Roditeljstvo - blagoslov ili kazna - DiskusijeNET - eX YU

Canon · 14.01.2008, 06:59 AM

Evo, posto se tema rasplamsala, da ne bismo bili off topic, pokrenuta je nova tema ovde gde i treba da bude. Ispostovala sam ideju razbarusene sto se tice naziva teme, jer savrseno odgovara.

	Citat:
	razbarusenaBUVA : Ne bi bilo loshe... "Roditeljstvo - blagoslov ili kazna" :o} ili "Usmeravanje ili dresura detze"

Da bude jasnije o cemu se radi evo jos par citata:

	Citat:
	Canon Da li tvoje dete moze da racuna na tebe i onda, kada nije po tvom receptu? Moja deca mogu.

	Citat:
	GstopDmobing Međutim žestoko sam protiv: pederluka, droge, alkoholizma i svih ostalih devijacija koje sa sobom nose vremena u kojima živimo... Tu od mene mogu očekivati samo sve najgore, pomoć ni u ludilu... ... Njima ću ja biti i otac i oslonac, a ako treba i Bog, i Sudija i dželat... "Staljin" ako treba, ali bitange i huligani, pederi i drogeraši, pijanci i manijaci, dok moj hleb budu jeli i u mojoj kući budu živeli, moj novac budu trošili biće "druže moj" onako kako ja kažem ili marš u vaspitno-popravni dom... Ako bude trebalo tako, biće tako...

	Citat:
	Minea Veoma greshish, decu ne treba podrzavati bash u svemu...Jer pazi sad ti si rekla u prevodu mogu praviti bilo kakve guposti, ja cu biti iza njih, ti tako njima netjesh uchiniti uslugu vetj naprotiv to tje biti medvedja usluga, koja tje ti se kao bumarang vratiti koliko vec sledetji put... Deci moras prvo biti autoritet,pa tek onda osoba koja tje ga podrzati naravno pri tome mislim podrzavanje u samo dobrim delima.... Ja siguno ne bih podrzavala, narkomana pedera i sad tu da ne nabrajam pa da mi je sto puta dete....

	Citat:
	razbarusenaBUVA ...ovim napisanim bih volela da , bar malo...i ako je ikako mogutje, dam do znanja svima koji su roditelji...kako moto "dok moj hleb jedesh...bla bla..." i nije bash najbolji put ka sretjnom detinjstvu jednog deteta. Sa mojom majkom ne postoji razgovor, tu si da slushash, a ne da komentarishesh. Ili tjuti i radi sve kako ti ona kaze (oblachi se, nameshtaj frizuru, zavrshavaj shkolu koju ona hotje, zabavljaj se samo s onim momkom koji njoj odgovara finansijski, i kupuj joj i kupuj i kupuj i daj sve shto imash..srtze, dushu, materijalno i nikad netje biti dosta i nikad netje biti k'o da si ishta dao...) :o}}} A moj otatz se tzelog zivota sklanja..koliko ga razumem, toliko i ne, al' da mu nije lako - nije...iako je to samo njegova odluka. I..shto sam starija, primetjujem (il' su ga moji postuptzi kroz zivot naveli na to, il' godine kojih sve vishe ima), sve vishe i vishe staje na moju stranu i zauzima se za mene, a samim tim je i veza izmedju nas chvrshtja. A danas..sutra...netje biti nicheg...proshlo je...i ljubav i mrznja (a bilo je svega), ostala je je samo jedna __________________ ravna...uglachana i..strah, strah od toga da ne budem kao ona. :o}} Eto, nek' vas, roditelji moji dragi, ova..hm.. 'ispovest' (ako je to uopshte) bar malo prene iz svakodnevitze i natera...ne...NAVEDE...I navede da razmislite o vashem odnosu sa detzom koju ste...pa Boze moj, sami stvorili. :o} Ona to nisu trazila.

