UNICORN

TAJNE VOJSKE SRBIJE

Skorpioni

Otvaranjem dosijea "Škorpioni" postavlja se pitanje koliko tajnih, specijalnih i parapolicijskih snaga ima Srbija i kako su one korišćene.
Snimci brutalnog ubistva šestorice Bošnjaka iz Srebrenice, koji su protekle sedmice prikazani u Haškom tribunalu na suđenju Slobodanu Miloševiću, predstavljaju jedan od ključnih dokaza o učešću jedinica MUP-a Srbije u ratu u Bosni i Hercegovini. Povodom ovog dokaza o srpskim zločinima uhapšeni su Slobodan Medić, Pero Petrašević, Aleksandar Medić i Aleksandar Vukov, koji su neposredno izvršili i snimili zločin nadomak Trnova, u noći između 16. i 17. jula 1995. godine. Policija intenzivno traga za njihovim saučesnicima Miloradom Momićem, Slobodanom Davidovićem i Branislavom Medićem, koji su obuhvaćeni krivičnom prijavom zbog istog dela.

- "Škorpioni" su bili paravojna jedinica koja je delovala na prostoru BiH - reagovao je odmah Dragan Jočić, ministar unutrašnjih poslova Srbije, ističući da je MUP "napravio dosije jednog dela te jedinice, koji broji 136 osoba".

Takav stav ministra srpske policije nije zadovoljio javnost koja se pita ko su, zapravo, "Škorpioni" i za koga su radili. Bivši pripadnik ove jedinice Jovan Mirilo kaže:

- "Škorpione" je formirao MUP Srbije tj. RDB. Glavni čovek za vezu "Škorpiona" sa RDB-om bio je Milan Milanović Mrgud, pripadnik MUP-a Srbije. Finansijska pomoć RDB-a paravojnim formacijama išla je preko Milanovića, koji je donosio pakete novca za podršku onome što su radili "Škorpioni". Mrgud se sastajao sa komandantom "Škorpiona" Slobodanom Medićem, ali i sa Arkanom u Erdutu.

Grupa "Škorpion", čiji su pripadnici likvidirali grupu muslimana iz Srebrenice 1995. godine i protiv kojih se vodi postupak za ubistvo albanskih civila u Podujevu 1999. godine, bila je u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije, potvrdila je Uprava za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK).



UBPOK je dostavilo dopis kojim se potvrđuje da je ova formacija bila naoružavana od SAJ-a i da je marta 1999. godine uvedena u Resor javne bezbednosti MUP-a Srbije, uz saglasnost tadašnjeg načelnika Javne bezbednosti Vlastimira Đorđevića, optuženika za kojim više godina traga Hag.

Komandant SAJ-a, prema dopisu UBPOK-a, u to vreme Zoran Simović, preuzeo je jedinicu "Škorpioni" u Prolom Banji i zajedno sa njihovim komandantom Slobodanom Medićem odveo pripadnike te jedinice u Podujevo. Tog dana 28. marta 1999. godine u Podujevu ubijeno je 14 albanskih civila, a osumnjičeni su pripadnici "Škorpiona".
Najpoznatiji pripadnik ove formacije je Saša Cvjetan (29), kome se, u Okružnom sudu u Beogradu, sudi za ubistvo 14 Albanaca i teško ranjavanje petoro dece u Podujevu 1999. godine. On je izbeglica iz Benkovca, koji je kasnije nastanjen u Veterniku kod Novog Sada i prvi je Srbin koji je pred domaćim sudovima osuđen za ratni zločin. Drugooptuženi u ovom slučaju je Dejan Demirović (29) iz Beške nalazi se u Kanadi, je takođe, "škorpion".

Munje

A nakon hapšenja u Nebojše Minića u Argentini, pripadnika paravojne formacije "Munje", otvoreno je pitanje i aktivnosti ove tajne jedinice. Nebojša Minić je rodom iz Peći. Star četrdesetak godina, nadimak Mrtvi dobio je kada je na neko vreme nestao iz svog rodnog grada i onda se nekoliko godina kasnije ponovo pojavio. Pretpostavlja se da se to desilo između 1991. i 1996. godine tokom kojih je Minić bio na ratištima u Hrvatskoj i Bosni.

U trenutku hapšenja, Minić je imao pasoše na imena Goran Petrović i Vlada Radivojević Savić. Predstavnik policije u Mendozi Omar Peres Boti saopštio je da je Minić iz Bolivije preko Čilea došao u septembru 2003. u Mendozu, gde je imao više prodavnica i živeo s jednom Argentinkom. Minić je bio vojni rezervista i takođe pripadnik Grupe 77 u okviru jedinice "Munje". Pretpostavlja se da je ova jedinica dobila ime po nadimku Vladimira Šalipurovića Munje, bivšeg policajca, ubijenog aprila 1999. na Kosovu, koji je bio prvi komandant i pripadnik jedinice Munja. Za jednu od prvih akcija "Munja" navodi se "čišćenje puta Peć -Dečani" leta 1998. u kojoj je ubijen Srđan Perović, prvi komandant "Munja".

