UNICORN

Opšti podaci

Mars je četvrta planeta Sunčevog sistema. Prosečna udaljenost od Sunca iznosi 1,52 aj, odnosno oko 228 milijardi kilometara. Orbita Marsa ima drugi najveći ekcentritet koji iznosi oko 9%. Period rotacije oko Sunca iznosi 687 zemaljskih dana, a dan, koji se na Marsu naziva sol, je nešto duži od zemaljskog: 24 sata, 39 minuta i 35,244 sekunde. Ugao ekliptike iznosi 25,19°, usled čega Mars ima godišnja doba slična Zemljinim, samo dva puta duža. Poluprečnik Marsa na ekvatoru iznosi 3402,5, a oko polova 3377,4 kilometara, što je duplo manje od Zemljinog. Masa iznosi 6,4×1023 kilograma, a gravitacija 3,69 m/s2. Mars je sa Zemlje vidljiv golim okom, a najveća magnituda mu je -2,9, što ga čini najsvetlijim telom na nebu posle Venere, Meseca i Sunca. Do prolaska sonde Mariner 4 1965. godine se verovalo da na Marsu postoji voda u tečnom stanju zbog periodične promene boje površine planete, naručito u zoni polarnih kapa. Najnovija istraživanja MER-a i Mars Global Surveyor-a su pokazala da je na Marsu nekada zaista postojala voda. Mars ima dva prirodna satelita, Fobos i Deimos koji su malih dimenzija, 22,2 i 12,6 kilometara u prečniku. Oba su otkrivena 1877. godine, a imena su dobili po sinovima rimskog boga rata Marsa. Imaju izuzetno nepravilan oblik, a za njih se veruje da su u stvari zarobljeni asteroidi.

Prethodne misije

Istraživanje Marsa je jedan od prioritetnih zadataka svih velikih organizacija koje se bave proučavanjem Svemira još od početka šezdesetih. Naučnici se nadaju da će pomoću podataka prikupljenih na Marsu moći da saznaju više o razvoju Zemlje, a zbog karakteristika sličnih Zemlji mnogi smatraju da bi ova planeta trebala biti prva stanica u naseljavanju svemira. Do sada je bilo 37 pokušaja lansiranja letelice ka Marsu, ali je svega 18 njih izvršilo svoj zadatak. Ovaj fenomen je poznat kao „Marsova kletva“, a odomaćio se izraz „Galaktička avet“ (Galactic Ghoul) za biće koje jede letelice.

Sovjeti su prve dve letelice poslali tokom oktobra 1960, ali one nisu uspele ni da napuste Zemljinu atmosferu. Nakon toga su poslali još tri letelice 1962. i jednu 1964, ali ni jedna nije imala uspeha. 1971. godine su lansirani Mars 2 i Mars 3 koji su imali za cilj spuštanje na površinu. Mars 2 je u orbitu uleteo pod pogrešnim uglom i raspao se, a Mars 3 je funkcionisao 20 sekundi nakon sletanja, mada je i to bilo dovoljno da dobije status prve ljudske tvorevine koja je dotakla površinu Marsa. 1973. su lansirali još 3 letelice od kojih je samo Mars 5 stigao do planete i poslao na Zemlju preko 60 fotografija.

NASA je 1964. godine započela svoje istraživanje Marsa. Mariner 3 nije uspeo da dođe do Marsa, ali je Mariner 4 14. jula 1965. proleteo pored Marsa i napravio prve fotografije. Sledeće dve letelice, Mariner 6 i Mariner 7, su 1969. stigli do svog cilja. 1971. godine su lansirani Mariner 8 i Mariner 9. Mariner 8 nije stigao do Marsa, ali je zato Mariner 9 mapirao preko 70% Marsove površine, a kako se tamo našao u vreme oluje to vreme je iskoristio za fotografisanje Fobosa. Na fotografijama Marinera 9 se nalaze prve naznake da je na Marsu nekada tekla voda. (pogledajte: Svemirski brodovi za istoriju i Brodovi)

Misija Viking se sastojala iz dva orbitera koji su 1976. godine na poršinu Marsa spustili dva vozila. Ova misija nam je omogućila da dobijemo prve fotografije površine u boji, a služila je i da se prikupe mnoge druge informacije. Izmerena je temperatura, ispitivane su peščane oluje, promena pritiska... Ova misija je poznata i po tome što je orbiter Viking 1 prilikom potrage za mestom za sletanje fotografisao strukturu koja potseća na ljudsko lice.



1988. godine Sovjeti su lansirali Fobos 1 i Fobos 2. Cilj mislije je bio da se pored Marsa ispituju i njegovi sateliti. Fobos 1 je izgubio kontakt sa Zemljom, a Fobos 2 je napravio mnogobrojne fotografije, ali se pokvario kada je trebao da pošalje dva lendera na Fobos.

