Edem

Tomislav Krsmanovic:Saga o..icima (1940-2008 g)

RECENZIJE I MISLJENJA ( Iz ovih misljenja i drugih koja ce biti dobijena, ce tek biti napravljen definitivan izbor)

-dr. Barun Mitra, profesor univerziteta , direktor Instituta slobode, New Delhi, India: Citanje sage Tomislava Krsmanovica tako jasno otslikava korene tragedije koja je snasla Jugoslaviju. Jasno je da se koreni prostiru jos mnogo dalje i pre Slobodana Milosevica, i Tita licno. Dnevnik zadire u glavne uzroke i korene, a to je razumevanje fenomena balkanizacije. Potpuno se slazem sa Krsmanovicem da postoje slicnosti izmedju Indije i Jugoslavije .Jugoslavija nije jedini Balkan na svetu..Kao sto smo diskutoval ranije, esej Ejn Rend "Balkanizacija" je vrlo primenljiv za ovu tvrdnju

. -Xavier Collet Urednik Pregentil-a ,Francuska, profesor:

Visoko ocenjujem Sagu , opise, poeticnost decaka ili deteta, koji otkriva rastrzanosti , bune i nedace bivse Jugoslavije. Sarm ove knjige je vizija coveka koji odrasta u zemlji koja klizi u progresivan teror .Ovo je humanisticki knjizevni rad, sa dobrim opisima psihologija dobrih i losih ljudi, prica u kojoj svako od nas moze prepoznati sebe, ili nekoga drugoga koga zna

. Stefan Metzeler, Urednik Pro Libertate, publicista, Svajcarska:
-
- Saga je bogato stivo koje me je snazno uzbudilo.. Stil je vrlo citak i zaokupio je moj interes. Opisi su jarki i snazno privlace paznju citaoca, sa neobicnom i uzbudljivom pricom.u centru zbivanja. To je tako dobro, da jedino postoji opasnost da ljudi izgube iz vida cinjenicu da autor opisuje stvarnu istoriju, a ne fikciju. Takoreci je zastrasujuce da je autor morao kroz ceo svoj zivot da dozivljava takve stvari i da zivi u takvoj neobicnoj stvarnosti. Ali nakon svega, ovo je bas to sto treba da potseti savremenike sadasnje nase istorije i svakidasnjice, izgleda da klizimo sve brze i brze u pravcu da se pocine nove pogreske. iz proslosti. Smatram da autorova iskustva i poruke mogu pomoci da se preduprede vecita ponavljanja istorije, potsecajuci citaoce na uzase koji su se ranije desili, a koje opisuje stvarna osoba., a ne istoricari koji podatke crpu iz druge ruke, drugih izvora i dokumenata".


- . - Ljiljana Predic -Joksic, pesnik, Sidnej, Australija- "Saga o..icima" Tomislava Krsmanovica je jos jedan prilog svedocenja o proslom vremenu , o tragicnom razdoblju u kome se nasao srpski narod -vrtlog i bezdno koji su progutali pojedince ,osakatili porodice. Neke sudbine, neke likove sacuvala je decja dusa autora, upila u nezaborav,uramila u okvir pamcenja . To su vredni delovi razbijenog srpskog lika iz vremena stradalnistva , zla koje je nadiralo spolja ali i prokljucalo u samom telu zrtvene Srbije!
. Opis dogadjaja potice iz relativno vremenski kratkog perioda. To su godine , u kojima je iz mracnih dubina izronila sila mrveci ljudske zivote , brisuci istoriju kroz licno i kolektivno secanje. Od tog procesa i nasilnih lomova ,jos podrhtava tlo . Mnoge ljudske sudbine zahvacene vihorom velike i opste tragedije nestale su , iscezle. Zato je svaki ,doprinos koji se prilaze mozaiku pamcenja , dragocen ."Dnevnik" donosi , obilje podataka kroz prikaz desavanja i mnostvo likova. Zahvaljujuci tome- mnogi su sacuvani ,od zaborava . Punocu u kompletnom smislu , dogadjaja i posledica verovatno cemo tek potpuno razumeti u buducem vremenu! Beleske iz secanja , vredan su spomen na one koji ne bi bili upamceni .Svojevrstan "in memoriam" za mnoge koji su platili cenu nasilju , bezumlju i tamnoj strani ljudskog bica!


.Marinko Arsić Ivkov -AUTOBIOGRAFSKI ROMAN
TOMISLAVA KRSMANOVIĆA

U književnosti, s istorijom je veoma teško izaći na kraj. S autobiografijom, takođe. Skerlić je upozoravao da istorija u romanu skučava slobodu invencije, a da roman izvrće istoriju. Nikolaj Velimirović je napisao: sačuvaj me, Bože, memoara!
Da su i jedan u drugi uglavnom u pravu, ne treba dokazivati. Istorijski događaji ne smeju biti iznevereni, odnosno proizvoljno prikazani. Memoarska i autobiografska dela, iako je reč o ličnim ispovestima, moraju poštovati kriterijum objektivnosti, ma i na štetu autora (što, u praksi, uglavnom, nije slučaj, naročito kad je reč o memoarima). Pored načela objektivnosti, u ovakvim delima treba poštovati i načelo selektivnosti, izbora onoga što će ući delo i onoga što će, kao nevažno, biti odbačeno.
Ovi zahtevi najrečitije govore da autobiografije i autobiografsku prozu nije lako pisati, i pored toga što ih mnogi pišu i što imamo inflaciju autobiografija.

Tomislav Krsmanović, javnosti do sada poznat pre svega po svojim političkim i društveno angažovanim tekstovima, kao i po tome što je bio žrtva represije jednog totalitarnog režima, u svom zrelom dobu uhvatio se upravo u koštac sa izazovom autobiografskog romana. Za tako nešto motivisala su ga sigurno dva razloga: prvi je, što je živeo u jednom burnom vremenu; drugi, što je i sam bio zahvaćen tom burom, bilo kao „slamka“ kojom se igraju vihori istorije i volja političkih moćnika, bilo kao svestan i odgovoran pojedinac koji se takvim silama suprotstavlja.
Odmah treba istaći da je Krsmanović u svojoj Sagi u velikoj meri uspeo da izbegne zamke koje sam na početku pomenuo.
Pre svega zahvaljujući tome što on svoj život pripoveda, što je, dakle, sličniji literarnom junaku nego nekom ko bi sebe hteo da predstavi većim nego što je bio (a što je gotovo redovna pojava u autobiografijama i memoarima). A očigledno je da je u Sagi reč o stvarnim zbivanjima i stvarnim ljudima, da u tom pripovedanju ništa nije izmišljeno.
Druga vrlina ove knjige je gledište sa kojeg autor posmatra svoj život i događaje. Njega nije zasenila veličina istorijskih događaja. U prvom planu su uvek život i ljudi oko njega, a sve ono što je kasnije postalo deo istorije je u drugom planu. Ne traži pisac istoriju, nego ona uvek traži od njega. On od početka romana i doslovno beži od nje, ali ona ga ne pušta.
Ovakvo gledište uticalo je i na formu romana i u velikoj meri je zaslužno što se ova knjiga lako čita. Saga je satkana od mnoštva jezgrovitih i slikovitih epizoda, i to deluje kao vrlo dobro piščevo rešenje. Jedna epizoda brzo smenjuje drugu, onako kako se smenjuju dani i godine u jednom burnom vremenu. Nema u Krsmanovićevom delu mnogo otezanja i „razglabanja“, suvišnih opisa i komentara, koji bi sigurno štetili delu.
S druge strane, u tim epizodama ima dobrih literarnih pasaža. Naročito kada je u pitanju opisivanje svakodnevnog života, kroz koji, u krugu uže i šire porodice, prolazi pripovedač kao dečak i mlad čovek.
Autentičnost je još jedna vrlina ove knjige. Čitalac u nju gotovo nikad neće posumnjati, što baš nije čest slučaj kad su u pitanju autobiografska dela.
Pisac je našao meru između privatnog života i istorije (i, naravno, politike).
Krsmanović se predstavio kao učesnik i nenametljiv svedok jednog mračnog vremena, bilo da se Saga čita kao literarno delo, bilo kao autentično svedočanstvo.
Oni koji malo bolje poznaju biografiju i delo Tomislava Krsmanovića, verovatno će zaključiti da bi bez Sage oni ostali nedovršeni.


