|
|
|
|
|
|
|
ok ja sam sad totalno zbunjena :|
mislila sam da sve vreme pricamo o crnoj rupi :S
moze li nekako da pojednostavi i napishe sta je tamna materija? |
|
|
|
|
Pa ovako jednostavno recheno, tamna materija, ili još zagonetnija tamna energija je po nauchnicima sila gravitacije koja drzi ceo svemir na okupu, da se ne raspe...
Konachno su uspeli da uslikaju i da dobiju jednu takvu sliku ali ona josh uvek ostaje misterija za sve...
Evo jedan neverovatni podatak, da našim univerzumom dominira misteriozna hladna tamna materija (materija u galaksijama i jatima, a možda i između, koja se ne može neposredno posmatrati, ali se može otkriti po gravitacionom polju koje stvara, čak 99% materije u kosmosu otpada na tamnu materiju) i tamna energija!!..
Rezultati dobijeni od tima naučnika sa Univerziteta u Daremu (Durham), predvođeni profesorom Tom Shanks-om, se baziraju na novim analizama podataka dobijenim od Nasine Wilkinsonove Mikrotalasne Anizotropske Satelitske Sonde (WMAP). Navedeni tim je pronašao da se najbliže jato galaksija nalazi u delu neba gde je mikrotalasna temperatura znatno niža od prosečne. Ovo stanje se da pripisati vrelom gasu koji se nalazi u jatu galaksija. Taj gas stupa u interakciju sa fotonima nastalim Velikim Praskom, koji prolaze i na taj način ometaju njihovu informaciju koja se nalazi u ehu prvobitnog praska.
Ruski fizičari: Rašid A. Sunjajev i Jakov B. Zeldovič su predvideli ovakav efekat još ranih 1970-tih, odmah nakon otkrića mikrotalasnog zračenja. Efekat koji su otkrili Rusi je predhodno bio viđen u slučaju detaljnog posmatranja pozadinskog mikrotalasnog zračenja u blizini nekoliko veoma velikih jata galaksija, a i sam tim WMAP-a je podneo izveštaj, kada je opazio isti efekat u blizini centra galaktičkog jata.
Naučni tim iz Durham-a je pronašao dokaze da vreo gas u galaktičkim jatima može da utiče na mikrotalasnu mapu pozadine i do jednog stepena od centra galaktičkog jata, što je mnogo veća oblast nego što je ranije bilo otkriveno. Ovo sugeriše da i pozicija "jata sačinjenih od jata" ili takozvana super jata galaksija, mogu takođe da se podudaraju sa hladnim tačkama u uzorku fluktuacije mikrotalasnog pozadinskog zračenja.
Elektroni iz obližnjih jata galaksija u sudaru sa fotonima koji dolaze iz pozadinskog mikrotalasnog zračenja razbijaju - raspršuju fotone, što prouzrokuje veoma bitne promene na zračenje dok ono putujući kroz "vreme" stigne do nas.
Ako jata galaksija koja su locirana nekoliko milijardi svetlosnih godina od nas, takođe imaju isti efekat, onda se mora modifikovati dosadašnje tumačenje mapa mikrotalasnog pozadinskog zračenja.
Ako rezultati naučnog tima iz Darema budu potvrđeni, onda bi za kosmologiju mogle biti od izuzetnog značaja da objašnjenje za postojanje tamne materije i energije leži u samoj strukturi čestica - talasa kojim se širio kosmos, koji su otkriveni u mikrotalasnom pozadinskom zračenju, mala temperaturska razlika koja je nastala u vreme kada je prečnik univerzuma bio hiljadu puta manji nago što je danas.
Sadašnja merenja mikrotalasnog eha prvobitnog praska je možda neka vrsta kompromisa koji se odigrao u toku procesa formiranja galaksija u nekom srednjem vremenskom periodu sveukupne istorije univerzuma. Naučnici su podneli dokaze da je gas koji je bio zagrevan u prvorođenim zvezdama nastalim u galaksijama i kvazarima, možda takođe uticao da se ometa mikrotalasni signal, kada je univerzum bio 10 do 20 puta manji, nego što je danas, što navodi na zaključak da je mikrotalasni eho Big Bang-a morao da prođe kroz mnogo više prepreka na svom putu do Zemlje nego što se to ranije mislilo, sa posledicama mogućeg iskrivljenja prvobitnog signala.
Ovi rezultati mogu konačno da uzdrmaju verovanje da u univerzumu dominira nevidljiva-neuhvatljiva tamna materija, i još zagonetnija tamna energija. Mada su dokazi koji se traže kod izvršenih posmatranja, za standardni model kosmologije i dalje veoma strogi, sadašnji model kosmosa sadrži i vrlo neprijatne aspekte. Ovo proizilazi prevashodno iz činjenice da se današnje teorije baziraju na dva elementa koja se smatraju kao ne otkriven deo fizike: Hladna tamna materija i tamna energija, koje do sada nisu bile otkrivene u laboratorijama. I zaista, uvođenjem ove dve nove komponente bi u mnogome iskomplikovalo dosadašnja uverenja o standardnom modelu širenja kosmosa nakon Velikog praska.
Problem tamne energije doseže praktično duboko. Naprimer, posmatrana gustina je toliko mala da bi mogla biti na nivou kvantne mehanike nestabilna. Ona takođe zadaje probleme i teoriji kvantne gravitacije, koja nam nameće razmišljanja da možda živimo u univerzumu koji ima 10 ili 11 dimenzija, koje su sve skupljene u prostoru i vremenu.
izvor:RAS News Release
Linearni način
