MARLI

Ja hocu da citam.

Ne znam da se izrazavam na tom jeziku, tj znam pomalo, necu sad da se frljam.
Shvatila sam poentu.
Ko ume da pise na tom jeziku neka pise.
Ja cu da citam jer ga razumem.
Samo napred.

__________________
If You Tolerate This Than Your Children Will Be Next.

anja007

Prvo nije to jezik to je u stvari naricje iz okoline Pirota Vranja Nisa i Leskovca.I lepo ga je slusati "ko razume i shvatice" kao u filmu "zona zanfirova".
Ali slucajno sam nekim korenima vezana za taj kraj i poznajem dosta dobro reci i naricja.
"Poratimo" kako vi to nazivate ili "Oratimo" kako bi mozda ja rekla zanimljive su reci ali retko ko ih tamo sada koristi.
Imam dosta brace tamo i naravno snajki koje upotrebljavaju cisti srpski jezik sa normalnim dijalektom pa cesto cak i otezu kad govore, i uopste ne koriste gi-gu-ga.
Naravno tu su i stare babe kojima je u secanju ostalo sve ovo i rado se sluze ovim naricjem.Zanimljivo ih je slusati, mislim stare bake, ali mladi ljudi prete ovim dijalektom da upropaste mlade generacije.
Zamisli sada kako zena u dijaspori vaspitava dete uci ga svojim jezikom i dete u prodavnici kaze:"mama oces da si mi kupis, cokoladku da gu izedem?"
Ma koliko da glumi zena neki nivo dete je sroza u startu.

Ili ovaj istiniti slucaj: sede mladic i devojka u diskoteci, poseban odeljak za specijalne vecere "malo dubljih dzepova".Muskarac se obraca konobaru na cistom svabskom jeziku i narucuje dve pizze, markantnim pokretima lati se za novcanik .....
A onda se okrece zeni da bi je priupitao: "Oces li da gu izedes celu el da gu podelimo?"
Sta reci.....

__________________
Oni koji se pretjerano bave malim stvarima često postaju nesposobni za velike.
La Rochehoucauld

jovicaciric

BELĆIM KO PREDGOVOR (umesto predgovora)


Ako postoji Tamni vilajet na ovome belom svetu - na Balkanu mu je mesto. Ako je na Balkanu - ovde je. Ispod Kunovice i Rakoškog vrha, koji brnči u nebo k'o krpče zaboraveno u modrilku. Gde ponekad zaćipi mozak od s'lnce ili mrždori ćišica danima i godinama.
Ispod neba je zemlja k'o grutka ali i livada šarena ko peraška.
Nema toga što Vas ovde može iznenaditi.
Gde si maće ti ga - očekuje Vas umesto zdravo a mesto dovidjenja a u pizdu materinu. Ovde je za pedesetak gosta trista kurca dosta a kum kumicu na sred ornicu.
Ovde je zona sumraka u kojoj je glagol jebati, čini se, jedini i najbolji i najgori. Sa njim s'vnjuje i sa njim s'lnce zaodi. Ovde se žestoko mrka, ćeca, prca, bukari, besuje, udara nitna, cepi, kundaći, tera, ili ONODI - rečeno jednom univerzalnom rečju, koja zamenjuje svaku radnju. ONODITI je i jesti, i piti, i srati, i jebati, ali i svaka druga seljačka jebada eliti zajebancija na belome svetu.
Osim onodenja tu se i dobro gnjete, krka, natepuje, nabaguje, zasteljuje i napucuje. Ali istovremeno se i pije i prepije pa se neko naćiti, natreska, utavri, nadrusa, nac'vti, naliže, namuzika, našljoka, navrlja, uvošti, nasisa, nacevči, zevnjoše, namokri, namuze, nadelja, načuka, umurdari, džibroše, naskube, ugotvi, nasviri eliti pak nacvrca.
Dobra ženska je ćitka, upisana, tavralika, božurika, prandjija, drusna, gromovača, rundzava, rosovela, preklapača, domaćinska, k'paklija eli bus a loša akrep, karakondžula, ten'c, kljundrvo, rondja, čarilo eliti čuma.
Dobar muž dobro onodi ali i kad udari če ti izlete dzvrkala, odleti cinka, uši zapoju, izbrojiš sve svitće, ispašnjači, istrese iz gače, smrdi ti šija, litnu trepće, naniže uši, razniže ko pinter bure, odlete pendžeta od op'nci, oči odzebnu, rasturi ko Murdža krstinu, isk'bli, jedeš ćotek, jedeš nemijen.
Klasifikacija odstupanja od normalnog je bogatija od X revizije medjunarodne klasifikacije povreda bolesti i uzroka smrti, pa će se naći neko ko je zagulen, alnut, čuknut, zakačen, zaguljastren, zamuzen, zacepen, ščukan, vrtoglav, smlaten, potikan, istroven, zamlaten, odšrafen, b'g'ljiv, ned'g'v, ujet, k'ljav, alosan, neje nosen u sva ćošetija, eliti s'blaz.
Ovde se igra sitna preperevka, lagani moravac, sitan čačak, lerija, brale Stevo ajd' na levo, žićino kolo ali i klisa i klisarnik, po šorku, po konji, niškanje i džipkanje, ćorava svila, i svakakvojete.
Nemojte se iznenaditi ako čujete, da ovde ne žive ptice nego piletija - ćosovci, ćisolopeje, čovekala, soće, drpkala, sipkaljće, putpudaljee, luleće a mogu se sresti i čudne i neobične životinje kao neveska, poganac, miska, manka, eli grozdovac. Osim toga životinje mogu biti buleste, murdžeste, masureste, kalušeste, mizeste, v'kleste, kapaste, čipe, žareste a boje šplovirano, ciguljavo, džandarljivo, ljiljakovo, alevo, kadžavo, pepeljavo, gušterljivo, rujevo, bordavo, pembelijesto, djuvezno.
Tu su i sitne životinjice kojih samo ovde ima - brobinjak, brbonjak, tatavica, maslar, ološka eli dzondzar.
O biljkama i travama postoji jedinstvena enciklopedijska zbirka od đl'tće, trgonji, slanopadže, blažičće, prisadi jagodarci, blagunci, vodenci, sitničće, pa travće petlovčići, kokočice, grmotrn, poserka, babino usce, kačun, somurak, ženće, niksica, i takvojete.
Na sred ižu gori oganj iznad njega veridje i kot'l a ispod kot'l sadžak. Tuj je i ostruška da se podst'kne oganj ili izvadi crepnja eliti vršnik sturi. Na komin izlazi čur a na duvar visi solenica i ložičnjak a okolo teknetija, karlice, bučće, vedra, čuture i tl'čnici.
Soba, ako je već ima, ima lesu, na lesu rogoža, na rogožu gunja, ispod gunju mutavdžika i gasarče na pendžerče.
U zevnjicu se čuva zelje, vurda i rećija ali i kovčeg sas premenu: klašnjene i prtene pantalone, pamuklija, džemedanče, vezene čarape a gače su mislena imenica.
Kad se oruža naš čovek, prvo obleče prtenu košulju dl'gu do kolena, pa breveneci eli na brič pantalone, dreška sas gajtančiči, na nodje vezene čarape i op'nci sas nevošte vrzani sas kozinjavu vrcu. Žene oblače, ćenarne košulje, zab'nji sas parice na ošvice, na glavu šamiče a na nodje vezene ćarape, vrzane sas peklju i svinjsći op'nci. Sas kanicu se prevrzuje a u cedilku eli ljuljću uvrzuje. Na glavu se nosi kajica el' barla.
Slama je u plevnju, žito u presak a graor u tumbas. Leb se zamešuje u tekne a peče u vurnju. Na žešku vurnju malko liskovine trebu pa ne zagomiljaj mlogo nego jedž otrilnicu i puknicu ako večem ne jedeš lajna i tričnjaci.
U slobodno vreme se jebavaju sojće ili žmi ko bua na mokar kur'c. Gosjani su dobrodošli ali ako zaćisnu ko matika u ločku može i dupe da im l'cka eliti jede banicu bez leb a može i da im odvugne kapsa ako sede na nezgodno mesto.
Svi putevi su uglavnom krive i tesne vrvine sem jednog na koji će vas najčešće upućivati a taj put je put u pizdu materinu. Ali kko je demokratija možete da idete gde oćete.I ovde nema nikoga a da ga ne boli kur'c bar za nekakvojete.
Ako opsuju, psuju sve po spisku i ćoravu misku, krvavo detence do lebac u dupence. Ali se bogami i zapeva: Letelo pile šareno, Stojane sine Stojane, ajd' da te majća joženi.
Samo ovde se vrši poredjenje imenica kao i prideva. Pa je neko žl't, drugi požl't, a treći žl't nek si jebe mater. Ali zato neke imenice imaju samo dva padeža: Peru, od Peru, komto Peru, na Peru, o Pero, sas Peru, odi Peru.
Čudne se stvari dogadjaju u ovome vilajetu: Jebe ćar vajdu ta se radža šteta, i jebe lud zbunjenoga te se rodi zamlaten.
Tu se rinta, gl'ta kaljište i gnjete puknica, cevči rećijica, jede banica, guli moruznica, razduvuje ćiselo mleko, djine od kurjaci i poganci ali i od milos mre.
Vilajet li je, koji li je moj, kraj če kaže.

