1810 - 1849
U prvom svedočanstvu na konzervatorijumu profesor je napisao zapažanje: »Frederik Šopen – neobično nadaren, pravi muzički genije.« To je samo jedna od pohvala koje je dobio najveći poljski kompozitor Frederik Šopen.
Jedan od predstavnika romantizma rođen je u mestu Želazova Vola nedaleko od Varšave. Majka mu je bila Poljakinja, a otac Francuz, profesor francuskog jezika u Varšavi. Šopenove sklonosti za muziku ispoljile su se vrlo rano, a karijeru muzičara počinje već od 12-te godine kada postiže veliku tehniku sviranja na klaviru. Po završetku gimnazije upisao se na visoku muzičku školu u Varšavi. Tri godine kasnije bio je najbolji pijanista Varšave. Kao mladić koncertira po celoj zemlji što mu donosi veliku popularnost. Na turnejama je skupljao pesme i igre da bi ih odmah obradio i izvodio na sledećem koncertu. Savremenici Šopena su dobro znali da turneje i koncertiranja ovog rodoljuba imaju jedini cilj: buđenje nacionalno-patriotske svesti i dizanje duha naroda porobljene Poljske.
Godine 1830. bio je prinuđen da tajno napusti zemlju. Na polasku, njegovi prijatelji su mu dali pehar poljske zemlje, koji je uvek nosio sa sobom. Nemačka i Austrija su zemlje gde se Šopen pojavljuje kao kompozitor-pijanista. Kada je doznao da je i Varšava zauzeta, piše poetsko-revolucionarnu etidu u e-molu. Na putu za London svratio je u Pariz gde priređuje svoj prvi koncert. Zanesen poznanstvima, gradom i i munjevito stečenom slavom, ostaje u Parizu. Igo, Hajne, La-martin, Delakroa, Berlioz, Mendelson, a iznad svega i svih List, bili su poznanici i prijatelji Šopena. U mislima i brigama za porobljenu zemlju nije se odvajao od klavira i narodnog melosa jer je na taj način bio bliži zavičaju. Sa bujnim temperamentom i vatrom velikog stvaraoca piše kompozicije koje su izvođene po svim pariskim salonima i to od samog autora. Briljantna tehnika sviranja bila je podređena mazurkama, polonezama i koncertnim etidama, sa jednim ciljem: stvoriti kod Francuza što više simpatija za porobljenu Poljsku. U to vreme, Šopen se upoznaje sa Aurorom Didiven, poznatom francuskom književnicom sa pseudonimom Žorž Sand . Nekonvencionalna, robusna, suviše ležerna i jednostavna u ponašanju za ženu toga doba, u pravom smislu reči bila je pokrovitelj nežnom i bolešljivom Šopenu. Njihova veza je trajala 10 godina. Pošto se rastao sa njom odlučio je da napusti Pariz. Godinu dana kasnije,vrativši se, podlegao je bolesti. Na samrti je zahtevao da se njegovo telo sa peharom poljske zemlje sahrani u Parizu, a da se srce, koje je kako sam kaže »uvek kucalo za Poljsku«, sahrani u Varšavi.
Slušajući Šopenovu muziku čovek nikad ne bi pomislio da je to čovek koji je veoma rano počeo da se bori sa tuberkulozom, čovek koji je veći deo života proveo u tudjoj zemlji. U njegovim delima preovlađuje melodika koja počiva na snažnim, zvučnim harmonijama. Raspevanost, jednostavnost i izražajnost u prikazivanju muzičkih ideja stvorili su veliku popularnost Šopenu čija je muzika osvojila slušaoce širom sveta. Inventivan umetnik i improvizator, svoje kompozicije združio je sa kitnjastom ornamentikom kojom još više ulepšava inače bogatu melodiku. Ova čudna ornamentika je autentična, Šopenovska, ona se do tada nije čula. Sve kompozicije, pod prstima autora zvučale su toplo, strasno i poetično – zato je i nazvan »pesnik klavira«.
Frederik Šopen
Linearni način
