UNICORN

Bio je genije koji je dotakao zvezde, ali i kockar sa Turetovim sindromom. Prvi kompozitor sa kvalitetima jedne pop-zvezde, ali i klovn koji je proigrao svoj imetak. Danas je njegova muzika svetska muzika.
Dovoljno je samo nekoliko taktova da nam odmah postane jasno zbog čega je na stanicama metroa kojima se razleže Mocartova muzika stopa kriminala niža. On razoružava.

Volfgang Amadeus Mocart rođen je u Salcburgu 27. januara 1756. u porodici muzičara i notama se služio i pre nego što je naučio da čita. Sa četiri godine počeo je da komponuje, u devetoj (ili jedanaestoj) napisao prvu operu „Bastien i Bastiena“, sa samo šest godina je svojom virtuoznošću zadivio caricu Mariju Terezu u Beču, a sa 13 već dobio mesto koncertnog majstora u orkestru salcburškog nadbiskupa. Podjednako je dobro svirao klavir i violinu. Ogroman uticaj na njegove kompozicije imala su dela velikih majstora koje je slušao, među kojima su bili Hendl, Bah i italijanska opera. Od menueta za klavir koji je napisao 1761, sa samo šest godina, do velikog Rekvijema koji je komponovao pred smrt u decembru 1791. u Beču, Mocartovo stvaralaštvo broji oko 630 raznolikih dela - oko 50 simfonija, sedam violinskih i 25 koncerata za klavir, 22 klavirske sonate i 45 violinskih sonata, dvadesetak opera, među kojima su „Figarova ženidba“, „Čarobna frula“, „Don Žuan“, zatim veliki broj kvarteta, kvinteta i seksteta, serenada, divertimenata... I sve to za 35 godina života.

U vremenu od 1769 - 1773 Mocart i njegov otac u tri navrata putuju u Italiju, domovinu opere, gde Mocart piše operu Lućio Silja. Tako će Mocart kao vrlo mlad stvoriti imidž lutajućeg muzičara, koji će negovati celog života. Inspirisan Hajdnovom muzikom Mocart komponuje u Beču šest kvarteta za žičane instrumente, a u Salzburgu dovršava četiri velike simfonije. Mocart će ostati u Salzburgu sve do septembra 1777. godine , zatim odlazi u Pariz.

U januaru 1781. godine Mocart boravi u Minhenu, gde piše operu Indomeneo. Potom odlazi u Beč, gde u vodećim krugovima visokog društva daje časove klavira i drži uspešne klavirske koncerte. Zahvaljujući baronu Van Švitenu otkriva muziku Baha i Hendla i oduševljen njihovim stvaralaštvom 1782. piše operu Otmica u Saraju i dovršava prva tri iz serije velikih klavirskih koncerata.


Mocart je, zajedno sa Hajdnom i Betovenom, bio glavni predstavnik klasičnog muzičkog stila.

Jasnoća, izbalansiranost, transparentnost i jednostavan jezik harmonije glavne su karakteristike njegove muzike. Mocart se obično pominje, zajedno sa Šubertom, kao kompozitor koji je imao dar da napravi čistu, jednostavnu i pamtljivu melodiju, a za mnoge ljubitelje muzike to je njegova najvažnija karakteristika.

Pisao je opere u svim stilovima koji su vladali u Evropi: komičnu operu, kao što je „Figarova ženidba“, ili „Cosi fan tutte“, kao i ozbiljne opere, kao što su „Idomenej“ ili „Don Žuan“. Njegova upotreba orkestra u simfonijama i koncertima služila je kao izvor njegove operske orkestracije, a umeće korišćenja orkestra u postizanju psiholoških efekata u operama nastajalo je iz njegovih instrumentalnih kompozicija.

