_Anna_

Jovan Jovanović Zmaj (1833-1904), spada u red najplodnijih pesnika srpskog romantizma: mnogo je pisao, pokretao je i uređivao mnoge književne časopise, učestvovao je u svim vidovima i manifestacijama javnog života - bio je u pravom smislu narodni pesnik. Završio je medicinu i do kraja života radio dva posla: bio je lekar i pesnik. Pisao je lako, pisao je mnogo, različitim povodima i podsticajima, reagovao je ne samo na trenutke intimnog života - ima kod njega izvrsnih pesama, ali ima i slabih, pisanih prigodnim prilikama. Bio je veoma cenjen i voljen kao pesnik, ali bio je i osporavan. Ipak je ostavio poeziju koja ima trajne i neosporne vrednosti: Đuliće, Đuliće uveoke i pesme za decu. To je ono što niko nije osporavao i što će ostati kao trajna vrednost u srpskoj književnosti.

Život je prema ovom pesniku bio veoma okrutan. Oženio se Ružom Ličanin kojoj će posvetiti čitav ciklus pesama pod naslovom Đulići (đul = ruža). Ove pesme opevaju dana porodične sreće i ljubavi, lepotu življenja radost života. Sreća je kratkotrajna: umirala su deca, žena se razbolela, bolest je bila neizlečiva. Sada su nastali dani bola i tuge, nastajali su električni stihovi koji prate porodične nesreće, bolesti i umiranja, bol i patnju. Tako su nastali Đulići uveoci, pesme patnje i trpljenja, ali i očajnih uzdaha. Izgubio je ženu i petoro dece. Ostala mu je samo poezija. Njoj je posvetio život, neprekidno pisao, ogledao se u svim lirskim vrstama: rodoljubive pesme, misaone pesme, političke i satirične pesme, šaljive pesme i pesme za decu.

Zmaj je bio vrstan prevodilac sa mađarskog, ruskog, nemačkog, francuskog, latinskog, poljskog i češkog jezika - iz dvanaest stranih književnosti, preko stotinu pesama: Gete, Puškin, Petefi, Hajne, Ljermontov, Igo, Sili Pridom, Tenison - samo nekoliko najpoznatijih imena. Prema mišljenju mnogih znalaca ove oblasti, Zmajevi prevodi su bili izvrsni, ravni originalu, često ga prevazilazeći po umetničkim kvalitetima.

Zmaj je pokretao i uređivao mnoge književničke časopise: Javor, Zmaj (po njemu je dobio nadimak), Staramali, Žiži, Neven - časopis za decu. Mnoge od njih ispunjavao je uglavnom svojim pesmama.

Najznačajnija objavljena dela: Đulići (1864), Đulići uveoci (1882), Pevanija (1882), Snohvatice (1895), Čika-Jova srpskoj deci (1899), Devesilje (1900), Čika-Jova srpskoj omladini (1901).

znanje.org

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

"Pune oči žara;
puna usta slasti,
mirisava nedra
puna bujne slasti"

"Rasplamtela si ljubav,
i izmislila sjaj -
zadahnula si cveće,
povratila si maj".

"Mesečina, al' Meseca nema;
moja mila zelen venac snila,
pak se malo u snu nasmijala, -
os toga se ponoć zasijala."

"Ti si kamen naučila
ljubit, goreti,
a srcu mi date krila
srce odleti"

"Odletelo nebo, raju,
Bogu, Svetlosti,
večnoj zori, večnom maju,
večnoj radosti."

Devojčice, nemilice mala,
što si mi srce svoje okovala?
Nije ono sirotanče krivo
što sam tebe na mom krilu snivo,
željan bio pa te zagrlio,
prehitrio pa te poljubio."

"O, pogledaj zvezde jasne,
o, pogledaj noći tije,
o, nasloni milu glavu
tu gde srce moje bije."

"Tebi, cvete, tebi pevam, -
pa je dosad nisam pevo.
Ti si mene raspevala,
što je tvoje, tebi evo."

"Može l' sunce sjati
i u crnoj noći?
Odgovor će dati
tvoje crne oči."

"Nebo gori, zvezde gore,
sve na zemlji spi,
samo ljubav nema sna,
a s njom ja i ti."