/umesto predgovora/

Uz knjigu je napisan i rečnik od 1200 pojmova za one koji se ne snalaze sa ovim govorom.

TinaOfTrades

Hvala Ciricu za ovo
Imam knjigu "Sindraci" od Panajotovica,.. tako da razumem skoro sve.

__________________
~ Always remember that you are absolutely unique. Just like everyone else. ~

jovicaciric

zatra

ima li vas negde po ovaj forum ja se danas učlani i odluči da baš ovdek nešto i napišem pa vi vidite dal ima razlika od naš niški i piotski jal vranjanski(pravilnije bi bilo vranjski)jal leskovački vlasotinački i drugi gradovi i varoši od niš natam prema jug
lele sad kad oplevim d oratim po niški stari govor pa ni ovaj ćira me neće razume šalim se narafski koj će s ćiru tolke priče i knjige napisao al ajd reko da i ja malko ...
elem u moj kraj u niš si besmo mnogo deca mlozina muški a sam tri devojčiki račepuljčiki gi vikasmo toj zato što nisu tele da se druže sas nas ki da smo gubavi jal zaraženi eimaše jedna slaćka (slađana)koja igraše fuzbal sas nas i od nju postade i fuzbalerka igrala je za onaj ženski klub... jebati mene nemog se setim kako se vikaše što mu sad a-a jes mašinac takoj igraše i za reprezentaciju pa beše malko i u brazil za neki tamo klub igraše pa zajeba beše joj žao da ostavi majku i tatka joj pa se vrnu u niš pokuša malko i trener da bude al nemožeše ni toj nema si školu kažu trenersku al da se vratim na igranje fuzbal igrasmo ga na jedno poljanče preko prugu marakana gu vikasmo veliko poljanče pa se podelimo na dva gola na viktorije ako ne dođemo mlogo za dve ekipe e počnemo mi da igramo a slaćka pomanja i ponežnija od nas muški sam gu guramo natam na ovam i uzmemo joj loptu nesmo bili kavaljeri kajgod sad da kad ulaziš u aftobus onaj gracki a on puuuun jebem li ga na vrata visimo e kad pokažeš sas ruku gospođi da uđe pre tebe ona uđe a šofer iz nišespres zatvori vrata pred nos pa ti ostaneš napolje pa pcuješ li pciješ i aftobus i gradski prevoz i onuj kokošku što uđe pre tebe pa zbog nju kasniš na poso al ope ja skrenu od temu e naša ti se slaćka naljuti pa na poluvreme otidne kući begim da moča a vrne se sas cokule što joj tatko iz min donese i toj one sas metalni kapci na vr pa kad počne da krljaaaa lele beganje lele jaukanje po dva gola da u jedan napad (e zabravi da objasnim krljanje skoro jedan klinac mi se pofali bio sas neko devojče na sastanak pa se krljali ja pa ga pitam šta radeste be pa krljasmo se ja pado od stolicu od smejanje on me čudno gleda pa mu objasni šta je krljanje i on pade od stolicu od sme krljanje ti je udaranje po cvoliku u fuzbal a moš i u druge prilike kad te recimo nego jači dira i oće da te tepa ti ga pa krljneš sas nogu u cvoliku pa beeeež ako je jakneje pobrz od teb el tako ko ga jebe al beri kožu na šiljak ako te opet sretne jal pa te vidi pre no što ti njeg primetiš na ulicu a ulice nam ne beše asfaltirane beše ona turska kaldrma od ono okruglo kamenje i zemlja između nji al kako kopali te za vodu i kanalizaciju te za ovo te za ono beše više zemlja nego kamenje pa kad padne kiša bez čižme nemoš iskočiš na ulicu sećam se majka nam kupila men i bratu mi cipele a imasmo i čizme pa kad si idemo u grad do grad il pa kod tetku mi do stanko paunović koja beše betonirana al samo trotoari idemo sas čizme a kod komšiku obukujemo cipelke koje majka ponese u zembil jal pa neku torbu onuj pijačnu pa gi ostavimo kod komšiku koj će u varoš sas gumenjaci kajgod da smo sa selo u povratak kod komšiku pa opet si obujemo oni gumenjaci toj zato što smo ko deca nismo vodili račun de gazimo pa si usred ločku nagaziš em ukaljaš cipelu em ti se ona napuni sas vodu pa sam šljapa kad odiš pljop pljop pljop svaki drugi korak kogod na vojnu bandu onaj goč bam bam bam a mogo si i da nadzebeš pa će primaš nekcije al to sam na jesen i na prolet leti i zimi nije bio taj problem zato što leti zemlja suva a zimi gu pokrije sneg e da se vratim na blato ka ne igramo loptu igrasmo se gađanje sas blato u dve ekipe isto ko za fuzbal pa praimo onej sitne grudve id blato al ono malo pomekše lakše se od njeg naprai kliker za gađanje pa kad počnemo leleee ko god praci budemo posle nemoš nas majke operu od blatište po tri kila na nas (bijenje obavezno pre kupanje jel posle kupanje majka se oladi pa neje ljuta)al toj beše kad besmo baš mali po pešesedam godine nekako 70 prevariše se pa nam asfaltiraše ulice pa nema više blato sam asvalt pa nam i detinjsku igru uskratiše što nemaše tad onaj unicef pa da se žalimo za kršenje dečija prava al si nađomo druge igre malko pojake begim odrasli smo trule kobile lopovi žandari kamaj-kamaj i druge nemog gi sve nabrojim pa dođe vreme i tej igre prerasosmo zamomčismo se momci ako se za deccu od trinases černaes godine mož kaže da su momci e a zabravi za zimu da vi pričam kad padne sneg a raspus (a i kad neje ) šta drugo nego grudvanje i sankanje za grudvanje se opet podelimo u dve grupe ili kad ugovorimo sas neki drugi kraj da se grudvamo pa se naprave grudve pa zakloni pa da viš šta je grudvanje jurišamo jedni na drugi pa obaljanje u sneg pa valjanje protivnici a gledaš da mu napuniš vrat jali gušu sas sneg pa one grudve ledenice što gi od nakvašen pa dobro stisnut sneg pravismo al samo proti drugi ne izmeđunas grudvanje zato što mož glavu da racopaju pa sankanje na bubanj ili pa na svetinikolsko brdo sag deca i neznaju de je to toj ti je sag ulica mokranjčeva što gu zovu kod svetinikolsku crkvu pa naviše prema vojne zgrade a na kraj ulicu mreža koju postavi neko bem li ga valjda neko iz opštinu jer se skoro sva deca tam sankala a toj (ta žicana ograđa)zato što se neki dečko kad je na kraj ulicu bio nije zakočio pa se nabio pod kola i povredio
eeeee zamomčismo seeeeee (onoj što reko malopre deca od dvatrinaes godine)pa za igranje onej dečije igre nebeše prilika ma ne prilika nego beše si pomljađa deca se igraše tej igre a mi onolki magarci sas nji ne ide el tako igrasmo nekad trule kobile al najviše karte tablić nesmo nekako nam beše seljačko al zato bridž žandari remi poker u cigare otidnemo si kod nekog u dvorište pa sednemo uz astal pa igranje kolko oćeš alpa da vi pričam i ovoj jes igrasmo karte al na bazen ajrodromski svaki dan idosmo beše jeftin a ne ko sad u bazen besmo dok nas ne isteraju a isteraju nas oko šespolasedam pa se vrnemo dom pa ajd jedenje onako izgladneli od vodu poijedemo sve što dovatimo nemoš se povrnemo od glad toj kad je radandan i bazen radi od jedan a kad je vikend radi od 10 pa si ponesemo za jedenje koj leb koj salamu koj krastavcu paradajz i popriku neki pa kupi nešto pa si jedemo oko 1 sat pa opet kući oplevimo frižider kad se vrnemo od bazen
