Mit o jednom ispaljnom metku kaoji pogađa metu i ubija pokrenut je jos davno u 19tom veku.
Amerikanci svoju priču nakon WWII nastavljaju sa puskom M 16. Međutim mnogi problemi su se javili. Posledica je bila pravljenje novih pušaka. O tome ima dovoljno u vikipediji.
Nakon iskustava koja su skupljena u toku prethodnih godina u Iraku Amerikanci shvataju da su njihove puske jeste da su dovoljno precizne. Međutim postoji jedan problem zrno 5.56mm nema doboljni moć da zaustavi napadača odnosno da ga obori. Kako ne bi izgubili previše na brzini a pritome ni na preciznosti menjaju kalibar. Ruski AK 47 (po Ruskim standarsima prevazidjen) ima zrno 7.62mm što mu daje veću zaustavnu moć ali manju preciznost.
Baret pravi novu pusku M 468 čije zrno je kalibra 6.8mm i u poredjenju sa 5.56mm ima duplo vecu zaustavnu moć. Puska deli preko 50% istih delova sa m 16 i dobijaju se standardno sa prigušivačem.
M777
Nova haubica 155mm. Problem prethodnika je bila mobilnost s obzirom na težinu od 8 tona. Tako da su se olučili za neke misije u Avganistanu za minobacač. Njego mogućnosti nisu ni približe standardnoj artiljeriji. Odlučili su se za novu konstrukciju odnosno drugi materijal. Prave se od titanijuma i time je težina smanjena sa 8 na otprilike 4.5 tona. Posada od 9 smanjena na 5 marinaca. Time su povećali mobilnost na terenu i olakšali transport topa u isti avion mogu da stanu 2 umesto 1. Vozilo koje je predviđeno za prevoz na terenu M777 sad može da ponese 40% više municije. Odnosno može da ponese raznovrsniju municiju. Zona dejstvovanja do 25, 30 km. Ima kompjuter koji određuje tačnu poziciju gde se nalazi na bojnom polju.
Amerikanci prave nove projektile kako za artiljeriju tako i za bacače raketa. Sada imaju mogućnost navođenja. Veliki problem kod artiljerije je vetar koji skreće projektile sa mete. Time se drastično smanjuje preciznost i povećava opasnost od pogađanja svojih trupa. Sad čak i ako se ispali pod uglom od 17 stepeni od prvca mete proektil može naći put do mete. Ovime se otvara nova dimenzija upotrebe artiljerije. Posto se proektil može spustiti pod velikim uglom od nekih 80 stepeni. To znači da marinci dok vode ulične borbe mogu svojoj artiljeriji javiti gde da gađaju. Krovovi kuća ne pružaju zaštitu neprijatelju.
Nove rakete zemlja zemlja. Jedne su predvidjene ua unistavanje bunkera, adruge se detoniraju iznad mete. Cilj takve detonacije, iznad mete, je da izazove unutračnje krvarenje kod neprijatelja. Naravno ima tu i kiša gelera koja dolazi zajedno sa to detonacijom.
Nova samohodna artiljerija. Napravljena velikim delom od aluminijuma da bi smanjili težinu. Ima automatski punjač. Gusenice su od gume čime se smanjuje zvuk koji proizvodi pri kretanju. Takođe je ugrađenna i baterija koja daje mogućnost kretanja 20 min uz pomoć elektromotora. To je tzv. stealth mode. E sad ono šta je krasi su ti navođeni projektili koje sam naveo. Ono šta može još je sledeće projektili se mogu ispaljivati pod različitim uglom menjanjem elevacije topa. Svaki sledeći put kad okine cev se spušta za određeni ugao. Time se postize da na jednu metu iz jednog samohodnog topa mogu pasti i do 10 projektila. Što je veći ugao to mu treba više vremena da stigne pa se ta razlika koristi za ispaljivanje sledećeg.
Izvor je DISCOVERY CHANEL emisija FUTURE WEAPONS
http://dsc.discovery.com/fansites/fu...e-weapons.html
Dodaj te na ovu temu sve što smatrate da je korisno.
Oružije budućnosti
Linearni način