Pre štampanja, neophodno je jedno dobro i savesno lektorsko čitanje.
Predlažem da se naslov Saga o …icima promeni (zbog … icima, koje deluje malo nekomunikativno).
U okviru lektorskog posla, treba uraditi i korekturu (fontovi u verziji koju sam ja čitao nisu srpski).
Marinko Arsić Ivkov



.Mr Срђан Цветковић
Истраживач-сарадник Института за савремену историју-Београд
Томислав

Edem

Saga o..icima( 1940-2008 g)

, Recenzije -Nastavak

Mr Срђан Цветковић
Истраживач-сарадник Института за савремену историју-Београд
Томислав Крсмановић, Сага о...иcма, Београд 2008.

Томислав Крсмановић, дугогодишњи дисидент и упорни борац за људска права и слободе у комунистичком и посткумунистичком режиму, који се нарочито прославио током осамдесетих скретањем пажње домаће и светске јавности на проблем злоупотребе психијатрије у политичке сврхе, се након више наслова посвећеним овој тематици окушао и на пољу историјске мемоаристике делом Сага о … ицима. Ради се о крајње занимљивом и узбудљивом рукопису у којем нас аутор води од времена најранијег детињства кроз хаос и трагику Другог светског рата, потоњи друштвени експеримент кроз копирање совјетског друштвеног модела, сукоба са СССР-ом и прокламовањем самоуправне демократије и титоизма као трећег пута. Међутим, репресија и бруталне методе обрачуна које је аутор осетио на сопственој кожи уз свеприсутну идеологију и култ личности основно су обележије ауторитарног резима. Поред садржајног богатства којим нас аутора засипа текст одликује допадљив и сликовит стил који читаоца држи прикованог за штиво а дело сварљивим у једном даху. Пред нама оживљавају како сам аутор каже ,,дозивљаји и догадјаји кроз које пролазе јунаци ове књиге (сродници, суседи, пријатељи, познаници, слуцајни зивотни сапутници) су узети као повод, да тако пазљив и љубопитљив читаоц кроз њихове лицне судбине сазна ста се десавало пре висе година, или деценија“. Ово сведочанство представља драгоцен прилог аутора проучавању историје менталитета балканског човека и осликава психолошки профил људи који су се калили на раzмеђу сукобљених историја и цивилизација. Стога се аутор исправнои оштроумно примећује како је ,,...Историја балканских народа, укљуцујуци и Србе, је цитанка сурове стесњености малих сељачких народа, који покушавају да преживе. Срби су мали народ, али су на Балкану знацајан и велики национални ентитет, поврх свега на стратешки врло значајном простору. Као такав су кроз историју били излозени похлепама и инвазијама свакојаких освајаца. Освајаци су неретко били на висем степену развоја културе, технологије и цивилизације. Срби су цесто били без стварних, искрених и сназних савезника, остављени често сами себи, својим разједињеностима и лосим проценама, у суровој и немилосрдној борби за пуко презивљавање. Књигу Томислава Крсмановића најтоплије препоручујемо како научној јавности тако и широј читалачкој публици.
Mр Срђан Цветковић
Истраживач-сарадник Института за савремену историју-Београд


.DNEVNIK TOMISLAVA KRSMANOVICA- Dr Želimir Vukašinovic

"Drina je granica, citav okean koji nevidljivo deli naše zemlje i ljude".
Dnevnik Tomislava Krsmanovica se pomalja pred nama kao svedocenje; ne, dakle, kao puka istorijska retrospektiva doli kao prodor u istoricnost egzistencije. Utoliko dnevnik, koliko lican, ukida Istoriju u njenoj pretenziji da obuhvati coveka dogadajem. Projektuje se spontano kako u prošlost tako i u druge dve ekstaze Vremena: sadašnjost i buducnost. Ovde, u ovom pomaku, covek otkriva svoju suštinu. Iz perspektive buducnosti dokucuje svoju konacnost, osvedocuje je egzistencijalnim Sada svešcu o "onome što je bilo". Uvidamo tako da prošlost nije na nacin "onoga što više nije " nego jeste i ovo Sada upravo "kao ono što je bilo". Otkriva se, ovom ekstatikom, covek iz vremenitosti, iz svoje smrtnosti, konacnosti, kao nesavršenost, kao grešnost. Kroz ono iskustvo što Grci doživeše recju aitia (omaška u smislu "propusta"), covek biva otvorenost koja pušta Svet da se pojavi u svojoj internoj Istini. Prodor u istoricnost, otvaranje kapija Vremena, susret je sa suštinom egzistencije. Ne uspeva se u ovome domenu covecanstvo održati kao epopeja: nadire, naime, nezadrživo covekova zatecenost u vlastitoj nesavršenosti. Sve što ce nacionalna istorija sazdati u svojoj nivelaciji prošlosti je konstrukcija, gradevina, koja svojom monumentalnošcu prikriva suštinu, temelj, Istinu egzistencije u svojemu nacinu bivstvovanja. Ovaj dnevnik je stoga demoliranje konstruktivizma ka Istini bivstvovanja, pomak od sebe-konstrukcije ka samo-razumevanju i razumevanju uopšte (mislim na coveka kao individuu, kao naciju i kao covecanstvo). Redukcija coveka na samo jedan modus egzistiranja je, opominje nas svojim udelotvorenjem svedocenje Krsmanovica, inauguracija neautenticnosti. Konstruktivnost, sledstveno, biva nasilje nad Istinom bivstvovanja, nad onim što JESTE. Gradenje Istorije zato i nema karakter istinstinskog sabiranja (sabornosti). Upravo suprotno, kulminira kao rasomon. Iz njega nice korov egzistencije, "u-sebe-zamršeno Srpstvo" koje u tminu obrasta sve što je drugacije, sve Drugo. Istorija (pa i ona nacionalna), svedena na konstruktivnost, jeste, prema tome- nepribranost covecanstva. Masa confusa porada velelepne globalne projekte u sumrak autenticnosti covecanstva. Intimno iskustvo, poput ovog sa kojim se ovoga puta susrecemo, svojom personalnošcu, reafirmiše individuum, ali i pribire kolektivnu dimenziju egzistencije usred rasutosti, usred nepribranosti, usred raskola. Ne treba, dakle, mešati subjektivizam sa onim kroz šta individuum pronalazi svoju personalnost, svoju licnost, svoj lik. Tu, u okrilju rasuca, tek se stvaralaštvom u pribranoscu razabire covek - u individualnom i kolektivnom smislu. Moralizacija sveta sigurno ne biva pravi odgovor. Poucavanje se guši u svojoj impotentnosti. Traži se delo . . . Izvan meda humanizma, izvan svake homocentricne demagogije, samo stvaralaštvo omogucava pojedincu, ali i narodu da sebe "stvara". Ovo stvaranje, nemogucno bez (samo)razumevanja, nema svoju krajnju tacku. Ono je stalno odgovaranje, utoliko eticka praksa, koja prevladava svako "znanje Sebe". Otvara se tako Svet kao mogucnost, kao onaj koji izmice gabaritima Subjekta. Nije za Tomislava Krsmanovica ovo delo tek jednosmerni izmak natrag, ovo delo je prodor u naivu kojom dete jeste, u naivu za koju se zrelost mora stvaralaštvom izboriti.
Drina je simbol podvojenosti, ali je Drina i reka - Tok. Pro-ticuci obezbeduje mesto susreta sviju nas u našoj tragediji, u sunovratu naših ideala, u radanju novih, u našim zlocinima, u našem begu od vlastite suštine. Svest o begu je premoštavanje onog najopakijeg vira Drinskog, iz cije dubine kulja tlo našeg prizemljenja.