e a u ponedeljak neje radeo begim čistili vbodu a onsi beja čis sam kad mu sipu vodu kad ga otvoru posle se zaprlja ljudi si onaki štrokavi i znojni dođu na bazen što da si kući arči vodu kaće se kupa u bazen pa se brzo voda zamuti e u ponedeljak si idemo na nišavu na đačko ostrvo ili žutu stenu toj je isto pa se tam kupamo a ponesemo si i unutrašnje gume od kola pa si po nišavu siđemo u naš kraj ono ležiš na gumi a voda te nosiiii uživanje jedno sag neki organizuju onej kako se zovu što se sas čamci puštav niz nišavu jes regate sag se seti a mi smo bili prvi koji smo se takoj zezali čak smo i u novine narodne izašli slikao nas neki i objavio članak u niške novine zvao se našavski mornari bilo nas sedam osam sad se nemog baš i setim koji sveal da se vratim na kartanje igrasmo i noću do kasno ako ne izlazimo u grad a ako izlazimao opet se skupimo kod nekog oko jedanaes pa do ujtru dok ne svane pa otsopavaš malko pa te probudu oko jedanaesdvanaes pa jedeš pa opet na bazen i tako sve u krug dok ne pođemo u školu tad se i bazen zatvori a što se školu tiče kako učismo tako i završismo koj zanatlija (najviše metalostrugari i bravari u žiž toj je škola kod žel-stanicu jer beše najlaka a i imasmo jednu komšiku profesorku pa nam gledali kroz prsti toj naša deca vikaše ona zar da budu na ulicu pa se i svađala sas kolege zbog nas a znala je i da nas pozove kod kuću pa da nam podeli po nekolko šamarke bolje šamarke nego jedinice govorila a majke naše joj davale podršku pa vikale ma treba ja da ga utarožim )koj bez školu samo osnovnu jedan samo završio fakultet i sad je glavonja u opštinu završava nam barem poslovi
e a zimi toj je druga priča aj po red ću vi pričam
posle školu kartanje naravno al de jedan naš drugar imaše letnju kujnu u dvorište leti si tam spremali jelo što da mirišu kuću na kuvanje ručali a tatko mu dremao popodne zatoj što beše ladovina na jedan otoman a zimi držali zimnicu kacu sas kupus burići sas turšiju i drugo e mi tam igrali karte kako beše šporet smederevac svako si od kuću ponese jal naramak drva jal malko ugalj pa ložimo i grejemo se i usput mezimo turšiju ajvar poprike pečene pa u teglu stavljene jedne godine pojedosmo turšiju ma nemaše do novu godinu beše si njegovi željni za popriče kiselo iz turšiju al neje se ljutijo pa naša deca si a i mi mu posle donosismo iz naše kuće al se proču toj po kraj pa i dan danas kad se setimo smejemo se njegov si tatko pričao to dok je bio živ kolko put već ja be oženjen i svoj domaćin pa si i sam stavlja turšiju kad me sretne da nosim popriku zajebava me znaš li da si mi dužan edno burence turšiju ma beše si lepo posle dođoše druga vremena mi veće stvarno momci povatasmo i devojke pa svaki na svoju stranu neeeekad nekad se takoj skupljasmo al retko sad si samo nas pešes ostalo u kraj narafski družimo se što nebi kumujemo jedan drugom decu krštevljamo jedan drugom deca nam se igraju zajedno al ne kao mi nemoš više onako sad imaju ovuj spravu pa bleje u njeg poi cel dan kajgod i ja što bleim sreća imam ga na rabotu pa se dom ne svađam sas decu ko moj drugar hile sad ću ja posle ćeš ti a ti ćeš sutra
uuu al se raspriča beše si našo sad nam ostalo samo meze i poneka rakijica za cirkulaciju što kaže žika al ne žalim opet da se što kažu rodim opet bi voleo takvo detinjstvo u blato i kal al bezbrižno a ne ko današnja dečurlija nit znaju da se igraju nit pa da se druže da odmalena prave razlike ja imam ovo ti nemaš ono moj tatko ima tristaća tvoj pa vozi fiću
eve neki nadimci od moji drugari iz detinjstvo sa koji se više po kraj znaju nego po imena prava men pre će nađeš po nadimak nego po ime da pitaš od decu do stari ljudi
elem:
žika mnogooki po strip junaka iz zagorovi stripovi nosio naočare
mile švaba tatko mu bia u nemačko
boki bradavica imao bradavice po lice a jednu na vr nos
bane šotka krivio na jednu nogu
goran guska oca mu zvali tako i njeg zvali sad mu i sina zovu guska
peca koska bio suv ko ona deca iz etiopiu al za nji nesmo znali
peca keleš tatka mu takoj isto zvali a kelešje valjda mlad kanarinac
žika istina lagao mnogo a govorio istina istina da mi umre majka
keza imao facijalis
ivan francuz govorio ono r kao francuzi govorna mana
miki pampur bio debeo
đoka šumadinac išo stalno u selo pa ajd da ne bude seljak nego šumadinac
bojan pupa imao veliki stomak
ivica kure tatko ga tako zvao pa i mi
baba ruža čuvala ga baba
stole ize ga mati e za ovoj je malo duže pričanje kad ogladni a igrali smo se kod njegovu kuću samo vikme maaaajkeeee daj mi nešto da jedem ona mu pruži komat leba jal sa paš5tetu jal pa sa salamu i kaže eve ručaj ize ga mati
i mnoooogi drugi koji se nemog sad setim a davno otišli iz naš kraj
a od ženske imasmo malko pomenuta slaćka je joštu
dušica duda udala se u beograd sam ponekad dođe kod brata joj
zorica malo priglupa devojčica beše nam eksponat u dečijem istraživanju ženskog tela ono znaš doktori porođaji pregledi i tako dalje al kasnije se opameti pa nas izbegavala stra li je bilo šta li
i breeeeee kako beše be jao jebemte krečano pa zar violetu našu uzdanicu da zaboraviš jes se davno iselila iz kraj al jer stalno i dolazila beše izrasla i porasla u devojku breee ribu ribetinu san snova beše se i sa pikseta smuvala dok on ono beše u radnički ko mlad a mi liiii ene ga piksi sas violetu sad je i onsa udata negde u inostranstvo nema niki od njeni u kraj pa i nedolazi žena mi reče da me neka violeta tražila prošlu godinu al nije ostavila broj rekla kao da će se vrne popodne kad sam dom al gu nemaše ni taj ni drugi dan a baš bi se lepo ispričali
jebi ga kad se rasturismo kudkoji a besmoooo
pusto sećanje što kažu žal za prošlo
takoj kad odem kući žena me po oči poznava da nešto s men nije u redu
će me pita što ti je more
kakvo da joj kažem šta dajoj pričam
će kaže aj be nemo se mlatiš bilo pa prošlo
sam će ti porasne pritisak pa ti ga nemog skinem sa venac beo luk
ajd zdravo
možda ću vi sutra pričam još nešto sad nemogu
kad se setim sve što je bilo
kad bog odaše po zemlju
ete i kolege primetiše da sam se zamisleo pa ću gi puštim da pročitaju moš neko i da malo uredi i u novine stavi
nesam lagao nesam da mi umre majka