Mars Global Surveyor je lansiran 1996. godine i predstavljao je prvu misiju u poslednjih 20 godina koja je u potpunosti ispunila svoj zadatak. Letelica je poslala više podataka od svih prethodnih misija, a u najznačajnija otkića spadaju pronalazak sturuktura koje sugerišu da je nekada na Marsu tekla voda i pravljene prve trodimenzionalne mape severne polarne kape. Takođe je utvrđeno da se magnetno polje ne stvara u samom jezgru, već da je ono raspoređeno u par regiona. Početkom novembra 2006. godine je izgubljen kontakt sa letilicom, a u januaru 2007. je i zvanično objavljen kraj misije.

Mars Pathfinder je lansiran mesec dana nakon Mars Global Surveyor misije. Sama misija je realizovana iz dva dela: lendera i rovera Sojourner. Rover se kretao 83 dana. Ova misija je bila test za buduće misije kao što su Mars Exploration Rover koja je pokazala da je korišćenje tehnologija kao što su vazdušne vreće za sletanje sasvim opravdano. Misija je poslala mnoštvo slika, uradila 15 analiza tla i izučavale vremenske prilike i dala dokaze da je na Marsu nekada vladala topla i vlažna klima.

Nakon ovih uspeha usledila je serija neuspeha među kojima je najpoznatija ona sa Mars Climate Orbiter koje je izgoreo pri ulasku u atmosferu jer su konstruktori pomešali sisteme jedinica.

Mars Odyssey orbiter je 2002. godine postigo ogroman uspeh utvrdivši pomoću spektrometra prisustvo vodonika što je navodilo na zaključak da se na Marsu nalaze velike količine vodenog leda.

Evropska svemirska agencija je 2003. godine lansirala Mars Ekspres koji je u sebi sadržao i lender Beagle 2 koji je bio opremljen bušilicom, rukom, kao i najmanjim masenim spektrometrom. ESA nije uspela da uspostavi kontakt sa lenderom, ali je orbiter dokazao postojanje vodenog leda i ugljen-dioksida na južnom polu.

Mars Reconnaissance orbiter je misija lansirana 2005. godine sa ciljem da što bolje pripremi teren za nove misije ka Marsu. Pored ovoga opremljen je mnogobrojnim kamerama koje ispituju njegovu površinu u potrazi za vodom i mineralima, a takođe se ispituju i novi telekomunikacioni sistemi koji će omogućiti mnogo bržu i stabilniju vezu sa Zemljom.

Mars Exploration Rover

Ova misija je pokrenuta od strane Nase sa prvenstvenim ciljem da se ispita geološka prošlost i sastav tla na Marsu. Misija se realizuje pomoću dva rovera, Spirit (Duh) i Opportunity (Prilika), koji su lansirani sredinom 2003, a sleteli su na Mars tokom januara 2004. godine. Iako je prvobitno planirano da misija traje 90 dana ona još uvek savršeno funkcioniše nakon više od 1100 dana!

...

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

...


Dizajn misije Mars Exploration Rover

1. Letelica

Svaka letelica je teška 1063 kilograma i sastoji se iz sledećih delova:

Rover - 185 kg
Lender - 348 kg
Zadnji štit i padobran - 209 kg
Toplotni (prednji) štit - 78 kg
Letelica - 193 kg
Motor - 50 kg

Obe letelice su lansirane pomoću Delta 2 raketa.

Sama letelica ima ulogu da omogući bezbedan put lenderu i roveru od Zemlje do Marsa i imala je 2,65 metara u prečniku i 1,6 metara visine. Izgrađena je prvenstveno od aluminijuma, a na površini se nalaze solarne ploče koje daju snagu od 600W u blizini Zemlje i oko 300W u blizini Marsa. Takoće sadrži izolacioni materijal koji čuva toplotu koja je neophodna za rad elektronike, ali i freon koju je tu da spreči njihovo pregrevanje.

2. Održavanje kursa

Pošto je putanja veoma komlikovana i potrebno je preći skoro 500 miliona kilometara korišćeni su mnogobrojni sistemi za orijentaciju i korekciju putanje. Letelica se uglavnom oslanjala na senzore za položaj zvezda i Sunca. Na osnovu njihovog položaja može se precizno odrediti položaj letelice i po potrebi korigovati njena putanja.

Za korekciju putanje su korišćeni motori koji su koristili 31 kilogram hidrazina (N2H4) koliko je moglo da stane u tankove. Radi uštede goriva korekcije se vrše kratkim i naglim paljenima motora koja mogu značajno promeniti smer kretanja. Moguće su korekcije na tri načina:

- Paljene motora duž linije kretanja, što dovodi do korekice njegove brzine
- Bočno paljenje motora koja omogućava kretanje „postrance“
- Upotreba motora na takav način da se omogućavaju zaokreti

3. Komunikacija

Za komunikaciju sa Zemljom su korišćene dve antene koje su radile u X oblasti radio talasa (7-12GHz) za razliku od starijih misija koje su koristile antene koje su radile u S oblasti (2-4GHz), što je omogućilo znatanu uštedu u potrošnji energije i veličini antene.