.-Bosko Trifunovic, knjizevnik: Neobicno stivo koje uzbudi, privuce paznju. Krsmanovic je napisao vise knjiga publicistisckog zanra, ovo je njegov prvi literarni pokusaj. Vrlo sam prijatno iznenadjen, veoma zanimljivo istinsko knjizevno stivo koje je vrlo originalno, povrh svega drzi visok intenzitet paznje.

Partizansko cetnicka bolnica seca na Kafkin "Zamak, ili na sanatorijum "Carobni breg" Tomasa Mana.ovog puta smesten u bespucu zapadno srbijanskih planina iznad Drine, u vreme napada Nemaca u tzv.. Prvoj neprijateljskoj ofanzivi. Iz redova zapisa malog deteta se nazire jos onda snazan osecaj neke hajke, da ima za petama neke progonitelje koji njegov zivot pretvaraju u vrstu kosmara. Taj osecaj traje do danas.

Tehnika je neobicna, kombinacija zapisa pojedinih dogadjaja malog deteta i razmisljanja zrele osobe iz danasnje perspektive. Autor nije mogao da napise samo te kratke telegrafske zapise sacuvane na raznim papiricima nagrizenim vremenom, razgovarao je sa starijim ocevicima i svedocima , dodajuci svoje refleks ije iz njegovog sadsnjeg starosnog doba, te tako romansirajuci njegovo ratno detinjstvo. Jedna od vrednosti ovoga stiva je stzo nagoni citaoca da razmislja..Opisuje stvarne dogadjaje, ali se stice utisak da je to naucna fantastika, a nije, to je stvarnost. Knjiga je puna metafora i alegoricnih poruka, aluzija, koje imaju svoju zatamljenu stranu..

Secanja, razumevanja, vracanja korenima, povezivanje pokidanih niti identiteta, ozdravljenje-ono sto nam danas svima najvise treba.

Tomislav Krsmanovic je javni pregalac koji je dao vrlo znacajne doprinose borbi za demokratiju, o чemu se dosada uglavnom cutalo. Doslo je vreme, a ovo je pogodna prilika, da se o tome nesto vise kaze i javno progovori. Ipak, vreme tabu tema i proskribovanih licnosti prolazi.

Ako je MilovanDjilas disident sa ovih prostora broj 1, a Mihajlo Mihajlov broj 2, Krsmanovic je onda disident broj 3. Za razliku od M.Djilasa koji je se pobunio dok je komunisticka boljka tek pocela, i M.Mihajlova koji je digao svoj glas osude onda kada je boljka uzimala maha., Крсмановићу se ponesretilo da podvrgne kritiчkoj analizi uzroke krize , upravo onda kada je se zgrada prethodnog poretka poчela da krivi , a zatim i samourusava u пожару и ратовима. Ima mnogo javnih pregalaca kaoji su dali svoje neprocenjive doprinose borbi za demokratiju, ali se Krsmanovic razlikuje od njih upravo po tome: sto je radio uporno i metodicno takoreci iz podruma u kojima je stanovao kao podstanar, uostalom on je bio drzan u medijskoj i svakoj drugoj izolaciji, ukrivan od uvida javnosti, dok su drugi pregaoci bili ipak prisutniji u medijima; dok su drugi bili postedjeni zasticeni njihovim titulama, dotle je Krsmanovic bio izlozen zestokim svakodnevnim decenijskim progonima. Predocavam da Krsmanovic nije samo veliki bvorac nego i zasluzni istrazivac drustvenih pojava , ali je celo vreme bio nepriznat i osporavan . Nasrecu, danas mnogi pocinju da uvidjaju njegovu dalekovidost.

.Kрсмановић овом књигом маестрално отсликава овај процес почев од 1960-их година па све до данас, a i ranije.

Он просто вапије:” Спашавајмо се, извуцимо поуке из ранијих грешака, није важно ко је грешио, важно је да се грешке не понављају, сложимо се, помиримо међусобно и са другима , опростимо једни другима, откријмо поуку скривене слагалице, трагајмо за новом мудрошћу”.

Ova knjiga skida komunizam do gole koze. Ali Krsmanovic nije nikako anti-komunista.To nije samo svojevrsna povest o progonima i krsenjima ljudskih prava, koje je pretpeo sam autor, ona je mnogo vise od toga, ona se odnosi na vecinu nas, opisuje detaljno vreme od skoro 7 decenija, i ranije od toga, prikazuje kako su bezakonje i anarhija uzimali sve vise maha iz godine u godinu, i vodili sadasnjem ishodu. Nije samo Krsmanovic prolazio kroz opisane golgote u ovoj knjizi, nego i mnogi drugi ,vecina , svako na svoj naчin je nosio svoj krst, samo to mnogi toga nisu ni bili dovoljno svesni.

To je knjiga koja je udzbenik, istorijat borbe za demokratiju, jos vise od toga, istinska mala enцiklopedija borbe za ljudska prava u bivsoj SFRJ, pa sve do danasnjih dana. Ali je to iznad svega interdisцiplinarna analiza prethodnog perioda, uzroka sadasnjih poraznih ishoda.Ko zeli da prouчi uzroke sadasnjee krize, , treba da sedne i чita ovu knjigu, naci ce odgovore na pitanja na koja ih dosada nije mogao naci. Evo prave literature za nauчne i obrazovne institute, pravnike, soцiologe, politikologe, istoriчare, etnologe, i druge.

