UNICORN

Šef ruske svemirske agencije Anatolij Perminov izjavio je da Rusija namerava da do 2025. godine pošalje misiju s ljudskom posadom na površinu Meseca.

Perminov tvrdi da bi to predstavljalo samo prvi korak u još ambicioznijem planu, izgradnji stalne baze s ljudskom posadom u periodu 2032-2035. godine.

Dugoročni cilj ruskog svemirskog programa je i odlazak kosmonauta na Mars, a to bi se, prema Perminovljevim rečima, trebalo dogoditi pre 2035. godine. Roskosmos planira da postavi i orbitalnu stanicu nakon što 2015. godine današnja Međunarodna svemirska stanica prestane s radom.

U toj stanici bi se, između ostalog, sastavljali svemirski brodovi i sonde za dugotrajna putovanja prema drugim planetama Sunčevog sistema.

Perminov je potvrdio da je Roskosmos sklopio ugovor s 'veoma važnom ličnošću' iz sveta ruske politike i ekonomije, na osnovu koga će ona postati prvi ruski svemirski turista.

Cena izleta u kosmos je 30 miliona dolara, a zakazan je za 2009. godinu.

Ruska najava o slanju kosmonauta na Mesec dolazi 38 godina posle iskrcavanja američkih kosmonauta.

Izvor: www.rts.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Da je Izrael zaista 'zemlja meda i mleka', kako piše u Bibliji, potvrdili su nedavno arheolozi s Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu kada su pronasali najstariji pčelinjak, odnosno koloniju košnica, na Bliskom istoku.

Više od 30 košnica poređenih u tri reda staro je oko 3.000 godina, zapravo datiraju iz perioda X do ranog IX veka pre nove ere. Pronađene su u dolini Beit Šean u ruševinama grada Rehov, na severu Izraela.

Arheolozi procenjuju da je na tom prostoru bilo oko 100 košnica.

Pronađene košnice, napravljene od slame i nepečene gline, imaju rupu na jednom kraju, kako bi pčele mogle ulazati i izlaziti, i poklopac na drugom, da bi odgajivači mogli da dođu do saća.

Starost košnica je utvrđena merenjem raspadanja izotopa ugljenika - 14 u organskom meterijalu, uz pomoć zrna pšenice nađenih pored košnica.

Laboratorija s Univerziteta Groningen, u Holandiji je odredila da su zrna iz doba kada je vladao kralj Solomon i prvi kraljevi novog kraljevstva posle podele monarhije.

Izvor: www.rts.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Dve trećine belih medveda na svetu biće ubijeno do 2050. godine, a čitava populacija tih životinja na Aljasci nestaće zbog istanjivanja sloja leda na Arktiku usled globalnog otopljavanja, saopštili su stručnjaci Američkog instituta za geologiju [USGC], kojeg finansira američka vlada.

Do kraja ovog veka, preživeće samo mali broj polarnih medveda, kojih sada na svetu ima oko 16.000, i to uglavnom na severnim kanadskim ostrvima u Arktiku i na zapadnoj obali Grenlanda, navodi se u izveštaju, objavljenom danas.

USGC predviđa da će beli medvedi tokom narednih pola veka nestati duž severne obale Aljaske i u severnim delovima Rusije, gde će, zbog globalnog otopljavanja, nestati 42 procenta životnog prostora na kome obitavaju, love i razmnožavaju se tokom letnjih meseci.

Prosečan život polarnog medveda je oko 30 godina.

Polarnim medvedima je neophodna ledena površina nad morem za lov na foke, njihovu glavnu hranu. Oni retko uspevaju da uhvate foku na moru ili na kopnu.

'Definitivno postoji veza između klimatskih promena, odnosno istanjivanja leda nad morem, i opstanka polarnih medveda', izjavio je glavni autor studije USGC Stiven Amstrap [Steven Amstrup]. 'Kako nestaje led, tako nestaju i polarni medvedi'.

Ove sedmice, površina aktičkog leda spala je na 12,3 miliona kvadratnih kilometara, 647.500 kilometara ipsod prethodnog negativnog rekorda iz septembra 2005, preneo je AP.

