pa kako m ise cini da se ovde cak ni ne moze uraditi nostrifikacija. da dodjes i da odma to radis.
moze nakon par godina kad dobijes dozvlu naseljenja (nakon tri godine boravka i rada) ali te tri godine moras da radis neki posao koji njima treba, medicina je najpogodnija moguca varijanta
__________________
zivot je trenutak, treptaj necijeg oka, zivi u trenutku da se nebi kajao, i iskoristi svaki trenutak jer mozda ce ti bas on jednog dana u mozaiku zivota faliti
Ma nasi fakulteti su izrazito teski a slabo se cene i priznaju po svetu.Mislim da u stranim zemljama ne razumeju bas dobro nas model visokog obrazovanja i sto se tice sadrzaja (sto se sad navodno uskladjuje kroz tu Bolonju koja je,bar u pocetku, donela vise zabune nego sto je pomogla da se sredi ova postojeca havarija.. i naravno studenti su tu mnogo finansijski osteceni,al necu sad o tome), i trajanja samih studija.Njima je prihvatljivije da razumeju nase VISE SKOLE jer to su u stvari KOLEDZI koji po svetu isto traju oko 3-4 godine, zato je tolika frka kod nas u Srbiji oko tih visokoskolskih akreditacija (veca komplikacija nego kod fakuletata).Nasi su shvatili da ce,ukoliko dobro organizuju VISOKE SKOLE,pre za njih obezbediti masovno priznavanje po svetu nego za fakultete gde ce biti potrebno podosta vremena jer je situacija ocajna.
Evo nesto zanimljivo vezano za ovu temu.
Koliko vrede diplome studenata naših univerziteta
Studenti koji završe Elektrotehnički i Arhitektonski fakultet, ili Fakultet organizacionih nauka u Beogradu mogu bez problema naći posao u inostranstvu, često i bez nostrifikacije diploma. Na Zapadu se otimaju i za naše hemičare, fizičare, matematičare i biologe. Diplome ostalih fakulteta nemaju takvu težinu, pa je za većinu potrebna nostrifikacija, a ponekad i polaganje dodatnih ispita.
Primat među fakultetima Beogradskog univerziteta, čija diploma ujedno znači siguran posao ili nastavak studija bilo gde u svetu, već godinama ima Elektrotehnički fakultet.- Odliv kadrova sa našeg fakulteta traje godinama. Od 1948. godine, kada je obnovljen Elektrotehnički fakultet, do danas u inostranstvo je otišao svaki treći student koji je kod nas diplomirao. Diploma našeg fakulteta priznata je na svim kontinentima. Nije potrebna ni nostrifikacija diplome, dovoljno je samo da studenti podnesu uverenje o položenim ispitima i spisak predmeta na engleskom jeziku. Od 1992. godine do 2000. godine u inostranstvo je godišnje odlazilo između 300 i 400 naših studenata, što je bilo oko 90 odsto od ukupnog broja onih koji diplomiraju. Sada je taj broj manji, ali i dalje polovina naših diplomaca posao traži u inostranstvu zbog stručnog usavršavanja ili iz ekonomskih razloga - rekao je za „Blic“ Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.
Naš sagovornik ističe da bivši studenti Elektrotehničkog fakulteta sada predaju na Berkliju, Stanfordu, Univerzitetu u Los Anđelesu, na Kolumbiji, ali i na drugim prestižnim univerzitetima u Evropi i svetu. Pored toga, kaže Kovačević, svi su bez problema, nostrifikacije diploma i polaganja dodatnih ispita uspeli da se zaposle kako u zemljama zapadne Evrope, tako i u Americi, Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.
- Naša bivša studentkinja Jasmina Vujić je profesor na Berkliju, Branka Vučelić je dekan na fakultetu za telekomunikacije u Sidneju, a Irena Ćosić, takođe naša studentkinja, sada je dekan na biomedicinskom inženjeringu u Melburnu. Veću prolaznost na Zapadu sigurno imaju studenti sa tehničkih i prirodnih fakulteta, jer je to kod njih deficitaran kadar. Prohodnost studenata koji završe pravo, medicinu, stomatologiju mnogo je manja, jer su ta zanimanja i kod njih popularna - objasnio je dekan Kovačević.
Prohodnost na fakultetima u inostranstvu, ali i garanciju za dobijanje posla imaju i studenti koji završe Fakultet organizacionih nauka, kao i Arhitektonski fakultet u Beogradu, koji u velikom broju država ne moraju da nostrifikuju diplome. Najviše studenata koji upisuju Fakultet organizacionih nauka u Beogradu zainteresovani su za Odsek za informatičke sisteme i tehnologije (50 odsto studenata upisuje taj smer), jer im on omogućava da bez problema dođu do posla bilo gde u svetu. Diploma ovog fakulteta takođe je cenjena u Kanadi, Australiji, SAD... Svake godine više od 30 diplomaca sa ovog fakulteta odluči se da potraže posao negde u svetu.Arhitektonski fakultet u Beogradu dobio je u junu 2002. godine akreditaciju od Ministarstva kulture Republike Francuske, pa je diploma ovog fakulteta priznata na teritoriji Francuske, ali obezbeđuje i prohodnost za diplomce koji žele da nastave školovanje u zemljama Evropske unije.