Krsmanovic je jos pre trecine veka javno ustrvdio, onda kada su mnogi cutali, iz straha ili neznanja:
- da se ljudska prava krse masovno
- vrlo veliki broj ljudi je proganjan vansudskim postupцима, koji nisu nista drugo do speцijalni rat nad nezasticenim gradjanima
- da to vodi slabljenju drzave i naцije
- da nastaju tenzije, i da moze doci do ratova i raspada zemlje
- -stavio je na dnevni red pitanje ljudskih prava, predoчio da su ona sustina krize, da oznaчavaju vrstu samo slabljenja iznutra, samounistenja
- -saopstio je da postoje sveopste lose proцene, sumnjiчenja, hajke, zrtveni jarцi, konspiraцija i politizaцija razliчitih sfera
- -izvrsio je analizu tzv klanovske represije , vrsljanja klanova, zakljuчio da su se drzava, klanovi iz partije, sudstva, vojske, poliцije, ekonomije, i td, udruzili u jedan vrhovni gang, drzavnu mafiju, чime je predvideo pojavu danaшњe mafije
- -osnovao je marta 1975 godine sa grupom istomisljenika prvi jugoslovenski neformalni odbor za zastitu ljudskih prava, ne samo jugoslovenski, nego mnogo sire,
- objasnio je prirodu krsenja ljudskih prava, da se ona ukriva iza fasade samoupravlkjanja i Nesvrstane politike, iza Ustava i zakona u kojima su na papiru bila zagarantovana mnoga prava, ali koja su u praksi lukavo bili izigravana
-prouчio je i predoчio javnosti postojanje vanpravnih instrumenata politiчke represije, da se ona ne obavlja samo putem smestaja u zatvor, ili osude za verbalni delikt, nego i na mnoge druge diskretnije ili skrivenije naчine
-izvrsio je analizu tajnih sluzbi, neformalnih цentara moci kao glavnih zagovornika projekta krsenja ljudskih prava
-jos 1975 godine je ustvrdio i dokazao da se sprovode чeste zloupotrebe psihijatrije u politiчke svrhe, ,stavio je ovo pitanje na dnevni red i dobio podrsku uglednih чlanova SANU, UKS, sa Univerziteta, prestiznih intelektualaca
-njegova dalekovidost i proniцljivost se ogledaju u чiњenici sto je jos 1970-ih godina ukazao na politizaцiju nase mediцine, i sve pogubne poslediцe koje iz toga proistiчu.Saopstio je da se stanje zdravlja jos u to vreme osetno pogorsavalo
-poruчio je da je sustina problema u porodiцi, i javnosti stavio na uvid svoja saznanja o proцesima rastakanja porodiцa i brakova, tzv. Podrustvljenmje porodiцe ( soцijalizaцija, politizaцija porodiцe), da je drastiчno napadnuta osnovna drustvena celija, to je porodiцa
-privukao je paznju da je demografija u pitanju, starenje naцije, povecana stopa morbiditeta, mortaliteta, propraceni snizenom stopom nataliteta kod Srba, [to je objasnio kao razornu poslediцu soцijalizaцije porodiцe kod Hriscana, prodorom hedonizaцije, poronografije, i pogubnim dejstvom represije, dok je muslimane zastitila njihova vera. Zbog toga smo zapali u krizu
-ostrascenost, izopaчena psihologija vlastodrzaca- to stvara krizu.Mrzwa, sadizam, ekstremizam, tumbanja ljudima, istinsko razbaцivanje ljudskog materijala sirokih razmera, divlajnja asoцijalnih i raspamecenih nad nezasticenim gradjanima-su samo neki od dokaza da su se neretko na znaчajnim poziцijama nalaze ljudi kojima tamo nije mesto.
-oznaчio je da su medija zloupotrebljena da seju poruke neukusa, kiчa, pornografije
-dao je podatke o stetnim postupцima i pojavama u JNA jos 1960-ih, , i kazao da se time slabi vojska kao instituцija, slabqewe na[e vojske je po wemu odavno poчelo
-objasnio je fenomen politiчkih ubistava, vrste i pojavne oblike
-poruчio je drzavnim rukovodioцima da su promene u svetu i okruzenju vrlo brze a da mi zaostajemo da se ne prilagodjavamo
-politika je prema njemu bila prodrla u sve sfere, i u ekonomiju, sto je stetno, stvoreni su nerad, stetoчinstva, rasipniшtva, hajke na nepodobne ,preduzeca su pretvarana u političke arene(“Radio ne radio, svira ti radio”).
-politiчka neravnopravnost, klauzula MPP( moralno-politiчke podobnosti) za njega oznaчavaju jedan od glavnih uzroka dekadenцije
-podrzavao je veliki broj zrtava represije i bezakonja, ukoliko je uopste tako nesto i bilo moguce u dovoljnoj meri
i seze u svedocanstvima od sireg istorijskog i drustvenog znacaja.

Edem

-osnivaч je masovne organizaцije za zastitu ljudskih prava
-podstakao je razvoj organizaцija za zastitu ljudskih prava, utiцao na politiчke proцese
-iz organizaцija koje je on podrzavao ili animirao su nastale druge organizaцije ili politiчke stranke
-on tvrdi da smo zapostavili drustvenu nauku, da drustvena stvarnost nije bila prouчavana, da greske nisu bile registrovane, da je цarovala “ lakirovka “, te da su uzele maha greske, zbog чega smo zapali u sadasnju krizu
-svom snagom svoga intelekta i temperamenta je provalio na drustvenu scenu jos pre trecine veka i pokrenuo uz zestoke reakцije fenomen politiчke represije, objasnio ga, ukazao na skrivene enigme, na motive, pojavne oblike
-on je vecdeцenijama чovek senke, “ toliko voljen od nekih a toliko osporavan od drugih “ doчekivan odusevljenjem, ili pljuvan i izlagan preziru i podsmehu, jedna vrsta kontroverzne liчnosti
-za njegovu stranku su tvrdili da je samo jedan чоvek, a onda posle izbora postidjeni, i zaprepasceni su govorili: “ Pa njegova stranka dobi vise glasova od mnogih drugih stranaka koje imaju чitave stabove i infrastrukture, novaц “
-jos pre чetvrt veka je predoчio da smo na Kosovu zapali u krizu, између осталога, zbog: sirenja poronografije medju Hriscanima sto je rezultiralo u nezdravoj hedonizaцiji i raspadu porodiцe kod njih, a Albanцi ( i Muslimani) su se od toga saчували i svoje zene pretvarali u fabrike deцe; Albanцe na Kosovu nisu progonili Srbi nego rezim, taj isti rezim koji je mnogo vise slabio Srbe nego li Albanцe. Sustina krize na Kosovu su pogreske режима
-он излаз види у просвећивању, освешћивању, отуда се увек из све снаге упиње да објасни , укаже на заблуде, погрешне процене, нарочито када се радило о државним и партијским функционерима, јер када они дођу до спознаје, онда неће више чинити лоше ствари грађанима
-отуда он ставља у жижу свога интелектуалног просветитељског делања феномен тзв”коњитивне дисонанце”, еволуције стања духа државних и партијских функционера, њиховог личног сазревања, освешћивања, сагледавања лоших процена и заблуда
-у исто време резигнирано констатује да је врло тешко поједине утицајне људе освешћивати , поготову јер су они вештом индоктринацијом довођени у кататонично душевно стање ,отуда обично непријемчиви на аргументе
-Krsmanovic zakljucuje da nema ni danas dovoljnih promena na bolje , nova vlast je demokratska, nju чine iskreni patrioti i eksperti, ali nije uspela da obuzda kriminalce i mafije, koji se profilisu kao smetnja preporodu i izlasku iz krize, vuku zemlju unatrag, i istinska su pretnja da ovekoveчe stradaniju. Predoчava da mafije i kriminalцi bivaju danas instrumentalizovani da sabotiraju napore zvaniчne vlasti da zemlju izvede na put ozdravljenja i prosperiteta.
-on je Evropejac po mentalitetu i stanju duha, vec чetvrt veka on izlaz vidi u usvajanju evropskih standarda, ukljucivanje u Evropu i svet.
-tvrdi da je danas sustina problema u opstajanju mafija, u losim proцenama, ostrasceenosti, zavadama, neslozi.Te poziva na ispravne proцene, pomirenje, prastanje, slogu i saradnju.
-postoje snage koje opstruirau nas ulazak EEZ, sa ciljem da nas drze u izopstenosti i izolaciji, koje vrlo vesto zloupotrebljavaju teskoce tranzicije, tenzije izmedjuu”старог” и”новог” da nas izazivaju proti medjunarodne zajednice, podsticu protiv pojedinih mocnih svetskih nacija, da nas tako zavadjaju sa njima, da bi nam isklljucenim lakse otimali nase

