DeeDee

Da li vam se ikad desilo da ste zapocheli neku vezicu sa momkom/devojkom i da je posle nekog vremena ta osoba pochela da se povlachi? Da VIDITE da mu/joj znachite prokleto mnogo, ali da se boji toga, emocija, povredjivanja. Osoba koju svi vide kao tvrdu, grubu, stenu sa srcem od kamena.. A ta osoba ima srce od meda, veliko k'o kutja, i krije to.. Pokaze samo vama (i to ne svojom voljom), ali i dalje bezi, bori se protiv toga, pa poklekne.. I prizna vam da ga/je nikad niko nije voleo na taj nachin i toliko, da nikad niko nije pronikao u njega/nju toliko duboko kao ti..
Shta uchiniti u takvoj situaciji? Boriti se? Kako?

Ovo postaje jako chesta situacija u danashnje vreme, i sve vishe 'parova' ima taj problem. Zanimljiv mi je sam taj fenomen kada neko toliko jak u zivotu (pol nebitan, deshava se sa obe strane) bezi od problema.

__________________
Dexteeer What Does This Red Button Dooo

Zika

Hvala shto si otkrila kakav sam :P
Naravno da se dogadja i da ce se uvek dogadjati....shto bi rekli verovatno je to posledica neke loshe veze.Nepoverenja ili straha od partnera ili jednostavno od samog sebe..tako da taj problem vuce svoje korene iz proslosti i jako se teshko reshava...ali valjda strpljenje i tu pomaze

__________________
Mamicu mu jarecu....

black-devil

Vecinom sam ja bila ta osoba koja se povlacila..Rec je o jednom generalnom odbacivanju svega lepog, odbacivanju uzitka, odbacivanju zivota...zatutkani u sigurnost samoce, koliko nas ona god branila od okrutnog sveta, ostajemo prikraceni za pregrst lepih stvari. Bilo bi prekrasno kad bi stvari bile tako jednostavne...strah od ljubavi je uvetni refleks. Mnogi od nas su nazalost naucili da ljubav ide u paketu s odbacivanjem, pa im je lakse da se unapred odreknu uzitka, jer boze moj, znaju da nece trajati vecno kao blazeni kontakt sa majcinom sisom..

__________________
Secanje nije obaveza nego proizvod iskrenih osecaja, zato me se seti kad hoces i onoliko koliko sam zasluzila...

Isidora

Samo da te ispravim, nisam nikad počela "vezicu", već vezu. Imala sam ih četiri, sa ovom sada, i najkraća je trajala 4 godine (lažem, ova četvrta traje godinu i nešto). I nije se desilo da se taj neko povuče, povlačila sam se ja. I to samo zato što sam kukavica. Dok sam bila mlađa, čak sam dotle išla da se pred izlazak najedem i crnog i belog luka i, naravno, ne operem zube :D Mislila sam, ako izdrži, to je to. I luk je izdržao, ali neke druge stvari nije. Ali to je bila moja prva veza, a prvi se mačići u vodu bacaju. Onda su mi se desile dve ozbiljne veze, a ja sam svaki put bivala sve "gora". Sve nepoverljivija i sve zatvorenija. I nema to veze sa mojim osećanjima, pretvarala sam se da ne postoje (ne baš da ne postoje, ali sam ih minimalizovala). Kako je to uspevalo da traje 5 i 7 godina, ni meni sad nije jasno... Onda sam u sreći i veselju provela sama tri godine i bilo mi je super.

A onda se iznenada i niotkuda pojavio ON. I provalio me u startu (pametan neki, jbt!). I zna za moje "drvene i kamene" faze, prepozna ih. Nije se dao obmanuti, bio je uporan i tako je to počelo...

Za peti slučaj ne očekujte priču, jer ako se desi da ovo što sad imam pukne, ja više volje imati neću...

__________________
Kad nešto želiš, naći ćeš način, kad nešto ne želiš, naći ćeš razlog...

www.KuvarOnLine.net

Achilles

Iskreno ja imam malo taj trip, ali ne toliki, pogotovo sto sam svestan toga, pa mogu racionalno da se ponasam. Ali iskreno, kad se devojka suvise veze za mene, to jest.. kad se opusti onako previse, nekako... ja kao da pocnem da se gusim u toj vezi.. kao da mi treba prostor odma, ne mogu da opisem to. Ali kao sto rekoh, nije tako strasno, umem da cenim devojku kad sam sa njom i ako udjemo u neku ozbiljnu vezu.

_Anna_

hmmmmm...ranije nikad nisam nastupala sa strahom jer sam uvek smatrala da se svaka jedinka razlikuje i da joj treba pruziti sansu i otvoreno sve karte na sto, sada kako se srce sve vise komadalo u delice pitam se dal se jedinke toliko razlikuju i dal je blef mozda nekad bolja taktika!!!??
Sada sam zatvorenija, nepoverljivija, hladna...tisa!Trudim se da drugi neispastaju za to sto su mi drugi naneli bol, ali svaki lep gest primam sa nevericom i analiziram koja se patnja i korist kriju iza toga.Sa ovakvim trenutnim tupavim stavom sama sebe unared osudjujem na besane noci, suze i bol jer ne zelim sebi da dozvolim da verujem da ipak postoji happy end i da neki ljudi mogu ipak da pruze vise ne trazeci i da ipak i nakon svega mogu biti srecna. Ipak nadam se da cu vratiti veru u ljude i ljubav i da necu propustiti sve one lepe stvari koje me mozda cekaju i ljude koje vrede zarad nekih bivsih propalih iskustava! Ipak 7 puta padni 8 puta ustani!