Paravojna formacija "Munje" osnovana je 1997. godine i sačinjavali su je najelitniji pripadnici Posebnih jedinica policije (PJP). Jedinica je brojala oko 30 pripadnika. Po nekim podacima preživelo ih je petnaestak. Pripadnici "Munja" bili su na platnom spisku MUP Srbije. Bili su stacionirani u Peći, ali su uglavnom zadatke vršili po terenu. "Munje" su imale artiljerijsku podršku vojske.

(Prim. autora posta: Pripadnike Munja sam licno poznavao, i vazili su za naspremnije momke sa poducja KiM. Komandant je imao nadimak Mungos, i bio je to jedan od najhrabrijih ljudi koga sam upoznao u zivotu. Licno sam gledao kako su isli na mitraljesku vatru bez trunke straha. Veci deo te jedinice je izginuo na podrucju Peci, kada ih je siptarski terorista u plicijskoj uniformi MUP-a Srbije uvukao u zasedu gde su svi izresetani. Ostatak se rasformirao.)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------

Sa početkom rata na prostorima bivše SFRJ policija i tajne službe, u saradnji sa nacionalističkim strankama, osnivale su dobrovoljačke garde i parapolicijske, kao i paravojne jedinice. Tako su Hrvati stvorili "Zenge", Bosanci "Zelene beretke", a Srbi u BiH su stvorili formacije "Tajfun" i "Panteri". Načelnik centra "Tajfun" bio je Branko Ratić, 37 godina star poručnik JNA, komandir protivterorističkog voda u korpusnoj policiji, koji je radio u centru za elektronsko izviđanje, gde su prisluškivane radio-veze. Boro Marić, star 40 godina, novinar bio je šef analitike, a Miroslav Jerković, star 36 godina bio je šef tehnike.
Ovu prvi jedinicu "Tajfun" organizovali su bezbednjaci iz Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane Vojske RS, a drugu "Panteri" dobrovoljci iz Bijeljine i okoline. U Bijeljini je komandant bio Ljubiša Savić Mauzer, dok je Mirko Karač bio komandant tajne jedinice "Sova" iz Tuzle, koja je bila specijalizovana za progon mudžahedina. Srđan Knežević, zamenik načelnika Centra javne bezbednosti Srpsko Sarajevo bio je komandant "Belih vukova". I Mauzer i Knežević su ubijeni zbog međustranačkih borbi za vlast Srba u BiH.
Tek potom u Srbija stvara 1992. godine svoje "Crvene beretke".
Preteča "Crvenih beretki" bile su dobrovoljačke specijalne jedinice, "Vukovi" i "Sokoli", koje je tajna služba Srbije stvorila na prostoru Hrvatske i Bosne. Pripadnici ovih jedinica su 1991. ušli u Srbiju, da se bave obezbeđivanjem partija SPS i JUL i uklanjanjem njihovih političkih i drugih protivnika. Kako se rat u SFRJ razbuktavao tako su se ove formacije angažovale za diverzantske akcije.

Srpske garde

Istovremeno, buđenje nacionalne svesti dovelo je do stvaranja nacionalnih stranačkih formacija za borbu i za srpstvo. O ovih jedinicama u dokumentima Tribunala u Hagu piše:

- Najozloglašenije srpske paravojske bili su 'Četnici', povezani sa Vojislavom Šešeljevom i Srpskom radikalnom strankom, zatim 'Beli orlovi', koje su vodili Mirko Jović i Dragoslav Bokan koji su bili i pokretači odreda 'Dušan Silni'. 'Srpska garda' je pripadala Vuku Draškoviću i Branislavu Matiću Belom, kao komandantu, koji je likvidiran u sačekuši 1991. godine u Beogradu. Istovremeno, za rat u Hrvatskoj, pod okriljem Srpskog pokreta obnove, formirana je Srpska garda, čiji je prvi komandant bio Ðorđe Božović Giška, a njegov zamenik Branislav Lainović Dugi. Ove formacije su snage MUP-a Srbije obučavane u vojnim objektima u Srbiji: na Tari, u Bubanj Potoku, u Kuli, na Goču, pre nego što su bile slate u Hrvatsku i BiH.

Kada su stradali Branislav Matić Beli i Đorđe Božović Giška, koji je ubijen u Glini tokom ratnih dejstava, Srpsku gardu je preuzeo na kratko Branislav Lainović Dugi, koji je napustio posle ranjavanja i ova formacija se sama od sebe ugasila.