Da razjasnim takodje neke stvari. Davati podrsku deci, sigurno nije zatvarati oci nad onim sto rade. Kada kazem da moja deca mogu da racunaju na mene, znaci da im necu okrenuti ledja, ako imaju problem. Ovde konkretno mislim na narkomaniju. Podrska bi se sastojala u tome da im pomognem da se lece, a ne da ih osudjujem. Moja osuda bi samo uradila da se okrenu od porodice i zavrse na najgori moguci nacin.
Ako bi se desilo da su mi deca homoseksualci (jer nikad se ne zna), sigurno da to nisu mogli da nauce kod kuce, jer niko od nas roditelja nije homo ili biseksualac, vec hetero. Ako se desi da to ipak budu, moja vrata su otvorena mom detetu i njegovom partneru bez obzira na pol. Zasto? Zato sto zelim da imam kontakt sa svojim detetom, a ne da ga ne vidjam nikako ili za Bozic i Uskrs samo, bez partnera, u napetoj i neprijatnoj atmosferi.

Sto se samog vaspitavanja tice, znam da vaspitavam dobre ljude. Par detalja o mojoj deci mogu da vam daju ideju na koji nacin ih vaspitavam.

Moja cerka puni za mesec dana 16 godina. Ide u gimnaziju, smer "art visuel" (umetnost), jedan je od najboljih djaka. U osnovnoj skoli je izabrana od strane profesora za najboljeg ucenika i dobila nagradu (novcanu). Imala sam sukob sa njenim ocem oko daljeg skolovanja, jer otac je zeleo da mu cerka postane lekar ili inzenjer, jer je jaka u prirodnim naukama, dok sam ja zelela da ona sama odabere svoj poziv. Uspela sam u tome jer je odabrala umetnicki smer, zelja joj je da se bavi slikanjem. Meni moj otac nije dozvolio da se okrenem samo prema muzici koju sam toliko volela (koju volim i danas), vec sam postala lekar po njegovom nagovoru. Zalim mnogo, jer svoj poziv volim osrednje, pa i ne radim kao lekar, vec kao predstavnik za lekove (dobar posao koji donosi dovoljno za zivot). Iskreno, ne nalazim da sam jaka da gledam i podnosim svakodnevno bol ljudi, da se suocavam sa smrcu, jer medicina kako god da je jako napredovala, jos uvek nije svemoguca). Mogu reci da je to jedna od stvari koje nikad necu oprostiti svom ocu, da mi se mesao u izbor mog buduceg poziva. Da se vratim na svoje dete i vaspitanje koje pruzam, treba reci da je moja cerka veoma aktivna. Bavi se akrobatskim plesom, ide na takmicenja, osvaja nagrade. Ima takodje casove klavira.

Moj sin je napunio nedavno 11 godina. Rodio se jako mali, prevremeno, pa je na neki nacin maza. Svi smo od samog rodjenja drhtali nad njim, pa je to tako i ostalo. On to zna, pa je to cesto koristio da nam iskamci sta god pozeli, ali je to iskorenjeno i promenjeno, jer pravi zivot nije to. Zna danas vrlo dobro da se svet ne okrece oko njega i da neke stvari u zivotu moraju da se zasluze, kao i da mora da se potrudi. Veoma je vredan i marljiv, rado mi pomogne kad sta treba u kuci. U skoli je osrednje dobro, najvise ga muci francuski jer mu jednostavno ne lezi, ali je zato iz matematike - mali genije (hehe ponosna majka prica). Bavi se sportom, trenira fudbal i tenis. Interesantna stvar, njega uopste ne zanima neko veliko skolovanje. Izrazio je zelju da postane kuvar, a vidim da mu to lezi, jer se cesto mota oko mene dok spremam jelo. Uziva da baca palacinke, da ih okrece, ali isto tako da renda sargarepu ili jabuke. I zasto da ne bude kuvar? Mislim da je jako vazno da svaki covek odabere posao u kome ce da uziva i da ce ustati ujutru veseo da ide da radi, a ne sa mukom i mrznjom prema poslu. Radi se o radnom veku od 40 godina, 5-6 dana u nedelji, po 8-10 sati posla. Zaista mislim da bi svako trebalo da radi samo onaj posao koji stvarno voli.

