Brizak

"Od svih zvijeri, hijene su najruznije gradjene i najodvratnije, a kad se na to nadoda i opaki karakter, to je dovoljno da ove zivotinje cini omrazenim."

Tako je Alfred Brem opisao hijene, naravno zivotnje hijene, dok romanopisac Miodrag Lukic tako opisuje ljude.

Hijene, roman koji nikog nece ostaviti ravnodusnim.



Godina 1993 u Svajcarskoj.
Sprega politike i kriminala.
Posvecen je jednom od junaka knjige J.M. Cikinom, coveku koji iz Svajcarske salje izvestaje listu Pogledi o prljavim poslovima laznih patriota.

Ko su ljudi koje autor uporedjuje sa Bremovim opisom hijena?
Da li su neki “humanitarci” imali blanko potpisane zahvalnice od Karadzica i Mladica?
Da li je istina da su svi svestenici SPC koji su do 1991 otisli na sluzbu u inostranstvo bili obradjeni od strane UDBA-e?
Ko je ubijao srpske emigrante od Andre Loncarica i Dragise Kasikovica pa do ludih devedesetih?
Ko je stojao iza uterivaca reketa?
Ko je ubio A.N. majora armije BiH u Cirihu?

O svemu ovome i malo vise u romanu „Hijene“

::. KORENI .:: - Intervju sa romanopsicem, pripovjedaèem i režiserom Miodragom Lukiæem

Kao i ostale romane Miodraga Lukica; Ludi Vjetar, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine i ovaj cete moci nabaviti kod:

..: LEGENDA :..
online knjizara - www.knjizara.com - www.knjizara.co.yu

Odlomci:
sve

Postavljena na:
online knjizara - www.knjizara.com - www.knjizara.co.yu

MORALNE HIJENE SU MEĐU NAMA



Ovih dana iz štampe je izašao novi roman "Hijene" dijasporskog pisca Miodraga Lukića. Ovo je njegov peti roman, priča o usamljenom čoveku, po imenu Ognjen, kojeg je "povukla matica života, traži svog oca, i u toj potrazi postaje saučesnik u nečemu prljavom i protiv sopstvene volje."
- Usamljen je u onoj meri - kaže autor Lukić - koliko je usamljen i naš narod u poslednjih petnaest godina.
Glavni lik romana je, kao i u prethodnim njegovim delima smešten u dijasporu.
- Nisam "opsednut" tim temama, ali i sam sam gastarbajtersko dete i živim van otadžbine, pa ne bežim od stvarnosti. Moji likovi su izgrađeni od više ličnosti koje znam, a situacije u kojima se nalaze realne su i surove, kakav je i život često - kaže Lukić.
On ističe da u svakom narodu postoje ljudi sa karakterom hijena, koji isplivaju u burnim vremenima, a naša burna vremena, po njemu, traju već dve decenije
- Moralne hijene su prisutne u životima svih ljudi, da nije njih ne bi bilo ni ovog romana - kaže za "Vesti" Miodrag Lukić

A. K.

Brizak

Roman, Hijene

Izašao je iz štampe Vaš peti roman, kako smo čuli, knjiga je o ljudima, a nosi naslov Hijene, o kakvim ljudima se govori u knjizi koja nosi ovakav naslov?

Nebi trebalo da roman svedemo na naslov, niti da ono, što je iako vrlo važno, ipak nije suština djela. Hijene su priča o usamljenom čovjeku koji pluta u matici koja ga je povukla. Usamljenom u onoj mjeri u kojoj je usamljen naš narod u poslednjih petanestak godina. Kopile, pomalo Edipovac, traži oca i bježi od istine da je saučesnik u nečem prljavom makar i protiv sopstvene volje.

Ali vi u vašoj knjizi govorite o humanitarcima koji su imali blanko potpisane od Karadžića i Mladića i čini se oštro kritikujete našu elitu u Švajcarskoj?

Ne, ne govorim ja, već jedan od junaka romana, Čikin. Čovjek koji piše pisma, institucijama, vladi, patrijaršiji, redakcijama i skreće pažnju na ponašanje tih ljudi, naravno po starom srpskom običaju ne dobija odgovore ni od koga, osim od lista Pogledi. Kad u Pogledima osvanu njuške „hijena“ , glavni junak dobije zadatak da ga nadje i ućutka, što mu ni najmanje ne prija, pa odlučuje da se pravi da ga nije pronašao, a pronalazi ga sasvim slučajno. A što se tiče kritike naše elite u Švajcarskoj tu se grdno varate. Ja ne kritikujem našu elitu, možda bih, ali nemam koga. Mi nemamo elitu ni u Srbiji, a kamoli u Švajcarskoj. Istina, postoji izvjestan broj ljudi koje bismo mogli smatrati elitom, ali su raštrkani po Švajcarskoj i njihov glas se ne čuje.

