigenske boce.
Zavisilo je samo od nerava,
samo od nerava,
da li ću ih zavrnuti na vreme
ili ću namerno malo kasniti.
A to, što sam pretio javno da na kraju
nameravam da održim proces
na kojem ću sebe objasniti
valjda ne uzimate za ozbiljno?
Kako sebe objasniti?
Imao sam tih nekoliko želja
i zbog njih ko zna šta izgubio.
Naravno, zbog takvih stvari ne treba
sebi plakati tajno u rukav.
Nisam ja postao smeće.
Lupao sam se od zanosa do zanosa.
Pa šta?
Bar sam se do krvi naljubio,
praveći se da ne vidim
kako mi drugi razvlači
moje jedino životno preduzeće.

--------------------

XLVIII

ONDA,
PRONAĐEM VRATA
GDE SAM GODINE, GDE SAM HILJADE GODINA ČAMIO.....
GLE ZBILJA! - VRATA!
TETURAM SE
I NE ZANM GDE MI PRESTAJE POSTELJA,
A GDE POČINJE KOŽA.....
ONDA,
SAMO SAM JOŠ DUGO, DUGO,
JEDAN POTPUNO OTRCAN,
POTPUNO ZASPAO GOBLEN
KOJI JE NEKO, RASEJAN,
GREŠKOM URAMIO
U TUPA SEČIVA NOŽA.......

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

i sve tople preporuke da se procita Horoskop

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

Lilit

Ova mi je jedna od drazih. Tako je smotana i konfuzna, i nabijena emocijama...

Malilini

Mora biti da sam pošašavio
- načisto.

Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja.

Nemam dukat da te kupim.
Nemam braću da te otmem.
Nemam majku da te uvračamo.

Da odem u vojsku
dve-tri godine,
rano mi je za vojsku,
a i šta cu bez tebe.

Da idem po vašarima,
Da sviram po birtijama,
da kupujem perje,
da se kockam, pa da zaradim,

- udaćes se za nekog
dok se vratim, nesrećo.

Beži mi sa mojih očiju.
Mora biti da sam pošašavio
- načisto.

Nisi ti ni lepa,
Malilini.
nisi ti ni kao ptica
od šarenog perja.

Ima takvih u ciganskom rodu
i jos lepših - barem hiljadu.

Da te kupim za dukat,
da ga odmah potrošiš.
Šta će meni braća,
pa da se u tebe zaljube.

Da je živa moja mati,
ti bi u nju pogledala
urokljivim očima,
i ***** bi moju pretvorila
u vrbu.

A možda i ne bi,
Malilini.
Eto šta ja govorim.
Teško meni: lud sam!

Zar ne vidiš da si lepa,
Malilini,
da si lepa kao ptica
od šarenog perja - priznajem!

Nemoj da me kljuješ
u to moje grlo
sa tim lepim očima.

Ne mogu da dišem
od tebe.
U nosu mi duša,
nesrećo.

Ja žvaćem tvoju kosu.
Ti žvaćes moju krv.
Ja žvaćem tvoje ruke.
Ti žvaćes moje srce.

Ja žvacem tvoju crvenu maramu.
Ti žvaces moj nikakvi život.
I moju nikakvu sudbinu.

Tako si me dovela u nešto
glupavo
pa govorim,
a ne znam šta govorim.

Pa osećam,
a ne znam šta osećam.
Pa ja plačem
i ne plačem ujedno.

Sad moram da idem
da probam da nađem
neki drugi život
i drukčiju sudbinu.
Idem u vojnike.
baš me briga za tebe.
Idem odmah sutra
da budem oficir.

Baš je meni
život lep.
Otkud da je nikakav.

Nakriviću kapu preko uveta.
Četa mirno!
Četa napred marš!

Eto vidiš šta govorim.
sve - koješta.
šalim se.
Oprosti.

Mora biti da sam pošašavio
- načisto.