Antena male efikasnosti (low-gain antenna) je montirana unutar unutrašnjeg prstena letelice i koristi se samo dok je letelica relativno blizu Zemlji jer je ona omni-direkciona antena (šalje signal na sve strane), tako da jačina njenog signala brzo opada kako se udaljava od Zemlje.

Antena srednje efikasnosti (Medium-Gain Antenna) je montirana na spoljašnji prsten i služi za slanje signala kada se letelica udalji od Zemlje, tj. kada se Sunce i Zemlja nađu na istom delu neba. Ona šalje signal samo u jednom pravcu, pa je mnogo ekonomičnija u ovakvim uslovima.

4. Zaštitni štit

Zaštitni štit ima ulogu da sačuva lender i rover od prevelike temperature prilikom ulaska u atmosferu, a služi i kao prva vazdušna kočnica, tj. svojim otporom smanjuje brzinu prilikom prolaska kroz atmosferu. On je izgrađen po uzoru na štitove korišćenje kod Pathfinder-a i Vikinga.

Štit se sastoji iz dva dela:

- Zadnji štit koji je veći, beo i ima oblik konusa
- Toplotni (prednji) štit koje je manji i ravan

Zadnji štit u sebi sadrži još nekoliko komponenata kao što su padobran, uređaje koji odbacuju pojedine delove i izbacuju padobran, tri velike (RAD) rakete snage oko 10000N svaka koje deluju u pravcu kretanja rakete i tri male (TIRS) rakte koje omogućavaju hoizontalna pomeranja kako bi se omogućio što vertikalniji ulazak u atmosferu.
Štit je izgrađen od aluminijuma čija struktura podseća na saće umetnutog između grafit-epoksida. Spoljašnji sloj je prekriven fenolom koji ima strukturu poput saća, a iznutra je ispunjen posebnim materijalom koji odvodi toplotu. Oba štita su napravljena od istog materijala, ali je toplotni tanji, a na zadnji je nanešena PET folija koja ga štiti od hladnoće Svemira, a koja će se pri ulasku u atmosferu raspasti.

5. Padobran

Padobran ima ulogu da uspori letelicu pri prolasku kroz atmosferu i omogući bezbedno sletanje. Padobran je plod dugotrajnih istraživanja, a razvijen je na osnovama onih sa Vikinga i Pathfinder-a. Zbog znatno veće mase ovaj padobran je morao biti 40% veći od svojih prethodinka. Padobran se aktivira na oko 10 km od tla.

Padobran je napravljen od najlona i poliestera, a tri spojnice kojima je povezan sa letelicom su napravljene od kevlara. Kevlar je sintetički materijal koji je veoma lagan, a istovremeno je veoma čvrst. Padobradan je sa letelicom spojen pomoću još 48 pomoćnih spojnica. Zbog malo raspoloživog prostora padobran je pakovan pod pritiskom i sterilizovan.

6. Sletanje

Nakon što se aktivira padobran odbacuje se toplotni štit i roveri lender se spuštaju na udaljenost od oko 20 metara od zadnjeg štita. Za vezu se koristi materijal Zylon, po strukturi sličan kevlaru, ali je čvršći, a postoji i veza sa instumentima u zadnjem štitu. Ovo daje dovoljno prostora da se aktiviraju vazdušni jastuci, kao i da se rover i lender zaštite od rada motora.

Rakete za pomoć pri spuštanju (RAD motori) se koriste da bi se letelica dodatno usporila jer je atmosfera nedovoljno gusta. Njihov zadatak je da na oko 15 metara od površine gotovo potpuno zaustave letelicu. Na donjem delu lendera se nalazi i mali radar koji meru visinu letelice i kada ona dostigne željenu vrednost prekida Zylon i odvaja lender i rover od zadnjeg štita.
Radar je bio zadužen i za određivanje trenutka za naduvavanje vazdušnih jastuka. Jastuci su rađeni po uzoru na one sa Pathfinder-a i napravljeni su od dva sloja vektrana. Vektran je sintetički materijal i dva puta je čvršći od kevlara. Problem kod vazdušnih jastuka je u tome što oni moraju biti naduvani za jako kratko vreme, a po sletanju moraju biti izduvani tako da ne smetaju pri otvaranju lendera i izlasku rovera. Vazdušni jastuci se u stvari sastoje iz četiri dela, a svaki deo se sastoji iz šest režnjeva koji su svi međusobno povezani, a konopcima su povezani sa lenderom. Ovo je veoma važno jer se na taj način obezbeđuje mnogo veća fleksibilnost pri sletanju.