zatra

tek sad pročita ovo što napisa ćira ćiro be alal ti kefalo alal patka što gu nosiš lepo si sve napisao aj molim te ako ti nije problem kaži koje je to selo što ga opisa žena mi iz zaplanje onoj s onu stranu suvu planinu što gi glavno mesto donji dušnik a žena mi izzaplanje eeee kad se upoznamo ko momak i devojka pričasmo sve lepo onako pola niški pola onako kao malo kulturno i ajd zabavljasmo se dovodi gu kod kuću već ozbiljna veza vreme mi za ženidbu mojima milo (nijednu devojku dom nisam dovodio)pa gu ispituju pa gu dvore pa ćerko ovoj kako je pa onoj kako je a ona kojgod da je već mladenevesta sramuje se šta se sramuješ be nakaram ti ga govorio sam joj pa viš da te zavoleli jebao sam ga mislim se će viš sam dok ne dođeš oma će snajka i svekrvica da se lepo slože al znam ja da se snajke i svekrve baš mlogo ne volu poštuju se al neku ljubav neće da bude ma dobro aj i da se oženim reko ja jedared kad me majka pitaše šta misliš sovo devojče doveo si gu kući sag s4e moraženiš jes be kevo reko što pa moram a šta će komšije da kažu be lud li si te ga kad se oženi kad gu otera govorila mi majka ajd sve takog dan po dan mesec po mesec prođe i još neko vreme a mene moja žena će vodi u zaplanjeee ajd reko nesam nikad bio na taj kraj a znao sam sva sela okolo niš sem u toj zaplanje čuo sam al nesam znao de je elem odomo na glavnu avtobusku kad nam polazi aftobus pita ja nju a ona reče pa imamo jedan odma a ima jedan za pola sat al mi ćemo sas ovaj drugi da kupim nešto za majku i tatka aj reko ja imaš li pare imam nešto će mi daš ti aj reko idemo u drakstor beše si vreme kad se imalo ja sam redeo ona radela jes kod privatnika u drakstor al jebiga dobro uđemo mi ona uze korpu pa kad poče da stavlja te salame te paštete te neke kondzerve šećer sol vegetu napuni korpu reko što pa kupuješ sve to secaš odavde kad ima gore u prodavnicu u selo ona si oćuta malko beše jedna korpa uze drugu pa opet poče da trpa trpa li trpa leeeleeee ko da će pomru gladni ajd na kasu poče ona kasirka da vadi iz korpe kuca znoj gu obli ja uzedo kese da pakujen neka reče žemna imam torbe spakovasmo mi sve to u dve tri torbe na kraj uze još dva boksa cigare moravu za tatka reče kupi i ti što ćemi dva boksa reko ma ne kupi dve pakle meni i tebi tad pušismo iste cigare ja i žena mi ja kupi još jednu kafu onuj od dvesta grama kilo šećer i jednu vlašu neku rakiju ona mi pa reče što ćeti toj pokaza na flašu pa za tatka ti reko aj ne mlati se on ne pije kupačke sam domaće rakije al kupi jednu kesu onej bobonke zelene mentol za babu aj reko ja uze i te bombone vrati flašu u tezgu i dođo na kasu plati i odosmo na stanicu e super evo ga aftobus pogleda šta piše na aftobus reče taj je i uđosmo pššššš zatvori šofer vrata saće krenemo reče ona pa narafski reko ja čim je zatvorio vrata pođosmodo prvu stanicu nebesmo nekolko u aftobus stade kod bolnicu tu se napuni po sedišta i tek dvatritrojica stajaše na sledeću kod elektronsku uđe sam kontrola pa pregleda karte do br 6 a na broj šes leleeee narod narod ko za svatovi za dva aftobusa ja se uplaši od onolki narod saće skinu šofera i će ga tepaju takva im lica beše pšššššš šofer otvori oba vrata lele kad nagrnuše unutra lele lele deca pištu muški se guraju žene vikaju pazi mi na korpu breee jao kuku lele i popuni se aftobus al mlozina osta pored aj još jedan visi aj napred guraše se guraše i uđoše svi pšššššš šofer pritisnu dugme da zatvori vrata al kurc neće se zatvore dvatrojica na vrata pretisnuli gi i neće da se zatvore ljudi neću pođem dok se vrata ne zatvore ajoni koji idu pobliže jal do gadžihan jal do bliža sela nek sačekaju drugi za deset minuta jok niki ga ne jebe za ti reči on si sede na stolicu i prekrsti ruke privikaše ljudi eve ga drugu aftobus eve ga drugi aftobus oni na vrata se skinuše a da nisu ni pogledali vrata se zatvoriše šofer ubacu u brzinu i taman da pođe al ete ti neka žena sas decu pred aftobus abe ženo ene ti drugi aftobus iza men povika šofer tamo se ukačikurc drugi aftobus neje