Olujni

O tebi znam samo da si bila...
Samo da zivis...
I pamtim samo ono cega se ti ne secas...
da bih rekao sta mi nedostaje,izmisljam reci
kao sto su:
Nekada,zauvek i nikada vise...

__________________
Ponovo su mi osujeceni snovi... U usima mi odzvanja podrugljivi smeh sudbine.

Olujni

KISA



Negde iz visina prollivaju
se kapi...
Jedna ljubav moli da
pada sto jace...
Jedna ljubav opstaje
za sto jacom vapi...
Neka drugi misle
da to nebo place.
Da andjeoske suze su ti
nebeski slapi...


Jedna ljubav traje
dok ta kisa pada,
jer dvoje se miluju
kroz te bistre vode...
U njima im lezi za
neznost zadnja nada...
Kada kisa stane
svaki dodir ode...


Da razotkrijem dvoje
ne znam dal bih treb'o..
Dvoje sto se miluju
kroz reski dodir kise.
To su od davnina
pucina i nebo!
sto je jace nevreme
to se vole vise...


Olujni

__________________
Ponovo su mi osujeceni snovi... U usima mi odzvanja podrugljivi smeh sudbine.

masada

Љубави моја дођи,
Ни сада, у овом часу,
Ја тебе немам.
Опрости љубави,
Први пут,
После свих ових година,
Тек на трен те заборавих.
Опрости старој луди,
Која је знала да те насмеје,
И најлепше љуби.
Тако ти си увек говорила.
А ја то,
Знао сам,
Сваки пут,
Док сам те држао у наручју.


Сећаш ли се љубави,
Довело те је небо,
Једног обчног поподнева.
Лутала си падинама,
Планина снова.
Била си сама,
Уплашена.
Бојала си се,
Бојала си се новог,
И понекад,
Тек понекад,
Оћи би ти засјале,
А то,
Ја сам видео.
Сећаш ли се једина,
Сећаш ли се,

Како сам те гледао,
Како си ме гледала?
Зима је дошла.
Тек једном,
Моје усне,
Додирнуше ти врат.
Ни сам не знам како,
Ни сам не знам кад’.
Пролазило је време,
Падаше,
Последњи снегови.
Хоћеш ли ме ти,
Једном пољубити?
Упитао сам те.
Пришла си,
Осетио сам твоје усне,
Љубила си ме,
И ја сам тебе љубио,
Онда сам отишао,
И вратио се,
И увек сам се враћао.

И смејали смо се,
И волели исте ситнице,
Волели јутарње Сунце,
Волели ноћи,
И дуге хладне зиме.
Пролазиле су нам године,
Говорила си,
Једном ћу отићи,
Једном ћу морати отићи,
И плакала си,
Ја плакао сам са тобом.
Наједном,
Морала си поћи,
На растанку ти,
Рекла си,
Јавићу се,
Рекла си,
Доћи ћу,
Доћи ћу теби љубави,
Једном,
Сад морам ићи.

И сретао сам те.
Сретао у ноћима,
Сретао у мислима,
И љубио сам те,
И чувао те,
У сећању,
У сновима,
И нисам дао,
Да ми те краду.
Нисам те заборавио,
Нисам могао да заборавим,
Твој смех,
Твоје руке,
Твоје пољубце,
Тебе.
У сваком дану,
У свакој ноћи,
Без тебе,
Још памтим,
Памтим додире,
Које даривала си ми ноћима,

Памтим јутра,
И Сунце,
Које милова ти лице.

Ево чекам,
Љубави,
Чекам да дођеш,
Опет је обично поподне,
Желим да те видим,
Још једном,
Да осетим додир,
Твојих руку.
Желим да кажем,
Оно што ти,
Годинама си знала,
А знала си да волим,
Јер у дугим ноћима,
Звала би,
А ја бих долазио,
И у сновима ти љубио,
Лице,
Усне,
Једина.
Љубио сам те,
Држао у нарућју,
Шаптао,
Смејао се,
Понекад плакао,
И увек волео.

__________________
Kuda tako zurno ti ratnice hodis ?
Ka sudbini !

Wronska

URAGAN

Zatvorila sam krug.
Presla sam ceo put.
Izasla sam iz tisine.
Slusam muziku
zivota
koja upravlja kretanjima
svih vremena i prostora-
besprekidno...istovetno.
Gusim zvuk koji istice
iz moje providnosti.
Pokrivam se
milostivim velom
prolaznosti.
Tvoje usne
krvnika i ljubavnika
zelim
u zamenu za kaznu
i bol.
U nagomilanom secanju-Ti
san,predskazanje,mora.
Moj urlik
uragan,
moj jecaj tek
suma gusta-
hor ptica zloslutnica
sto dolazi uzalud;
dusu ne dam.

