_Anna_

GETE (Johan Volfgang fon)

Umro: 22. marta 1832. (u 83-oj god)
Uzrok: prehlada
Mesto: Frauenplan, u Vajmaru (Nemačka)
Sahranjen: grobnica na Starom groblju u Vajmaru

Gete je imao fobičan strah od smrti, izbegavao je i sam pomen te reči umesto koje je uvek upotrebljavo neku drugu, nije mogao da podnese da vidi neki sprovod, a ljutio se kad bi neka mrtvačka kola prošla ispred njegove kuće. Pa ipak, svoje vlastite smrti se nije plašio jer je verovao u besmrtnost duše. Jedne prolećne večeri, dok je sa prijateljem Ekermanom posmatrao zalazak sunca, rekao je: "Kad čovek ima sedamdeset i pet godina, ne može, a da ponekad ne pomisli na smrt. Ali ta pomisao me uopšte ne straši, jer sam uveren da je naše biće potpuno neuništivo. Njegovo delanje traje celu večnost. Ono je slično suncu za koje smo ubeđeni da negde zalazi, ali to zapravo ne biva tako, jer ono ni za trenutak ne prestaje da rasipa svoju svetlost."
Dana 16. marta Gete je nazebao, i iako se naizgled oporavio, ipak su mu već otkucavali poslednji sati. Sedeo je u svojoj fotelji, u kućnom mantilu i u filcanim čarapama, sa zelenim vizirom na čelu da bi zaštitio oči od sunca, i dremao. Frederik, njegov sluga, bdeo je nad njim. Gete ga je upitao koji je datum: 22. mart. "Dobro je, počelo je proleće, znači da ću brže i lakše ozdraviti", rekao je. Zatim je utonuo u san i sanjao, sanjao, a potom prošaputao reci bez vidljivog smisla i upitao: "Zar ne vidite tu lepu žensku glavu, crnih, izrazito crnih uvojaka, tamo u mračnom dnu sobe?" Na kraju je, pre nego što je izdahnuo, uzviknuo: "Svetlosti... Još više svetlosti!"
Te veoma "geteovske" reči koje naraštaji pamte i duboko poštuju kao "Geteove poslednje reči", u stvari su samo Geteove pretposlednje reči; poslednje su bile manje "geteovske", ali ipak "dirljivije": dok je buncao u tom nesvesnom stanju koje ga je lagano vodilo u smrt, Gete je rukama stezao ruku svoje pastorke Otilije. Njegovo disanje je bilo toliko nečujno, da nisu znali da li je još uvek živ ili je umro. Kad je Otilija htela da izvuče ruku, Gete ju je još jače stegnuo i prošaputao: "Čekaj, ženice, da još malo držim tvoju slatku malu šapicu." U pola dvanaest ujutru stisak je popustio.

sa linktipper

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

Johann Wolfgang von Goethe (28.8. 1749. - 22.3.1832.) je njemački književnik, filozof i naučnik. U svojoj mladosti se priključio književnom Sturm und Drang pokretu i sa svojim romanom Jadi mladog Vertera te dramom Faust pomogao njemačkoj i evropskoj književnosti da iz neo-klasicizma prijeđe u romantizam. Poznat je i po svojim dostignućima na polju fizike i biologije koja će poslije poslužiti kao inspiracija za Darwinovu teoriju evolucije.

Po Goetheu je 1932. nazvan tadašnji Frankfurtski univerzitet, danas Johann Wolfgang Goethe Univerzitet.

sa wikipedije

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

Da izbegneš podsmeh ljudi,
ovo samo mudrom zbori:
slava živom koji žudi
da u plamenu sagori.

Dok ljubavlju noć te toli
što te zače, što sam zače,
osećaj te čudan skoli
kad zasija sveća jače.

Ne ostaješ sužanj mraka
sputan u tom zasenčenju,
i nova te želja jaka
vuče ka višem oplođenju.

Nesmoren udaljenošću
slećeš opčinjen na plam
i u čežnji za svetlošću, zgaraš leptire, i sam.

Mri i bivaj! Dok se tvoj
duh dotle ne vine,
bićeš tmuran gost na toj planini od tmine.