U ovoj knjizi se nalaze podaci o sudbinama vise stotina porodica i pojedinaca iz cele zemlje. To je svet ponekad чudovisnih krajnje neobiчnih ljudskih sudbina., ponekad sve to liчi na svet dusevne alijenacije.

On poruчuje;:Nama predstoji velika borba, ali mudroscu, potrebna nam je nova mudrost. Kroz ispravne proцene, pomirenje i slogu.

Ali ima jos mnogo onih koji se nisu osvestili i koji zele da nastave lose navike.

Danasnja politiчka panorama je drugaчija od one juчerasnje, nasa drzava i nase drustvo se menjaju, makako to bilo sporo, danas ulaze u fazu demokratizacije.

Tome je doprineo i Tomislav Krsmanovic. Moze se чak reci: Izasli smo iz sinjela Krsmanovica.



.-Moma Dimic, knjizevnik: Svedocanstva, dokumenti, o istorijskim tako i licnim dogadjanjam tokom Drugog svetskog rata, i kasnije. Mesavina dnevnika, secanja, istorijskih osvrta na ljude i dogadjaje, liseni bilo kakve ideoloske obojenosti, oplemenjeno snaznom moci zapazanja, zapisi pronicu u bitne komponente istorijskih ravni, uz romansiranje ambijenta, likova i vremena dogadjanja. Ova knjiga prevazilazi jednu licnu hroniku

Edem

.-Isidora Bjelica, iskreni komplimenti i apsolutna podrska i sto se tice vase hrabrosti, iskrenosti ali i literarne impostacije- in medias res. Ono što je veoma važno mislim da je knjiga uprkos visokomimetskoj sadržajnoj postavci jako komunikativna i mogla bi da ima širok èitalaèki auditorij, materijal mi je u potpunosti držao pažnju. Iskrene èestitke i samo napred.

-Dragoslav Nikolic-Micki: T.Krsmanovic je napisao ovu knjigu koja je izuzetna iz dva razloga. Na prvom mestu to je pokusaj da se ocima coveka u odgovarajucim godinama sagledaju davne stvari, sa aspekta jednog deteta il nesto kasnije decaka. I drugo, sto takvo sagledanje ni jednog trenutka ne deluje kao izoblicena slika u krivom ogledalu. Delo vredno paznje, i ono sto se ne moze, kako se to kaze procitati "na dusak", vec ga treba lagano i dobronamerno proucavati.

- dr.Milan Mladenovic. knjizevnik: POBEDNIK SA DRINSKE VODODELNICE
SVETOVA "DNEVNICI" Tomislava Krsmanovica

Naporedan patriotski i svecovecanski zahvat osvedocuje se na svakoj stranici"Dnevnika". Osnivac i predsednik istoimenog uticajnog pokreta posegao je za svojim pisanim tragovima i uspomenama pocev od najranijeg detinjstva obelezenog ratom, verskim, nacionalnim i ideoloskim mrznjama, i to na prostoru drinske vododelnice svetova koja mu je dosudjena kao neizabrano polaziste. Njemu se ponesrecilo da se razdoblje njegovog pamcenja i svedocenja podudari upravo sa vremenom idejnog, moralnog i politickog posuvracivanja velikih nasledjenih tekovina njegovog naroda.
Vodjen svestranim nastojanjem da kroz svoju licnu povest dokuci korene stradanja svog narastaja, pa i svoje vlastite izopstenosti, u pripovednom postupku pribegao je tehnici koju bih nazvao "uspostavljanjem dvostrukog prezenta". Tom se tehnikom ravan dogadjanja, presazdana koriscenjem sacuvanih zapisa i dokumenata, prozima potonjom tackom gledista oslonjenom na licna secanja i svedocenja drugih. Takav postupak omogucuje piscu da istovremeno bude i sudeonik i prosuditelj, retko propustajuci priliku da iz kosnice zbivanja sa filosofskim mirom iznese medonosno sace trajne pouke.
Neposredni svedok ratnih i potonjih "mirnodopskih" ostrascenosti i nasilja nad ljudima i njihovom prirodom, Krsmanovic se, medjutim, sacuvao od svake vrste pristrasnosti, iskljucivosti i netrpeljivosti. Iako su njegove naklonosti prirodno okrenute i vlastitom narodu i njegovoj dobrobiti, a unutar njegove kobne podeljenosti onom njegovom delu koji bastini visevekovno predacko zavestanje, on nalazi mnogo lepih reci i opravdanja i za druge, redovno nastojavajauci na zajednickom poreklu i istovetnoj opsteljudskoj svrsi postojanja i sazivota. Borac za buduce dobro svih ljudi pre svega traga za istinom o proslim dogadjajima, ne bi li oni svojim rdjavim ishodom posluzili kao primer za buduce neponavljanje, utiruci put odgovorima na pitanja koja se sudbinski ticu dostojanstvenog opstanka naseg naroda i njegovog istorijskog identiteta.
Pisani lakim i jednostavnim jezikom koji zivopisno pripoveda o dogadjajima i sudbinama i bez napora prati i misao i osecanja, "Dnevnk" Krsmanovica u potpunosti ispunjavaju sve ciljeve koje im je pisac u predgovoru i uvodu namenio, da se, naime, vide "postupci, uzroci, razlozi, ideje i ideologije koji su krojili nasu nacionalnu sudbinu i vodili nas danasnjem ishodu", te da "ujedno budu pouka da ne ponovimo ondasnje greske". I dalje, da "svako od nas, bez obzira na drasticna ogranicenja, moze dati presudan doprinos", jer "ako svako ucini sto moze, svima ce nam biti bolje, i bicemo pobednici".

Tomislav Krsmanovic je vec i svojim dosadasnjim javnim radom ucinio sasvim dovoljno da bi u svojoj borbi zasluzio da bude "pobednik". Ovaj "Dnevnikc" njegovom ukupnom doprinosu dodaju "i vise no sto se moze". Ova knjiga bice ne samo prvorazredan istorijski i politicki dokument, nego i knjizevno delo od znacajne vrednosti.