Naučnici ne veruju da bi smanjenje emisije štetnih gasova, koji izazivaju ovakav efekat, moglo da teče dovoljno brzo da se uskoro pomogne blim medvedima, koji su ugroženi pošto su najmanje 40.000 godina proveli na ovoj planeti.

izvor: www.rts.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Kao nekad alhemičari, naučnici su od dve najprostije bakterije smućkali treću, utrvši put stvaranju života u laboratoriji! Da li će moći to da ponove i sa složenijim organizmima?
Naučnici su se poigrali alhemičara i smućkali prvo veštačko stvorenjce preobrativši jednu vrstu u drugu, kao u naučno-fantastičnim pripovestima. Za svoje oglede koristili su, istina, najprostije oblike žive tvari iz prirode.

U laboratorijskoj posudi su odjednom prebacili sve gene (otprilike 500) iz bakterije Mycoplasma mycoides u bakteriju Mycoplasma capricolum, dve bliske rođake u pogledu sastava, načinivši prvi korak ka – kako su pojedini upućeni već opisali – stvaranju veštačkog života!

Genima mikroorganizma-davaoca su pre ubrizgavanja pridodata dva, na osnovu čega se proverio postupak: jedan otporan na antibiotike – tetraciklin, a drugi za bojenje u plavo. (Gen je deo hromozoma koji određuje, posredstvom naslednog zapisa – genetskog koda, obrazovanje posebnog lanca aminokiselina). U petrijevoj šolji se lepo videlo da je mikroorganizam-primalac (kolonija) posle četiri dana poplaveo, obezbeđujući uverljiv dokaz da je zahvat uspeo. Šta je tome prethodilo?

Izabrali su bakteriju Mycoplasma mycoides, poznatu po jednoj od najkraćih niski gena i nepostojanju ćelijske opne, izdvojili ceo „nasledni otisak” – jedan hromozom koji oblikuje krug, uklonili sve proteine i ubacili dva rečena gena. (Hromozom je pojedinačni molekul DNK s proteinima, u čijim su pojedinicama – genima uskladištene nasledne poruke koje se prenose deobom ćelija). Zatim su sipali srodnu bakteriju, Mycoplasma capricolum i pažljivo promešali sadržinu jedan minut. Nakon tri sata su mešavinu mikroorganizama izložili delovanju antibiotika tetraciklina. Preživele su samo ćelije koje su usisale genom prve bakterije.

Kome se to javlja Doli

Poduhvat označava prekretnicu u smelim zamislima i pokušajima da se preurede i preobraze žive ćelije, a jednog dana, možda, složenija stvorenja. Položen je kamen temeljac za buduća dostignuća u biološkom inženjerstvu, a jedan od sledećih zahvata jeste sklapanje veštačkog genoma (zbirka svih „naslednih jedinica”) i ubacivanje (presađivanje) u živi organizam.

U ovom času nije najvažnije da su u neizvesnom i mukotrpnom baratanju imali uspeha tek sa jednom od 150.000 ćelija, što je – priznaćete sami – slabašan učinak, ali i te kako obećavajući.

Ćelije mikroorganizma-davaoca su se u mikroorganizmu-primaocu zapatile, lučeći istovrsne molekule proteina. Kao da smo ih iznova oživeli (uključili) novim ćelijskim programom, izjavio je Džon Glas, pod čijom dirigentskom palicom je izveden poduhvat.

Nije još jasno kako su geni-uljezi prevagnuli, potvrdio je nobelovac Hamilton Smit, prvopotpisani na članku objavljenom nedavno u uglednom časopisu „Nauka” (Science).

Smatram da bismo, možda, mogli da načinimo veštačke ćelije, ovo je samo početak, objasnio je dr Krejg Venter, jedan od dvojice glavnih učesnika, uporedivši dotično dostignuće s pretvaranjem „mekintoša” u ma koji lični računar dodajući deo softvera.

Krejg Venter godinama pokušava da stvori mikrobe od samog početka, što je kudikamo teže, a pamtimo ga kao predvodnika i preteču u uzbudljivom odgonetanju ljudskog genoma (redosled svih gena), okončanom u junu 2000. godine, u kojem je privatnu kompaniju „Selera”, čiji je čelnik bio, za dlaku pretekao konzorcijum (udruženje) američkih državnih instituta. Sve do prolaska kroz cilj, u kladionicama je slovio za sigurnog pobednika, a slavodobitnika je lično proglasio tadašnji predsednik Bil Klinton.