7. Lender

Lender ima oblik tetraedra i u njemu je smešten rover. Njegova glavna uloga je da dodatno zaštiti rover prilikom sletanja, a napravljen je od kompozitnih materijala koji su duplo čvršći od čelika, a lakši od aluminijuma. Rover je unutra pričvršćen posebnim klinovima koji se uklanjaju eksplozijama.

Svaka od tri stranice tetraedra je povezana sa osnovom pomoću motora dovoljno snažnog da podigne ceo rover, tako da je uspravljanje moguće bez obzira na to na kojoj strani lender završi. Gravitacija na Marsu je više nego duplo manja nego na Zemlji, tako da ovaj motor ne mora biti snažan kao da se koristi na Zemlji. Na osnovu merenja gravitacije rover zna „gde je dole“ i odgovarajućim motorom se uspravlja. Po uspravljanu se otvaraju i druge dve stranice i lender se postavlja u ravan sa površinom. Ako se ukaže potreba naknadno se može korigovati ravan lendera kako bi se omogućio bezbedniji silazak rovera.

Pre nego što se stranice otvore lender posebnim sistemom uvlači vazdušne jastuke kako se rover ne bi upleo u njih. Nakon ovoga se spuštaju dodatne papučice od vektrana koje imaju zadatak da spreče potrese i udarce pri silasku rovera koji bi nastali usped neravnina između stranica i površine. One takođe povećavaju broj putanja kojima se rover može spustiti na površinu. Za ceo ovaj proces lenderu je potrebno oko tri sata.


...

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

...


Rover

1. Sistem za kretanje



Roveri se kreću pomoću šest točkova. Svaki od točkova ima zaseban motor, a prednji i zadnji točkovi imaju i posebne motore za skretanje. Ovakav sistem roveru omogućava da se okrene za 360° u mestu. Rover je takođe opremljen posebnim sistemom amortizera koji mu omogućava da savlada prepreke koje su veće od njegovih točkova, a iznose do 25 cm. Dizajniran je tako da može bezbedno da se kreće pod uglom od 45°, ali je ipak programiran da kada je god to moguće izbegava nagibe veće od 30°. Maksimalna brzina koju može da razvije je 5 cm/s, ali je njegeova prosečna brzina 1 cm/s. Ovo je posledica bezbednosnog sistema koji zahteva da se nakon svakih 10 sekundi kretanja rover zaustavi i 20 sekundi osmatra teren kako bi odabrao najbolji sledeći korak.

2. Napajanje

Rover energiju dobija iz solarnih ploča koje imaju snagu od 140 W tokom četiri sata dnevno kada su najjače osvetljeni. Kako je roveru potrebno oko 100 W da bi se kretao opremljen je i sa dve litijum-jonske baterije od kojih svaka teži oko 7,5 kg. U narednim misijama je planirano da se solarne ploče i baterije zamene nuklearnim reaktorima zato što su mnogo pouzdaniji, a i ne postoji problem smanjivanja kapaciteta baterija tokom vremena. U početku je planirano da misija traje svega 90 dana zato što se očekivalo da će prašina napadati na rover i smanjiti kapacitet ploča na svega 50 W, ali se to nije dogodilo zato što je Rover mnogo češće nego što je planirano naletao na jake vetrove koji su čistili njegove ploče.

3. Računar

Rover je opremljen računarom RAD6000 na 20 MHz. Ovaj računar je razvijen je od strane IBM-a i koristi se prvenstveno u Nasinim misijama, a instalirano je i 145 ovakvih računara na 77 satelita. Dizajniran je tako da može da podnese povećanu količinu radiacije, kao i mnoge druge teške uslove. Pokreće ga operativni sistem VxWorks koji je Unix-like, a biće korišćen i na Boingu 787. Opremljen je sa 128 MB DRAM-a, a za skladištenje podataka koristi fleš memoriju od 256 MB. Da bi preživeo računar se mora nalaziti na temperaturi između -40 i +40°C. Da bi se ovo omogućilo koristi se osam grejača koji rade na principu radioizotopa (RHU) od kojih svaki daje 1 W toplotne energije, a po potrebi se uključuju i električni grejači. Za izolaciju se koristi zlatna folija i silikonski aerogel.

4. Komunikacije

Za komunikaciju sa Zemljom se koriste dve antene, antena male efikasnosti (low-gain antenna) koja je omnidirekciona i šalje podatke Mreži za Duboki Svemir (DSN) i antena velike efikasonsti (high-gain antenna) koja podatke šalje u jednom smeru i njen signal se može usmeriti. Za komunikaciju se koristi UHF antena koja podatke šalje do nekog od orbitera (Mars Odyssey i Mars Global Surveyor, dok je još uvek radio), a onda oni prosleđuju te podatke na Zemlju. Ovo je mnogo praktičnije rešenje zato što se Zemlja mnogo duže nalazi u vidnom polju orbitera nego rovera. Jedna UHF antena se nalazi i na lenderu kako bi se mogle slati informacije tokom sletanja.