Profesor dr Jovan Marjanovic, Fakultet politickih nauka
RECENZIJA KNJIGE TOMISLAVA KRSMANOVIcA

Knjiga Tomislava Krsmanovica ovoga puta nije publicistika, nego je uzbudljiv autobiografski roman koji predstavlja autenticno svedocenje o decenijskom funkcionisanju totalitarnog politickog sistema kojeg smo se otarasili 5. oktobra 2000 godine. On ne pribegava samo literarnom kazivanju, nego se laca nauke, politikologije, etnologije, istorije, sociologie, zeli da ovu materiju podvrgne lupi svedisciplinarnog proucavanja. Krsmanovicevo knjizevno svedocenje seže od cetrdesetih godina proslog veka, celo vreme pleni paznju citaoca, a u fokusu mu je: intenzivna politizacija svih oblasti društvenog života uz porast represije i masovnih sumnjicenja, kršenje ljudskih prava, zacetak politickog klanisanja i mafijašenja, birokratizacija, privilegisanje, korupcionašenje i drugi vidovi politicke degeneracije i kriminalizovanog štetocinstva.

Poseban kuriozitet u ovoj knjizi pretstavlja prikaz takozvane „lakirovke”, kao i drugih lagarija o tome kako mase „prihvataju sistem”. Prema Krsmanovicevoj analizi ucinak ovog politickog anestetika je dvojak, on proizvodi stalno opadanje samokriticnosti vladajucih politickih faktora, na jednoj strani, i na drugoj, sukcesivno intenziviranje opšte bezobzirnosti i sve nemilosrdnijeg fizickog terorisanja gradjana.

Kao i svi drugi politicki anestetici lakirovka je sredstavo kojim totalitarni politicki sistemi mogu da nakratko stvaraju klimu pogodnu za prikrivanje terora. Zato takvim sistemima, na kraju, ipak ne ostaje ništa drugo sem da, neobuzdanom upotrebom prisile, primoravaju gra?ane da im se prilago?avaju. Ali, što kreatori takvih sistema uobražavaju da ga terorom oja?avaju, on je ustvari sve slabiji. U tome nema ni?eg neobi?nog. Svi živi sistemi -pojedinci, porodice, politi?ke i vlade - ili nestaju, ili preživljavaju prilago?avanjem. Proces adaptiranja izme?u dve suprotstavljene strane zahteva susretljivost i uskla?ivanje barem jedne od strana, ali ?eš?e, od obe.

Po svom politi?kom sistemu, Socijalisti?ka federativna Jugoslavija je bila daleko od idealne države, kakvom je sebe smatrala i kakvom je želela da je drugi priznaju. Od svih civilizacijskih vrednosti koje je proklamovala, nikad nije prihvatila jednu, najbitniju: nikad nije bila moderno demokratska i nikad nije htela da napusti jednopartijski monopol na kome je lagodno po?ivala.

Ako se odustalo od lustracije, od retroaktivnog napla?ivanja poreza, , onda se bar moraju doneti zakoni koje ?e ti isti ljudi u budu?em vremenu morati da poštuju. Ako toga ne bude onda je više nego o?igledno da ?e kriminal i korupcija nastaviti ne samo da uništavaju polit?ke ideale nego i da još žeš?e razaraju ionako ve? trošne politi?ke institucije. Што отвара широк простор свакојаким злоупотребама., инструментализацији мафије, што води даљем свеопштем слабљењу

Sve dok je tako, onaj ko se bori za ure?enu demokratsku državu, bi?e svim sredstvima uklanjan iz javnosti, onemogu?avan da ostvari bilo kakav uticaj na javnost, iako je formalno uklonjen bivši sistem totalitarizma. Pa to valjda znamo još od Aristotela. On je opominjao na manu demokratije u kojoj kleptokratska oligarhija može lako da skrajne mudre i odvažne ljude.

Na svu sre?u, valjda smo ve? izvukli neke pouke. U tome ja vidim aktuelnost Krsmanovi?eve knjige. To je osnovni razlog zbog kojeg knjigu Tomislava Krsmanovi?a svesrdno preporu?ujem za štampanje.

.
Mихајло Михајлов:”Томислав Крсмановић, председник Покрета за заштиту људских права , је храбар и неуморан борац, годинама је сведочио о кршењима људских права ,пре свега у бившој СФРЈ, затим у СРЈ, zatim u Srbiji i Crnoj Gori sve do danas, иницирајући пет иције, групе за заштиту људских права, издајући саопштења, окупљајући борце за људска права, пружајући подршку жртвама безакоња,.”.


Радомир Смиљанић, писац:”Ово је књига истине, љута трава на љуту рану. Аутору књиге Томиславу Крсмановићу сам писао рецензију за његову књигу о спашавању вербалних преступника још пре деценију и по када се ишло због тога у затвор. Он је обзнанио злоупотребу психијатрије у политичке сврхе. Каo борац за људска права је обележио своје време”.

Милосав Јовановић, новинар

Vec na prvi pogled jasno je da je rec o knjizi koja je izuzetno opominjjuce stivo, a trebalo bi da bude i izuzetno отрежnjujuce . Зашто?

U овој књизи Т.Крсмановића ,нажалост, није ништа измишљено, није ништа преувеличано, а све је опет огромно страшно да страшније нe може бити.Крсмановић као да нам се јавља непосредно из пакла. Он је нека врста ратног извешптача који је и сам”омирисао барут” људске ,чиновничке и бирократске неправде.Он је сведок и учесник једне драме . Истинa ,реч је о више људских драма Што пре постанемо свесни ,биће боље за све нас. Ниједан истински човек и хуманиста никада не може бити потпуно срећан док зна за оваква страдања људи.Своју савест може делимично умирити само ако је дигао свој глас против безакоња , без обзира у име чега се оно спроводило и оправдавало..

Edem

IV. O AUTORU.

Tomislav Krsmanovic je borac za ljudska prava i pisac. Dobitnik je vise medjunarodnih priznanja. Zbog svoga zalaganja za ljudska prava bio zrtva politicke represije. Ziveo je u izgnanstvu u Brislu, Belgija od 1965 do 1971 godine .Predsednik Pokreta za zastitu ljudskih prava.Uredjuje list LJUDSKA PRAVA.

Zavrsio je Ekonomski fakultet u Beogradu i post-diplomske studije iz istrazivanja trzista pri Katolickom institutu za visoke komercijalne studije (1969) u Brislu, Belgija. i pripremio doktorat iz marketinga ( koji nije odbranio usled povratka u zemlju i progona kojima je bio izlozen).

Zajedno sa grupom beogradskih intelektualaca osnovao je marta 1975 godine prvi jugoslovenski odbor za zastitu ljudskih prava Direktna akcija za samozastitu koja je krajem 1980-ih godina postala masovna organizacija Pokret za zastitu ljudskih prava. Iz ovih organizacija je nastalo nekoliko organizacija za zastitu ljudskih prava i politickih stranaka. u Srbiji i bivsim republikama SFR Jugoslavije.

Sa svojim saradnicima je doprineo da se obznani praksa zloupotrebe psihijatrije u politicke svrhe i primene vanpravnih instrumenata represije. Stavio je na dnevni red pitanje ljudskih prava. Pruzao je podrsku velikom broju zrtava bezakonja.

Dobio je vise priznanja za svoje doprinose unapredjenju ljudskih prava od strane Americke asocijacje psihijatrije, Svetske asocijacije psihijatrije, Amnesty International, Unesco i od ISIL-a The Bruce Evoy Memorial Award u Kopenhagenu marta 1999.godine. ( Odrekao se svih medjunarodnih priznanja).

