Ljudi će popiti led Antarktika...
Tajne Antarktika u velikom delu su otkrivene, ali mnoge zagonetke čekaju svoj odgovor, izjavio je stručni saradnik Instituta geografije Ruske akademije nauka, Nikolaj Osokin.
Kako ističe stručnjak do sada nije tačno izačunat balans antarktičkog ledničkog štita - koliko snega on dobija godišnje, koliko leda se gubi u vidu plovećih santi, koliko zbog otapanja.
Za rešenje tih i drugih zadataka u polarnim obalstima naše planete proletos je počelo izvodjenje naučnog programa "Medjunarodna polarna godina 2007/2008" u kojem učestvuje više od 60 zemalja sveta. Taj kompleksni program omogućiće da se dobiju principijelno nova znanja o prirodi Zemlje.
Najinteresantnije za istraživanje su ploveće sante leda koje predstavljaju opasnost za saobraćaj, ali i izvor za dobijanje sveže vode.
Prema podacima Svetske metereološke organizacije obezbedjivanje pijaće vode jedan je od važnih faktora programa.
Već sada gotovo trećina stanovništva Zemlje živi u krajevima gde vlada hronična nestašica pijaće vode. Ako se ta tendencija nastavi 2025. godine deficit vode osetiće dve trećina stanovništva Zemlje. Antarktik bi mogao da utoli "zedj čovečanstva", ističe ruski naučnik.
Svake godine iz Antarktika u okean odlaze hiljade kubnih kilometara čistog leda u vidu plovećih santi. One imaju dimenzije od desetine metara do stotine kilometara.
Na primer, jedna od džinovskih je bila duga oko 160 kilometara, široka 70, a debljine 250 metara. Krupne sante opstaju od osam do 12 godina. Morske struje i vetrovi često ih nose iz južnih polarnih oblasti daleko na sever. Ako se koristi prirodni put kretanja santi uskoro će biti stvorena tehnička mogućnost da se transportuju manje ledene sante ka obali Afrike.
Dobijanje pijaće vode iz santi važno je jer se poslednjih decenija u mnogim zemljama beleži ekološko zagadjenje reka, jezera i vodohranilišta.
Stanovništvo Zemlje sada godišnje koristi samo oko 0,01 odsto sveže vode od planetarnih rezervi. Postavlja se pitanje gde je ostala voda. Oko 70 odsto vode konzervirano je u antarktičkim lednicima.
Ta rezerva čiste vode popunjava se svake godine sa 2.500 kubnih kilometara leda. Svake godine Antarktik daje više od 2.000 kubnih kilometara sveže vode u vidu santi, koji su rezerva idealne pijaće vode.
Ta masa leda velicine je 12 miliona kvadratnih kilometara i debljine u centru od četiri kilometra. Ploveće sante završavaju u moru a svaka od njih sadrži ogromne količine vode. Oko Antarktika stalno kruže manje sante.
U osnovi ideje korišćenje santi za dobijanje vode leže dve metode. Prva je transport manjih santi brodovima. Pre toga treba ih pokriti specijalnim materijalom za zaštitu od naglog otapanja jer bi nesatale u putu.
Drugi metod je transport vode. Pretpostavlja se da će sante biti isitnjene pomoću speciajlnih aparatura, potom utovarivane u specijalne tankere i dostavnjane korisnicima.
Korišćenje ledenih santi za pijaću vodu nije savremeni izum. Još 1773. godine posada čuvenog Džejmsa Kuka dobila je veliku količinu vodu iz sante leda koju su utovarili na svoj brod "The Resolution".
Otada se situacija nije izmenila. Svežu vodu dobijaju iz santi, istina, kao egzotični napitak.
Medjutim, treba podsetiti da je potreba u svetu za vodom samo u 20. veku porasla sedam puta i taj proces se neće zaustaviti. Uskoro, čak i u razvijenim državama neće biti dovoljno vode.Tada će ekonomski biti isplativo dobijati je iz santi leda.
Tanjug
__________________
Chovek je onoliko velik, koliko je sposoban da se uzdigne iznad svih nepravdi...
|
Linearni način