Neumorni istraživač i preduzetnik sada bije bitku da mu se priznaju prvi patenti za prekrajanje i sklapanje živih organizama, u čemu ima tušta i tma podržavalaca i ništa manje osporavalaca. Veoma žustre rasprave podsećaju uveliko na bujicu prepirki započetih posle kloniranja ovce Doli.

Koliko život ima gena

Da bi obavili svojevrsnu razmenu (trampa) genoma, ćelije prve bakterije su stavili u gel i dodali enzime da ih razdvoje i unište im proteine, ostavljajući jedino ogoljenu DNK. Zatim su ih pomešali sa stanovnicama (kolonija) druge i usuli hemikaliju koja potpomaže da se spoje. Pretpostavlja se da su se pojedine ćelije primaoca stopile s genomom davaoca, iz čega su nastale nove i sa jednom i sa drugom DNK.

Kada su se podelile, genomi jedne i druge vrste bili su 75 odsto istovetni, što je značilo da je sklop (mašinerija) za čitanje gena i izvršavanje naloga iz prve (Mycoplasma capricolum) bila delotvorna (uspešna) i u drugoj (Mycoplasma mycoides).

Obe bakterije imaju veoma malu (kratku) nisku gena (genom), a neškodljive su za koze u kojima obitavaju (otuda jednoj dodatak u imenu – capricolum). Dvojica naučnika su tragala za još nekom sa skromnim zbirom, kao što je parazit u ljudskim polnim organima (Mycoplasma genitalium), nadajući se da će otkriti s koliko neophodnih „naslednih jedinica” započinje život. Za prvu priliku su prijavili podskup od 381 gena ove poslednje koja ih ima stotinak više (485). Najmanji (ili najkraći) genom trebalo bi da bude okosnica (automobilska šasija) za veštačko krojenje ćelije opšte namene.

Nabrojani jednoćelijski mikroorganizmi, pod zajedničkim nazivom Mycoplasma, imaju najsiromašnije zbirke gena, a nemaju ćelijsku opnu što olakšava unošenje nove (tuđe) DNK.

Pred naučnicima se širom otvaraju vrata za primenu biološkog inženjerstva (menjanje prirodnog ili stvaranje veštačkog genoma) u raznim područjima, od proizvodnje biogoriva (čak iz atmosferskog ugljen-dioksida u metan) do pretvaranja ljudskih matičnih ćelija da leče pojedina oboljenja. Pod uslovom da istraživači ponove svoj podvig sa složenijim i korisnijim stvorenjcima, jer dvojici Francuza (Fransoa Žakob i Eli Leo Volman) – koji su izveli sličan opit 1958. sa bakterijom Escherichia coli – kasnije to nijednom nije upalilo.


Izvor: www.pregled.com

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Ruska svemirska agencija (RSA) obznanila je svoj novi svemirski program, koji uključuje i postavljanje automatske ruske baze na Mjesecu u vremenu 2020-2025. godine.

Na kongresu predstavnika vodećih svjetskih svemirskih agencija održanog proteklog tjedna u Washingtonu, Nikolaii Moiseyev (zamjenik direktora RSA) izjavio je kako Rusija, nakon stagniranja njenog svemirskog programa tijekom devedesetih zbog raspada SSSR-a, ponovo želi postati vodeća svemirska sila.

U tom smislu Moiseyev je informirao stručnjake i javnost kako će Rusija intenzivirati radove oko svemirske stanice u Zemljinoj orbiti, novom svemirskom brodu za prijevoz astronauta («Kliper»), te čitavom nizu robotiziranih letjelica za istraživanje objekata u Sunčevom sustavu čije se planiranje ili izrada upravo dovršavaju.

Posebna će pažnja biti posvećena istraživanju Mjeseca, u smislu iskorištavanja njegovih geoloških i drugih resursa.

Kruna ovog Ruskog svemirskog programa bila bi postavljanje Ruske automatizirane baze na «crvenom planetu» - Marsu, negdje prije sredine ovog stoljeća, zaključio je Moiseyev.









izvor: www.astronomija.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Procenjuje se da ispod istočne Azije, a na dubini od 1.200 do 1.400 kilometara, ima ove tečnosti koliko i na Arktiku

Okean veliki kao Arktički, i to u Zemljinoj nutrini! Priznajte da to niste očekivali?