Autor je vrlo plodan pisac i knjizevni stvaralac, pisac je velikog broja knjiga i brosura ,pre svega sa tematikom ljudskih prava. On je pre cetiri godine objavio knjigu Drinski rasomon (.SFAIROS-2003 godine), koja je njegov prvi literarni pokusaj. Knjizevni kriticari su ovaj deciji dnevnicki zapis iz 1940-1945 ocenili kao zanimljiv.Zatim je Vedes.-2004 g. objavio njegovu knjigu Kaznena psihijatrija-ko je ovde lud, zbirku dokumenata o zloupotrebi psihijatrije u politicke svrhe. Kaznena psihijatrija obiluje i literarnim esejima. Vedes je 2006 godine objavio njegovu poslednju knjigu LJUDSKA PRAVA-CRNA RUPA SAMOUNISTENJE DRZAVE I NACIJE (1964-2006), koja je prema recenzentima istinska mala enciklopedija borbe za ljudska prava na ovim prostorima.Kada se radi o knjizi NEFORMALNI CENTRI MOCI Krsmanovic maestralno objasnjava sustinu ovoga pojma, stavlja ga na dnevni red, predocavajuci da je to nacionalni problem broj 1..

Ova njegova najnovija knjiga SAGA O…ICIMA je njegovo prvo istinsko knjizevno delo, vrsta autobiografskog romana.

Napisao je stotinak strucnih i naucnih analiza iz oblasti marketinga, sociologije, psihologije, psiho-sociologije, ljudskih prava, politikologioje, objavljenih u domacim i stranim casopisima, i brojna saopstenja i izvestaje o ljudskim pravima.

Iako je autor velikog broja knjiga i puiblicistickih izdanja u formi samizdata, on je javnosti poznatiji kao borac za ljudska prava.Pored relativno skromnih tiraza i nedovoljne promocije ovih knjiga, razlog njegove male poznatosti u javnosti , je i medijska blokada u kojoj se autor nalazio tokom dugog niza godina.Ocigledno je da se stvari menjaju i dolazi vreme da Krsmanovic promovise svoje stavove i ideje kroz razne projekte i kao predlagac zakonskih mera za unapredjenje demokratije.Napisao je stotinak knjiga i brosura sa tematikom ljudskih prava. Iako malotirazne, ove knjige su znacajne po sadrzini politickih analiza poslednje tri decenije.

Zivi u Beogradu i bavi se aktivnostima ljudskih prava, pisanjem politickih analiza , socioloskim istrazivanjima, i sve se vise posvecuje pisanju knjiga.

Telefon-381.11.3511829; Mob.tel-064-3095176; Pokret@eunet.yu

Edem

Saga o ..icima-I. ZASTO I KAKO SAM NAPISAO OVU KNJIGU-Umesto UVODA.

Preliminarna razmatranja. Ova knjiga je nastala s, odredjenim povodima, u prilikama kao sto su javne rasprave i reagovanja na prosle i aktuelne dogadjaje koji su nas doveli u danasnji ishod. U isto vreme je romansirani dnevnik, memoarsko stivo, ali je i pokusaj naucne interdisciplinarne analize drustva. Ima prevashodno eticki karakter, to jest, ukazuje na ono sto bi valjalo ciniti, i ono sto ne bi trebalo ciniti .

"Istorija je uciteljica zivota"-ova drevna latinska izreka dobija svoj pun znacaj i aktuelnost kada se citaju zapisi sabrani u ovom, na prvi pogled autobiografskom romanu, a on je mnogo vise od toga, iz kojih se vide postupci, uzroci, razlozi, ideje i ideologije, koji su u proslosti krojili nasu nacionalnu sudbinu. Vrlo su poucne u ovom kontekstu reci poznatog engleskog politicara Cercila, da su narodi koji ne proucavaju svoju istoriju osudjeni da ponavljaju greske i na propast.

Otuda nalazim za shodno da rasvetlim okolnosti u kojima je nastala, sto ce omoguciti njeno lakse iscitavanje i razumevanje.

Sabrani zapisi u ovom prvom tomu knjige su ustvari istinite zivotne price, koje se odnose na vreme od 1940 do 1953 godine ( slede novi tomovi koji pokrivaju vremensko razdoblje od 1953 do 2008 godine), akteri su autenticne licnosti sa punim imenima i prezimenima, dogadaji su stvarni.

Kada sam imao pet i po godina u ratnim danima januara 1942, roditelji su me naucili da citam i pisem. “Zasto ti ne vodis dnevnik”-upita me u velikom travnatom dvoristu Duvanske stanice u Ljuboviji skoro prekorno belogardejac dobrocudnog izraza lica ( pripadnik ruske belogardejske postave koja je tada saradjivala sa nemackom okupatorskom vojskom). Posmatrajuci zadovoljno sa visine nedoumicu na mome licu, zagonetno se ocinski nasmesi mudrim zelenim ocima, zgrabi svesku iz moje ruke, vidoh krupnu saku koja zaskraba glasno olovkom po hartiji:” Pisi ovako svaki dan ono sto ti se desava, ama bas sve, vodi tvoj dnevnik!” Zaturi olovku u gornji dzep sakoa kao sto to cini sused stolar, pomilova me blago koscatom rukom po kosi i ode.

Reci ovoga zbog necega mi jako dragog coveka, iako izgovorene sa za mene neobicnim naglaskom, sam prihvatio sa odusevljenjem, tako su tada nastale ove moje licne zabeleske, neka vrsta dnevnika. Zapisujem zivotne dogadjaje do danasnjih dana, dosta zapisa sam sacuvao, mnogo toga je pogubljeno. Sacuvane zabeleske nagrizene zubom vremena sam razradio, na neki nacin romansirao, tako je nastala ova knjiga.

Opisujem Drugi svetski rat i zavodjenje komunizma, kao i njegov nestanak, sve do danasnjih dana, cilj mi je da tragam za uzrocima danasnjeg bespuca u koje smo zalutali. To zelim da postignem, pre svega opisujuci sudbine veceg broja porodica, vise stotina pojedinaca junaka ove sage, da se vidi sta se sa njima desavalo od tada sve do danasnjih dana.

Moja porodica i ja licno smo bili zahvaceni, kao i vecina , uraganom koji se obrusavao na ovdasnje prostore, ne samo za vreme Drugog svetskog rata nego i nakon njega –sto traje i danas. Iz stranice u stranicu se nizu dogadjaji i svedocenja moje licne ocajnicke borbe, borbe deteta, kasnije mladica i zrelog coveka, da se izbavi. Citaocima ovih zapisa to moze pomoci da bolje shvate sta se i sa njima samim desavalo, i sa njihovim bliskim.

Knjizevni pristup bi bio vrlo nedovoljan. Otuda je ova knjiga u isto vreme i etnolosko, antropolosko, sociolosko, psiholosko i politikolosko stivo, projekat proniknavanja u duse pojedinih balkanskih naroda. A u ovoj nerazjasnjenoj sferi lezi kljuc razumevanja tajne.

Zbog ovakve prirode ovih zapisa koji su u isto vreme knjizevnost, ali i nesto izvan, nesto drugo, stivo moze povremeno izgledati suvise detaljno, rastresito, na prvi pogled rasplinuto, moze se steci utisak da nema dovoljno ritma, ili akcije. Ali to bi bilo cisto literarno vidjenje, a ova knjia je nesto mnogo vise od knjizevnog pristupa.