5. Obrada fotografija

Svih 9 kamera po roveru proizvode slike rezolucije 1024x1024 piksela i dubine 12 bita po pikselu, ali se obično pre kompresije smanjuju na 8 bita po pikselu. Slike se kopmpresuju u ICER format koji je razvijen za ovu misiju. Format je sličan JPEG2000 formatu, a poseduje mod za kompresiju sa gubitkom kvaliteta i bez gubitka kvaliteta (za ovo se koristi poseban mod LOCO). Većina slika se kompresuje i do 0,5 piksela po bitu, kako bi kasnije bile korišćene za pojedine boje u panoramskim slikama.

6. Oprema za naučna istraživanja

Većina kamera i neki instrumenti su smešteni na ruci za panoramsku kameru koja je visoka 1,5 metar. Jedan motor je zadužen da kameru rotira za 360° po horizontali, a drugi je pokreće po vertikali za 90° na obe strane. Ovo omogućava naučnicima da bez pomeranja rovera vide sve što ih zanima. Na ruci za panoramsku kameru su smešteni:

* Panoramska kamera (Pancam) koja služi za ispitivanje tekstura, boja, mineralologije i struktutra terena.
* Navigaciona kamera (Navcam) zluži za navigaciju rovera, monohromatska je i ima malju rezoluciju, ali veće vidno polje od panoramske kamere
* Minijaturni spektrometar toplotnog zračenja (Mini-TES) služi za utvrđivanje sastava materijala sa određene udaljenosti. On posmatra infracrvenu oblast zračenja i pronalazi kamenje koje bi moglo biti zanimljivo za dalju analizu. Njegov primarni cilje je da traga za karbonatima i glinom, koji bi mogli biti još jedan dokaz da je nekada na Marsu tekla voda. Uređaj takođe može biti uperen ka nebu i tako se dobija jasna slika rasporeda temperatura u atmosferi. Ovaj uređaj poseduje i poseban motor koji može da se pomera za 30° na gore i 50° na dole.

Kamere za slučaj opasnosti (Hazcam) su četiri monohromatske kamere od koji se dve nalaze na prednjoj, a dve na zadnjoj strani vozila. Kamere ne mogu da se pomeraju, pa im vidno polje ima ugao od 120° po obe ose. Zbog svog specifičnog položaja mogu se koristiti za dobijanje trodimenzionalnih slika terena.

Na roverovoj ruci (IDD) se nalazi većina instrumenata. Ruka je konstruisana tako da može da prisloni instrumentne na kamen koji se nalazi na tlu. Na njoj su smešteni:

* Mesbauerov spektrometar ((MB) MIMOS) koji na osnovu Mesbauerovog efekta ispituje sastav uzorka. Ona radi tako što emituje gama-zrake ka posmatranom predmetu i snima koliko će zraka biti apsorbovano od strane predmeta. Izvor se linearno pomera različitim brzinama i tako se menjaju energija i frekvencija talasa. Kada se nacrta grafik zavisnosti jačine talasa od brzine uočavaju se negativni pikovi i na osnovu njih se može utvrditi prisustvo određenih materijala. Ovaj uređaj se najčešće koristi za utvrđivanje prisustva gvožđa.
* Spektometar koji radi na principu alfa-čestica i X-zraka (APXS) služi za utvrđivanje hemijski sastav uzorka. Uzorak se bombarduje alfa-česticama i onda se meri ugao pod kojim se one odbijaju i na osnovu toga se procenjuje masa jezgra sa kojim se sudarilo. Takođe se mere talasne dužine X-zraka koji se oslobađaju i koje su takođe karakteristične za pojedine elemente.
* Magneti imaju ulogu da prikupljaju namagnetisane čestice prašine, koje se kasnije analiziraju u (MB) MIMOS i APXS. Pomoću njih se može utvrditi odnos namagnetisanih i nenamagnetisanih čestica.
* Mikroskop (MI) služi za detaljno posmatranje pojedinih stena.
* Uređaj za abraziju (RAT) služi za uklanjane površinskog sloja uzoraka i na taj način omogućava rad ostalih instrumenata.


...

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

...

Tok misije

1. Spirit (MER-A)

Spirit (Duh) je lansiran 10. juna 2003. godine, a sleteo je na Mars 4. januara 2004. godine nakon pređenih 487 miliona kilometara. Iako je planirano da misija traje 90 dana ona traje već duže od 1250 dana. Sleteo je u Gusav karater svega 10 kilometara od centra oblasti predviđene za sletanje. Lender je prilikom sletanja odskočio 27 puta i pri tome prešao oko 300 metara. Prvi snimci sa panoramske kamere su pokazali da je okolina mesta sletanja uglavnom ravna sa razbacanim kamenjem, a u daljini su uočena brda. Mesto sletanja je neformalno nazvano Memorijano mesto Kolumbija (Columbia Memorial Station), u znak sećanja na astornaute nastradale u nesreći šatla Kolumbija. U znak sećanja na astronaute su imenovana i Brda Kolumbija (Columbia Hills) čijih sedan vrhova nose imena nastradalih astronauta.

