Прослављени Стивен Хокинг је недавно упозорио: уколико жели да опстане, човечанство мора да напусти матичну планету. Као у освајању Америке, испрва ће се одабрани појединци отиснути да потраже и успоставе ново космичко пребивалиште?
Претеча космонаутике, Константин Едуардович Циолковски, из Русије, одавно је предсказао да људски род не може заувек остати у својој колевци – Земљи.
Замислите само: кад се слегне прашина трећег или деветог светског рата, људи ће поново желети да гаје ананас, пиринач, кафу и остале биљке. Зато се петоро скандинавских премијера сусрело у јуну на острву Свалбард, на норвешком Арктику, да поставе камен-темељац „Ризнице судњег дана”, у којој ће се дубоко под ледом сачувати залихе свег семења, уколико нас задеси свеопште уништење. У тај подухват утрошиће се четири милиона и 800.000 долара.
Као Адам и Ева
Будућа „банка семена” један је од најновијих покушаја очувања, придружујући се британском програму „Залеђени ковчег”, у којем су одложени ДНК узорци угрожених врста, попут ретке афричке антилопе, необичног инсекта са Сејшела и британског пољског цврчка. Свакоме је, наравно, јасно да умногоме подсећа на библијску Нојеву барку.
Иако завређују хвалу, слични подухвати имају велику ману: ограничени су на нашу планету. Уколико се, међутим, она судари с неким астероидом или доживи „нуклеарну зиму”, све ће зачас бити збрисано. Стога је „Савез за спасавање цивилизације” својевремено предложио да се у свемирској станици или на Месецу сачувају ДНК узорци свеколиког земаљског живота и кратак преглед свеукупног људског знања, коначно складиште за нашу врсту.
Ако једног дана, не дај боже, све оде до ђавола, преживели станари свемирске станице или исељеници на Месецу одиграће улогу новог Адама и Еве и из замрзнутих јајашца и сперматозоида поново створити људски род.
Учиниће се некоме, на први поглед, да су то занесењаци на ивици лудила, иако је оснивач др Роберт Шапиро, почасни професор и биохемичар на Универзитету Њујорк, а кад поменемо још неколико имена (у оквиру) свака сумња се намах распрши. Дотични у неколико књига разматра порекло земаљског живота, а у најпознатијој, „Планетарни снови: тражење живота после Земље”, обелодањује како се цивилизација може сачувати.
Сеф људског рода
Неколико година после овог штива, 1999, са Вилијамом Бароузом је у астрономском часопису „До звезда” објавио оглед којим је, у ствари, положен темељ будућег „Савеза за спасавање цивилизације”.
„Најупечатљивија слика са Месеца није скакутање астронаута у Мору тишине, ни сам крајолик”, објашњава он. „Поглед на Земљу не избија ми из главе, први пут се види да то није безграничан и растегљив свет копна и воде, већ полазни крхки чамац за спасавање у огромном и опасном мору: плави кликер у црној празнини”.
Кључна замисао јесте да се прво достави неопходна грађа и опрема за изградњу првог насеља на Земљином пратиоцу, што НАСА неће, вероватно, пристати из прве; зато се очекују богати дародавци да потпомогну подухват. То станиште било би својеврсни сеф људског рода.
Често се у јавности свакодневни мањи удеси преувеличавају, а заборавља да је, на пример, грип 1918. покосио 30 милиона људи, а да би ширење птичјег вируса изазвало свеопшту пометњу. Готово безазлени вештачки сабрат у рачунарима је почетком 2003. приземљио авионе, затворио банке и узнемирио владе. Исте године је стабло прекинуло далековод код Кливленда због чега је већи део америчког североистока утонуо у мрак.
Роберт Шапиро не призива „судњи дан”, у најбољем случају долазећим поколењима остаће први музеј човечанства изван матичне планете.
EDIT:
Izor - politika.co.yu
Ljudska DNK u kosmosu?
Linearni način
