savmojsvet

ne znam...

savmojsvet

Jel zna neko spanski da mi prevede ovu pesmu! Mozda nije tema, ali mozda i jeste po onome koliko sam ja uspeo da shvatim! Premestite post gde god zelite ako treba! Samo neka mi neko prevede ovo!

Tengo la camisa negra hoy mi amor esta de luto
Hoy tengo en el ama una pena y es por culpa de tu embrujo
Hoy se que tu ya no me quieres y eso es lo que mas me hiere
Que tengo la camisa negra y una pena que me duele

Mal parece que solo me quede y fue pura todita tu mentira
Que maldita mala suerte la mia que aquel dia te encontre

Por beber del veneno malevo de tu amor
Yo quede moribundo y lleno de dolor
Respire de ese humo amargo de tu adios
Y desde que tu te fuiste yo solo tengo

Tengo la camisa negra porque negra tengo el alma
Yo por ti perdi la calma y casi pierdo hasta mi cama

Cama cama caman baby te digo con disimulo
Que tengo la camisa negra y debajo tengo el difunto

...quando quieras mamita oo yeah

Tengo la camisa negra ya tu amor no me interesa
Lo que ayer me supo a gloria hoy me sabe a pura
Miercoles por la tarde y tu que no llegas
Ni siquiera muestras señas y yo con la camisa negra
Y tus maletas en la puerta

Mal parece que solo me quede y fue pura todita tu mentira
Que maldita mala suerte la mia que aquel dia te encontre

Por beber del veneno malevo de tu amor
Yo quede moribundo y lleno de dolor
Respire de ese humo amargo de tu adios
Y desde que tu te fuiste yo solo tengo

Tengo la camisa negra porque negra tengo el alma
Yo por ti perdi la calma y casi pierdo hasta mi cama

Cama cama caman baby te digo con disimulo
Que tengo la camisa negra y debajo tengo el difunto

Tengo la camisa negra porque negra tengo el alma
Yo por ti perdi la calma y casi pierdo hasta mi cama

Cama cama caman baby te digo con disimulo
Que tengo la camisa negra y debajo tengo el difunto

Aenima

Nosim crnu majicu / kosulju, jer danas je moja ljubav crnina
Tengo la camisa negra hoy mi amor esta de luto

Danas osecam bol u dusi, a sve to zbog tvojih magija (vesticarenja)
Hoy tengo en el ama una pena y es por culpa de tu embrujo

Danas znam da me ne volis, a to je ono sto me najvise boli.
Hoy se que tu ya no me quieres y eso es lo que mas me hiere

Zbog toga i nosim crnu majicu(kosulju) i bol koja me razdire/vredja/(mada on ovde bukvalno kaze boli, sto je zaista ..na ja...bol, koja me boli..)
Que tengo la camisa negra y una pena que me duele

Jos gore, izgleda da sam ostao sam, a tvoja laz je bila tako cista
Mal parece que solo me quede y fue pura todita tu mentira

Prokleta sreca po mene, da sam na dan kada si me pronasla
Que maldita mala suerte la mia que aquel dia te encontre

Pio sa rdjavog izvora otrova tvoje ljubavi
Por beber del veneno malevo de tu amor

Ja sam ostatak umirajuceg coveka, punog bola
Yo quede moribundo y lleno de dolor

Disem jos uvek u onom trenutku kada si rekla zbogom
Respire de ese humo amargo de tu adios

I od kada si me ostavila samog, nosim ...
Y desde que tu te fuiste yo solo tengo

Nosim crnu majicu/kosulju, jer moja je dusa isto tako crna
Tengo la camisa negra porque negra tengo el alma

Jer danas sam zbog tebe bez mira i skoro da sam izgubio svoju osnovu/podlogu
Yo por ti perdi la calma y casi pierdo hasta mi cama

Hajde hajde hajde "baby", govorim ti bez pretvaranja..
Cama cama caman baby te digo con disimulo

...da nosim crnu kosulju/majicu, a ispod nje je pokojnik
Que tengo la camisa negra y debajo tengo el difunto

Nosim crnu kosulju, a tvoja ljubav me vise ne zanima
Tengo la camisa negra ya tu amor no me interesa

Ono sto je bilo juce bila je slava, a danas vidim jasno
Lo que ayer me supo a gloria hoy me sabe a pura

Vece kada nisi dosla je bilo posrano/govno
Miercoles por la tarde y tu que no llegas (miercoles je u stvari jedan dan u nedelji, ali Juanes to izgovara kao mierda (govno), tako da je smisao recenice skroz promenjen.)