Sve u svemu moze se reci da sam srecna majka, zadovoljna svojom decom. O seksualnosti ne pricamo, ne vidim na koji nacin bih mogla da povedem tu temu. Verujem da mnogi roditelji pokusavaju da ukazu da je bolje biti hetero nego homo, time sto pljuju po pederima, ali ja to ne mogu. Ne mogu iz prostog razloga, jer misllim da je totalno pogresno i nehumano. Svako ima prava da zivi kako hoce i zgrazavam se nad kamenovanjem pedera. Ja jednostavno ne zelim da razvijam mrznju kod svoje dece, vec ljubav, po Bogu i zakonima religije. Da, verujem u Boga. Ucim i svoju decu tome. Iskreno, mislim da sa ljubavlju i paznjom moze deci da se pruzi mnogo bolje vaspitanje. Nikad nisam digla ruku na svoju decu, iz jednostavnog razloga, sto su to ljudi, a ne stoka koja treba da dobija batine da bi slusala. Srecna sam da mogu da razgovaram sa njima i da vidim u njihovim ocima totalno poverenje i sjaj, koji mi kao majci znaci vise nego ista na ovoj kuglanjskoj zemaljskoj. :D

Eto..

Jaca_VS · 14.01.2008, 07:16 AM

	Citat:
	Sve u svemu moze se reci da sam srecna majka, zadovoljna svojom decom. O seksualnosti ne pricamo, ne vidim na koji nacin bih mogla da povedem tu temu. Verujem da mnogi roditelji pokusavaju da ukazu da je bolje biti hetero nego homo, time sto pljuju po pederima, ali ja to ne mogu. Ne mogu iz prostog razloga, jer misllim da je totalno pogresno i nehumano. Svako ima prava da zivi kako hoce i zgrazavam se nad kamenovanjem pedera.

Kada ih to bude zanimalo, pitace te sami, jer se iz prilozenog vidi da je vas odnos otvoren. Mozda sa cerkom mozes da povedes tu pricu o seksualnosti, jer je ona u periodu u kom bi to trebalo da zna, dok za sina jos uvek ne mozes skroz. Tj. razumece on nesto, ali ne i sve. Cerka bi trebalo u tom uzrastu vec da ima neke nagovestaje i predavanja u skoli, gde ce im biti objasnjeno sta i kako, ali uglavnom cak i po pitanju seksualnosti, to jedino i najbolje, da to ostane u glavi jer je receno u poverenju, niko drugi ne moze sem samog roditelja. To sam ucila pre neki dan, pa mogu da ti kazem. I nije to glupo sto ti ne pricas sa njima o tome, ali nemoj to ni da izbegavas. Mozes na neki nacin da zapocnes sama razgovor, cisto informisanja radi, ali ne i da budes napadna, da oni to moraju da znaju po svaku cenu u tim godinama u kojima su sada.

Sto se ove teme tiche, dete nikako ne moze biti kazna, vec samo blagoslov, pa s toga i roditeljstvo vazi za isto. Mislimo da je kazna samo kad se detetu desi nesto jako lose, kao na primer prekid njegovog zivota, pa onda kunemo sebe sto smo ga uopste rodili ako smo u njemu mogli vrlo malo da uzivamo.

**MARLI** · 14.01.2008, 07:40 AM

Ja ne znam zasto , ali meni su bas ta najbolja deca od sve dece, nekako sva promasena. Ne volim kada je neko jednostavno programiran od strane roditelja.

Mislim da decu treba pustiti da biraju svoj zivot, da nauce da sami izgrade sebe, a ne da ga izgradi roditelj, da roditelj bira njegov put...sto roditelji nasvesno uvek urade.