taj taj ide u drugi pravac ja dok se ne ukačim ne puštam aftobus ajd popni se nekako reče joj ovaj a dećeš sas decu be u ovu gužvu mašto tebe to briga reče žena otvoriše se vrata neki ljudfi su siđoše pa pređoše u onaj aftobus ova ti se žena pope oni što sedeše privatiše decu u krilo i aftobus krenu ajd nagore ajd nagore bela kuća stanica malko ljudi na nju šofer i nestade aj izađosmo nekako iz grad ajd ajd prvo selo klackasmo se klackasmo od selo do seli e ovo ti je gadžihan tu žive badža ti i svastika vidim lepo mestašce lepa stanice neki se skinuše neki popeše i nastavismo klaj klaj put nikakav rupa do rupu krivina do krivinu put u klisuri tesan dva aftobusa se jedva mimoiđoše klaj klaj i prođosmo još neka sela na čije se stanice zadržavasmo po nekolko minuta jedni siđu jedni se popnu pa opet neko mesto vidim neka velika zgrada sa levu stranu šta je ovo upita toj ti je hotel a ovo je donji dušnik tu je udata svastična ti u jebaga hotel usred selo reko0 ja pa ovo nije selo varoš dobro reče žena mi ajd nek bude varoš -reko ja ajd opet klaj klaj opet klaj klaj i stigosmo do neku pumpu benzinsku uuuu jebote rekoh lepa pumpa aha ovde ima i škola osnovna ja sam išla tu sad ja ajde be ka će stignemo evo još malko saće reče žena idosmo uz neko brdo idosmo i najzad žena reče aj se spremamo za skidanje saće pobismo se nekako sas one torbe do izlaz aftobus stanu mi izađosmo leleeee kad vido de sam suva planina mi pred nos moš činimise vr da dovatiš ajde naovam reče ona dok idosmo prema kuću žena mi davaše instrukcije kad uđeš kaži dobar dan i sas svi se pozdravi ću ti dam onoj što si kupio pa podeli na svakog men smešno poče se smejem ne smej se be i nemo se proseravaš mnogo sas mog oca ako ga zoveš zovi ga tato a majku mi mamo uuuu jebaga de ja ni svoji roditelji ne zovem tako ćale kevo reko ej ne pravi se blesav stigosmo pred kuću velika onaj stil klasični na ge uđosmo ja reko dobar dan oni svi skočiše na noge prvo se pozdravi sas taštu pasas babu ženinu majke deje bašta reče žena ene ga u gradinu reče ona ja nit znado šta je bašta nit gradina aj za bašti samčuo to je ono de se sadi povrće cveće bem li ga šta sve ne a gradina toj sam znao da je neki grad zidine neke šta li aj smen reče žena ma šta ću u baštu reko ona se nasmeja izađosmo iz kuću pa preko dvorište prema plevnju i štalu tatooooo povika moja žena uplaši me tato u gradinu li si ti li si ćerko jesam jesam u gradinu ja doduše vido neki paradajz u struci zasađen i neka paprika al gradinu ne vido (tija zidovi zidine )zamaknusmo od štalu i ukaza nam se cela bašta u nju stajao je čovek sa riljač u ruke moja žena mu priđe i poljubi ga u obraz ovo je taj i taj reče žena pokaza na men ja pružih ruku tast reče ime ajdete u kuće reče on ajde da se jede pođosmo svi natam ulegosmo u kuću pa posedasmo uz astal na njega sve i svašta banica sir kisele poprike neko mesište i već skuvana kafa popismo kafu pa opleti da jedemo ufff banica mi se zalepi za srce ona seljačka prava a tek sir ovči beše njeni čuvali ovce ajd poprike i paradajs sam i dom imao al banica navali ko nezdrav polak be će se udaviš reče žena pusti ga nek jede reče tašta ima još jedna on jede ovoj testo burek može celu tepsiju da uzede ako ima jedi jedi jedosmo i sesmo da razgovaramo dolaziše joj tetke ujne strinka gledaše me zagleđuvaše imam li neku falinku fala bogu nesam imao ko god mečku po vašari pituvaše odokle ti je mati odokle bašta u međuvremenu mi žena objasni šta je bašta a šta gradina ja odgovara muči se crveneja ko bulka pa pobleđiva ko zidovi okrečeni dok se nejavi njena baba de de ostavite dečka će se posrami tetke i strinke se ućutaše i jedna po jedna iskačaše iz kući svrnite sa njeg si dođite dovedi ga da si vidi šuraci da si vidi svastike ajd će dođemo odgovaraše žena mi zadrža se dva dana prespavao sam naravno u njenu si sobu samo njenu što beše beše ujutru se izdizasmo majka joj izvadi vruću banicu iz smederevac ajdete deca da se jede paće idemo na rabotu
aj mora idem dom ću nastavim sutra