- Naša diploma je priznata u Evropi, ali i u svetu. Najveći broj naših studenata bez problema nastavlja školovanje u Italiji, Norveškoj, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj. Što se tiče posla, trenutno se najviše naših diplomaca zapošljava u Holandiji i Francuskoj, jer je tamo posao arhitekte tražen i dobro plaćen - rekao je za „Blic“ Vladimir Milenković, prodekan za međunarodnu saradnju na Arhitektonskom fakultetu.
Srbija je potpisnica Bolonjske deklaracije, a svi fakulteti Beogradskog univerziteta od ove godine počinju da rade po novim, reformisanim studijskim programima, koji su u skladu sa evropskim standardima. Zato se očekuje da će prve generacije koje budu završavale fakultete po novim programima moći bez problema da nastave školovanje, ali i da se zapošljavaju bilo gde u svetu. Najbolji i dalje odlaze
Živoslav Tešić, dekan na Hemijskom fakultetu u Beogradu, kaže u šali da je njihova diploma toliko cenjena u inostranstvu da su pomalo tužni zbog toga.
Naša diploma je priznata u celom svetu, pa imamo probleme da studente zadržimo u zemlji. Najbolji, nažalost, i dalje odlaze. Svaki naš student koji se zaposli u inostranstvu znači odlazak još dva nova, jer toliko dobro rade da poslodavci odmah traže da im dovedu kolege iz Srbije. Naši bivši studenti sada rade u Ajovi na klinici „Majo“, u Americi, Nemačkoj, Francuskoj... - rekao je za „Blic“ Živoslav Tešić.
Teško za medicinare i stomatologe
Studenti koji u Beogradu završe Medicinski i Stomatološki fakultet moraju da se dobro namuče dok ne nostrifikuju svoje diplome u Americi, ali i u Evropi, jer im je potreban veliki broj dokumenata i moraju da polože brojne diferencijalne ispite.
Izvor: Dijaspora.info
__________________ Jednoj zeni treba (bar) 20 godina da od deteta napravi coveka, a drugoj zeni treba 10 minuta da od tog coveka napravi budalu.
Zbog velikog uspjeha ECDL-a u Europi program je proširen u svijetu pod nazivom International Computer Driving Licence (ICDL). U svijetu danas aktivno radi preko 15.000 testnih centara u 132 države na 27 različitih jezika. U Velikoj Britaniji ih djeluje preko 4.000, u Irskoj 1.100, u Francuskoj 400, u Austriji 200, u Mađarskoj 150, u Sloveniji 18.Do sada je više od 3 milijuna osoba položilo oko 12 milijuna testova. Samo u ožujku 2003. 3,25 milijuna ljudi u svijetu prijavilo se za polaganje ECDL ispita.
ECDL je dio strategije “Hrvatska u 21. stoljeću – Informacijska i komunikacijska tehnologija”, gdje je zapisano: “Uspostavljanje i prihvaćanje ECDL-a kao osnovnog kriterija za osposobljenost zaposlenika u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Potaknuti usvajanje jednakog načina licenciranja stručnosti u svim javnim djelatnostima, pa i privatnom sektoru".Na početku svečanog potpisivanja prisutnima se u ime Hrvatske gospodarske komore obratio mr.sc. Marijan Frković, koji je istaknuo važnost ovakvog programa, te pozdravio ulazak Hrvatske u taj međunarodno priznati program. Gospodin Frković je napomenuo kako u svijetu danas djeluje oko 12 tisuća testnih centara, koji provjeravaju znanja u korištenju računala, te dodao kako je do sada 3 milijuna osoba položilo 12 milijuna testova, u 91 državi. Na kraju svojeg izlaganja g. Frković je izjavio kako je «od danas, Hrvatska barem malo bliža Europi».
za to znam da je priznato,jer od 7 modula,ja imam 4-ECDL-START Gospon Frković je potpisao i moju certifikaciju...
Poslednju izmenu radio/la Kijara-brm: 27.06.2009 u 11:54 PM.
Taj ECDL imam ja, ovde u Austriji ti Biro nudi svakojake kurseve u koje spada i ovaj spomenuti.
Pa vidiš nama ne nudi,imaš mnogo časova,a za svih 370 šlolskhh sati plaćaš preko 1000 evra a još ECDL posebno...Tako da ti se oboje upisuje u radnu kjnižicu,i procedura je takva,ako padneš jedan modul,samo njega pišeš,ako dva..sve ponavljaš,i to ponovo plaćaš.Tako da kod nas to nije džaba.ono što kod nas nude malo obuke,to su neke žnj...kategorije,preko crkve...Nekih 50.sati.gde naučiš verovatno upaliti i ugasiti komp...Nema kod nas ništa za DŽ...
Samo sto je najgore, ta diploma nista ne vredi, bar ne ovde.
A piše priznata i 132 zemlje..Lova se uzima...To je njima važno...
Ma užas...kako doći do love...Otimačina.Svi koji rade kraj kompa,moraju imati ECDL...a sad neki sami idu,a nekima firma plaća.ali važno je lovu uzeti..jbg...
Linearni način