Svidja mi se ideja slobodne dece, da ne kazem napustene, jer najbolje licnosti su bas one koje su u zivotu isle same , bez te podrske.

Jednostavno se izgradis sam.

Zato nisam za ono : Uvek sam tu za svoje dete...
Mislim da ne treba biti uvek tu za svoje dete.

Naravno, treba biti prisutan u zivotu deteta, ali ne toliko da se dete veze za tebe i kasnije nece znati sta da radi bez tebe u svom zivotu.

alexa · 14.01.2008, 08:10 AM

Canon meni se ceo twoj post swidja,odlichno razmishljash i stwarno nemam nishta da dodam samo mogu da kazem blago twojoj deci kakwu majku imaju!!!
/me `oce da ga uswojish!!! :D

Canon · 14.01.2008, 08:20 AM

@Marli Moja deca nisu bolesno vezana za mene. Treba reci da mi je brak razveden i da deca provode vreme sa ocem i njegovom novom zenom takodje. Ja sam u poslednjih par godina bila vise meseci u Americi, bez dece. Deca su slobodoumna, ako ti taj termin znaci, nikako pod uticajem bolesne ambicije roditelja. Kao sto rekoh sami biraju svoj buduci poziv. Ono sto znaju je jednostavno cinjenica, da sam tu kad sam im potrebna, sto nikako ne znaci da im sedim na vratu, a jos manje da su deca nesposobna, vec naprotiv, mislim da se odlicno snalaze sami. Naglasila bih da zivim u inostranstvu, gde je radno vreme potpuno drugacije nego u Srbiji, sto znaci da se radi od jutra do sutra. Deca su samostalna i znaju da se snadju sami u svakoj situaciji.

Ono na sta se odnosi moj prethodni post je izgradjeno poverenje, a u to se ulaze veliki trud. Jednom kad budes roditelj, znaces na sta sam mislila. Nije mi cilj da budem diktator niti neka zenturaca koja trpa svoj nos svuda i odlucuje umesto dece. Jednostavno necu da im kvarim detinjstvo i mladost. Vrlo dobro vide i sami sta je dobro, a sta nije. Treba reci da koliko je vazno da deca imaju poverenje u roditelje, isto tako je vazno da i roditelji imaju poverenje u svoju decu.To im daje potrebnu cvrstinu za zivot koji je vrlo komplikovan i ponekad jako tezak, daje im stabilnost i sigurnost u odlucivanju.

Jaca_VS · 14.01.2008, 08:22 AM

Marli, ne moze tako... Ne smes ih totalno zapostaviti, a moras biti bar prividno tu za njih. To ti je kao ono kad krenu da padaju, a ti ih odjednom uhvatis za ruku. Svoje dete mozes pustiti da ide samo kroz zivot, ali ne smes skroz. Uvek bar 30% tebe mora da ga posmatra na koji nacin se odvija njegovo odrastanje, jer ko ce mu drugi pomoci, ako ne sopstveni roditelj. Ja sam odrasla na tome da me roditelji puste da sama idem kroz zivot, ali kad mi je trebala podrska, uvek sam se okretala prvo njima, pa tek onda ostalim ljudima. Koliko je dobro, toliko je i loshe, jer se sada po nekim pitanjima razlikujem od mojih vrsnjaka. Oni su mozda u neke stvari upuceni vise od mene, jer su ih roditelji savetovali, a mene ne.