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

Život

Gete je rođen u Frankfurtu na Majni u Nemačkoj. Njegov otac bio je važna i poštovana ličnost, i lično je nadgledao obrazovanje svog sina u početku. Gete je studirao na univerzitetima u Lajpcigu i Strazburgu. Na poziv Karla Avgusta, vojvode od Saks-Vajmara, otišao je 1775. u Vajmar, gde je obavljao niz političkih poslova a na posletku je postao vojvodin glavni savetnik. Od 1786. do 1788. putovao je Italijom i upravljao vojvodskim pozorištem Vajmara. Učestvovao je u ratu protiv Francuske, i u narednom periodu sklopio prijateljstvo sa Fridrihom Šilerom, koje je potrajalo do 1805. Oženio je Kristijanu Vulpius 1806. Od 1794. posvetio se isključivo pisanju, i nakon niza neprevaziđenih dela, preminuo je u Vajmaru 1832.

Rad

Njegovo najznačajnije delo, napisano pre odlaska u Vajmar, bila je tragedija Götz von Berlichingen (1773.), koje je ujedno bilo i prvo delo koje mu je donelo slavu. Zatim je usledilo delo "Jadi mladog Vertera" koje mu je donelo enormno veliku popularnost.

U periodu dok se družio sa Fridrihom Šilerom dovršio je "Godine učenja Vilhema Majstera" i prelepu pesmu "Herman i Dorotea", kao i "Rimske elegije". U periodu Od Šilerove do svoje smrti, napisao je "Fausta" ,"Izbor po srodnosti", njegovu pseudo-autobiografiju "Iz mog života:činjenice i fikcija, opisao je njegovo putovanje po Italiji, objavio je dosta naučnih radova, i seriju rasprava o nemačkoj umetnosti.Njegova dela imala su ogroman uticaj na književnost i umetnost uopšte čim su se pojavila.

Kao dopuna radu u književnosti Gete je dao značajan doprinos i naučnom radu. U biologiji, njegova teorija uslova za metamorfozu biljaka, po kojoj sve biljke nastaju od listova. Takođe je poznat po svom otkriću središnje vilične kosti kod ljudi.

Gete je smatrao svoju teoriju boja, svojim najznačajnijim doprinosom nauci i uopšte svojim najznačajnijim delom. On je tvrdio da boje nisu samo fenomen na fizičkom nivou već da boje zavise od svetla i načina na koje ono pada na predmete, odnosno da su one stvar individualne percepcije. Bio je izuzetno ponosan na svoj rad i jednom prilikom je rekao: "To što sam ja jedina osoba u ovom veku koja ima pravi uvid u nauku boja, je zato što sam ja ponosan na to i to je ono što mi daje osećaj da sam mnoge nadmašio".


Dela

Romani

* Jadi mladog Vertera
* Godine učenja Vilhema Majstera (1796)
* Izbor prema sličnosti
* Putovanja Vilhema Majstera (1821)
* Aus meine Leben:Dichtung und Wahrheit (Out of my Life: Poetry and Truth)

Drame

* Gec od Berlihingena (1773)
* Ifigenija u Taurisu
* Egmont (1788)
* Torkvato Taso (1789)
* Faust, prvi deo (1808)
* Faust, drugi deo (1832)

Pesme

* Prometej 1
* Kralj patuljak
* Rimske elegije (1795)
* Reineke Fuchs
* Godine učenja čarobnjaštva
* Herman i Doroteja (1797)