Nije bilo cak ni najmanjeg znaka, zbog toga i nosim crnu kosulju
Ni siquiera muestras señas y yo con la camisa negra

A tvoji koferi stoje pred vratima..
Y tus maletas en la puerta

Jos gore, izgleda da sam ostao sam, a tvoja laz je bila tako cista
Mal parece que solo me quede y fue pura todita tu mentira

Prokleta sreca po mene, da sam onog dana kada si me pronasla...
Que maldita mala suerte la mia que aquel dia te encontre

Pio sa rdjavog izvora otrova tvoje ljubavi
Por beber del veneno malevo de tu amor

Ja sam ostatak umirajuceg coveka, punog bola
Yo quede moribundo y lleno de dolor

Disem jos uvek u onom trenutku kada si rekla zbogom
Respire de ese humo amargo de tu adios

I od kada si me ostavila samog, nosim ...
Y desde que tu te fuiste yo solo tengo

Nosim crnu majicu/kosulju, jer moja je dusa isto tako crna
Tengo la camisa negra porque negra tengo el alma

Jer danas sam zbog tebe bez mira i skoro da sam izgubio svoju osnovu
Yo por ti perdi la calma y casi pierdo hasta mi cama

Hajde hajde hajde "baby", govorim ti bez pretvaranja...
Cama cama caman baby te digo con disimulo

...da nosim crnu kosulju/majicu, a ispod nje je pokojnik
Que tengo la camisa negra y debajo tengo el difunto

Nosim crnu majicu/kosulju, jer moja je dusa isto tako crna
Tengo la camisa negra porque negra tengo el alma

Jer danas sam zbog tebe bez mira i skoro da sam izgubio svoju osnovu
Yo por ti perdi la calma y casi pierdo hasta mi cama

Hajde hajde hajde "baby", govorim ti bez pretvaranja...
Cama cama caman baby te digo con disimulo

...da nosim crnu kosulju/majicu, a ispod nje je pokojnik
Que tengo la camisa negra y debajo tengo el difunto

__________________
.

savmojsvet

WHOAA! Veliko Ti hvala!!!

savmojsvet

Uvek sam imao zelju da napisem neku pesmu, ali mi to nikad nije polazilo za rukom! Plasio sam se da sve nisu vec napisane! Ne znam kako ce vam se ova svideti, ali znam da je malo pre zavrsena! Mozda je kao decija, ali je moja!

Želja! Želja za tobom

Želja je u meni i oko mene,
željom prekrivam tebe.
Ne da mi da zaspim,
njome te častim!

Ekstaza! Ekstaza sa tobom

Pozivaju se sve sreće,
svi poljupci, sve reči.
Pozivaju se dodiri,
svi treptaji, svi drhtaji.
Pozivaju se šapati,
svi uzdasi, sva milovanja.
Na našu jedinu stazu,
u našu ekstazu.

Ljubav! Ljubav naša

Ljubav je kada na pogled moj
dobijem osmeh tvoj.
Ljubav je kada na dodir tvoj,
dobiješ drhtaj moj.
Šta da ti pričam kad znaš i sama,
da je naša ljubav vrlo jaka. Najjača!

Atina! Moja želja

Natočite sreće, natočite vina,
rodila se naša kćerka Atina.

Nada!

Svakog jutra, svakog dana,
u meni ne prestaje da gori nada.
Svako veče kad u krevet legnem,
nadam se da ću se ujutru probuditi kraj tebe.

A Mia? Tvoja želja

Ko je ona slatka devojčica što leptiriće sniva,
to je naša kćerka Mia.