jovicaciric

JA SAM KRIV ZA OVIJA RAT
- odlomak -

Jedu ljudi tekvojete. Ne znaju kvo je mandža a kvo govno. A znaju da od govno ne mož' da bude mandža. Pa, si pa, jedu takvojete bez leb. Možda bi i manuli da jedu takvojete ako bi im neći kazal berem dvaput da ne jedu toj što ne trebe da jedu.
Čitam novine i pisuje jed'n tak'v Alamanjin jede govna mesto mandžu, jerbo mu još nesam rek'l ni ja ni neći drudji Srbin, da ne jede takvojete i tekajete nego bolje da jede punjene popošće sas kokošinci. Nek vidi kvo je blago a da se ne oljuti jer belćim Švabe i Turci ne jedu ljuto, da im dupe na l'cka kad seru a oni mlogo često seru poviš nego što mož da izedu. Toj je čudo kolko oni mož od jedno jedenje da iseru. Izedu ložicu a iseru panicu. Izedu č'čkaljku za zubi a iseru cepenku. Izedu kokošinjak a poseru govedžo lajno.
Vidiš, tijajete, Gešler je na Švabe najglavan, golema glava, i on orati sas ostali, kvo če se raboti po Jevropu. Kuj če kuga da bije, kuj če kome da jebe mater, koj če na kuga da nadvije, kuj če kome i kakvo da prodava i takvojete. E, on orati ovaka:
- Ja nes'm kriv što su se stepali Srbi, Turci iz Bosnu i 'rvati i razjebali državu nego su oni za toj krivi.
- Jel, teka. Teka!
- Pa dobro, nane ti ga nabijem, Švapsko! Jeli ti nagovori 'rvati, da praje dr`avu, da poturčeni Srbi nesu Srbi nego Muslimani, pa i njim trebe država, munem ti ga maće. Pa jel ti nagovori Engelezi, Vrancuzi, i drudjivi drkadžije po Jevropu, da se Srbi sile, oče Golemu Srbiju i da trebe da ji tepate zajedno sas Amerikanci sas raketle i sas avioni i kamioni. Neli ti prvo zajeba Rusi, zavalije, da trebe u tvoju državu da žive svi Švabe a koji nesu Rusi da se odvoje i prave države koje mož da premočaš čim ga izvadiš? Neli ti nagovori Bugari, Arnauti i drudji da ni ne davaju da proodimo kroz njinu državu? More da ne mož ni po našuvu državu da idemo kako trebe.
- Jok, moj bašta je kriv! Neje moj Bašta nego Ja, Ja sam bre kriv za ovija rat! Ja! I znaš li zašto, e zini pa ču ti kažem, usta li te, zabolela!

Rekoli vi ja, kadno oknu birov, da mi laznuše studeni brobinci niz grbinu i rekoli vi da če gadno da bude? Reko, ali džabe, kad nema kome da rečem.
Rekoli vi da mi se pričini, da vido deda Dušana, kako ćuti i kako vido selo, kako zaraslo u travoljak? Reko ali džabe, vi neste toj mogli da pročitate jerbo neje država imala pare za vrljanje zbog moje pisuvanje. Ja nes'm imal kvo da rabotim pa se zamlačujem sas pisuvanje. Ovija drudjivi bolje pisuvali.
Pisuju kako su Srbi pametni, kako su bre bogati, nikoj im ništa ne može, jaći bre mož se tepaju sas svakoga. Samo neka neći dojde odma če mu jebu nanu naninu. Ima ga rasture ko Murdža krstinu. Če ga izrčkaju ko srdit mačkolja. Če ga izbodu ko štrk žabu. Jel teka pisuvaše, el neje teka?
Takvijajete napisaše knjidje, isprodavaše ji, puravelnici im dadoše pare, a ti Joco, kuj te jebe u dupe! Ti ne pisuješ kako trebe.
Kad se cel svet stunti na Srbi, kad počeče da pucaju Amerikanci e ajde Joco i takvijete da se tepate sas Jevropu i Amerikanci, oni sas raketle a vi sas pušće. Onija kuji su davali pare kako da se pisuje če sede da dočekuju Srbi koji pobegnu, jer več predvideli da če da begaju Srbi otud-ovam. Epa, ne mož toj teka! Didu, da se tepaju onija koji su pisuvali kako trebe da se kurčimo tam, pa neka sa pisuju kako oče. A Joca i takvi neka sede da čuvaju dom i vamiliju od naši kurjaci. Tepajte se i jebite si mater kolko očete! Neste slušali pametni nego tupani kako tupaju. S'g se čuknite u tutulunu da vi dojde pamet iz dupe u glavu.