Naučna dela

* Metamorfoza biljaka (1790)
* Teorija boja (1810)
* Putovanje Italijom
* Posmrtna posla
* Geteovi razgovori

wikipedija

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

Gete je rodjen 1749. u Frankfurtu na Majni. Od roditelja je naslijedio naucni sklad misli , castoljublje, teznju za obrazovanjem, pjesnicki talenat i mastu . Bio je sklon naucno-objektivnom pogledu na svijet . 1765. stupa na pravni fakultet u Lajpcigu , a 1770. odlazi u Strazburg na usavrsavanje pravnih nauka. U Strazburgu je naucio da voli njemacke starine , tu se odusevio arhitekturom starih gradjevina i tu je zamislio ''Fausta'' . 1775 . odlazi u po pozivu vajmarskog hercega u Vajmar i tu provodi drugu polovinu svog zivota . Iako je Vajmar bio slabo razvijen i izvan politickog i drustvenog zivota u njemu je zivjela vecina '' divljih genija '' : Viland , Herder , Gete , Siler . Gete je tu sklopio prijateljstvo s deset godina mladjim Silerom . Sredinom devedesetih Gete i Siler su izdavali casopis Hore , a 1797. izdaju zbirku epigrama pod nazivom Ksenie. Gete se priblizio jelinizmu i istorijskim predmetima . 1779 . napisao je prvu redakciju Ifigenije , a 1786 . je prepravio. 1786. pojavio se Egmont , a 1789. Taso . Najbolje Geteovo djelo iz ovog perioda prijateljstva sa Silerom jeste Herman i Doroteja. Druga najpoznatija Geteova djela su : Jadi mladog Vertera (1774), Faust (1808), drama Pobunjeni (1794) .

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

2.Gradja djela

Nastala je u XVI vijeku . Istorijski Faust , model Geteovog djela , je obavijen velom tajne . O njegovoj biografiji je sacuvan veoma mali broj podataka koji su uz to i nepouzdani . Ni njegovo ime se ne zna tacno . Iz dokumenata se vidi da je Johan ili Georg Faust rodjen oko 1480 . i da je vodio nemiran zivot. Predstavljao se kao ljekar , prizivac duhova , tumac zvijezda i grafolog . Hvalio se da bi po sjecanju mogao da napise djela Platona i Aristotela .Umro je oko 1540 .

Legenda o Faustu prvi put je zabiljezena oko 1570 . pod nazivom " Pripovjest o doktoru Johanu Faustu " . Djelo je postiglo popularnost i nove obrade . Uslijedili su i prevodi na francuski i engleski 1600 . , a 1611 . i na ceski .

Legenda se sirila i putem dramske obrade .U ranom djetinjstvu Gete je upoznao marionetsku predstavu o Faustu i to mu se urezalo u sjecanje .Ne moze se sa stvarnoscu utvrditi kad je Gete poceo da radi na Faustu . Izgubljene su skice koje je sa sobom donio u Vajmar 1775 . Medjutim , sacuvan je prepis rukopisa koji je izdat 1887 . pod nazivom Pra-Faust . Djelo je mirovalo niz godina , ali ga Gete doradjuje i objavljuje 1790 . pod naslovom Faust.Fragment . Zbog Geteovog ucestvovanja u pohodu na Francusku djelo je bilo zapostavljeno od strane pisca . Na nagovor Silera , Gete je ponovo posvetio paznju svom djelu i objavio prvi dio tragedije 1808 .

sa gewi

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

GETE (Johan Volfgang fon)

Umro: 22. marta 1832. (u 83-oj god)
Uzrok: prehlada
Mesto: Frauenplan, u Vajmaru (Nemačka)
Sahranjen: grobnica na Starom groblju u Vajmaru