Mnogi bitni kompozitori koji su došli posle njega, ili su ga obožavali ili su osećali strahopoštovanje prema njemu. Rosini je tvrdio: „On je jedini muzičar koji je imao toliko znanja koliko i genijalnosti, i toliko genijalnosti koliko i znanja.“ Betoven je rekao svom učeniku Risu da on (Betoven) nikad ne bi mogao da izmisli tako veličanstvenu melodiju kao što je ona u prvom stavu Mocartovog Koncerta za klavir br. 24. Veliki Betoven je, takođe, odao počast Mocartu tako što je napisao set varijacija na nekoliko njegovih tema. Posle jedinog susreta dvojice kompozitora, Mocart je zabeležio da će Betoven „dati svetu nešto po čemu će se spominjati.“ Takođe, Čajkovski je napisao svoju „Mocartijanu“ u njegovu počast, a Maler je umro sa Mocartovim imenom na usnama...
1790.godine Mocart se bori sa materijalnim nedaćama i zapostavlja komponovanje, ali ubrzo sledi prava erupcija novih dela, među kojima je i opera Čarobna flauta. Međutim Mocart je ozbiljno bolestan i ubrzo umire, u Beču, 5.decembra 1791. Uprkos kritikama koje su pratile njegovo stvaralaštvo, Mocartova reputacija je izuzetno velika, a desetak godina kasnije njegovo delo će steći veliku popularnost širom Evrope.

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.

UNICORN

Posle toga Mocart odlazi u Pariz i shvata da više nije dete, i da ga javnost više ne shvata ozbiljno. Što je najgore od svega u tom periodu mu umire majka. Posle toga se vraća u Salcburg.

Zbog svađa sa tadašnjim nadbiskupom Mocart odlučuje da ostavi oca i sestru i napusti grad. 1781. godine odlazi u Beč i tada počinje polako ali sigurno njegovo propadanje.

U Beču nastaju velika muzička dela kao što su opere Figarova ženidba, Don Žuan, Čarobna frula i druge instrumentalne kompozicije.

1782. godine se ženi Konstancom Veber (sestrom svoje nekadašnje velike ljubavi).

Prvih par godina u Beču Mocart uživa ugled u visokom društvu, da bi posle par godina počela strašna beda. Iako je radio od jutra do mraka jedva da su mogli podmiriti sve dugove.

Tako je Mocart sve što je ranije imao morao da založi. Propadale su mu stvari, ali mu je i zdravlje bilo sve lošije.


Jednog dana 1791. godine neko mu je tražio da napiše “Reqviem” (misu za mrtve). Mocart, pošto je osećao da mu je smrt blizu, komentarisao je da “Reqviem” piše za sebe. Sa nepunih 36 godina je umro u strašnoj bedi. Toga dana je besnela strašna oluja i par prijatelja, koji su hteli da ga isprate kako dolikuje velikom muzičaru, nisu uspeli. Pošto je Mocart sahranjen u grobnici sa ostalim siromasima, njegov grob je i dan danas ostao nepoznat.

Mocart je pisao na svim poljima muzike. Ali najviše se istakao u komponovanju opera, koje su ga uistinu i najviše privlačile. Veliki broj Mocartovih kompozicija se izvodilo na italijanskom jeziku, što je i jasno, jer je i on sam u jednom pismu upućenom svome ocu rekao, da bi radije pisao francuske opere, nego nemačke, ali najradije italijanske, nego francuske i nemačke.

Do 1780.godine Mocart je napisao mnogo opera, a najznačajnije su buffe opere “La finta semplice”,(“la finta sempliće”) “ La finta giardiniera”(“La finta đardinijera”), opere serije “ Mitridate”, (“Mitridate”) “ Lucio Silla”(“Lućo Sila” ) i pastorale “Il re pastore”(“Il re pastore”).

1780. godine nastaje “Idomeneo” (“Idomeneo”), krupan korak u stvaranju Mocartovih opera. Tad je shvatio da je opera jedno složeno scensko delo , zaokružena celina i da će njen tok prekinuti mali odvojeni delovi.

1782. godine se izvodi “ Otmica iz Seraja”, opera igračkog karaktera.
Par godina kasnije nastaju dela “ Loca del Cairo”(L'oka del Kairo”-guska iz Kaira),“Lo sposo deluso”(“Lo spozo deluzo”-razočarani mladoženja) i “Der schauspieldirektor”(“Der šaušpildirektor”) ,koja nisu baš prihvaćena u javnosti.

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.