Wronska-Slovenska

__________________
"...mi smo tu zbog ravnoteze medju zvezdama..."

Wronska

BEKSTVO DUSE


U stopalu
krst
urezan.
Bozanstvo
u tragovima
skriveno.
U ocima
mesecev odsjaj slikan,
blagoslov
usnama darovan.
Na dlanu
ptica-
rana sprzena
vrelinom
tvoga nehaja.
Nada iscezla
u bekstvu duse
koja
samuje.

Wronska-Slovenska

__________________
"...mi smo tu zbog ravnoteze medju zvezdama..."

Wronska

BESTRAGI OTISCI


Stopa
u secanju mome...
jos jedna...
tonu senke
poslednjih
istina
u bezuboj tami.
Blizina rastace,
razum satire...
to nije mrznja
suluda.
Slomilo se suncevo ogledalo-
tu,
preko puta vecnosti.
Ogledala nema.
Laz u nama.
Bez nas
ni ptice
nece da polete.
Grmljavina...

Wronska-Slovenska

__________________
"...mi smo tu zbog ravnoteze medju zvezdama..."

_Anna_

Wronska ako imas jos postuj da citam, ovo sto sam do sada procitala mi se dopalo:D

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

tozzinjo

- U B O J I M A H A G O N I J A -
omazh Sharlu Bodleru….


Nekad me je stid i sram- samom sebi nemam sta da ponudim, da dam.
Nekako sam…prazan. Osecaj je zarazan.Nista novo ne donosi novi dan…osim datuma
…pogled na ekran…gledam…cekam…samo brojka se menja, ali nema resenja
zivot kao jeftin horor film, a ti mi kazes- nemas veze s tim…molim? cujes sta ti govorim?

Samo senka izdaleka, kao silueta. Ukleti poeta iz geta opet po tankoj zici seta,
pirueta…po navici, na ivici zileta. Esteta unapred sam osudjen na poraz-proslost kao dokaz
Ako sumnjas sta sam, ko sam! Ko da sam se ponovo rodio kad sumnju sam prebrodio
Uzalud sam se borio, jer nista nisam stvorio, u zelji sam pregoreo dok sam trazio sintezu,

Nemogucu vezu za tezu i za antitezu. Uzrok. Znacaj. Posledicu Za moj zivot i za porodicu
Pokusavam definisati kroz recenicu, napraviti jednostavnu skicu … al’ ne ide…
Na mome licu nema promene. Drugi ljudi ne vide- iznutra sebe jedem i venem.
A kad se okrenem pozadi, sto-sta mi se gadi…hteo bih svasta da promenim

Ali ne znam s cim i odakle da pocnem?! Mozda je najbolje da pritisnem “reset”,
Pa kao tabula raza opet krocim na svet…razapet izmedju zelja i ideala
“Imam talenat”? E, pa na njemu vam hvala, ali osecam se ko budala
Jer prokletstvom sam odabran da samo kad sam sam i nesrecan…da samo tad mi krene rima

Zato rima ovoliko ima, jer nesreca je moja sustina, susta istina- sad prezentujem swima
Sreca me popisala, s njom se gledam preko nishana. Nikad nista nije dala mi na dar
Nijednu stvar, makar i na kratko da osetim je jako jednom bar. Taj leptir u stomaku
Bodler! Kopile!!! Lepo si to srocio:zivot je splin.oduvek je i bio.


Crna komedija, i to “B” kategorija:
zivot mi se odvija u boji mahagonija.
Monotonija copyright by srbija
me monotono probija…U mestu stojim ja….

Borba svaki dan i protiv drugih i u sebi-kako i ne bi. Mrak me vuce. Tama tuche!Ona je u meni
Vodjen besmislom, tragam za savrsenim stihom, i priznajem-da trazim potvrdu u vasim ocima
Od trpeze se branim askezom,od askeze trpezom.Samo u krajnostima moj ego pociva
Zlocinac se uvek wraca na mesto zlocina sto koci ga.

Ubijen od ljudi po 1000 puta i dalje kao zivi mrtvac lutam do kraja puta
Rima vise nije ljuta, ljutini ni slicna…rima-je ko zivot: jednolicna i melanholicna!
Klinicki sam mrtav. Nema linije srca, jer ni srca nema.Samo rupa unutra puna problema.
Posttraumatski stres, bes. Padam u trans. Nemam balans. Vristim!!! Cujes li mi glas?