Alexa, za tebe nema nade. :p

**MARLI** · 14.01.2008, 08:52 AM

	Citat: Autor citiranog posta Canon
	@Marli Moja deca nisu bolesno vezana za mene. Treba reci da mi je brak razveden i da deca provode vreme sa ocem i njegovom novom zenom takodje. Ja sam u poslednjih par godina bila vise meseci u Americi, bez dece. Deca su slobodoumna, ako ti taj termin znaci, nikako pod uticajem bolesne ambicije roditelja. Kao sto rekoh sami biraju svoj buduci poziv. Ono sto znaju je jednostavno cinjenica, da sam tu kad sam im potrebna, sto nikako ne znaci da im sedim na vratu, a jos manje da su deca nesposobna, vec naprotiv, mislim da se odlicno snalaze sami. Naglasila bih da zivim u inostranstvu, gde je radno vreme potpuno drugacije nego u Srbiji, sto znaci da se radi od jutra do sutra. Deca su samostalna i znaju da se snadju sami u svakoj situaciji. Ono na sta se odnosi moj prethodni post je izgradjeno poverenje, a u to se ulaze veliki trud. Jednom kad budes roditelj, znaces na sta sam mislila. Nije mi cilj da budem diktator niti neka zenturaca koja trpa svoj nos svuda i odlucuje umesto dece. Jednostavno necu da im kvarim detinjstvo i mladost. Vrlo dobro vide i sami sta je dobro, a sta nije. Treba reci da koliko je vazno da deca imaju poverenje u roditelje, isto tako je vazno da i roditelji imaju poverenje u svoju decu.To im daje potrebnu cvrstinu za zivot koji je vrlo komplikovan i ponekad jako tezak, daje im stabilnost i sigurnost u odlucivanju.

Canon, to je ok, ja nisam ni rekla da su to tvoja deca, vec nevezano za tvoj post, mislila sam uopsteno , da su najbolja deca od sve dece tj. ta deca ''za uzor'' uglavnom slucajevi koji nisu sposobni da rasudjuju sami, vode samostalan zivot i td. Slazem se u svemu sto si napisala, ja sam bas za to da im ne treba sedeti na vratu i terati ih da ostavre tvoje bolesne ambicije jer ti nisi mogla... I napisala sam da to roditelji uglavnom nesvesno uvek i urade i nisam ni tu mislila na tebe (ako si se nasla prozvanom)

	Citat: Autor citiranog posta Jaca_VS
	Marli, ne moze tako... Ne smes ih totalno zapostaviti, a moras biti bar prividno tu za njih. To ti je kao ono kad krenu da padaju, a ti ih odjednom uhvatis za ruku. Svoje dete mozes pustiti da ide samo kroz zivot, ali ne smes skroz. Uvek bar 30% tebe mora da ga posmatra na koji nacin se odvija njegovo odrastanje, jer ko ce mu drugi pomoci, ako ne sopstveni roditelj. Ja sam odrasla na tome da me roditelji puste da sama idem kroz zivot, ali kad mi je trebala podrska, uvek sam se okretala prvo njima, pa tek onda ostalim ljudima. Koliko je dobro, toliko je i loshe, jer se sada po nekim pitanjima razlikujem od mojih vrsnjaka. Oni su mozda u neke stvari upuceni vise od mene, jer su ih roditelji savetovali, a mene ne.

Nisam ja ni rekla da treba da roditelji budu tako daleko od dece, mislim, naravno da treba zajedno da zive , ali ne bas toliko da se vezuju... Ja sam odrasla bas suprotno tvom slucaju, mene su roditelji vezali za sebe i nisu mi dopustali da odlucim ni o cemu sto se ticalo mog zivota, odrasla sam zavezana u njihova razmisljanja i dok nisam postala toga svesna , nisam bas sigurna da sam uopste bila zivo bice i imala neka svoja zapazanja i razmisljanja.

Sada imamo zategnut odnos upravo jer sam pocela da zivim neki svoj zivot koji je totalno izvan njihovih planova, postala sam koliko-toliko nezavisna u zivotu... Ne valja vezati decu za sebe jer to kad-tad ima bolnu posledicu , tj kada deca pokusaju da se odvoje od tebe...