DeeDee

Upravo na to mislim, na to povlachenje.. Mama mislila sam figurativno vezicu jer u vetjini sluchajeva (danas je nazalost tako) to pochne onako naivno pa tek posle preraste u vezu.. Da li su vremena takva pa ljudi tako reaguju, bem li ga. Nego da se vratim na temu, jeste li ikad primetili da partner osetja to povlachenje, i da ga mozda boli? Kako ste se osetjali zbog toga?

__________________
Dexteeer What Does This Red Button Dooo

black-devil

Hm... imam ja nesto takvog u kolekciji kvazi drugarice... samo sto smatram... da se takve osobe nisu sposobne vezati iz nekog samo njima poznatog straha... nije to zato sto one to ne mogu ili zato sto imaju traume od bivsih... pobogu pa svi ih imamo, znaci li to da niko nikad vise nece stupiti u vezu?
A koliko je to zastita samih sebe... od nekakve povredjenosti... moguce... samo sto... ne mozes kroz citav zivot proci nepovredjen... al uostalom... hm... sve to kad tad dodje na svoje...ok, a sad mladi ljudi... ono sto sam ja zadnje skontala je da deca ok, ajde mladez od 14 - 17 godina puno lakse stupa i odrzava nekakve ozbiljnije i duze veze, od recimo osoba 19, 20 pa na dalje... Iz kojeg razloga je to tako ne znam... a dosta njih je fobicno zbog onog "ako smo preko godinu dana zajedno to znaci svadba a svadba znaci prekid zivljenja i karijere" Ali kao sto rekoh... pre ili kasnije sve to dodje na svoje...

__________________
Secanje nije obaveza nego proizvod iskrenih osecaja, zato me se seti kad hoces i onoliko koliko sam zasluzila...

Silvester

Nikad se nisam bojao ozbiljne veze i vezivanja. Meni je lepsha duza veza od ovih na jedno veche ili mesec dana. Bolje upoznash tu osobu...nauchite da volite isto...gledate u ustom pravcu....mislim to je predivno,ali nikad necesh znati koliko ce ta veza trajati. moze da traje 4 meseca a moze i 4 god. Nikad se ne zna.

faith

Hm...Pa ja sam bas taj tip osobe koja je bas zbog jake emotivnosti i iskrenosti sklona tome da se unapred povuce,ogradi od svih i svega..ogradi hladnocom,arogancijom,cesto povrsnoscu i nasmejanoscu,tj ne davanjem da se dopre do mene"prave"..Ali bilo je cele 4 osobe koje su imale volje i hrabrosti da prodju sve te moje"barijere"..Ali me ipak nijedna od njih nije uspela spoznati u celosti..ponekad se osecam kao alienOvde govorim o strahu od povredjivanja jer sam u svakoj vezi davala sebe do maximuma,tj kad se emotivno vezem za nekoga onda sam zahvalno"magarence",sto mnogi znaju i uspeli su iskoristiti..tu emotivnost i iskrenost..Iskoristiti u smislu da su vise "uzimali" mene a sebe dosta"manje"davali u vezi..(mada ovo moze i na "prijatelje" da se odnosi i tu sam potpuno ista)..Da,svesna sam toga da SVOJIM izborom samoce i bekstva od ljudi(kojima u principu jako malo verujem),gubim dosta toga..mozda je kraj mene i prosla bas TA osoba..ali nisam imala hrabrosti biti otvorena..Mada,ipak smatram da ako je TAJ neko i vredan mene(sad vec iz svog malog iskustva gledano),ne trebam mu se mnogo objasnjavati...ako smo bliske osobe,prepoznace me i osetiti pravu mene i bez puno reci...i imace volje,upornosti da me"ubedi"da jos uvek postoji iskrenost,neisfoliranost,da nije sve iz nekog"interesa"(ne samo materijalnog)..Nazalost sve manje verujem da ce takva osoba naici..a ja na kompromise ne pristajem..bolje cu i samovati onda..falsifikati mi ne trebaju..A da li sam ja naisla na osobu koja takodje prikriva svoje emocije?Jesam ali je jako gadna stvar i nema sanse(s'obzirom da smo onda isti u "prikrivanju" emocija)da to uspe ,jer ja nikad necu prva preuzeti inicijativu,,..bas zbog gore navedenih razloga..treba mi za nijansu bar"jaca" licnost no ja(sto mozda zenama ne deluje ok,jer se cesto pominje ravnopravnost medju polovima),ali ne licnost koja ce mi"zapovedati",voditi me kao tele kroz zivot.."Jaca" u smislu da je zrelija,sposobna da me "prati" i shvati to malo i uplaseno dete koje je zivot puno puta povredio..i koje se sklonilo od svega toga...Sklonilo,a ipak zeli da veruje i dalje..da ponovo"zivi"..Osoba koja ce me "zastititi",ponekad i od sebe sameI jesam romantik ali ne trebaju mi "sladunjavi" likovi jer su sve samo ne emotivci i romantici..treba mi snazna a u isti mah nezna osoba..A i ako ne naidje takav,sta ja mogu..nemam nameru,ma kako mi bilo tesko(ovaj moj izbor),uleteti u vezu sa osobom koja me nije u stanju shvatati..vise nema kompromisa po tom pitanju..Ali opet naglasavam ..i dalje ZELIM DA VERUJEM..Uh,kako sam konfuzna..Ma mozda i shvati neko,a mozda i ja ispravim ovaj post kad izadjem iz ove"konfuzije"

__________________
zivot se ne meri brojem udisaja..no momentima koji nam oduzimaju dah (prepoznajte te momente