Gete je imao fobičan strah od smrti, izbegavao je i sam pomen te reči umesto koje je uvek upotrebljavo neku drugu, nije mogao da podnese da vidi neki sprovod, a ljutio se kad bi neka mrtvačka kola prošla ispred njegove kuće. Pa ipak, svoje vlastite smrti se nije plašio jer je verovao u besmrtnost duše. Jedne prolećne večeri, dok je sa prijateljem Ekermanom posmatrao zalazak sunca, rekao je: "Kad čovek ima sedamdeset i pet godina, ne može, a da ponekad ne pomisli na smrt. Ali ta pomisao me uopšte ne straši, jer sam uveren da je naše biće potpuno neuništivo. Njegovo delanje traje celu večnost. Ono je slično suncu za koje smo ubeđeni da negde zalazi, ali to zapravo ne biva tako, jer ono ni za trenutak ne prestaje da rasipa svoju svetlost."
Dana 16. marta Gete je nazebao, i iako se naizgled oporavio, ipak su mu već otkucavali poslednji sati. Sedeo je u svojoj fotelji, u kućnom mantilu i u filcanim čarapama, sa zelenim vizirom na čelu da bi zaštitio oči od sunca, i dremao. Frederik, njegov sluga, bdeo je nad njim. Gete ga je upitao koji je datum: 22. mart. "Dobro je, počelo je proleće, znači da ću brže i lakše ozdraviti", rekao je. Zatim je utonuo u san i sanjao, sanjao, a potom prošaputao reči bez vidljivog smisla i upitao: "Zar ne vidite tu lepu žensku glavu, crnih, izrazito crnih uvojaka, tamo u mračnom dnu sobe?" Na kraju je, pre nego što je izdahnuo, uzviknuo: "Svetlosti... Još više svetlosti!"
Te veoma "geteovske" reči koje naraštaji pamte i duboko poštuju kao "Geteove poslednje reči", u stvari su samo Geteove pretposlednje reči; poslednje su bile manje "geteovske", ali ipak "dirljivije": dok je buncao u tom nesvesnom stanju koje ga je lagano vodilo u smrt, Gete je rukama stezao ruku svoje pastorke Otilije. Njegovo disanje je bilo toliko nečujno, da nisu znali da li je još uvek živ ili je umro. Kad je Otilija htela da izvuče ruku, Gete ju je još jače stegnuo i prošaputao: "Čekaj, ženice, da još malo držim tvoju slatku malu šapicu." U pola dvanaest ujutru stisak je popustio.

sa prezimenik

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

_Anna_

Gete od Vertera do Fausta

"Jadi mladog Vertera" se završavaju samoubistvom glavnog junaka, što je širom Evrope pokrenulo modu pravih samoubistava

Mladi Gete, Rusoov učenik, stvara nemačku književnu samosvest u zbrci seksualnih dvosmislenosti. Poput Sada, Gete je ličnost prelaznog perioda, delom klasičar, delom romantičar. Kao čovek nove renesanse, težio je tome da ovlada svim umetnostima i naukama. Do kraja svog dugog života bio je kulturni lider Evrope, kao što je to bio Volter u osamnaestom veku. Biografija je još davno utvrdila Geteove seksualne ekscentričnosti i amoralni titanizam volje. Ali veliki deo obimnog naučnog komentara o Geteovim pesmama, komadima i romanima je neobjašnjivo bezbojan, paralisan strahopoštovanjem. Nema ni jednog pisca njegovog ranga kod koga je raskorak između biografije i kritike tako izražen.

Geteova novela Jadi mladog Vertera (1774) dovela je do internacionalnog uticaja Sturm und Drang škole, sa njenim rusoističkim senzibilitetom. Verter, kome Gete pripisuje sopstveni datum rođenja, Rusoov je emotivni feminizirani muškarac, bled, melanholičan, plačljiv. Za Vertera, detinjstvo je predivno i čisto, dok je muževna zrelost prljava i ponižavajuća, stoga je plemenito odbijati da odrastemo. Jadi mladog Vertera završavaju se samoubistvom glavnog junaka, što je širom Evrope pokrenulo modu pravih samoubistava. Samoubistvo u verterovskom stilu nosi u sebi agresivni autoerotizam, veličajući čin koji Crkva osuđuje kao najteži greh. Njegovo samoubistvo je strogo ritualno: pištolji moraju proći kroz daimonske ruke Lote, ljupke devojke koju Verter pretvara u romantičarsku femme fatale.

Godine učenja Vilhelma Majstera (1796) predstavljaju splet seksualnih problema. Feminizirani muškarac je središte romana Jadi mladog Vertera, dok u Vilhelmu Majsteru dominira muškobanjasta žena. Glavni transvestit u Vilhelmu Majsteru je Minjon, koju Džordž Lukas naziva "pravim utelovljenjem romantičarskog duha". Kada je Vilhelm prvi put vidi, adolescentkinja Minjon nosi mušku odeću, i on ne može da joj odredi pol. Ona je "enigma" koja za njega ima magijsku fascinaciju. "Ni muško ni žensko", Minjon se fanatično drži svog transvestizma. Ona strastveno odbija žensku odeću: "Ja sam dečak, neću da budem devojka!" Tek na samom kraju Vilhelma Majstersa saznajemo da je Minjon rođena iz incesta između brata i sestre. Incest, koji se ovde brani, postaće paradigma romantičarske seksualnosti.