- Ja nes'm veroval da če ovaka da bude! Mislil sam, bre, ima medžu Srbi neći koji je pametan, pa če ni razvade sas Švabe da se ne tepamo po treći put. Ali jok, ko da ni neći navrlja cigansći pepel u dupe. Skaramo se sas svi na svet, pa se svi sabraše da ni se otepaju. Što če ni se otepaju što če ni bre sve potepaju. Mi smo mislili, a ne mož ni ništa. Imamo si leb i sleb, i kvo da oblečemo ima sas kvo da se ogrejemo, mož ni se private. Ali jok, udariše ni oni nitnu. Neče samo leb i sleb da zapiši duduk. Udariše ni nek'v jembargo li je, ćecam li ga. Pa ne mož da se prdne a da Amerikanci ne čuju i ne vide. Gledaju ni kvo jedemo, kude seremo, kada se jebemo. Ne mož' da se skutaš ni podzem, jeba mu nanu, Švapsku - razvrevuje ga Nikola maćedonac.
- Priča ja, ali nema kuj da sluša - veli Joca.
- Ja sam bil na Solunsći front! Dobro, bre ako nes'm ja bil, bil mi deda. Jok, ti si bil. Nemoj bre pa ti da mi sa prodavaš jajica za burbrezi. T'g se znalo sas kuga se tepamo, za kvo se tepamo. A i pomagali su ni, da si ne čepimo usta i Vrancuzi, i Engelezi i Rusi i svi. Pa bre beše pogolem glad, moruznica i kačamak, kakvo meso kak'v kurc, beše nek'k'v vojničći lebac ko creputinu da glodžeš pa beše blag. Djinuli smo ko poganci, ali bre okamo, pojemo i djinemo. Ovoj sa! Jebi ga u dupe! Ovoj sve poblesavelo! Sve bre bega u šumak da se skuta da ga ne mobilizuju. Mi smo begali na vront ovoj sve bega otud.

Široka livada. Legli otkosi dokle ti oko dopira. Sade još po nekoji neje okosil pa sviri li sviri ostrilo. Pod blagun'c prisad Velko nakovuje kosu. Čuka čukče ne od'njuje. A Stojan Lilko se raskrečil nad otkos pa sviri on a sviri i kosa. Pada rastavičje, trava lucerka, detelina i zvezdan, jedno prekodrugo. Gde je štrapal ko kamion kad je proš'l. Poznavaju se stupaljće od op'nci broj četirijes i sedom. Miriše zelena trava pa glava boli. Dojde ti da legneš u travu pa da se napaseš ko Bulča i izvrneš u ladovinu pod orej da planduješ. Ovčice pešes brava zamrtele se u vrbak i čuješ ko se protrisaju, pa drnkanje klopatari. Zezaljće ga usitnile pa nema kude. Ozgor sl'nce zapeklo pa ne mrda. Putpudaljće pupkaju i trče kroz isklasalo žito. A drpkalao se oglaša počesto.
- Drp-drp, drp-drp - čuje se iz Lisičak.
- Sip, sip, sip - iskreka sipkaljća - izgleda pa če pada ćiša. Ispegnuti volovi puaju na mušice kroz krošnje što im vrzali da ne jedu strukovi moruzu. Skrcaju kolečće - Mika šparta u Ćicinu livadu. U Rid drnka zvon'c na krave. Deca što ji čuvaoše nabila se u bunker i pucaju.
- Pup, pup, pup - gotov si - oka Kalajče.
- Krrrrk, krrrk - puca iz šašku Zune - ja sam te prvi utepal, što ne legaš kad si podjinul.
- Neče da bude dobro, deca se igraju rat - vrevi Pejča.
- More ne jed` govna - narani ga Borića.
Nebo iscibrilo ko mačš iz rasol kad izlezne. Okruglo ko lopta plavo pa dojde šplovirano. Sade nad Burču oblač'k ko pramen vuna. U Vrbje kreka zmija u vrbak. Gore nadi selo natkvesila se planinčetina i nekako mi miriše na zlo. Nema, nema pa izječi a niti znaš odokle niti znaš kvo. Iz Colin prisad bupnu prezrel prisad vodena'c.
Naš Čoma, prvo kopa sas nodje okol' dud pa diže nogu ta ga zamoča. Pa podiže glavu komto Burču i Krs' i lavnu nakratko. Neznam dali mi se učini eli stvarno ko da nekude poče da zavija kurjak. Ajde, pričinjava mi se, reko.
- Eeeeeej! - oknu neći od Krs.
Odječa planina od Redak komto Drmbinu livadu i Bukavicu. Pa se još poviše utiši.
- Čujete li breeeeee! - suknu se ko besno kuče nekva glaseterina odi Krs'. Ja se sebnu. Gorčivljak se sm'knu niz gušu pa pripeče dole kude željud. Niz mišku mi laznuše studeni brobinci. Ja se ustreso a srbeška me uvati pod mišće i til te vanu da se češam ko da sam, nedaj bože, nagazil na sugrebi.
Čujem nešto se podmuvkuju i š'pču.
- Izgleda mi razmirica - preŽilavi ga Žulja.
- Kuj je s'g na red u dupence ga mrtvo jebem - pljunu Boža Lenćin.
- Naši i naši - mlcnu Milisov.
- Kuj je pa i drudji bil, nego naši otud, naši odovud - misli se Velja Živanin.
- Bre, Veljo - kako ti toj razbiraš, kaži ni ima li još neka druga zevnja ko ovaj našava, pa da se sas nji bijemo - veli Borko.
- Ćestito si ga Bore, kad se ništa ne razumiš - odvrnu mu pak Velja.
- Ima Bore i toj pogoleme zevnje kolko voliš, kolko ti kur'c oče. Ima još na svet i pok'svetni i poaltavi odi nas. S'g se eteti sabrali svi protiv nas i pomagaju drudjivi našivi da se tepamo a oni če posle da dojdu da ni doakaju.
- Malecka li je planina da se pokutamo ne mož' ni sas šibicu najdu poplanin. Kad se munem u gabrak mož' da mi se privanu ponisko. Još da imamo nekoje topče ima ji izrčkamo ko srdit mačkolja - veli Borko.
- Mož' mi njim da se privatimo ponisko Bore. Oni ne trebe ni da doode ovdek ima ni gadžaju otud preko more. Puknu jednu raketlu i otidomo svi u pizdu materinu - raspravlja se Velja Tozin.
- Jebaga bre, odi kvo je taj raketla? Ko da je popametna odi čoveka - pak zakokrdžuje Borko.
- Pametna li je, neje li, neznam. Ali sve mi se čini če ni zaprže čorbu - veli Sulja.
- Cijuuuuu ... - svirnu kamen nadi glave, svi se slagnuše dozem, a on puče u Kulakov pendžer - Prepelevča gadža gugutku.
- Ja se vala usra odi kamen a kam li odi raketlu - proš'pča Borko.
- M'š u pizdu materinu - popcuva Ziza - grabnu pračku odi Prepelevču i vrlji ju na plot.

