UNICORN

Bonn 16/17.07.1770 g. – Bec 26.03.1827 g.

Potice iz porodice flamanskog porekla. Prvi ucitelj mu je bio njegov otac Johann dvorski tenor u Bonu. Od nekolicine Beethovenovih ucitelja najznacajniji je kompozitor Ch.G. Neefe koji ga pored sistematskog poducavanja u sviranju klavira, orgulja i u kompoziciji, upoznaje sa starijom i savremenom muzikom (posebno sa delima J.S. Bacha) i sa nemackom literaturom i filozofijom. U Bonskoj dvorskoj kapeli Beethoven sudeluje vec od 1782 g. kao orguljas, zatim je cembalista, a 1789 g. i violinista. U tom periodu nastale su njegove prve kompozicije, klavirske, vokalne, kamerne. 1792 g. odlazi u Bec gde studira kod Haydna, Shenka, Albrechtsbergera (teoriju) i Salierija (vokalnu kompoziciju). U Becu ostaje ziveci kao slobodni umetnik. Isprva se afirmisao kao pijanisticki virtuoz i kompozitor u muzickim salonima aristokratije. U tim krugovima je stekao mocne pokrovitelje i prijatelje (knezovi Lobkowitz i Kinsky, nadvojvoda Rudolf). 1795 g. nastupa prvi put javno i stampa svoje prve kompozicije sa oznakom opusa: 3 klavirska tria op.1 i 3 klavirske sonate posvecene Haydnu. Za Beethovena karakteristicna samokriticnost se ispoljava vec u tome da svoja mladalacka dela iz bonskog razdoblja nije numerisao mada ona upotpunjuju sliku njegovog stilskog razvoja i sadrze mnoge muzicke misli koje je kasnije razradio.
Svojim pijanistickim koncertima u Pragu 1796 i 1798 g. i Berlinu Beethoven stice sve siri krug poklonika. Do 1800 g. komponuje uglavnom dela za klavir (sonate do op.14, medju njima i Pathetique; vise varijacija) i kamerne sastave (septet op.20 za gudace i duvacke instrumente; duvacki sekstet op.71; violinske sonate op.12 i 24 Fruhlingssonate; 6 gudackih kvarteta op.18) te 2 klavirska koncerta i tada pristupa stvaranju simfonija. 1800 g. dovrsena je njegova 1 simfonija u C-duru; 2 simfonija u D-duru; 3 simfonija u Es-duru Eroica; 4 simfonija u B-duru; 5 simfonija u c-molu; 6 simfonija u F-duru Pastorala. Praizvedba 7 simfonije u A-duru i simfonijskog dela Wellington`s Sieg krajem 1813 g. prvi je u nizu svecanih koncerata odrzanih za vreme Beckog kongresa 1814 g. koji oznacavaju vrhunac Beethovenovog uspeha. Tada se izvodi izmedju ostalog i 8 simfonija u F-duru i druga verzija njegove jedine opere Fidelio. Uporedo sa simfonijama Beethoven je do 1815 g. komponovao klavirske sonate op.53 Waldstein, op.57 Appassionata, op.81 Adieux; gudacke kvartete op.59 Rasoumowsky, op.74 Harfenquartett i op.95; violinsku sonatu op.47 Kreutzersonate; klavirske koncerte u c-molu, G-duru, Es-duru; svoj jedini violinski koncert u D-duru i Tripelkonzert za klavir, violinu i violoncelo. U tom periodu punog stvaralackog napona Beethoven je vec bio u velikoj meri nagluv; jos 1794-96 g. pojavili su se prvo znaci bolesti uva i nagluvosti koja je progresivno rasla sto ga je prislililo da se povuce iz koncertnog zivota (poslednji put je svirao 1815 g.), a od 1818 g. vec sasvim gluv sporazumevao se pismeno. Izvedbu svojih dela vise nije mogao da cuje, ali ono sto je u tom periodu komponovao (Missa solemnis za solo, hor i orkestar; poslednje klavirske sonate op.109-111; 9 simfonija u d-molu sa solistima i horom u 4 stavu na tekst Schillerove “Ode Radosti”; poslednjih 5 gudackih kvarteta) govori o izvanrednom bogatstvu njegovih zvucnih imaginacija, o genijalnoj muzickoj nadarenosti, o nesalomivoj snazi volje.