Majkl Visešen sa Univerziteta Vašington (SAD), profesor planetarnih nauka, otkrio ga je sa saradnicima izučavajući seizmičke talase u Zemljinom omotaču ili plaštu (sloj ispod kore). Prvi dokaz da voda postoji u unutrašnjosti naše planete. Proučeno je 80.000 izdvojenih valova iz više od 600.000 trusnih otisaka (seizmogrami) da bi se uočio vodeni okean duboko ispod istočne Azije.

Uobičajeni postupak seizmologa podrazumeva slikanje podzemlja i merenje brzine prostiranja talasa izazvanih potresom. Tako nastaje svojevrsni računarski prikaz Zemljine kore i omotača. Ukoliko bi se oslonili samo na podzemna podrhtavanja, istraživači ne bi razlučili razliku između temperature i promene u sastavu.

Istraživanje je predočeno u monografiji koju će objaviti Američko geofizičko udruženje.

Dotični naučnik koristi, međutim, sve omiljeniji način kojim se raščlanjuju talasi duboko zapreteni. Da to osvetlimo primerom iz svakodnevnog života. Ukoliko čekićem snažno udarate po stolu, odjek će se razliti iz izvora do same ivice, donekle razvodnjeni ukupnom masom nameštaja.

Slično tome seizmolozi saznaju koliko je pojedino područje ispod zemlje čvrsto, što je povezano s toplotom i vodom. Posmatrajući zemljotresne talase, u stanju su da raspoznaju da li su odstupanja uzrokovana temperaturom i vodom.

Šta je uradio Majkl Visešen?

Proučio je tušta i tma obrazaca podzemlja na kojima je okeansko dno duboko potonulo. Pod Azijom se Tihookeansko podmorje naslagalo u planetnom omotaču, i ovde su iskrsla neobilna razvodnjena područja, u kojima je voda malčice usporila tok trusnih talasa. Sve je ukazivalo na izobilnu tečnost.

Prethodna izračunavanja ukazivala su da okeanska ploča, zarivena u Zemljinu utrobu od 1.200 do 1.400 kilometara ispod površine, može da istisne vodu u stene iznad. Ali to još niko nije zapazio. Upravo se pojavilo takvo razvodnjenje s hladnom vodom u stenama koja je bivala toplija kako se silazilo u dubinu. U gornjim slojevima imalo je više.

Imajući u vidu da stenje zadrži jedva 0,1 odsto vode, preračunato je da podzemno skladište ima, najmanje, vode koliko u Arktičkom okeanu.

Minulih godina seizmolozi su bili prilično uzbuđeni na takvu pomisao, potvrđenu mnoštvom digitalnih snimaka, nastalih zahvaljujući hiljadama linija programskog koda koji je ispisao Majkl Visešen sa saradnicima.

Još u osnovnoj školi se saznaje da je oko 70 odsto Zemljine površine prekriveno vodom, s veoma važnom geološkom ulogom maziva koje omogućuje podzemno strujanje i klizanje tektonskih ploča, čijim sudarima se obrazuju planine. Na zadivljujući način ona podmazuje mehanizam omotača koji olakšava pomeranje ploča i putovanje kontinenata.

Pogledajte sestrinsku planetu Veneru: veoma topla i suva u svojoj nutrini, ona nema tektonske ploče. Sva voda je, verovatno, davno isparila, a bez tekućine nema proklizavanja kore. Ispada da je podzemlje (podvenerje) odvajkada zaključano ili, bolje reći, zauvek stišano.

izvor: www.pregled.com

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Jedan Kinez, fizičar u Americi, našao je matematički argument, negde u nekim jednačinama o gravitaciji, koji bi mogao značiti da se elektromagnetno polje može pretvarati u gravitaciono polje i obratno. Vrhunski svetski fizičari današnjice, pa i mnogi koji se bave studijama gravitacije, bacili su pogled na te jednačine i nisu našli grešku! Iz tog razloga, članak će izaći u jednom od vodećih stručnih časopisa uskoro. Međutim, rezultati eksperimenata su nikakvi, nije potvrđeno ništa. Zasada. A nade su bile divne: napraviti gravitacioni motor, gravitacioni radio . . . Kinez se nadao da će Boze-Ajnštajnov kondenzat (super-ohlađena tečnost koja postane jedan mnooogo veliki atom) reagovati na to njegovo, ali, ništa se nije desilo. Sada se on teši tvrdnjom da, ipak, "Ima tu nešto . . . ima tu nešto . . . " (engl. “There is something there”).

izvor: www.astronomija.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

MARLI

Imam kolegu koji je matematicar do besvesti, znaci muka mi je od same pomisli sta on zna iz matematike. Naucio me je da u glavi (napamet) radim logaritme koji su mi jedno vreme trebali.