U zadrugu rekoše stvarno razmirica ali mi se neče tepamo nego če se tepaju naši Srbi koji žive u Bosnu sas R'vati koji tam žive i sas Srbi koji se poturčili, Muslimani li su, Moslimani li su, jebem li ga. Samo naši sami a na nji pomagaju i Alamanji i Amerikanci, i Engelezi, i Vrancuzi i Turci, i Talijani, i Šivtari i Bugari i jebem li ga koji još neče. Oče ni zaprže mandžu bez tl'can piper. Oče ni Amerikanci prejebu, mater li im mrtvu jebem. Gori bre nego Alamanji. Vele teka potepali, dibidus za džabe još nekolko države. A Rusi, kvo oni dzubruju. Boli nji čuk za Srbi. Ako teka ni i trebe. Mi smo bre budale. Klemo se u nji goljaci i ispičuture a oni se braća, bradva im glavu odsekla, kurče na mojega. I oni če pračuju vojnici da se tepaju sas nas. Za drudjeve budale mi jasno ali za nji nikako. Dali su ćoravi da im več igra mečka na vrata. Skoro če da jebu čvorka. Alamanji dobiše rat bez metak u dupe im ga nabijem. Sas nji Austrisći poklisari znaju kvo je demokratija. Što neći pametan ne izdzrne iz grobišta i da im pokaže kvo je toj.
Ajd sve toj i da razbereš ali našivi pa zajebaše i Pirotsku babicu. Ko da su se na dupe radjali. Cepe našu zastavu, glavu si dabogda scepili. Ako ti se ne dopada vlas' jebi mu mater ali država ako ti se ne dopada t'g se sam jebi u dupe jerbo za nikakak'v kurc nesi. Treba te obese na prvu zagradžu a neje na badneru pa da visiš. Oče da ni namale. Straa ji od nas. Če tepamo Turci, Arnauti, če tepamo Bugari - pa če tepamo pa ono kako. Jok če im obrnemo dupe da ćecaju kolko oče. Epa, neče ga više isprde. S'g vala treba da im ga iznabivamo maće za sve što su ni učinili od Kosovo navam. Toj neje za demokratiju. Vele neje kriv narod nego krivi njini političari. Jok kriv mi kurc. Ko da sam ga ja pravil eli Arnautin. Ako ima Boga, a čini mi se da spi negde u ladovinu, nek se malko mrdne sas dupe i nek obrne tevterče. Nek vidi kvo piše u njeg. Nes'm mu ga ja pisuval. Ovija ovde nazem što se izdavaju za boga najviše ni zajebaše.
Ču li kvo veli:
- Nedaj bože da Srbin utepa nećega na pravoga boga. A Srbina mož da tepa koj oče. Zajebi bre tuj politiku. Udri, nane mu ga, sve pored pa i njega, tija ni dobro ne misli. Ako veruješ u boga, veruj i krsti se kuj ti brani ali ne nagovaraj drudji da djinu zbog Boga, čini mi se neje on teka rek'l. On je raz'pet zbog nas a ne trebe da mi budemo raz'peti zbog njega. Čitaj kvo piše u Sveto pismo ali i izmedžu redovi. Vidiš li kvo pisuje u njihov Kuran, turim ga na k.... Eli slušaj kvo priča papa, papnem mu ga maće. On je ovdek da zamenjuje Boga. Kako pa da neje. Bog zamlaten pa mu dal da deli pravdu i krivdu kako mu prdne na patku. Na onakvog starčuljetinu izlapelu i bez mozak da dadeš vlast pa toj ni djavol neče da uraboti a kamoli Bog. Ako neje teka t'g ni je i Bog zajebal. Zatoj ne treba mlogo ni na njeg da gledamo. Ali ti smita neći ne trpi ga, jebi mu mater na brzinu. Nek se on vata za glavu a neje ti. Mora se promenjuje zakon. Za oko dve oči, za zub cela vilica. Sila bate boga ne moli. Udri čim ti pomisli loše a kam' li pa kad vidiš da te jebe u zdrav mozak. Toj je demokratija. Kuj je pojak on odredžuje kvo je pravda. Ne misli na Boga, on je dobar, sve ima da ti oprosti. Kako veli naš narod: - Ako te neći zajebe a ti mu oprostiš bog če njega da kazni, ako te zajebe dvaput a ti mu oprostiš bog če kazni i tebe i njega, a ako te triput zajebe i ti mu oprostiš triput e t'g treba samo teb da kazni k'd si altav...

__________________
"Ako stojim u uglu sobe ni po koju cenu ne moram da razmišljam o belom medvedu"

vrnica

Pa dobro bre Ciricu do kada da te molim da mi pratis toj kvo si napisal. Citas li ti privatne poruce il umejes samo da pisujes. Ajde prati ji na vrnica@gmail.com

zatra

prođe zima (dobro još nije kalendarski)a špajz na kraj zalihe, kupus kiseo više nema, turšija još malo, ajvar ima fala bogu, one peglane paprike, šerena salata isto ostalo dosta. krastvčići nisam ni stavljao ,kupujem ih ,feferone takođe. pitije sam kuvao često ,malo malo pa kuvaj. beše udario neki mraz, a ja planirao da ih kuvam. uveče odradim sve kako treba, ujurtu ustanem (beše subota),podložim šporet ,stavim lonac koji se polagano zagreva stojim uza šporet ladno, obrnem guzicu što kažemo mi nišlije, stomak ladan, obrnem stomak guzica ladna ko led .šta ću kud ću (a nekako više mi merak dok gledam kako se kuvaju nego da stalno ulazim i izlazim iz kuću )pa se seti. imado neku lamperiju i neke letve najloni kartoni. napravi ram oko šporet na zemlju od letve pa na njega nakovem četri koje će budu stubovi, pa na ti stubovi još jedan ram od lamperiju a na kraj napravi i od četri lamperije rogovi za krov. sve to dobro ukova, pa