Vaši stihovi ili proza? - Strana 6 - DiskusijeNET - eX YU

_Anna_ · 12.12.2006, 09:49 AM

Gavran je sleteo na prozor moje sobe
objavio je ponosno, kao svaki glasnik,
da smrt dolazi.
Sova je huknula u daljini
u znak saglasnosti da je moje ime na popisu.
Mogla sam i naslutiti, jer bele golubice
danima nije bilo..hrana namenjana njoj
sada je utolila glad ovom umornom putniku.
Klimnuh mu glavom u znak odobravanja
i okrenuh se na drugu stranu.
Ne bežim ja od onog što me čeka,
već se zlobno smejuljim da ne vide,
da se slučajno ne predomisle,
jer srećna sam, želja mi je konačno
uslišena!
Ustah po prvi put ispunjena i sigurnim korakom
uputih se u noć.
Dan će svanuti ovim očima, nakon 23
godine tame.
Koračam ulicom i truba odjeknu u noći...
smrtni bol brzo me napušta...
sujeverje je ono što me je spasilo života.
Velika količina sreće u čovekovoj gluposti.

_Anna_ · 12.12.2006, 09:49 AM

Grči se bezubo biće
unutrašnjost krvari od besa,
zapliću krici vlažnog jezika,
a ja opet sama sa tim stvorenjem,
opet sama protiv sebe!
Dodirnem li išta smrtno
dodeliću mu 2metra zemlje,
dal je moja velikodušnost ikad
manje bolna bila?!
Lancima sam htela da se okujem
al dovoljno čelika nije postojalo,
htela sam otrov da u grlo saspem
al bas im je tada ponestalo,
voleše me uprkos onome što
ih čeka!
Da, moji pravi, jedini iskreni prijatelji,
a protiv svog prokletstva nisam mogla!
Dići protiv sebe ruku kažu greh je,
al zar nije bolje tako poštedeti njih!
Ko vam je draži?
Dovoljno sam fina da glasam za sebe!

_Anna_ · 12.12.2006, 09:51 AM

Dal moguce je napisati satiru svog zivota,
dal ova nimfa, muza i prijateljica noci
moze da oseca vise od trenutnog zadovoljstva
u postelji?
Srce je postalo samo izvor kretanja…
ne secam se vise kad bilo je smernica.
Udovi moji nocas bole,jer zeljna sam topline
bila i tecnosti strane u sebi,
bila sam robinja, dominantna gospodarica
bila sam nista od zene koja je jednom,
secam se, postojala!
Zavrsilo se sve u uzdasima i vrisku
kao u filmu zabranjenom za decu,
a onda otvorila sam oci ponovo i
navukla dnevnu odecu nevinosti i srama.
Porno glumica iz pristojnosti masku nosi,
iz pristojnosti prema onima koji je znaju.
Neverujem u tajne, al opet se u njih moram uzdati.
Ko bi bludnicu za zenu pozeleo?
Za postupke moje ni nagoni vise
odgovorni nisu, vec samo puki hir.
Dal postojim? Gde sam?
Izgubljena u ocaju plutam kao davljenik
u tudjim suzama.
Nije to satisfakcija, to sam ja!
Nisu krivci oni sto su me dovde vodili,
jer ja sam ruke njihove cvrsto drzala
i moji dlanovi u stisku su se znojili
i ja sam drhtala detinje verujuci u bajke.
Imali su me svi, al niko me posedovao nije.
Dal postojim? Gde sam?
Oni su bili u meni, a ja sam bila u njihovim dusama
greh sam im za zivota pruzala,
karmu im losu nanosila.
Kriva sam!
Dal ikada volela sam il san je bio to sve?
Dal ikada sretni dani postojali su
ili sam samo sebe pokusavala da ubedim
da sam sposobna da osecam?
Dal ikada je iko mario za suze kurve,
za bol koji u postelju vuce i neprespavane noci?
Gde sam? Ima li me?
Jutro svice, a secanja ne mogu da se otresem
ne mogu da se otarasim savesti,
sta sam to ucinila?
Sto sam sebe dobrovoljno zigosala?

_Anna_ · 12.12.2006, 09:52 AM

Ne, ne mogu da placem opet,
ne mogu da sanjam iste snove,
u casovima insomnije.
Praznina u mojoj dusi ispuniti se
ne da.
A trazim te, umor me stigao,
Vaseljena se zadovoljno smeje
sto zaplela je konce i spotakla me.
Plasim se za nju…jer postoji izreka
koju dobro znam: “Ko se zadnji smeje..”
- izvikani klise. Nije tako!
Smej se, plakaces sutra!
Mozda je danas lose, znam sutra bice
jos gore.
Popustile su kosti pod teretom, puca kicma!
Neka je, nikom dobro donela nije!
Gledam u nebo, vidim te.
Doci cu gore i ruke slabasne oko vrata
ti poloziti.
Ne zelim, ali smeh mi para usi.
Ne mogu da izdrzim vise!
Pogled sam spustila da sjaj ociju
tvojih ne gledam.
Postedecu sebe, postedecu tebe!
Neka ti cela vasiona, uzmi!
Daj mi samo dubinu od dva metra
sveze zemlje, toliko mi treba da mir nadjem!
Potapsacu te po ramenu i ukrasti jedan poljubac
hladan za vecnost celu!
Hvala ti!
Ipak nisam bila u pravu!