__________________

razbarusenaBUVA

DRUGARSKA PESMA
Ništa ti ne razumeš, moj najrođeniji blesane,
uobraženi prinče što te je život razmazio.
Da znaš koliko sam noći uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja, pokrivao te i pazio.
Ti si za mene još uvek parče tek rođenog mesa:
onaj musavko što vrišti i celu kuću potresa.
Ja sam te, lepoto moja, naučio da hodaš.
Svima sam plaćao piće kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život. Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom, jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kažem zaista ne razumeš
i kao da sve što umem ti triput bolje umeš.
U redu, pametna glavo. Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom, nemušte reči sricao,
i dosta svoje mladosti zbog tebe sam prolupao
i kad je u svet trebalo nisam se zbog tebe micao,
nego sam sav osedeo, moj naduvenko mili,
da bi ovaj tvoj život i dani valjani bili.
Danas kad rođendan slaviš, sve ću svečane torte
pobacati kroz prozor na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac. Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti kad odapinje strele.
Možda još nije kasno. Jednom se mora sve reći:
i drugarski i tužno i grubo i srneći.
Propustio sam godine. Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene moljakanjem sam rešio.
Večito sam se svađao kad te drugi istuku.
Bio si moje mezimče i tu sam najviše pogrešio.
Četrnaest ti je godina i zar te stvarno ne vređa
da stalno za tebe podmećem i dušu i glavu i leđa?
Hoću da jasno kažeš kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam sve što ti odraslom fali?
¨Tata, škripi u braku... na poslu... daj za džeparac...¨
A ja ti i dalje pomažem jer te volim i žalim.
Ne čestitam ti rođendan. Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo čuda, a ništa nismo stvorili.
I evo, danas ti dajem reč roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš čovek na ovoj, tek započetoj
čarobnoj stazi života - moram ti razbiti njušku.
Makar oženjen bio, makar u trideset petoj.
Nikad te tukao nisam. To za dečake nije.
Al' sutra, odrasli prinče, videćeš kako se bije.

__________________
Opravicu i ja fotoaparat pa cemo onda da vidimo cija varjaca bolji pasulj mesa! .

Ksantipa

Rođendanska pesma

Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Posle su došle kolevke,
cucle i zubi, i ostalo.
I noći kad smo kmečali.
I pelene. Pelene. Pelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu.
Da li se ikad upitaš,
ličiš li na njihov san?
Mama i tata su stari već
i kažu: ljubav vene.
A ljubav njihova ostaje
i u nama se širi.
I nastavlja se. Nastavlja
u nekom malenom švrći
što će iz našeg srca
uskoro da izviri.


Čitanje iz dlana

Kad umreš, i metnu te u zemlju,
I oči ti popiju mravi, ovako,
I dušu ti pozoblju bube, ovako,
Samo tvoja kosa ostaće da živi,
Jer kosa je nešto drugo nego ti:
Kosa ti je čovek u čoveku,
Neki sveti vetar u čoveku,
Brate glupavi.

Pa kad opet umreš, i metnu te u zemlju,
I crvi ti srce posrču, ovako,
I krtice posisaju pamet, ovako,
Samo tvoji zubi ostaće da žive,
Jer zubi su nešto drugo nego ti:
Zubi su ti čovek u čoveku,
Neka glad za samo lepim stvarima,
Zubi su ti tvoje zlatno ujedanje
Sa zvezdama,
Brate glupavi.

I kad umreš još jedanput,
I još jednom metnu te u zemlju,
I korenje progrize ti jezik,
I usne ti izrastu u travi
Da se ljubiš talasavo i zeleno
S vetrovima,
I od čela postanu ti stabla
Bela kao breze i topole, ovako,
I od srca postanu ti cvetovi
Da miriše ceo svet na tvoju ljubav,
Ovako,
Samo tvoji nokti ostaće da žive,
Jer nokti su nešto drugo nego ti:
Nokti su ti čovek u čoveku,
Neki večni prkos u čoveku,
Brate glupavi.

Vidiš da ti stoji zla sreća u dlanu.
Gadno ti se piše.

Kosa ti je prljava.
Zubi su ti žuti.
Operi bar ruke, brate glupavi,
Pa da onda vidimo
Neku bolju sudbinu.

MOLITVA


Poslusaj me, Bože, veliki gospodine,
ako me jos nekad budes pravio,
molim ti se, udesi mi da ne budem
ni milicajac,
ni car
ni Ciganin.


Pretvori me u jedno veliko drvo.
Sto godina tako da rastem
i da me onda poseku.


Naćve od mene da naprave.


Sto godina u meni testo da mese.
Od leba sav da se raspadnem.