Metalna znacka za kapu
Jedanaestog oktobra 1990. godine, Zeljko Raznatovic Arkan je sa 26 svojih prijatelja (uglavnom navijaca Crvene Zvezde sa Marakane, ciji je bio voda) otišao u manastir Pokajnica. Docekao ih je monah Stefan i upitao zašto su došli? Na šta je Arkan odgovorio
"Da se zakunemo, idemo u rat!".
"Gde se, zaboga zaratilo?".
"Nije još, ali ce buknuti!"
U crkvi su se zakleli Bogu i narodu. Kada je garda formirana, bila je u civilu, postrojila se i komandant je izvršio smotru i održao govor.
Srpsku Dobrovoljacku Gardu (SDG) je Arkan zvanicno osnovao kod crkve u Radovanjskom lugu, nedaleko od mesta gde je ubijen Karadjorde i gde je napisana legenda o Crnom Đordu, sa tog mesta, krenula je i legeda o Arkanu, Tigrovima i SDG.
Jedinica je formirana iskljucivo od patriotski orjentisanih dobrovoljaca.Garda je belezila na svom ratnom putu samo uspehe i pobede.Naravno bilo je gubitaka i padova,ali to je sve zanemarljivo. Veliku ulogu u ratu odigrali su upravo Arkanovi Tigrovi. Tigrovi su svojim brilijantnim akcijama i herojskim borbama oslobodili i ustalili granice Republike Srpske Krajne (RSK).Ocistili su Podunavlje,tj teritoriju grada Vukovara, Osjeka, Vinkovaca, Borova, i ostalih mesta gde su Srbi bili na stalnoj meti ustaskih fanatika.Ucestvovali su u krvavom proboju oko grada Vukovara.Tu su pretrpeli najveci brojzrtava.Po smirivanju ratnog stanja u Podunavskom kraju,Tigrovi formiraju obucni centar za obucavanje novih dobrovoljaca koji su dolazili u jedinicu.
Obucni centar nalazio se u mestu po imenu Erdut,u blizini Osjeka.Svi dobrovoljci koji su pristizali u centar bili su visoko obucavani za specijalisticku borbu.Obuka se sastojala iz borilackih vestina,obuke borbe prsa u prsa,rukovanja svim vrstama naoruzanja i tehnike,postavljanjem i demontiranjem svih vrsta minsko explozivnih sredstava,pruzanja prve pomoci,prezivljavanja itd.Svaki pripadnik je bio obucen za svaki vid
borbe.Iz centra posle zavrsene obuke ,vojnici su rasporedjivani na razna ratista kako bi stali na branik nezasticenog stanovnistva i Srpske drzave.Tigrovi su imali akcija i po BiH.Uz pomoc Tigrova zaustavljena je ofanziva muslimanskog 5 korpusa koji se priblizio na svega nekoliko kilometara gradu Banja Luci.Tada su Tigrovi munjevitom akcijom razbili udarnu moc 5 korpusa i sprecili zauzimanje Banja Luke.
Posle razbijanja i potiskivanja 5 korpusa,Tigrovi prelaze u kontra ofanzivu i herojskom borbom potiskuju daleko od grada i granica Republike Srpske (RS). Kao paravojna jedinica Tigrovi su bili oskocna daska za danasnje specijalne jedinice.Bili su jedinica u kojoj je vladao visok borbeni moral i raspolozenje,nisu znali za strah i poraz,a sto je naj vaznije ,jedinica je bila visoko disciplinovana.Znao se red.Mnogi vojnici iz JNA su dobrovoljno prelazili u Tigrove.Narod je imao ogromno poverenje u ARKANA I NJEGOVE MOMKE.Vise su im verovali nego tadasnjoj JNA.Razlog tome je bio to sto JNA je bila neodlucna u ratu i ponasala se narodno takodje je bila podlozna izdajama.Srbima su pruzali malu zastitu i bili su veoma neodlucni u borbenim dejstvima.Zbog njihovih akcija tipa kreni-stani narod je digao ruke od njih i svoje zivote stavio Arkanu u ruke.TIGROVI SU IH I SACUVALI.
Svoje vojno znanje, komandant je objašnjavao porodicnom tradicijom. Poticao je iz ratnicke familije, njegov predak Jokelj Ražnatovic, bio je megdandžija, posekao je 17 turskih glava, a u vreme srpsko-turskog rata, zarobio dva turska barjaka.