_Anna_ · 12.12.2006, 09:53 AM

U tvojim očima bejah *****,
svetica ponekad.
Već deseti čin se odigrava,
a publici ništa jasno nije.
Muk u Sali ova farsa izazvaše.
To nestvarno, na tren samo
otkrivanje srca beše ponizno,
na kolenima plaćeno.
Pitam se da li vredelo je u
utvaru se zaljubiti?
Sve znano što mi beše, pa i moral
izgubih u neveštoj igri na koju sam
nasela.
Prodah se za par slova i tek po neku reč.
Stojim osramoćena tako na sred bine,
na mestu naznačenom za budale,
ogoljene duše sa lažnim osmehom.
Pred njim se pokazah nesavršena od
božje ruke nesrećno stvorena.
Bljesak beline nagog tela nije ono
što zgaslo je sjaj očiju mojih, jer
ta sramota prevazići se da.
Slepilo moje javi se tek nakon prvog
bola koji se grudima razli.
To što ovo smrtno meso razotkrih nije više
ni važno, ali što moja duša mislima
predaleko odlete za jednu večnost,
toliku bar da se patnje
ponovo podsetim,
dovoljno je bilo da se osećam krivom
što spremna sam da pružim
i ponovo nešto osetim.
I sutra možda u jedanaestom činu
naslutite strah i razrešenje
kad mojim snovima
organizovaću bdenje,
a vi dragi moji molite se za njihovo
spasenje.
Otvorenost, bolje reći glupost ženska
do vrha stiže,
da li do škorpije ili do mene prosto takve
ne znam, ali više ne dam da mi priđu bliže.
Razum puštam da ovu bitku vodi,
neka srce do praha izgori,
jer sve se na to svodi:
ko se bolje bori!

_Anna_ · 12.12.2006, 09:54 AM

Sada shvatam da prošlost se oživeti ne da
i da kad jednom sunce zađe na istom mestu
ponovo izaći neće.
Ono što je umrlo umrlo je zauvek,
samo se mi sa gubitkom još pomirili
nismo.
Položite paran broj cvetova na grob
i okrenite se od hladne ploče.
Ne vredi pokušavati, uzaludno je.
Suze i osmesi neće kupiti sudbinu,
ni podmititi uspomene.
Jedini način da prestanu da nas progone jedne
te iste more - je da stvorimo nove,
ali ne zavarvajte se da ćete ikada imati
miran san.
Mrak je deo nas.
Bol nas održava, hrani i ispunjava.
Jer srećni smo samo ako možemo reći
da smo žrtva veća od drugih.
Samo mučenici su postali sveci!
Dal’do hriščanstva i vere imamo nagon
da se poistovetimo sa Isusom i dozvoljavamo
da nas razapinju i još se nudimo,
nudimo svoje ruke i molimo za eksere i krst,
taj teret pravoslavlja i učenosti Balkana.
Kakav primitivizam je ta želja urođena za patnjom.
A iskušenju treba odoleti i čudni su putevi gospodnji,
a Taj koji je svog sina dao kao žrtvu
treba da nas uči moralnim vrednostima.
Sa smrtnim ljudskim srcem kako prihvatiti gubitak
bližnjeg...kako u otkucajima povečerja ne ispustiti dušu
i prodati se pravednome Đavolu, sa njim bar znamo na čemu smo.
Ako je ovaj život samo test izdržljivost, ja biram da budem sudija
u hladu i ne mrdnem ni jednim prstom da se dokažem-
sem u nadmenosti.
A vi lakovernici izvolite-igrajte igre bez granica,
ali ovako ili onako gubite, jer igre su samo za bogove,
a vi ste ljudi, „stoka“, ništa...
I ocene su sledeće:
6,6,6...
Ja sam velikodušna...

_Anna_ · 12.12.2006, 09:56 AM

U dvostrukoj igri srca
niko vise ne vodi, a moji snovi
prazninom su satkani i sarom
naslucenog zla prepleteni.
Dal je to savest sto me nocas muci
zbog neucinjenog i zbog ucinjenog…
Dal Skorpija zna uopste biti srecna
duze od suza u necijem zagrljaju?
Strah me je za njih, bojim se za sebe…
toliko ljubavi u ovom bicu, a opet
previse pacijenata.
Komadali me, komadali dok me nisu
raskomadali.
I sada nema me…
Kazu zivot je *****, a ja prodajem se za sicu;
bludnica zbog ideje o happy endu postah.
Umrem li nocas, umrecu sa osmehom,
jer znam da vise pogresne odluke
ne moram da donosim;
grobna tisina odgovore nudi.
Kamenujte moje telo na Trgu ako vam je lakse,
ta krv sto istece odavno je zamrla
i ta bol nece me poremetiti,
jer mrtvom coveku ne smeta
kad ga stapom iz radoznalosti diras.
Manite se morala, nemate ga, to je laz!
Udrite svom silinom, znam bice vam lakse
da na nekom iskalite…sav taj bes…
sopstveno nezadovoljstvo….udrite!
Za zivota moga lakse vam je bilo,
a sada se plasite ociju bez sjaja…
Kakava farsa!
Nikada mi nije bilo jasno kako smrad
sprzenog mesa na lomaci nikom smetao nije,
kako su samo i deca sa osmehom klicala:
“Spalili smo vesticu!”
Dovoljno je bilo zigosati me
ostrim okom dokonih ljudi odrediti kvalitet
i mene kao stoku baciti medj’ masu,
pa nek se oni kolju oko boljeg dela!
Komadali me, komadali dok me nisu
raskomadali.
I sada nema me…

Anja-Bgd · 12.12.2006, 04:55 PM

Lady 1,daj da uzivamo josh malo...

**TinaOfTrades** · 12.12.2006, 08:50 PM

Pohvale svima za trud, a kad budem imala vremena - procitacu :D

Iwy · 14.12.2006, 06:37 AM

_Anna_ mnooooooooooooogo lepo pishesh i uzhiwala sam dok sam chitala.. Swe pohwale =))