Spirit je 8. sola (21. januara), prestao da komunicira sa Zemljom. Sledećeg dana je poslao svega nekoliko bitova,a tek nakon tri dana su naučnici usleli da ga nateraju da pošalje više podatak iz kojih su zaključili da se radi o lakšem kvaru, ali da ga je potrebno što pre otkloniti. Problem je u tome što je zaključeno da rover nije u modu za odmor, već konstatntno radi, što je moglo dovesti do potpunog pražnjenja baterija i pregrevanja, što bi značilo kraj misije. Nakon mnogo ispitivanja utvrđeno je da kompjuter na roveru stalno podiže sistem i da je to glavni izvor problema. Sistem je napravnjen tako da se restartuje kada naiđe na neki problem, ali ako se problem javi prilikom podizanja sistema on bi mogao u nedogled da se iznova podiže. Srećom, kompjuter je moguće pokrenuti bez upotrebe fleš memorije za koju se pretpostavljalo da je krivac. Utvrđeno je da je problem u tome što softver nije brisao sve fajlove, već se na memoriji nalazila gomila nepotrebnih podataka prikupljenih tokom leta, tako da su inžinjeri prvo pobrisali neke fajlove, a zatim i formatirali celu memoriju. 33. sola (6. februara) rover je nastavio svoje israživanje.

Istog dana je RAT iskopao prvu rupu ikada iskopanu na nekoj drugoj planeti. Na kamenu Adirondack je napravljena rupa od 45,5 milimetara u prečniku i 2,65 milimetara dubine.Ona je omogućila instrumentima da analizaraju sadržaj kamena i time je počeo glavni deo misije.

5. marta su naučnici konačno našli ono za čim su tragali. Kamen Humphrey je veoma specifičan po svojoj građi i za njega je rečeno da „da smo ga našli na Zemlji rekli bismo da je to vulkanski kamen kroz koji se kretala neka tečnost“. Njegova struktura ukazuje na to da je bio potopljen u vodu i time je dobijen još jedan dokaz da je Marsu nekada bilo vode u tečnom stanju.

Nakon šest dana rover je stigao do Bonneville kratera, ali kako unutra nije uočen materijal zanimljiv za posmatranje odlučeno je da je previše rizično poslati ga unutra, tako da je prošao samo po ivici i nastavio svoje putovanje. Istu sudbinu su doživeli i krateri Missoula i Lahonten.

159. sola je stigao do podnožja Brda Kolumbija. Tu je 23 sola istraživao Hankovo udubljenje (Hank's Hollow), a naručito kamen nazvan Ćup zlata (Pot of Gold), za koji se ispostavilo da sadrži hematit, što je bio još jedan dokaz da je na Marsu nekada postojala voda u tečnom stanju. Zatim je nastavio ka Vuijevoj mrlji (Wooly Patch) kod koje se zadržao 7 sola, a zatim je počeo da se penje uz brdo da bi ispitao niz stena. Između 239. i 262. sola Rover je zautavljen zato što se Mars nalazio u konjukciji, tj. nije mogao da šalje signale zato što se Sunce nalazilo između Zemlje i njega. Nakon ovoga je nastavljeno ispitivanje stena, a utvrđeno je prisustvo raznih soli, prvenstveno fosfata. Prisustvo tolike količine soli takođe ukazuje na nekadašnje prisustvo vode.

9. marta 2005. godine kapacitet solarnih ploča je naglo porastao za 60%, dostigavšti vredost od 93% početne. Ovo je najverovatnije posledica vrtložnog vetra na koji je prešao preko rovera. Ovo je bio prvi put da je ovako nešto detektovao neki od rovera.

582. sola (21. avgust) rover je stigao do vrha Husband brda i napravio panoramsku fotografiju od 360°. 744 sola je stigao do Home Plate koji je zanimljiv zbog slojevitih stena.

Rover je trebao da nastavi ka MekKul brdu (McCool Hill), ali je 16. marta 2006. godine objavljeno da je jedan prednji točak prestao da funkcioniše. Da bi nastavio putovanje rover je krenuo da se kreće unazad i pri tome da vuče pokvareni točak za sobom. Posle izvesnog vremena naleteo je na mekano tlo, pa je odlučeno da se odustane od prvobinog cilja i da rover prezimi na mestu nazvanom Low Ridge Haven. Tu je stigao 9. aprila i proveo sledećih 8 meseci nepomerajući se zbog male količine energije koja se može prikupiti tokom zime. Tokom novembra 2006. godine je ponovo počeo da se kreće i ispituje stene, što i danas radi.