Zanimljivo je to da komandant Srpske Dobrovoljacke Garde nije nikada služio vojsku, i to nije ni krio. Uvek je govorio da je vojno ne obucen, ali da je kao sin pukovnika avijacije celoga života bio vojnik "po krvi". Veliku pomoc imao je od strane Milorada Ulemeka i njegovog strica Mihaila Ulemeka.
Prilikom pristupanja u Srpsku Dobrovoljacku Gradu svaki dobrovoljac je morao da položi zakletvu koja je glasila:
"Sine Božiji! Ti si zapovedio i nama da duše svoje položimo za drugove svoje. Radosno idem da izvršim svetu volju Tvoju, boreci se za otadžbinu i veru svoju. Naoružaj me snagom i junaštvom da odolim neprijateljima našim. Ako pak, bude sveta volja Tvoja da položim život svoj u današnjem boju, milostivo dopusti da umrem s tvrdom verom i nadom u vecni blaženi život u Tvom nebeskom carstvu. Majko Božja! Sacuvaj me pod krovom tvojim. Zaklinjem se sa tri prsta, za ovoga svetoga krsta, život dajem za spas srpstva! Amin."
Komandant je novo-pridošlima govorio:
SDG je srpska vojska, vanstranacki orijentisana. Nastala zbog pomoci i odbrane Srba, ma gde se nalazili u zemlji ili svetu. Zadatak SDG je ocuvanje srpstva, svetosavlja, porodice i srpske sloge. Delovacemo po principima i pravilima naše vojske iz Prvog svetskog rata. Bicu vam strog komandant na obuci, ali cu vam biti kao otac ili rodeni brat u borbi. Ne srljajte u smrt. Pobeda u nekoj bici, ali i živa glava na ramenima su nam najvažnije.
Takode je govorio da je SDG elitni deo vojske Republike Srpske Krajine.
U SDG, na frontu, bili su i beogradski pankeri! Medu njima je bio i Srdan Petrovic, poznatiji kao Srle panker, važio je za srpskog Bajrona, a umro je kao borac za otadžbinu!
Kako je Komandant govorio o Gardi:
" Srpska Dobrovoljacka Garda je savremena, mlada i hrabra srpska vojska. Moji borci su pravi tigrovi. Ponosim se njima, nesebicni su, odani, neustrašivi... Hrabro jurišaju jer imaju poverenja u svoje oficire i mene kao komandanta, jer mi uvek u borbi idemo ispred njih i komandujemo:"ZAMNOM"! Oni znaju da se bore za svoj srpski narod i svoju Pravoslavnu Crkvu. Mnogi od njih su položili svoje živote za naš sveti cilj. Neka im je vecna slava. Oni su svetlog obraza otišli u Nebesku Srbiju. Mi nastavljamo borbu i boricemo se do konacnog oslobodenja naše otadžbine - jer mi smo njeni sinovi."
Do novemra 1994. godine svoj život za srpstvo, iz Srpske Dobrovoljacke Garde dali su:
Šaleta Vukotic, Dušan Markovic, Srdan Cvetkovic, Mirko Lavadinovic, Slobodan Jocic, Slobodan Stjepovic, Mile Višnjevac, Milan Jovanovic, Branislav Klajsner, Zoran Karic, Branko Živanovic, Ivan Okijevic, Miodrag Cumic, Milan Mihajlovic, Saša Tomic, Vladimir Homa, Slobodan Vulic, Zoran Bujuklic, Zoran Maksic, Vladica Nikolic, Miko Petrovic, Petar Petrunšanin, Ljubiša Simic, Dragan Ristovic, Zoran Jovanovic, Micic Jugoslav, Jašek Dimitrije, Sava Stankovic.
SDG je demobilisana krajem 1994. ali je uvek bila spremna da se vrati na prve linije fronta, ako zatreba (kao što se desilo 1999).
Evo i pesme SDG:
Srpska vojska to smo mi
Svi u Boga vernici
Dobrovoljci svi od reda
Srpsku zemlju nikom ne dam
Od kad sam se rodio
Srbiju sam voleo
Majka me je ucila
Poštuj slavu svojega
Ustaše cemo pobiti
Sve cemo ih pobiti
Srbija se budi sva
Nije više pospana
Od Kosovo nam bolna rana
Sve za spokoj davnih dana
Ko ce ljuti boj da bije
Arkanove divizije
Mi smo Srbi nek se zna
Živela nam Srbija
Srpska vojska to smo mi
Arkanovi Tigrovi
Tigrovi
Linearni način