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

Svi smo se susreli pre svega sa njim pocevsi od najranijeg doba i pesme:
PAČIJA ŠKOLA

¨Jeste l' čuli, kumo,
- Verujte, bez šale -
Otvara se škola
Za pačiće male.¨

Tako je i bilo,
- Verujte, bez šale -
Otvorila s' škola
Za pačiće male.

Svi pačići došli,
Na skamijam' stoje;
Stari patak metno
Naočare svoje.

Sve ih je upiso
U katalog male,
Pa ih je prozivo,
- Verujte, bez šale.

Pa se onda šeto
S ozbiljnošću krutom;
Učio ih, učio
I knjigom i prutom.

Učio ih, učio
Od srede do petka,
Al' se nisu odmakli
Dalje od početka.

Nije bilo uspeha
Učiteljskom trudu,
Cela muka njegova
Ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
Pačurlija ta,
Nego što je i pre znala:
Ga, ga, gaga, ga!

Jovan Jovanović Zmaj

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

ALA SU TO GRDNE MUKE...

Ala su to grdne muke
Tako gledat u jabuke!
Jabuke su tako blizu,
Samo usta da zagrizu.
A lepe su, rumene su,
Samo ruke da su duže -
Kad bi mogle da se pruže!
Ali da je trska kaka,
Il' udica i pecaljka,
Ili vetar da nasrlja,
Pa da koju dokotrlja.
Ala su to grdne muke
Tako gledat u jabuke!

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

KAD BI...

Kad bi jelen imo krila,
To bi brza ptica bila.

Kad bi lutka znala šiti,
Mogla bi mi švalja biti.

Kad bi lebac pado s neba,
Svak bi imo kol'ko treba.

Kad bi mlekom tekla Sava,
Sir bi bio zabadava.

Kad bi uvek bio maj,
Pećima bi bio kraj.

Kad bi Dunav bio vreo,
Svak bi riblje čorbe jeo.

Kad bi... al' što ne mož' biti,
O tom nemoj govoriti!

KAKO BI

Kako bi to stajalo
Kad bi čovek zreo
Najedared seo
Na drvena hata
Pa da se klimata?

Kako bi to stajalo
Kad bi stari deka
Napio se mleka,
Pa zavijen u jastučak
Prespavao ručak?

Kako bi to stajalo
Kad bi, mesto đaka,
Spremila se baka
Da u školu pođe -
Među decu dođe?

Kako bi to stajalo?
Pogodit je vrlo lako:
Stajalo bi isto tako
Ko što stoji Kržljaviću Ljubi -
Cigara u zubi!

KO SI TI

Ta na svetu još ne vide'
Take bede i čuvide;
Nije veći ni od miša,
A brada ko u derviša -
Ko si ti?

Što se bečiš tako kruto?
Što me gledaš tako ljuto?
Ko ti dade tolki nos?
Valjda meni u prkos.
Ko si ti?

Ne miče se, mirno stoji,
Taj se mene baš ne boji,
Još mu ruka ćuškom preti,
Ti utvaro, ti aveti,
Ko si ti?

Niti zbori, nit se smije,
Nit izlazi iz kutije.
Beži! - Il' ću ja pobeći!
Samo to bi mogo reći -
Ko si ti?

Jesi l' kepec il' si div?
Jesi l' mrtav il' si živ?
Sa čela ti pakost čitam.
Ma čuješ li šta te pitam:
Ko si ti?

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

MAČAK IDE MIŠU U SVATOVE

Ženio se mladi miš
U selu Šalali;
Vodili su devojku,
Mačka nisu zvali.

Mačak reko: ¨Čekajte
I gosta nezvana!¨
U sonice uprego
Četiri zekana.

Pa pojuri svatovski
Po tom putu belom,
U paradi najvećoj,
S porodicom celom.

Ali neko poruči
Mišu brzojavom:
¨Sakrijte se, svatovi,
Ne šal'te se glavom!¨

Mačak stiže prekasno
Jer za časak tili
Veseli su svatovi
Svi u rupi bili.

¨Mnogo ljeta¨ čulo se
Sve do zore same,
Iz mestanca sigurnog,
Iz rupine tame.


MATERINA MAZA

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al' ga zovu drukčije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i onda spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g'ava¨.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Ište vode vruće.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izić će mi c'eva!¨

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Većem jadno, žalosno:
materina maza!