Beethoven je posle Haydna i Mozarta, od cijih tekovina polazi, treci i poslednji veliki majstor becke klasike. Ali dok zivot i delo Haydna i Mozarta nose pecat dvorskog drustva, Beethovenov zivot i umetnost ocitavaju individualni i slobodarski duh. U elementarnoj snazi njegovog muzickog izraza progovara novi tip coveka gradjanskog veka, a Beethovenova je velicina u tome sto je snazno i neposredno izrazene dozivljaje pojedinca uzdigao na opsteljudsku razinu. Njegova umetnicka etika je zasnovana na principima demokraticnosti, humanosti, umetnicke istine i slobode.
U Beethovenovom muzickom opusu teziste je na sonatno oblikovanoj instrumentalnoj muzici a u toj oblasti se izdvajau tri grupe dela: 32 klavirske sonate, 16 gudackih kvarteta, 9 simfonija. Polazeci od bastinjene klasicne sonatne forme Beethoven je postepeno formalno i sadrzajno prosiruje i preobrazava prozimajuci je dramaticnim akcentima, obogacujuci je elementima slobodne fantazije i polifonije. Za njegov kompozitorski stil je karakteristicno: aforisticki kratka, plasticna tematska jezgra iz kojih organski izrasta citava gradja jednog stava (npr. 1 stav 5 simfonije); sve izrazitiji kontrasti ne samo u bitematskom oblikovanju vec i u totalnoj suprotnosti, u naglim dinamickim promenama, u izmenjivanju brzih i laganih delova, u suprostavljanju raznovrsnih samostalnih instrumentalnih grupa; organsko ukljucivanje figuracije i ornamentike u tematiku; majstorska vestina i raznolikost u izvodjenju tehnika varijacije (tzv.figurativne i karakterne) unutar sonatnih kompozicija i u samostalnim varijacijskim delima; i najzad sve doslednije provodjenje tematskog jedinstva kroz sve sonatne stavke i na toj osnovi izgradjivanje ciklicne sonatne forme.
Beethovenovo monumentalno delo otvara nove puteve razvoja muzike; specificno Beethovenski tematski aforizam, njegova ciklicna sonatna forma i pogotovo njegov simfonijski stil, uzori su koje slede muzicari romantizma od Shuberta, preko Mendelsohna, Schumana i Berlioza do Brucknera, Brahmsa i Wagnera pa do Schonberga i Bartoka. Medjutim iako u Beethovenovoj muzici ima romanticnih elemenata i uprkos tome sto je njegovo delo postalo ishodistem razvoja romantickog perioda on je u principu ostao do kraja klasik jer je uspeo da savlada gradju i uspostavi klasicno uravnotezeno jedinstvo izmedju sadrzaja i forme. Brojni njegovi svesci skica dokumenti su njegove titanske borbe za klasicnim oblikom koje njegovom stvaralastvu daje pecat herojske borbenosti.
Beethovenova licnost i delo osvetljeni su do najnovijeg vremena sa vrlo razlicitih, cesto i oprecnih umetnickih, filozofskih i drustvenih pozicija. Golema literatura o njemu i podjednako ziv interes sirom sveta za njegovu muziku potvrdjuje Beethovenovu izuzetnu kulturno istorijsku vrednost.

Najpoznatija dela

Simfonije
- Symphony 1
- Symphony 2
- Symphony 3 “Eroica”
- Symphony 4
- Symphony 5
- Symphony 6 “Pastoral”
- Symphony 7
- Symphony 8
- Symphony 9 “Choral”
- “Wellington`s Sieg” “Battle Symphony”

Koncerti
- Piano Concerto No.1
- Piano Concerto No.2
- Piano Concerto No.3
- Piano Concerto No.4
- Piano Concerto No.5 “Emperor”
- Violin Concerto
- Violin Romance
- Triple Concerto for Violin, Cello and Piano

Klavirske sonate – Pathetique, Moonlight, Pastoral, Tempest, Waldstein, Appassionata, Les Adieux, Hammerklavier

Violinske sonate No.1-10 (Spring, Kreutzer)

I jos mnogo mnogo toga…

__________________
UNICORN© 2007 All Rights Reserved.