A sve ovo sto sam napisala, da treba da ih napuste , to je zato sto sada znam da bih bila jaca osoba da su me napustili i pustili da gresim u zivotu i naucim sama neke stvari...

GstopDmobing · 14.01.2008, 09:16 AM

	Citat:
	Da razjasnim takodje neke stvari. Davati podrsku deci, sigurno nije zatvarati oci nad onim sto rade. Kada kazem da moja deca mogu da racunaju na mene, znaci da im necu okrenuti ledja, ako imaju problem. Ovde konkretno mislim na narkomaniju. Podrska bi se sastojala u tome da im pomognem da se lece, a ne da ih osudjujem. Moja osuda bi samo uradila da se okrenu od porodice i zavrse na najgori moguci nacin. Ako bi se desilo da su mi deca homoseksualci (jer nikad se ne zna), sigurno da to nisu mogli da nauce kod kuce, jer niko od nas roditelja nije homo ili biseksualac, vec hetero. Ako se desi da to ipak budu, moja vrata su otvorena mom detetu i njegovom partneru bez obzira na pol. Zasto? Zato sto zelim da imam kontakt sa svojim detetom, a ne da ga ne vidjam nikako ili za Bozic i Uskrs samo, bez partnera, u napetoj i neprijatnoj atmosferi.

NARKOMANIJU treba sprečiti a ne lečiti !!! Objašnjenje ću Ti dati na veoma banalnom primeru:

Uzmimo primera radi da neki kriminalac ukrade negde neku veoma vrednu stvar, i ako tu vrednost niko nigde i nikada neće od njega da kupi, uzalud mu bilo truda i posla.Isto je i sa drogom. Ona bitanga diler koji rastura drogu može prosperirati jedino i isključivo tamo gde mu "roba" ima prođu odnosno kupce, a tamo gde je zdravo vaspitana omladina, diler nema šanse za razvijanje svog "biznisa". Zdravo vaspitanje dobijaš od rođenja pa tokom čitavog života od svog okruženja, a ne od proizvođača narkotika iz Azije ili Južne Amerike... Jednostavno, ako nisi pod kontrolom, stvari odoše niz brdo...

Da li se dete može naučiti da ne gura prste u strujni utikač... Može, najlakše i najbezbolnije i po roditelja i po dete stavljanjem plastičnih poklopaca na iste... A možeš se praviti i blesav, pa eksperimentisati da li će dete da prosvetli ili neće da prosvetli kad gurne prstiće u utikač...

Da li se dete može naučiti da se preko ceste prelazi na zeleno, a ne na crveno svetlo... Može... Ako Ti kao roditelj "digneš glavu ko ćoravi konj" prelaziće Ti dete ulicu na sva tri svetla, gore od bilo kojeg daltoniste... Neće ga ni Bog moći špahtlom ili magnetom pokupiti sa ceste, ako mu dozvoliš da ono ide kud i kad ono hoće....

Da li se dete može naučiti da svima pokraj kojih prođe kaže: "Dobro jutro !", "Zdravo !", "Laku noć!" ili koje je već doba dana... Može...A i ne mora ako vidi da Ti prolaziš pokraj ljudi kao pokraj betonskih badera...

Da li se može dete naučiti da se ne igra po kući sa šibicama i upaljačem... Može... Pa nećeš valjda praviti se čitavo vreme blesav, i čekati da tri kuće izgore, pa da shvatiš da se dete igra sa vatrom....

Znači, sve se svakoga može naučiti, ali s' vremenom, odnosno treba početi na vreme... Naveo sam već, "STAROG KONJA ĆEŠ TEŠKO NAUČITI DA IDE UZ BRAZDU !!!"...

Slažem se sa činjenicom da se protiv prirode ne može, kao što se slažem da je deci najzanimljivije ono što im se brani, međutim, od kad je sveta i veka bilo je i pedera i drogeraša (i s' tim sam načisto) ali nikada ni u približnom broju kao danas.... Danas je to poprimilo formu "čoporativnog ludila"...