Ali, kako se bavimo modelovanjem, on npr vecito radi modele koji su pogresni. Kada dobijemo neku komplikovanu konstrukciju, cudnih - komplikovanih oblika sa raznim krivinama, koje su proracunate tako i tako, matematicki je nemoguce proracunati NPR krivu koja bi obezebedila oblik kakav stvarno treba da bude u prostoru.

Matematika mnoge stvari ne resava u praksi.

Matematika cesto gresi , i pravila jos nisu ustaljena i konacna.

__________________
If You Tolerate This Than Your Children Will Be Next.

UNICORN

NT: Epoha kosmizma

Svojom delatnošću u XX veku čovek je konačno iskoračio izvan prirodnih granica planete na kojoj živi. Zbog prvog, iako skromnog čovekovog izleta u Kosmos, pojavila se i potreba da se istorija njegove civilizacije podeli na dve osnovne epohe, na Planetarnu i na Kosmičku. Aanaliza istorije nauke i pronalazaštva pokazuje da je epoha Kosmizma počela pre nego što je čovek uspeo da savlada Zemljinu težu i da se prvi put otisne do nebeskog tela na kojem ne živi.

Kako prva čovekova razumna delatnost, ona kojom je okolinu počeo osmišljeno da menja kako bi je prilagodio sopstvenim potrebama, određuje i označava prapočetak njegove civilizacije, to Planetarna epoha datira od vremena u kojem se pojavio razum, a trajala je sve ono vreme u kojem se čovekovo osmišljeno delovanje ograničavalo na planetu Zemlju.

Shodno takvom, prirodnom toku stvari, Kosmička epoha čovekove zemaljske civilizacije i teče od trenutka kad je čovek prvi put upotrebio uređaje kojima je u Kosmos mogao da pošalje prvu informaciju o svom postojanju i kad je stvorio složene tehničke sisteme kojima je otkrio postojanje kosmičkih radio zračenja i počeo da ih proučava.

Pažljiva analiza istorije nauke, naučne misli i čovekovog poznavanja prirodnih zakona na pragu Trećeg milenijuma Hrišćanske ere omogućava da se vremensko razmeđe dve civilizacijske epohe precizno smesti u 1899. godinu i da se ona odredi i kao kraj Planetarne epohe i kao početak epohe Kosmizma.

Te, 1899. godine, američki naučnik srpskog porekla Nikola Tesla izveo je, u američkoj jugozapadnoj državi Kolorado, naučne eksperimente koji su označili početak čovekove dvosmerne komunikacije sa Kosmosom. Tesla je u Kolorado Springsu izveo takve naučne eksperimente koji omogućavaju da se vremensko razmeđe dve civilizacijske epohe precizno smesti baš u tu 1899. godinu i da se ona označi kao kraj Planetarne epohe i kao početak epohe Kosmizma.

Svojim eksperimentima Tesla je poremetio elektrostatičku ravnotežu Zemlje samo na nekoliko sekundi, ali i to je bilo dovoljno da na sve strane Kosmosa, brzinom svetlosti, pojure elektromagnetni talasi. Drugim rečima, Tesla je planetu na kojoj živimo upotrebio kao običan laboratorijski instrument, a proizveo je efekte kosmičkih razmera koji su mogli da budu primećeni i van Sunčevog sistema.

Ti poremećaji prirodnog toka stvari u kosmičkim razmerama bili su prvi signal - prvi siguran dokaz - da na Zemlji postoje inteligentna bića.