Napisana je levom rukom! Posto mi je desna u gipsu!

savmojsvet

Ljubav i ostali strahovi

Pročitao sam nekada davno ili mi je neko rekao da sposobnost pričanja sa samim sobom imaju iskljucivo visoko inteligentni ljudi! E sad, da li sam visoko inetligentan ili nesto drugo, prosudite sami! Šta čoveka tera da radi takve stvari, šta ga tera da čini loše ili dobro, šta ga tera da se ponaša ovako ili onako? Šta ga tera da se ponaša neobjašnjivo, neuračunljivo i izgubljeno? Da li je to ludilo, bes, ljubav, samoća, nesreća, patnja...
Uhvatio sam sebe kako prelazim i po nekoliko kilometara dnevno u našem malom stanu od sedamnaest kvadratnih metara! Tabanam li tabanam, izlizaće mi se đonovi na papučama, vrtim se u krug, ali se plašim da će se ulubiti pod na tim mestima pod mojim nogama, pa povremeno proširim maršutu do kuhinje i kupatila u jebenih sedamnaest kvadratnih metara. Da imamo bar još jednu sobicu, pomislim da svega ovoga ne bi ni bilo! Ne bi bilo suza, ne bi bilo lošeg vremena, ne bi bilo dreke, vike. A nas bi bilo! Tabanam i pričam! Da li sam prso ili sam nadprosečno inteligentan? Da li baš pričam sam sa sobom ili pričam sa tobom, ne znam? Kao da me slušaš, jer uvek kažem nešto što ne treba, pa brzo povučem reč. Onda opet nastavim da pričam, ali pažljivije, smirenije, opuštenije sve dok opet ne pređem tu granicu, granicu poštovanja prema tebi i sebi. I tako redom! Ponekad se nadam da nešto nisi čula, nadam se da nisi bila koncentrisana. Ali mi ni to ne da mira pa moram sve da ponovim da vidim šta sam rekao ili šta nisam rekao, pa onda ipak čuješ. Da li sam rekao ovo ili ono, da li je trebalo ovako ili onako da se izrazim. Da li sam previše otvoren? I prema tebi i prema sebi? Da li treba da kažem sve ono i što mislim i što ne mislim, da li treba da ćutim. Nisu džabe stari Grci rekli da je u ćutanju mudrost. Da li? Milion pitanja bez odgovora. Medjutim svi odgovori su ispred mene, svi odgovori su u ovom tekstu!
Nisam prso! Jedino šta sam to je da sam ludo zaljubljen. Zaljubljen sam do ušiju, čak i sad kada je nema, ona to zna! Nisam siguran u priču koji mnogi poturaju da bi oprali sebe, da ljubav prolazi, da bledi, a da ostaje navika. Ljubav je uvek tu sa nama, samo je potiskuju problemi, nevolje, strahovi. Ljubav ostaje večno u našim srcima, taji, osluškuje i strpljivo čeka da ponovo eksplodira onda kada je najteže, onda kada se čini da nam nema spasa, da nam nema izlaza. Ljubav mora da pobedi! Neću joj se suprotstavljati, nemoj ni ti. Neka nas spase, pusti je da radi u nama, pusti je da živi, prepusti joj se. Neću ja da ti pričam šta je ljubav, u ostalom zajedno smo je upoznali te nevembarske večeri. A što se tiče inteligencije, znaš i sama da tvoju ljubav nisam kupio novcem!
S kim pričam? Sa tobom, čak i kada nisi ovde! Nije šala, ali ti i ja jesmo povezani. Da li je to telepatija ili neka druga bolest ne znam, ali znam da misliš i znaš da mislim! Ipak se mi dobro poznajemo, znamo kako dišemo, znamo kako ljubimo, znamo kako plačemo, znamo kako osečamo, znamo kako patimo... I to je ljubav. Svaki tvoj plač, svaki moj plač, svaki naš poljubac, svaka naša patnja je takođe ljubav hteli mi to da priznamo ili ne. Šta je ljubav u dobru? Ljubav u dobru odlazi upravo tamo da taji i da osluškuje i čeka! Tu dolazi ljubav u zlu! Da otvori naša srca! Da nas ponovo ponese jedno drugom, da preplavi polja naše trenutne nesreće, da sruši kule naše nesloge, da počupa korenje lošeg vremena iza nas. Da zapali vatru, da ponovo zapali naša srca, da uskomeša lavu naših osećanja i strasti. Moj vulkan se komeša i samo još čeka tvoj da ponovo zapalimo svet svojom ljubavlju. Uvek jačom i uvek snaznijom! U rečenici: „Nikad ne reci nikad i uvek“ uvek ću reći uvek. UVEK!
Otvoren? Ne! Iskren? Da! Previše iskren? Da! I sama znaš da sam te lagao, i sama znaš da nikad nisam znao da lažem, ni mamu, ni tatu, ni drugove, ni tebe. Negde su moje laži prećutno prolazile, ali sam se uvek loše osećao zbog njih. A onda sam naučio da ni jedna laž nije vredna plača, nerviranja, patnje. A onda sam pokušao da budem iskren i sam sam sebe uplitao i gubio u lavirintu svoje iskrenosti, govorio svašta i gubio te! Jedinu utehu sam pronalazio u tome što me poznaješ i što znaš da sam sve radio iz dobre namere. Da, dobre namere, ali i gluposti, nezrelosti i nedoraslosti situaciji! To su moji gresi s kojima sam se ozbiljno posvadjao. I neću se miriti! Ali će uvek ostati dobra namera!
„U ćutanju je mudrost“. Gle k**** u slamnatom šeširu. Ne treba ćutati i zavlačiti se po mišijim rupama i bežati od odgovornosti! Neću ti više nikada ćutati ni u dobro ni u zlu! Ni kada plačeš, ni kada se smeješ! Plakaću sa tobom, smejaću se sa tobom, ponosću se tobom, ponosićes se sa mnom! I pametno ću zboriti. UVEK!