Faust, Geteov doprinos svetskoj literaturi, povezuje renesansu sa romantizmom. Još od Hamleta, koji je uticao na ovaj komad, nije bilo tako iscrpne analize moralne i seksualne dvosmislenosti zapadnjačke svesti. Istorijski doktor Faust bio je beskrupulozni mag koga se njegov savremenik Martin Luter odrekao. Prva Knjiga o Faustu (1587), koja osuđuje Fausta zbog njegove intelektualne taštine, pokazuje buđenje protestantske svesti protiv opasnosti renesansnog paganizma. Gete proširuje seksualni komentar u priči o Faustu. Zapadnjački um je shvaćen kao seks i moć, koji se bore protiv Boga i prirode. Don Žuan i Faust su najkarakterističniji mitovi postklasičnog Zapada. Oni predstavljaju dominaciju, agresiju, volju za moć, sve veličanstvene ambicije paganizma koje hrišćanstvo nikada nije uspelo da savlada.

Faust je Gete, umetnik kao mag, baš kao što je i Mefisto Gete, umetnik kao neprijatelj Boga. Kao renesansni alhemičar, Faust traga za tajnama prirode. Faust, komad u kome je glavni junak alhemičar, ima razuđenu alhemičarsku formu. On se sastoji iz dva dela, mnoštva epizoda, i gomile sporednih likova. On kombinuje klasičnu kulturu sa hrišćanskom. On meša tragediju sa komedijom, epsko sa lirskim, idealnu lepotu sa grotesknim i opscenim. Greta predstavlja naivnu osećajnost, Mefisto ciničnu prefinjenost. Faust je, kao i čitavo čovečanstvo, zarobljen negde na sredini.

Gete nije dozvoljavao da se u njegovom prisustvu spominje ime njegove majke. On ju je izbegavao. Geteova majka bila je suviše jaka ličnost. On se plašio da joj priđe suviše blizu da ne bi ponovo bio apsorbovan u njeno gravitaciono polje i vratio se u stanje detinjske zavisnosti. Geteov biograf kaže: "Njegovi odnosi sa ženama najčešće su se završavali seksualnim odricanjem". U vreme kad je pisao poeziju posvećenu Betini, akrobatkinji dečačkog izgleda koju je Gete video u Italiji 1790, Gete priznaje postojanje homoseksualnih osećanja. U jednom potisnutom venecijanskom epigramu on kaže: "Veoma volim dečake, ali devojke više; / Kada mi devojka dosadi, još uvek može da mi posluži kao dečak" (40). Kasnije je u životu rekao: "Seksualni čin uništava lepotu, ali ništa nije lepše od onoga što prethodi tom trenutku. Samo u antičkoj umetnosti sačuvana je i prikazana večita mladost. A šta drugo znači večita mladost nego nikada ne upoznati muškarca ili ženu". Gete je bio herojski samodovoljan i okrenut sebi. Poput Betovena, on se venčao sa samim sobom. Tvrdio je da nema poroka ni zločina od koga bar trunku ne može naći u sebi. Gete je rekao. "Geniji doživljavaju drugu adolescenciju, dok drugi ljudi imaju samo jednu mladost". Nakon bolešljivog detinjstva, on se prihvatio energičnog programa vežbi da bi uvećao svoju snagu: zgrabio je muževnost snagom volje. Geteova energija u starosti bila je legendarna. Svojim oronulim savremenicima obraćao se snishodljivo. Činilo se da Gete smatra da poseduje nadljudsku snagu da se odupre smrti. Tomas Man kaže da je bilo nečega "sirovog" i "divljeg" u "arogantnom načinu na koji se Gete ponekad hvalisao svojom vitalnošću, svojom neuništivošću".

politika.co.yu

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!