Planeta Mars. Planeta Boga rata i planeta Saturn sto me svojim uticajem zahvata.
Od blata do blata! Od trnja do trnja…a nema zvezda na nebu…
Osecam potrebu da prospem sebi utrobu. Ja, novi, zaigram sebi starome na grobu
U novom dobu sve pokusam ispocetka…sve dosad shvatim kao generalnu probu


Crna komedija, i to “B” kategorija:
zivot mi se odvija u boji mahagonija.
Monotonija copyright by srbija
me monotono probija…U mestu stojim ja….

Kao dozivotna robija na znacaju sto dobija
Zivot mi se odvija u boji mahagonija
Fobija iz hobija, pesnicka je etika
Sudbina poetika je kao cvece zla....

_Anna_

Znas moje misljenje o ovome.......)

__________________
Nijedno dobro delo ne prodje nekaznjeno!!!

tozzinjo

(tozza)
Jedan,dva,tri,cet'ri...pet dana kishe.
Ne izlazim nigde, samo bez prestanka pishem
neke tekstove, priche, mrachne pesme bez rime.
Telefon iskljucen...ionako nema ko ni da me cimne.

Sam. U carstvu tishine. Zatvoreni prozori,
po staklima lupaju kapi. Samom sebi govorim
da sve je normalno, da proci ce i ova faza,
da ce sunce da obasja sivo nebo iznad grada.

Ali vreme leti, vec je dan shesti.
Kisha i dalje pada. ispod praga:pisma. Loshe vesti.
Iskljucili su struju, nisam dugo plac'o rachun.
Da se zgrejem- cepam parket. Lozim vatru.

Svice sedmi dan. Ko losha serija
sve po starom...pljusak napolju me nervira.
Zaliha sveca se stanjila. sve je manje hrane:
dva kila bajatoga hleba i trule banane.

Osmi dan - na ivici ludila! Probija
me bol u stomaku. Glad me ubija!
Po stanu neveshto tapkam u mraku,
cujem-neko cima kvaku. S druge strane glas se zachu:

"Alo komshija! Da li si ziv? Oseca se dim.
Plus-dugo niko nije vid'o te da izlazis"
...rechi gube se u magli, film se prekida u glavi,
on pricha, ja ga ne chujem. Kroz prozor gledam vani.

Vec je deveti dan...il' deseti?! Ne znam ni sam.
Grchevi, krche mi creva...opet chujem glas,
ustvari: vishe glasova. Ko horda ratnika pred vratima?!
Budale zanima zasto sam zakljucan danima.

Znam zaveru! Imaju nameru da me izvedu na kishu
da ispere mi mozak, ko sto njima radili su.
Usli su u stan. Milujem gan. Na nishan
uzimam prvoga..


necu umreti sam....

(thug21)
možda sam kopija/, možda ne postojim sad
kada tmuran dan pušta kišu a ja bi tako van..
i osetim te kapi/, da čujem druge zvuke
da u prostoru ne zjapim kao raširene ruke../
stan preko puta,tišina,dosta je vremena prošlo
tablete gutam,istina, prso sam 100 %../
ostalo nije ni bitno.. ///
znam da je drugu preko puta tako isto../
ne čujem vrata,/ nikakve korake
samo komšije što kao zabrinuto prolaze,/
komentar padne, sagnem se i zaplačem,/
povećam rane svaki put kad se od sna rastanem.../

šta se dešava?/ mnogo čudni zvukovi../
kad ne vidim/ sluhom/ se u prostor uklopim,
puno žamora,/ pogled na ulicu iza zastora,
krenem ka vratima, zasto sam!
(zašto sad?)
jer to su oni ljudi bez oblika i svesti/
zombiji ovog grada što ćeš uvek negde sresti
kom ćeš nešto reći/ i proći kao da je vazduh
prošo pored, tada kreni.. zaboravi da postoji život posle../
upo si u rebus reči koje mrse misli, kad te sjebu
iste duše sto su slične kiši//
i šalju te ka nebu.. druže//

al još nije kraj.. ne.. još nije gotovo/
hoću da s borbom odem/ i živim negde ponovo/
znam, osetiće olovo, i miris krvi prostorom
žurim kroz sobu, vreme ručka spodobo,..
otvaram ladicu, vadim lek za nerviranje
u mozgu stvaram varnicu što pali repetiranje...
na prepad kroz vrata puca se unakrsno
sad sumnjam je li isus stvarno vaskrso,
osecam udar zrna kao njenu suzu u dlanu
ne boli metak vec svaki tuzni pogled u stranu
kad uspomene krenu u usporenom filmu
ukroceni zivot nestane u prasini i dimu,
bacim osmeh na lice jer sam napokon slobodan
stavim pecat na pismo za svoj oprostaj!
sta je ostalo posle/ pogledam i poslednja
osveta je proslost/ sto tako cesto osecam!