Status: Diskutant
Korisnik od: 29.12.2007
Postovi: 1
|
mislimmm...
Kada se na ovaj nacin postave stvari, vredi li raspravljati? Dostojevski nije moj najomiljeniji pisac, pa nikada nesto uvredljivo ne bih rekla o njegovom stvaralastvu, kod njega postoje izuzetne stvari, on je nagovestio moderni roman, njegovo poznavanje tuzne ljudske prirode je za svaku pohvalu... Ko hoce nesto da nauci, nek cita enciklopedije. Ko hoce da nesto dublje sazna o sebi i svetu i uz to uziva, neka cita knjige i bice svima potaman. Anu Karenjinu sam prvi put procitala sa 13 godina i duboko me je potresla. Nakon toga sam je procitala jos par puta, mislim pet puta ukupno.
Ali kada je vec pitanje sta sam pametno naucila, to je:
-da opstaju oni koji sacuvaju veru, bez obzira na okolnosti- Ljevin nasuprot Ani.
-da je svrha zivota ciniti dobro- Ljevinova spoznaja.
- da se zivot mora prihvatiti takav kakav jeste
- ako nema ljubavi, ne treba ugasiti zivot-tj. svecu, ko je citao prepoznace parafraziranje.
- da ponekad postoje sudbinske neminovnosti koje nas mrve, ma koliko se odupirali
- da ih je cesto moguce predvideti- ko je zainteresovan nek procita esej Nikole Milosevica o parapsiholoskom u Ani Karenjinoj. Snovi Ane i Vronskog...
- kao zena, naucila sam da ne treba pridavati vaznosti povrsnosti i laznom sjaju neceg sto je lepo, isprazno i moderno- oliceno u Vronskom, u koga se zaljubljuje Kiti i koji lakomisleno unistava zivot divnoj zeni kao sto je Ana i zaljubila sam se jos kao devojcica u "prirodnog coveka" Ljevina, koji je, nazalost, idealizovani Tolstoj, ne stvarni.
- uvek je vazno nesto raditi i kad smo nesrecni, nastaviti pomirljivo zivot...jer takvi savladavaju sve. Ana se, naprotiv, predaje melanholiji. Ljevin ide u kosidbu sa svojim kmetovima, uzgaja pcele, fizicki je aktivan, sto bi se sad reklo.
-nikad ne zmuri pred polozajem u kom si, ma koliko on bio tezak. Ana i bukvalno zmirka, zaklapa oci kad joj to pomenu, fascinantan detalj.
- najgore je biti razapet izmedju razuma i osecanja, to moze ubiti. Nista novac, necija dobrota, trpeljivost i pazljivost, sigurnost, visok polozaj u drustvu, jer ljubav zna da se osveti pogresnim izborima i to prekasno.
Itd. Itd. Ako bih krenula o literarnim vrednostima, religioznim idejama, kritici gradjanskog drustva, potrajalo bi... To je takva jedna sveobuhvatna slika zivota, roman je kao zivot sam, prepoznala sam u zivotu mnogo Ana, Vronskih, Karenjina, Katja, Doli, Oblonskih, kneginja Betsi Tverskih...i nazalost, za 150 godina svasta je isto ostalo. A vremena i umeca citanja sve manje. Za citanje Tolstoja preporucujem lezaljku u hladu lipe, u nekom lepom srpskom selu, pa mozda i postane jasno otkud toliko "davljenje" sa opisima prirode. Ko ima vremena. Ja imam Jasnu Poljanu, srecom, malo skromniju, ali jednako lepu. Mozda zato i umem da citam Tolstoja...
P.S.
Zanima me vec dosta dugo sve veci otpor i nerazumevanje Tolstoja koje ide sa sve vecim obozavanjem Dostojevskog. Mislim da je to zato sto smo siromasna zemlja krajnosti, pa smo izgubili osecaj za nijanse i mozemo kao kvalitetno spoznati samo ono sto je drasticno. Ako se zbog toga toliko cita Dostojevski koji vam grubo "lupi samar" i otvara vam oci, pospane oci savremenog coveka, onda ga treba citati. Ja volim da uzivam, a svaka Tolstojeva knjiga mi je kao film sa sjajnom fotografijom. Ko voli drasticnije-toplo preporucujem Krojcerovu sonatu i Smrt Ivana Iljica, zbog pogresnog uverenja da Tolstoj nije pisao o mracnim i dubokim stvarima, mada to ne mogu pojmiti, posle brutalne slike Aninog mrtvog tela. Bilo bi pozeljno pre toga saznati kako Krojcerova sonata zvuci, za kompletniji dojam...
Poslednju izmenu radio/la Blancha: 03.01.2008 u 09:39 PM.
|
Linearni način