Kako nemamo elitu, a naši intelektualci?

Rekoh već da postoji izvjestan broj ljudi koji bi mogli biti elita, ali pošto se njihov glas ne čuje, ostaje činjenica da mi elitu kao takvu nemamo, mislim na elitu jednog naroda, na ljude kojima su nacionalni interesi iznad ličnih, a dužnosti iznad prava. Danas posle svih ovih nesreća koje su nas zadesile jasno je da nemamo ni elitu, niti valjane političare, ni valjane sveštenike, a bojim se da smo kao narod u cijelini na samom dnu. Samo jedan primjer: Na zadnjem demonstracijama u Bernu, protiv politike Martija Ahtisarija, pojavila se oko petsto ljudi. Nije bilo ni jednog našeg sveštenika. Bilo je četvoro učitelja, dvoje iz državne i dvoje i iz privatnih škola i jedan naš zubar, barem ja nisam vidio ni jednog lekara osim njega, a imamo ih ovde na stotine ako ne na hiljade. Smijemo li govoriti da imamo srpsku elitu u Švajcarskoj?

Znači medju onima koji nisu elita, a smatraju sebe elitom ugnezdile su se i Vaše „hijene“? Zar se ne bojite da bi neko mogao da Vas tuži?

Ne, roman je fikcija. Postoji ona zlatna rečenica: „Svaka sličnost sa stvarnim dogadjajima i ljudima je sasvim slučajna.“ Ipak, ako se neko prepozna, mora da se zapita kako je uspio da se prepozna u tako ružnoj ulozi.

Često ste već napadani da ružnim bojama slikate naš narod kako u svojim romanima tako i dramama koje se igraju u pozorištu Duga, ne čini li Vam se da ste ovaj put malo preterali?

Ne, uopšte. To su optužbe bez osnove. Ja sam vrlo objektivan. Ja volim moj narod pa i onda kad ukazujem na ružne pojave. Ja ne vjerujem da u nekom mom djelu možete naći nešto što bi bilo kome dalo osnovu da me optuži da radim protiv mog naroda. Da sam htio, a nudjeno mi je, da pljunem po mom narodu, kako to neki naši umjetnici čine, moja knjige bi se prodavale na engleskom i njemačkom i tiraži bi bili milionski. Šta sam ja to ružno naslikao?

Radnja Vašeg romana Studio Evropa se dešava u javnoj kući, kao i radnja komedije Odlaganje života. Ljudi Vas pljuju zbog toga. Po njima, Vi Srbe u Švajcarskoj prikazujete kao prostitutke i lopove.

To mogu da čine samo maloumnici, ljudi koji nisu pročitali knjigu niti vidjeli predstavu. Istina je da se radnja romana Studio Evropa dešava u javnoj kući, ali, niti je glavni junak kriminalac niti su Srpkinje prostitutke. U stvari samo jedna od dama u Studiju je Srpkinja. Sad bi trebalo Švajcarci, Austrijanci i Dominkanci da me tuže što su ostale prostitutke iz njihovih zemalja. Tako i u drami Odlaganje života, nema ni traga od vulgarnosti iako je pod lupu uzeta odredjena pojava u odredjenom vremenu.

Da li je istina da su Vam nakon najave romana Hijene upućene neke prijetnje.

Ne. Istina, zvali su me neki poznanici da me dobronamjerno upozore da bi mogao biti „ohladjen“, što smatram običnom glupošću. Ja sam romansijer, a ne novinar, i romani su fikcija, a kao što rekoh ako se neko prepozna, mora da se zapita zašto se prepoznao.

Čikin? Roman je posvećen Čikinu? Znači da je Čikin stvarna ličnost?

Kao i sve moje dosadašnje knjige, roman je posvećen mojoj supruzi, s’ tim da je ovaj pored nje posvećen i mom prijatelju Čikinu. Da on je stvarna ličnost. Hvala Bogu živ i zdrav. Istina u samoj knjizi nije mu posvećeno puno prostora iako je pojavljivanje njegovih tekstova u Pogledima okosnica radnje.

Prvo tvrdite da je roman fikcija, a onda priznajete da Čikin postoji, znači li to da niste govorili istinu kad ste rekli da je roman fikcija?

Nisam lagao, roman je fikcija iako je gradjen na realnoj osnovi.

Meni još uvijek nije jasno, šta je tu fikcija, a šta stvarnost, nadam se ipak da Vams e neće ništa desiti i da Vas niko neće tužiti zbog ove knjige.