4. jauara su roveri dobili novi softver koji im je omogućio da samostalno odlučuju koje slike da šalju na Zemlju i da li ima potrebe da približavaju ruku radi dalje analize nekog kamena.

Spirit je tokom svog boravka na Marsu više puta posmatrao nebo, uključujući tranzit Deimosa preko Sunca, Fotografisanje Zemlje, posmatranje Fobosa i Deimosa, a čak je zabeleženo i pomračenje Deimosa. Bilo je pokušaja da se snime meteorski pljuskovi koji potiču od repa Halajeve komete, ali oni nisu bili uspešni. Takođe je bilo pokušaja da se snimi tranzit Merkura, ali ni on nije bio uspešan zato što kamera nije imala dovoljno visoku rezoluciju.

2. Opportunity (MER-B)

Opportunity (Prilika) je lansiran 7. jula 2003. godine i nakon pređenih 456 miliona kilometara je uspešno sleteo na Mars 25. januara 2004. godine. Nakon sletanja lender je odskočio 26 puta, da bi se zaustavio 200 metara dalje. Zaustavio se na oko 25 kilometara od centra oblasti predviđene za sletanje.

Mesto sletanja je nazvano Orlov krater (Eagle Crater). Krater ima 22 metra u prečniku i dubok je 3 metra. Snimci sa panoramske kamere su pokazali da se radi o ravnoj površini, a naučnike je odmah zainteresovalo nepostojanje razbacanog kamenja kao i neobičan sastav tla. Zbog nedostatka svetlosti bile su potrebne dve nedelje da bi se dobila jasna slika okoline. Utvrđeno je da je podloga ili vulkanskog porekla ili je čine sedimenti koji su se nataložili u vodi, što daje još jedan u nizu dokaza da je tu nekada bilo vode.

15. sola je ispitivan kamena Kamena Planina (Stone Mountain) koji je imao stukturu sličnu peščaru. Na kamenu se na nekim mestima mogu uočiti tamne fleke koje su posledica toga što se vremenom materijal na tim mestima raspao. Sledećeg sola su na istom kamenu pronađeni dokazi da je nešto teklo preko kamena, a to je mogla biti voda ili vulkanski materijal.

27. sola je počelo ispitivanje El Capitan-a. Ovaj objekat se učinio zanimljivim zato što su uočene velike razlike u karakteristikama između gornjeg i donjeg dela. Kada je 30. sola po prvi put upotrebljen RAT uočene su izdužene šupljine na steni. Naučnici ovo objašnjavaju činjenicom da su u stenama nekada postojali minerali koji su se širili, a zatim su putem erozije nestali i ostavili šupljinu iza sebe. Mesbauerov spektrometar i Mini-TES su u kamenu utvrdili prisustvo sulfata i hidorksidne grupe.

Pomerajući svoj točak napred-nazad rover je iskopao prvi rov na Marsu. Rov je dugačak oko pola metra, a dubok 0.1 metar, što je bilo dublje od očekivane vrednosti. Na zidovima su uočeni veoma slepljeni slojevi tla, a na dnu je primećen okrugao materijal koji podseća na šljunak i koji je blistav.

30. aprila je počelo ispitivanje Endurance kratera. Krater ima 130 metara u prečniku i zanimljiv je zbog izrazito slojevitih stena. Vođena je velika rasprava o tome da li treba spustiti rover u karter zato što su postojale velike šanse da neće moći da izađe. Na kraju je odlučeno da ga ipak treba spustiti jer je to bilo najzanimljivije mesto za istraživanje u blizini. U krateru je proveo 180 sola i iz njega izašao tek u decembru. Prvo su ispitivane neke stene, a zatim je planirano da se ispitaju peščane dine, ali je taj plan ipak odbačen zbog prevelikog rizika da se rover zaglavi. Pri povratku se zaustavio kod Brnsove litice (Burns Cliff) na kojoj su slojevi bili najizraženiji. Zbog proklizavanja nije mogao da upotrebi ruku, ali je panoramskom kamerom napravio detaljne fotografije. Prilikom izlaska je bilo dosta problema zbog mekog tla u kome su roverovi točkovi proklizavali, ali je na kraju ipak uspeo da izađe. Ovaj krater je dao mnogo dokaza da je tu nekada bilo vode, čak i u više navrata. Pretpostavlja se da je ta voda imala kisele karakteristike, ali nisu pronađeni dokazi koji bi pokazali da život nije bio moguć.

Nakon izlaska iz kratera rover se uputio kao svom toplotnom štitu sa ciljem da detaljno ispita uticaj atmosfere na njega, ali je pored njega našao veoma zanimljiv kamen za koji je utvrđeno da je u stvari meteorit. Ovo je prvi meteorit nađen bilo gde van Zemlje. Spektrometrom je utvrđeno da je meteorit napravljen od gvožđa, tako da nije pokušavano bušenje jer je postojala bojazan da će RAT biti oštećen.