Zapisima deteta, kasnije decaka, sam potom dodavao neka svoja razmisljanja iz perspektive zrelog coveka. Mozda ova tehnika duplog prezenta, ovaj spoj vidjenja, daju neki poseban sarm ovim spisima? Ili obratno? To treba da procene citaoci.

Nije mi narocita zelja da govorim o srodnicima, ili o sebi, dozivljaji i dogadjaji kroz koje prolaze junaci ove knjige ( srodnici, susedi, prijatelji, poznanici, slucajni zivotni saputnici) su uzeti kao povod, da tako ljubopitljiv citaoc kroz njihove licne sudbine spozna sta je se desavalo pre vise godina, ili decenija, kada je bio mali, ili kada nije bio ni rodjen, da prepozna kako su onda ziveli preci, da otkrije sta je bilo dobro, a sta lose, da se licno uveri kako je jos onda podmuklo nastajalo ono sto se desavalo kasnije, sto se desava danas.

Sa tugom konstatujem uporedjujuci proslost sa danasnjim vremenom, da dok svet brzo juri napred, ovde kao da je se kazaljka casovnika odavno zaustavila. Da li je nasa zemlja onakva kao danasnja Beogradska zeleznicka stanica, ona sura dotrajala i oronula zgrada dole na dnu Nemanjine ulice, koja stoji dan danas ista onakva kakva je bila sagradjena u dalekom 19 veku, a mi smo u 21 veku? Kao da su ovo neki avetinjski, ukleti prostori.

“ Pre pola veka Srbi su bili siromasni, ali mladi i zdravi –danas su siromasni, ali nisu vise ni mladi ni zdravi !”-rece mi rezignirano pre nekoliko godina jedan od heroja ove sage, onda 80-godisnji Danilo Krstajic. Ove istinite reci upravo treba da nagnaju citaoce na duboka razmisljanja.

Pokusavam, zajedno sa junacima ove sage da otkrijem enigmu, da saznam zasto je ovako?

U delu koji se odnosi na Drugi svetski rat opisujem ono sto sam tada video kao malo dete u rodnom kraju u okolini Ljubovije na Drini u Zapadnoj Srbiji , i u susednoj Istocnoj Bosni, zavicaju moje majke, gde su se suceljavale razne vojske. Nedaleko od mesta dogadjanja je Bela Crkva, gde je 7 jula 1941 godine poceo komunisticki ustanak, sto opisane dozivljaje stavlja u jedno vrlo uzburkano vreme, i deo nase zemlje od velikog znacaja ne samo za nasu drzavu, nego i za ceo svet. Drina je ne samo geografska vododelnica, nego je vec skoro hiljadu godina granica izmedju drzava, Istoka i Zapada, gde se preplicu Katolicizam, Pravoslavlje i Islam.

Po zavrsetku Drugog svetskog rata otac porodice biva po potrebi sluzbe premestan u juznu Srbiju, Zitkovac, Krusevac, Nis, da bi se porodica 1951 godine trajno nastanila prvo u Zemunu, a onda 1952 u Beogradu. Sluzio sam vojsku u Kraljevu ( 1963-1964 g) , boravio sam u egzilu u Brislu Belgija u dva navrata: od 1965 do 1971 i od 1973 do 1974 godine; upoznao sam Dalmaciju gde sam bio vise godina u letnjim mesecima zaposlen u studentskim kampovima ondasnjeg Medjunarodnog biroa za razmenu studenata Jugoslavije. Dosta sam putovao po zemlji i svetu, pre Drugog svetskog rata moj otac duvanski strucnjak je bio na sluzbi u Presevu na jugu Srbiji, u Velesu i Djevdjeliji u Makedoniji.

Navedena mesta boravaka, razlicite vremenske epohe, kljucni ili sporedni politicki i drustveni dogadjaji, sve to snazno predodredjuje sudbine junaka ove knjige. A iz njihovih licnih sudbina se ocitavaju lomovi, uzleti i padovi nase nacije i drzave, od kojih i dan danas ovde podrhtava tle

U ovome prvom tomu, pored partizana opisujem i druge vojske koje sam video za vreme II Svetskog rata: cetnike, dobrovoljce, nedicevce, ljoticevce, Ruse belogardejce, nemacke vojnike, Italijane, domobrane, ustase. Ocrtavam dogadjaje onako kako sam ih video i doziveo. Trudim se da budem objektivan, da zaobidjem uobicajene stereotipe. Zelim da razbijam neke sablone i predrasude o cetnicima kod nesrpskih nacija, kao i ustasa kod Srba. Hocu da kazem da svako ima neku svoju subjektivnu istinu. Ali postoji naucna objektivna istina koja se moze ustanoviti proverama cinjenica. U ovim zapisima nema mrznje, nema osvetoljubivosti, nikoga poimence ne optuzujem, moto ovih dnevnickih zapisa je :NE PRESUDJUJ- NEGO PROSUDJUJ. NE SUDI DA TI NE BUDE SUDJENO.

Mudri ljudi su se jos onda pitali: zasto se cetnici i partizani tuku krvnicki jedni protiv drugih, zasto se ne izmire, zasto se Srbi, Muslimani Bosnjaci, Hrvati ubijaju medjusobno kada su toliko slicni. Secam se da je jedan majkin rodjak Srebrenicanin u vreme krvavih sukoba Pravoslavaca i Muslimana u Drugom svetskom ratu ocajan uzviknuo: ”Oni su u stanju da se pokolju samo zbog toga sto razlicito izgovaraju slovo”h!”

Neki su se cudili kako to da Tita podrzavaju svi, i Zapad i SSSR? Zasto neke nase istinske patriote niko ne voli, svi ih progone, i Austrougari, i Hitler, i Pavelic, i Tito, i Staljin?

Iako se od pocetka rata razvijao rivalitet izmedju dve politicke struje, one su u pocetku saradjivale, tada su bile jake, uspele su zajedno da oslobode jos sredinom 1941 godine velike teritorije u Zapadnoj Srbiji. Na kraju se pokazalo da su razlike bile fundamentalne, sukob izmedju partizana i cetnika je bio neminovan, vremenom se pretvorio u krvave obracune i veliku politicku ostrascenost koja traje do danasnjih dana.

U ovom delu koji se odnosi na vreme posle Drugog svetskog rata sve do 1953 godine, se prikazuju secanja na zavodjenje komunistickog drustvenog sistema. Komunisti su najzad ostvarivsi svoj san, stvorili svoju drzavu. Nastade neobicno vreme sukoba snova i stvarnosti, sukoba ideala postenih komunista koji su sanjali o pravednom drustvu i za to su se borili i ginuli sa jedne strane, i bezocnog egoizma jeftinih profitera sa druge strane. Komunisticki vlastodrsci su se u pocetku trudili da ostvare nacela Revolucije, bilo je i tada neminovnih lomova, surovih i nepotrebnih obracuna, ali su uprkos toga postizali vrlo znacajne rezultate.

Iz godine u godinu ova izvorna cista ideja se izvitoperi u nesto sasvim drugo. Nisu bili retki komunisti idealisti koji su imali hrabrosti da se