Komentar je 3 minuta vaseg vremena! Vama ne znaci nista, a meni... Meni svasta znaci u ovom trenutku...

Aenima

Your silence will not protect you - Audre Lorde.

__________________
.

savmojsvet

Verovatno ovo moje pisanije nece ostaviti traga na svetsku i srpsku knjizevnost. Ali moze posluziti kao primer sta treba, a sta ne treba raditi u ljubavi! Sve ovo posveceno je jednoj Željani! Ali i ne samo njoj! Posveceno je svim Jovanima, Ivanima, Srdjanima, Petrovima, Markovima i ostalim i njihovim Draganama, Željanama, Jelenama, Danijelama itd. Posveceno je svim ljudima koji su voleli, koji vole, koji ce voleti, koji su prestali da vole, koji yele ponovo da vole i da budu voljeni! Posveceno je svima vama koji ovo citate!

savmojsvet

Uzas! Manjak inspiracije! Razumljivo! Sad bas kad je najpotrebnije! Prepravke! Ma neka ide ovako, to je moje!

Slovo o hrabrosti

Secate li se pismenog zadatka iz tada srpskohrvatskog jezika: Šta je hrabrost? Ja se sećam. Takođe se sećam da sam tad dobio pet. Čista ko suza. Bez ijedne ispravke, bez ijedne prepravke crvenom hemijskom. Nastavnica je pročitala moj rad pred celim razredom, žao mi je što nisam sačuvao taj rad da vam pokažem. Posle toga ređale su se dvojke i trojke iz pismenih zadataka, nisu me voleli budući nastavnici i profesori! Sećam se tada da sam izmislio susret sa opasnom lisicom, imao sam svega dvanaest, trinaest godina! Bio sam svestan da je lisica opasan protivnik, ali sam skupio hrabrost, dohvatio neki štap i počeo da mašem njime i da vičem! Lisica je pobegla!

Hrabrost – treba nam, svima nama, vama koji ovo citate, onima koji se spremaju u rat, onima koji čekaju, onima koji se vraćaju, onima koji strepe, onima koji se nadaju, koji se plaše, koji se ne plaše, onima koji umiru, onima koji se rađaju, onima koji su voleli, koji vole i koji će voleti! Treba nam hrabrosti! Ja ću pokušati da vam napišem nešto pametno o hrabrosti u ljubavi!