Početkom februara je iskopan još jedan rov, a zatim je nastavljeno ka krateru Vostok uz prolazak pored nekoliko manjih kretater i ispitivanje zanimljivi stena. Vostok krater je bio ispunjen peskom, tako da je rover krenuo na drugu stranu u potragu za kamenjem. 421. sola je putovanje nastavnjeno kao krateru Viking.

446. sola (26. april 2006. godine) četiri toča su se zaglavila na peščanoj dini visine 30 santimetara, pri čemu je više od pola visine točka bilo prekriveno peskom. Nakon ovoga je napravljen niz simulacija na Zemlji kako bi se dobila jasna slika o ponašanju peska i između 463. i 484. sola je rover polako oslobađan, krećući se svega nekoliko santimetra između zaustavljana radi detaljne analize novonastale situacije. Tokom ovog perioda se često kretao i unazad. Nakon ovoga je nastavljeno ka Erebus krateru.

Erebus krater je proučavan od oktobra 2005. do marta 2006. godine. Nakon nezgode sa zaglavljivanjem napravljen je novi progam koji je sprečavao ponavljane ovakve situacije, a prvi put je pokazao svoju moć 603. sola kada je izbegnuto još jedno zaglavljivanje. Tokom ovog perioda je oluja očistila solarne ploče tako da im je kapacitet porastao na 80% početnog. 649. sola je otkriveno da ruka nije ispravna i nakon dve nedelje je problem rešen, ali je upotrebna vrednost ruke znatno smanjena.

Tokom marta 2006. godine rover je ispitivao kamenje u okolini kratera i čak sarađivao sa misijom Mars ekspres. Takođe je snimio tranzit Fobosa preko Sunca. 760. sola rover je otpočeo svoje putovanje ka krateru Viktorija.

951. sola (26. septembra) rover je stigao do kratera Viktorija prečnika 750 metara. Za ovaj krater se veruje da će pružiti najviše podataka o geološkoj prošlosti Marsa zato što pruža odličan uvid u slojeve stena. Pretpostavlja se da će rover u ovom krateru ostati do kraja svoje misije zato što će mu za ispitivanje kratera trebati najmanje godinu dana, a najbliži krater koji bi bio interesantniji od njega je udaljen 25 kilometara.

3. Rezultati misije

Misija je kako vremenski, tako i po rezultatima daleko prevazišla očekivanja. Prikupila je mnogo podataka i dala ključne dokaze o nekim pitanjima u vezi sa geološkom prošlošću Marsa, a izvršila je i određena astronomska posmatranja.

2. marta 2004. godine NASA je objavila da je Opportunity sleteo u oblast u kojoj se nekada nalazila voda i da je u toj regiji život bio moguć, mada dolazi za to još uvek nisu pronađeni. Kao dokaz navedeni su ovi podaci:

- postojanje kuglica koji su nastali rastvaranjem stene u vodi
- postojanje šupljina u stenama
- postojanje sulfata
- postojanje hematita
- postojanje raznih drugih struktura koje su nastale pod dejstvom vode

U saradnji sa Mars Global Surveyor-om je izraćena prva temperaturna mapa atmosfere Marsa koja pokazuje zavisnost temperature od visine.

Takoće su izvršena mnogobrojna astronomska posmatranja kao što su tranzit Fobosa i Deimosa, fotografisanje Zemlje, fotografisanje satelita...

Tokom svog boravka na Marsu Spirit je prešao preko 7000, a Opportunity više od 10800 metara. Rekrod u pređenom putu za jedan dan drži Opportunity sa pređenih 177.5 metar 19. februara 2005. godine.


...

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

...

ZAKLJUČAK

Sa razvojem astronautike čoveku se pružila mogućnost da mnogo detaljnije ispita okolinu svoje planete, a kako je Mars po svojim karakteristikama veoma sličan Zemlji ne treba da čudi broj misija upućenih ka njemu. Pomoću njih možemo bolje da upoznamo Zemlju i da shvatimo kako je nastala, ali i kako da sprečimo katastrofu koja se verovatno dogodila Marsu i pri kojoj je on ostao bez vode, što bi u Zemljinom slučaju značilo i kraj života. Neki hrabriji čak predlažu izgradnju naseobina na Marsu kao alternativu sve gušće naseljenoj Zemlji, kao i nabavku ruda koje nam svakodnevno ponestaju.

Misija Mars Exploration Rover je prikupila mnogobrojne podatke o geološkoj prošlosti Marsa i uopšte o uslovima koji tamo vladaju, a dala je i neke od ključnih dokaza za tvrdnju da je na Marsu nekada tekla voda. Ova misija je takođe otvorila put novim misijama koje će biti još složenije i prikupiti još više podataka, kao što je Marsova svemirska labaratorija koja je planirana za 2009. godinu.

izvor: www.astronomija.co.yu

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.