Разбарушена бува има право што се тиче псовки. Нико нема што Србин имаде.
----------------
Мислим да Срби имају смисла за језике и да их много лакше уче и усвајају него рецимо Шпанци или Енглези, а о Американцима и да се не говори. Проблем је што се у Србији језици не предају у школама на правилан начин. Почиње се бубањем граматике, а то је довољно да се ђацима језик огади.
Ја сам као дете почео са Српским и Мађарским с тиме да сам Мађарски тек касније усавршио у иностранству и подигао га на неки писменији ниво. Када сам уписао факултет у Италији нисам знао ни речи, и већ у новембру сам морао да дајем прве колоквијуме. Значи, лако се савлађује. Исто је било са Енглеским, када сам прешао бару. данас осећам Енглески као свој примарни језик. Српских контаката немам већ годинама, и овај форум ми је добро дошао да мало "проговорим" са писменим светом. Руски говорим као матерњи још од раних година. Немачки такође, мада ми је тешко да га говорим сасвим течно, и у писању сам остао неписмен, а разумем га савршено и ретко посегнем за речником. За Немазки ми је посебно криво, јер ме за њега веже генеалогија, као и за Руски, Мађарски и Српски. Латинским сам се бавио годинама и веома га волим. Са Данским сам имао проблема, и то је прича за себе. Наиме, живео сам у Данској, и пошто га нисам учио јер се тамо са Енглеским баш фино пролази, био сам уверен да га не знам. После једно три године сасвим спонтано и неочекивано сам одједном проговорио. Остао сам у Данској девет година и заиста га коначно савладао, мада он више звучи као хронично запаљење грла, него као језик на коме озбиљни људи говоре.
Од свих ових језика мислим да је Мађарски најинтересантнији, ваљда због тога што није из индоевропске групе језика, а за Немачки сам уверен да је абсолутно најсложенији. Италијански ми је најзвучнији и најлепши, мада је "књижевни" Италијански веома тежак и сложен, што многи превиђају.
Кроз студије сам морао да учим Грчки, а покушао сам и да научим Иврит, међутим морам да се похвалим да у томе нисам успео.
Иврит је језик који ме абсолутно фасцинира. Језик који је два миленијума био "мртав" и који данас има своју мелодику, ритам, чак и сленг.
Највише ме боли што нисам никада дотакао Француски, и збогтог се здраво једим, молићу јелте......
Проблем код полиглотовања је тај што на крају човек ни једним језиком не влада савршено. То ме је дуго времена мучило, међутим с годинама сам се ослободио комплекса и пошто се не бавим књижевношћу, то ми није више битно.
Иначе, успут сам заволео етимологију и она ми је на неки начин постала хоби.
Свиђало нам се то или не, Енглески је језик 21-ог века, и нема нам куд.
----------------------------------------------------------
ps. Превод реченице на Ивриту у потпису: "Нема радости осим у месу и вину."
Linearni način