Sećate li se prvog pogleda, sastanka, prvog poljupca, dodira? Znam da se sećate! Takođe znam da vam nije bilo svejedno, znam da su vam se tresla kolena, znam da ste nešto neraygovetno mrmljali sebi u bradu, srce vam je lupalo i tuklo u grudima, htelo je da iskoči. Ali ipak ste se pogledali, ipak ste se poljubili, ipak ste se dodirnuli. Zato što ste imali hrabrosti da to učinite! A kada dođu nevolje i kad dođe tuga povlačimo se u sebe. A hrabrost je uvek prisutna, samo je ne koristimo dovoljno često, zaboravljamo na nju, zaboravljamo da postoji, okrećemo se drugim stanjima svesti, okrećemo se svojim nemirima, svojim patnjama i borimo se sa njima bez pomoći hrabrosti! Pronalazimo utehu na drugim i trećim stranama, neko će nam već pomoći, neko će nešto uraditi za nas što bi nas spaslo i osvestilo! Najviše i jedino možemo pomoći sami sebi! Čekamo da problemi sami nestanu, kako došlo, tako otišlo. Vraga!

Trenutno mi treba hrabrosti da završim ovu priču.

Trebalo nam je hrabrosti da budemo zajedno, da živimo u slozi i ljubavi, da se volimo i poštujemo, da budemo jedno. Sad nam opet treba hrabrosti, ali da ostanemo zajedno. Zar tako puno tražim od tebe i od sebe. Da i od sebe! I meni treba hrabrosti. Najlakše je otići, okrenuti se i nestati. Ne kažem, ne kažem! I za to treba hrabrosti, ali je tu hrabrost trenutna, jednokratna pomešana sa besom i strahom.
Sećaš li se, imala si hrabrosti kada smo išli u Pariz, prvi put si letela avionom, secaš li se kako smo stukli onu flašu viskija za tren!
Sećaš li se, imala si hrabrosti da dođemo i ostanemo u Kušadasiju u kome je taj dan kada smo došli eksplodirala bomba.
Sećaš li se, imala si hrabrosti i volje, kada sam te vodio po šumama, gorama i zabitima Zlatibora.
Sećaš li se, imala si hrabrosti...

Znam! Zato sam se i oženio tobom, jer si hrabra žena. Ceo svoj život si se borila i maksimalno koristila svoju hrabrost! I ja te volim i zbog toga! Ali šta se sad desilo, zašto si je odbacila kada ti je tako lepo koristila ceo život. Moraš, moram i moramo da se izborimo za tvoju, moju i našu hrabrost. Ja ću se boriti za tvoju, ti se bori za moju, samo tako ćemo povratiti našu! To je težak i trnovit put, „put kojim se ređe ide“. Opet nam treba one trenutne hrabrosti da pođemo njime. Samo da pođemo i da se ne okrećemo! Neka nam se pogledi izgube u dolini naših snova, neka nam se nemiri izgube u moru naše sreće, neka nam se strahovi izgube u kosmosu naše ljubavi! Rekao sam ti već, vremena još uvek ima, pusti da nas vreme izleči, ali ne na sporednim putevima, nego na ovom kojim malo ko ide! Siguran sam da ćemo usput videti ruševine, da ćemo videti stradanja i patnje, da ćemo videti trnje i šiblje. Ali se ne boj, imaj hrabrosti, daj mi hrabrosti, držaću te za ruku, pokriću te sobom, neću te dati, ne želim da se ogrebeš, ne želim da patiš i stradaš jer moju hrabrost nosiš u sebi, kao i ja tvoju. Nije to put bez kraja, na njega će se nastaviti svi naši drugi, treći, četvrti, N-ti putevi. Daj mi je, dajem ti je!

Sta je za VAS hrabrost?

__________________
Your silence will not protect you - Audre Lorde

Aenima

Imali smo isti rad, na istu temu: "Sta je hrabrost?"

Napisala sam: "Ovo je hrabrost.", i predala "sastav". Profesorka nije tacno znala kako da oceni moj rad, tako da je ostalo nedoreceno, a ja morala da pisem jos jedan, na drugaciju temu.

Hrabrost..hm....Hrabrost je ustati svakog jutra. Izaci iz kuce. Suociti se sa svetom. Suociti se sa sobom. Suociti svet sobom i nekako to sve dovesti u balans.

__________________
.