Ako se svemu tome još pridodaju kojekakve šarlatanske i belosvetske organizacije čija je delatnost svedena na aktivnosti tipa zagovaranja ljudskih prava i ravnopravnosti istospolnih zajednica, stvari će se takođe veoma brzo oteti kontroli i završiće se sve kao borba sa suzbijanjem droge... Preuzeće manjina upravljanje većinom...

Po meni je vazda bio, je, a i ostaće HOMOSEKSUALIZAM bolest, devijacija i greh...

	Citat:
	"zelim da imam kontakt sa svojim detetom, a ne da ga ne vidjam nikako ili za Bozic i Uskrs samo, bez partnera, u napetoj i neprijatnoj atmosferi."

Možda sam ja nenormalan, ali po meni bi Ti mnogo veće veselje bilo kad bi Tvoja deca Tebi svakodnevno dovodila unuke da se poigraš sa njima, a ne da Ti sin - peder ili kćer-pederuša dovedu kući momka-pedera ili devojku-pederušu i njihovo usvojeno dete... A svi skupa ufiksani, naduvani, nacirkani... Ne daj Bože... Bar ne u mojoj kući...

Je*o mater takvoj "DEMOKRATIJI"...

Toliko veliki diplomata, flegma i ekscentrik, da u tom slučaju "pojedem sva svoja go*na" i pređem preko toga "mrtav 'ladan" nisam i verovatno neću biti da poživim još milion godina...

Napominjem i strogo podvlačim, da je ovo je moj lični stav, koji verovatno istovremeno odražava mišljenje i razmišljanje jednog dela učesnika ovog foruma... Ja sam sa ove strane gledano, jer se na drugoj strani ne mogu i neću uopšte ni da zamišljam...

Međutim svestan sam da moj lični stav istovremeno i ne odražava mišljenje i razmišljanje dobrog dela učesnika ovog foruma...

YouTube - Rojs i SpajiÄ‡

Susjedi se raspravljaju o pederluku...

Kod spominjanja dece Tvoja-moja, mislio sam na decu upošteno... Nisam mislio na decu od "canona" ili na bilo čiju decu nekoga od učesnika ovog foruma... mislio sam na svu decu uopšteno... omladinu... mlade ljude...

**MARLI** · 14.01.2008, 09:43 AM

@GstopDmobing

Znaci, bolje je stvoriti ispran mozak ,nego da ti dete bude peder?
A kako si ti naucio da ''ne treba biti peder''?
Naucili te mama i tata ili si sam shvatio?

Zar nije bolje da dete samo nauci da ce da se opece, ako se igra sa vatrom?

Kada bi ljudi gajili decu po tvom ''principu'' ,onda se ljudi ne bi razlikovali od robota u koji ubacis program - da ne dira nista crvene boje i ide od tacke A do tacke B.

alexa · 14.01.2008, 10:00 AM

@GstopDmobing owaj....slazem se sa tobom,ti mozesh dete nauchiti swemu tome shto si rekao i to je stwarno lepa zamisao i ideja swe dok twoje dete ne napuni neki broj godina kada pochne samo da razmishlja,kada ga narod "powuche" da predje ulicu na crweno kada nema automobila....kada se iz zeza sa swojim prijateljima napushi,napije i slichno
isto tako ti ne mozesh da utichesh na to kakwe ce sexualne orijentacije biti twoje dete
mozesh da utichesh na to da nikada ne saznash da li ti je sin homosexualac zbog swog homofobichnog stawa ali nikada necesh uticati na to sa kim ce on ici u krewet
mislim da je twoje kao roditelja da prihwatish swoje dete takwo kakwo jeste i da ga wolish zbog toga shto je twoje i zbog toga shto je takwo kakwo jeste a ne da ga odbacujesh zato shto se mozda razlikuje od onog stereotipa na koji je wecina nawikla
to je po meni biti roditelj