STRAŠNA PRIČA - prva pesmica koju sam naucila da recitujem i brat i ja:D:D

Najstarija, Vita,
Nešto strašno čita,
O nekoj aždaji
Što se noću sjaji.

A deca se boje
I od senke svoje,
Uzvereno glede,
Neki čak i blede.
¨Strašna je to priča!¨
Veli mali Vića.
¨Kao da je zbilja!¨
Veli mali Ilja.
¨Istina je cela!¨
Veli mala Lela.
Laza jedva diše,
Znoj sa čela briše.
Vlajko beči oči:
¨Šta će sada doći!¨
I Kastor je uvo
Okrenuo k Viti,
I on bi da čuje
Šta će dalje biti.

Samo neko zaspa,
Pa već i zahrka -
Evo, pogledajte
Acka, paticvrka.
Šta se njega tiče
Aždaja iz priče!

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

ZIMSKA PESMA

Zima, zima - e, pa šta je,
Ako j' zima, nije lav!
Zima, zima - pa neka je,
Ne boji se ko je zdrav!

Hajd napolje momak ko je,
Tamo veje krupan sneg,
Vi'š en' onde navejo je
Čitav bedem, čitav breg.

A šta može zima meni,
Šta mi može, šta mi sme?
Nek mi nosić pocrveni,
Eto to je, to je sve!

Seka Zorko, nemoj stati,
Tvoj nek bude prvi red;
Sad ćemo se zagrejati -
Čučni samo na taj led!

Gle sad žive železnice -
To je trka, to je let!
Zbogom, ptice krilatice,
Naš je sada ceo svet!

Iz nosa nam para liže,
- Hajd u goste ko je zvan! -
A Campa nas jedva stiže -
Tika-taka, ¨ajzliban¨!


POSLE GOZBE

Žabac sa svojom žabom
U gostima bili;
Tu su mnogo jeli,
A bogme i pili.

Pojela je žaba
Šest i pet muva,
Trbuh joj se napeo,
Ne može da duva.

Reče žaba žapcu:
¨Ja se, mužu, bojim
Neću moći kući
Na nogama svojim.¨

Žabac odgovara:
¨Teško je i meni,
Al' moram pomoći
Svojoj dragoj ženi.¨

Pa joj priđe bliže,
Na leđa je diže
I odnese kući -
Malko posrćući.

NAPOMENA MATERI

Naša mala Juca
Sa stolice muca:
¨Mati, mati, mati,
Znas kol'ko je sati?
Zdlavo mlogo kuca,
Tleba da se luca;
Gladna sam vec i ja,
Gladna je i kuca,
Pa i ptica peva,
I njoj klce cleva.¨

KUPANJE

Ala mi je to divota
Kad se ko okupa!
- Što se ne bi kupali,
Voda nije skupa.

Moramo se kupati,
Prljavštinu stresti,
- Nečistoća privlači
Rđu i bolesti.

Zato j' majka spremila
Vodu, ali mlaku,
Zato je okupala
Svoga malog Laku.

A sad veli: ¨Cicu mi
Puštati ne smete,
Jer će mislit da je sir,
Poješće mi dete.¨

Kucovu je slobodno,
Nek se zaigrava;
On će Laku čuvati
Kad legne da spava.

A stariji, Andreja,
On se većem svuko -
Što ga već ne kupaju,
Čisto bi se tuko.

Čekaj, čekaj, Andreja,
Dok obrišu Laku,
Ti ćeš onda dobiti
Drugu vodu mlaku.

Laka će se u kolevci
Topiti u slasti,
A što bude snevao
Neće nikom kaz'ti.

DETE I BAKA

Bako, stara bako, babuščice mila,
Jei l' i ti kadgod mala, mlada bila?
Jesi l' mogla kadgod ispraviti leđa?
Je l' i tvoja kosa bila kadgod smeđa?
Je l' i tvoja halja bila kadgod kratka?
Je l' i tebe kogod zvao: ¨Dušo moja slatka¨?
Je l' i tebi kogod kadgod 'vaku lutku dao?
Valjda se skrhala, pa ti je sad žao!
- Ta zar mora, bako, ostareti svako?
- Hoću l' i ja, bako, ostareti tako?
- Moram li zar i ja biti tako seda?
Tako smežurana, zgurena i bleda?
Pa zar tome nema baš nikakva leka?
- Zar se to ne može živeti doveka?

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!