- U leto 1991. i Srbi iz Kninske krajine dobijaju svoju paravojsku - "Knindže". Jedan beogradski novinar je po zadatku RDB Srbije otišao u Australiju i našao oficira specijalnih jedinica Dragana Vasiljkovića i poručuo mu da dođe u Srbiju. Vasiljković je brodom, preko Crne Gore stigao u Jugoslaviju i sa još nekoliko instruktora iz SDB MUP-a Srbije logor omladinske radne akcije u Golubiću i pretvorio u centar za obuku dobrovoljaca. Dragan Vasiljković je dobio markentiško ime Kapetan Dragan da bi privukao što više mladih dobrovoljaca u ovu parapolicijsku jedinicu. Od polaznika je nastala jedinica za dejstva po celoj Krajini nazvana "Knindže" - seća se vojni analitičar Tomislav Kresović.

Posle stvaranja Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana (levo) u Erdutu ova jedinica je postala najpoznatija u Srbiji i na Balkanu. Ražnatoviću su u formiranju jedinice, koja je imala populistički naziv "Tigrovi", jer im je mali tigar bio maskota, pomagali major RDB Momir Gavrilović, zvani Gavra i potpukovnik javne bezbednosti Radovan Stojčić, zvani Badža. Kroz centar za obuku SDG u Erdutu prošlo deset hiljada ljudi, a sama jedinica je koristila oko 460 gardista. To su bili ljudi iz policije, tajne službe, ali i kriminalci, koji su puštani iz zatvora da bi se borili za državu.

OD BERETKI DO JSO

Po uzoru na Arkanovu gardu na granici sa Bosnom formirane su manje paravojne i parapolicijske formacije. Profesor dr. Smail Čekić, direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava u Sarajevu kaže:

- Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, dakle javna i državna bezbednost imala je značajnu ulogu u ratnim dejstvima u BIH. U RDB su tada bile uključene jedinice "Sivi vukovi" i "Crvene beretke", "Kajman", "Škorpije", "Plavi" i druge. Tako su se, primjera radi, u toku 1994. Dva voda iz odreda policije "Kajman", "Škorpije", "Plavi" su u sadejstvu sa drugim jedinicama krajem juna 1995. učestvovale u borbenim operacijama protiv Republike BIH na komunikaciji Trnovo - Sarajevo. "Crvene beretke" borile su se u BIH pod komandom Frenkija Simatovića. Oni koji su ranije bili članovi Arkanovih tigrova, još su od Arkana primali platu, mada je novac za njihove životne potrebe isplaćivan od "Crvenih beretki".

Najpoznatija i verovatno najjača paravojna formacija na ovim prostorima su "Crvene beretke", koje je po Miloševićevom nalogu formirao 1992. Jovica Stanišić, tadašnji načelnik Resora državne bezbednosti MUP-a Srbije. Kako je prvi komandant ove jedinice bio Franko Simatović zvani Frenki, to su "beretke" pod imenom "Frenkijevci" prošle mnoga ratišta u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu.

- Bila je to jedinica u kojoj su njeni pripadnici bili angažovani pod ugovorom, dakle, bez stalnog zaposlenja i bez zaštite i socijalnih primanja, koja su imali drugi zaposleni u MUP-u ili u RDB. Tek 1996. "Crvene beretke" formalno ulaze u sastav RDB i dobijaju zvanično ime Jedinica za specijalne operacije (JSO). Ni tada njeni pripadnici nisu bili stalno zaposleni, već su radili kao plaćenici, pod ugovorima - kaže Božidar Spasić, bivši inspektor tajne službe, kog su "beretke" pratile i progonile.
Poznato je da su "Crvene beretke", odnosno JSO u vreme dok su njihovi komandanti bili Milorad Luković Legija i Dušan Maričić Gumar bile angažovane za prljeve poslove u podzemlju, zbog čega se ovoj dvojici danas sudi.
Zbog toga se nije znalo gde počinje zvanični i legalni rad JSO, a gde se završava nelegalni i mafijaški posao pojedinih pripadnika ove specijalne jedinice RDB Srbije. Nakon ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića u martu 2003. Jedinica za specijalne operacije je raspuštena. A umesto nje formirana je specijalna brigada za čuvanje javnog reda i mira Žandarmerija.

VOJNI PAUK

I Vojska SRJ je imala svoje paravojne formacije, od kojih je, najpoznatija grupa "Pauk". Nju je, kako svedoče mnogi vojnici, formirala Uprava bezbednosti GŠ VSRJ, pod komandom generala Aleksandra Vasiljevića. Vođe "Pauka" su bili Jugoslav Petrušić Dominik (37), Milorad Pelemiš (35), Branko Vlačo (46), Rade Petrović (25) i Slobodan Orašanin (43). Oni su hapšeni i suđeni za, navodno, sprovođenje atentata na predsednika SRJ Slobodana Miloševića, ali su oslobođeni optužbi.

izvor: galeb.etf.bg.ac.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.