Zar je važno da li je fikcija ili istinita priča? Čini mi se da su stari Sumerci rekli da su sve priče već ispričane. Biće da ja samo po ko zna koji put prepričavam priče koje su već ispričane, a ispričane su jer su se već desile. Ljudi sa karakterima hijena postoje u svakom narodu i naročito isplivaju na površinu u burnim vremenima. A zadnje dvije decenije su sasvim burne. Niko neće imati ništa protiv moje knjige, osim naravno onih koji me redovno napadaju iako niti čitaju moje knjige niti gledaju moje pozorišne komade, ali ne bih o njima....

Brizak

"Ranjeni vuk" - Miodrag Lukić

Luka Vuk, 1999-a godina, bombardovanje, Jugoslavija, Cirih. To su polazne tacke ovog romana, koji se na nov nacin bavi uzasnom nepravdom koja se tada odigravala. Bombardovanje se prati na televiziji u Svajcarskoj i pozadina je dogadjaja u romanu, pozadina sazdana od nevidljivog, ljigavog sistema lazi, koji je sveprisutan, koji prebacuje odgovornost na drugog.
Roman se brzo cita, radnja se brzo odvija, hodamo jednim drugacijim Cirihom, nismo ga takvog ranije znali, sa njegovim grafitima i ne uvek prijatnim mirisima, hodamo gradom u kome su se sreli Srbi i Albanci, svako na svojoj strani,a “zadah rata sa Balkana se oseca na svajcarskim ulicama”. Pratimo opasne situacije u koje upada glavni junak Vuk, proklet, privlacan, pravdoljubiv, ponosan, Vuk susrece mnostvo drugih likova, dosta zena, Barbaru, medju njima, spisateljicu, zanimljivu i enigmaticnu, citamo njenu pricu u prici, koja se uplice u Lukinu.
Ovo je zestoka, strastvena knjiga sa mirisom Dunava, sa ukusom osvete, sa secanjem na najsvezije ratove, u kojoj su svi junaci uvuceni u balkanski vrtlog, u kojoj obitavaju divlje duse, placeni novinari, dileri droge, svi u nezaustavljivom, visevekovnom krugu pokolja - ljudi traze jedni druge, gone jedni druge.
“Ranjeni vuk” je roman o nasem svetu u belom svetu, koji se zaista na evropskim trgovima, protestvujuci protiv bombardovanja, i upoznavao i vezivao, o tome sta otkrivaju krajevi ciriskih kafanskih stoljnjaka, o mracnim ulicama, o besu koji je isplivao, o racionalnom i iracionalnom). Glavni lik, u tom krugu, tesko pronalazi dobre strane Stare Dame, Evrope (kojih itekako ima), a u nekim trenucima i sve sto je preziveo i zaboravlja, zato sto, verovatno, podsvesno to i zeli.
Ovo je jedan filmican, zanimljiv roman, za koga je mozda najbitinije reci da je jedan od onih knjiga u kojima se jasno oseca kako autor krvari.
Ana Atanaskovic

Brizak

Uskoro izlazi iz štampe novi roman Miodraga Lukića

RANJENI VUK II - Žig zvijeri

Nastavak romana RANJENI VUK,

Glavni junak romana, Luka, nakon devet godina mirnog života ponovo juriša na vetrenjače.
Sve je počelo kad je dobio pismo u kome se nalazi citat iz Svetog Pisma;

„I stavlja pod prinudu sve ljude, male i velike, i bogate i siromašne, i slobodne i robove, da im se da biljeg na desnicu i na čelo, i da niko ne može kupovati ni prodavati osim onog ko ima biljeg, ime divlje zvijeri. (Otkrovenje 13:16 -18).“

Stara Jevrejeka Ema Blumental donosi svoju priču koja je započela u aprilu 1941 u Zagrebu i završiće se 17. februara 2008., u Cirihu na dan kada kosovski Albanci proglase nezavinost Kosova. Ema poznaje sve tajne iz sveta finansija, fondacija i tajnih društava, ali ne i ko je ubio njenog brata Jakoba…
Lukin zemljak Šiljo je bio snajperist u ratu u Bosni…
Džon Hopkins je bio „ekonomski plaćeni ubica“ sve dok nije „nestao“ i postao antiglobalist Prometej…
Lucijus drugi je napravio mnogo grešaka u životu, ali je najveću napravio kad je odlučio da jednu ispravi…
Ismetova kćerka Liridona je pobegla sa Lukinim sinom Danilom, nepisani kanon je jasan, samo krvlju se može saprati sramota…