Bez obzira da li je te efekte postigao planski ili slučajno, on je njima, praktično, otvorio komunikacijski smer - od čoveka na Zemlji prema Kosmosu i ako na kosmičkim rastojanjima do kojih su Teslini talasi mogli da dopru (pre nego što toliko oslabe da ih nikakvi aparati ne mogu registrovati) postoji civilizacija koja je na istom ili na višem stepenu razvoja od zemaljske, ona će na svojim uređajima primetiti ovu poruku poslatu sa Zemlje i shvatiće da braću po razumu treba tražiti na trećoj planeti Sunčevog sistema, smeštenog gotovo na periferiji galaksije Mlečni put.

Drugom grupom eksperimenata, takođe izvedenom u Koloradu iste godine, Tesla je prvi put "uspostavio komunikaciju u suprotnom smeru" - iz Kosmosa prema čoveku na Zemlji. U vreme kad je on to učinio, krajem XIX veka, čovekova civilizacija je bila apsolutno gluva za sve šumove i zvukove koji, dolazeći sa svih strana Kosmosa, bombarduju Zemlju. Na svom snažnom, osetljivom i prvom ikada napravljenom radio prijemniku Tesla je uhvatio "čudne ritmičke zvukove." Jedan pripadnik zemaljske civilizacije prvi put je, u Koloradu, 1899. godine Hrišćanske ere, čuo odraze i odjeke kosmičkih radio-zračenja, od kojih su mnoga brzinom svetlosti krenula na putovanje pre nego što se čovek pojavio na Zemlji.

Tom grupom eksperimenata Tesla je, praktično, udario temelje radio-astronomiji, nauci čiji je potonji razvoj otkrio dotad neslućene mogućnosti za proučavanje, tumačenje i poimanje Kosmosa i pojave čoveka i razuma u njemu.

Bilo je potrebno da prođu četiri decenije pa da Tesli i formalno-pravno bude priznato isključivo autorstvo nad radio sistemima. Tesla je umro 7. januara 1943. godine, a nepunih pola godine kasnije, 21. juna 1943. godine, američki Vrhovni sud je presudom broj 309 priznao sve Tesline patente predate Patentnom zavodu SAD 1898. godine, godinu dana pre eksperimenata u Koloradu. Odbacivši zahteve Markonijevih naslednika da im američka vlada isplati tantijeme zato što je upotrebljavala Markonijev radio, Vrhovni američki sud je proglasio Teslu za jedinog izumitelja radio sistema. Sud je, istovremeno, poništio sve druge patente svih radio uređaja dotad priznate drugim pronalazačima, uključiv i patent Đuljelma Markonija do tada zvanično smatranog za pronalazača radija.

U istoriji nauke ne postoji ni jedan elemenat kojim bi se mogla osporiti činjenica da je Tesla - poslavši prvo pismo u Kosmos i primivši prvo pismo, prve radio signale iz Kosmosa - praktično, otvorio epohu Kosmizma i precizno je obeležio njen istorijski početak.

izvor: www.astronomija.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Grupa naučnika iz više zemalja, zadužena za davanje imena geografskim oblicima na nebeskim telima, predložila je Međunarodnoj astronomskoj uniji (IAU) da promeni ime jednom Mesečevom krateru, velikom šest kilometara, a nazvanom prema nemačkom lekaru dr Hansu Epingeru.

Naučnici su utvrdili da je dr Hans Epinger za vreme Drugog svetskog rata izvodio eksperimente na Ciganima zatočenim u nacističkom koncentracionom logoru Dahau i smatraju da zbog toga ne može da "uživa počasti na Mesecu". Dr Epinger je žednim Ciganima prvo davao da piju jedino čistu morsku vodu, a zatim im je, da bi ugasili žeđ, opet davao morsku vodu ali u kojoj je ukus soli bio kamufliran hemijskim sredstvima. Prema zapisanim izjavama očevidaca Cigani su bili toliko dehidrirali da su lizali pod posle čišćenja, samo da bi došli do koje kapi vode bez soli, a umirali su u jakim bolovima u roku od šest do 12 dana.

Epinger je rođen u Pragu 1879. godine, izvesno vreme bio je Staljinov lični lekar, a zatim profesor na univezritetima u Frajburgu, Kelnu i Beču. Epinger se ubio septembra 1946. godine, mesec dana pre nego što je trebalo da se pojavi na suđenju nacističkim ratnim zločincima u Nirnbergu. Prema nekrologu objavljenom u Njujork Tajmsu, Epinger se ubio ispivši otrov.

izvor: www.astronomija.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.