heh

E sg zapalite po jedn Wells.. Ajde ajde ne se majte, jerbo s'l tuj cigaru Wells ima da vi prija kad chujete ljubavno pismo na jednoga vranjanca. A on je, ovakoj pisuvaja:

"Draga moja, neprezaljena Marike

Muka me je naterala da ti napishem ovej pismo, sas iskreni rechi. Uzedo plajvez, zaoshtri na bichkiju, lizna ga, a iz srce i iz glavu potekoshe osetjanja kroz plajvez pravo na ovu artiju. Malka je dodushe mrsna artija jerbo tatko mi u njuma mota doruchak kad podje na rabotu. Kad jutre ne nadje artiju ima kutju na glavu da digne! Ali ja sam gu zrtvovaja za tebe, da ti iskazem moji osetjanja, a po chistu artiju nemamo. Eve...neshto me shtrecna prs na desnu nogu i toj onoj malechko prshche, pa se seti kako smo proshlu nedelju bili na komshijsku svadbu.. Pa kad me ti nagazi sa shtiklu na onoj malechko prshche, na koje vetj nekolko godine imam kurje oko... Svitke mi podjoshe na ochi, a ono, beshe mi, na primer milo shto me nagazi.. Da beshe neki drugi?! Utepaja bi ga kako kuche u lojze! Ali ti me takoj nezno otpasa, da sam posle tri dna krivija. Ja krivim, a ono, milo mi.. A i prshche, neje vishe kako je nekad bilo, nadulo se kako burilo, pa boze chuvaj! Nemogu cipelu da obuchem. Kao ono, i ono ti se raduje. Neznajem, zashto juche ne dodje u Trandafilsku bashchu kako shto sam ti poruchija. Teja sam da izedemo zajedno lubenicu shto sam gu njeknja ukraja na pijac.. Ako i jutre ne dodjesh, moram sam da gu izedem, jerbo tje skape. A zashto posle, na primer, pretrpen stra dok sam gu kraja, da ide u truviju..? A voleja sam da dodjesh. Pa ti, otkrshim najbolji raznj, pa kad gu zacapamooo, a voda ni techi niz bradu, ihhhh.. Trebala si da dodjesh mori Marike, ovakoj, tuzno mi beshe bez tebe dok sam te chekaja. Dremaja sam kako, buva na kuche. Obesija sam bija ulj kako star petl, pa gledam u mesec.. A on se iscerija na mene, pa mi doodeshe da ga tresnem pa svitke da mu iskochiv, kako, kako na mene kad me ti nagazi sa shtiklu na kurje oko, mislim na onaj malechak prs. Pa se seti... Shto mi je mesec kriv na mene shto ja imam, na primer, kurje oko? Seti se.. na nash sastanak od proshli put. Mesec ti beshe osvetlija lice i grudi, a ja te od rados cuna u obraz, a ono puche kako flasha sas kiselu vodu kad se otvarashe onako (plk!)... A ti, a ti ustrevka kako magarica u trnja.. a obrazi ti rushtiv, crveni kako bulka u zito.. Eee mori Marikee, mlogo mi seksualno utepujesh ti mene.. Dodji jutre da nemash ochi, shto si takva? Ja znajem da je tatko ti ljut na mene, pa kad prodje pored mene izbulji ochi na mene kako zaba iz palamidu.. A shto sam ja, na primer, kriv shto on neje mogja da proda vashu krivu kobilu na pijac?? Marike..mlogo si mi falichna. Cel notj mislim na tebe, pa odim po kutju kako samovilla. Pre neki dn takoj, shetam se po sobu, po tmninu, kad se spna od tronoshku sve sam nos ogruljaja o zid a na oko ovolika maznica. Majka mi je dva dna turala na nos i na oko kromid, da izvuche utepotinu. Legam takoj..sas kromid, pa se mislim.. majku mu, shto ti je ljubav? Chovek moze glavu da izgubi! Ali ne me je bilo zao. Imam, josh mnogo da ti kazujem moje ljubavne muke shto nemoz na ovuj artiju da stane. Da nemash sve, dodji jutre navecher na staro mesto, u trandafilsku bashtu..

Kad se kuche uz drvo kachuje, povuchi ga za rep, pa ako pochne da vije toj ti moje srce krzo kucheshko vijenje, ljubav, poruchuje.

Tvoj, za navek
Nikodija


Ete pobratimi, to je bija golem ljubav. Od takvu ljubav i konj lipcuje a ne chovek!

__________________
Have no friends not equal to yourself.

zaspala

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

Herman Hesse

__________________
sanjam u slobodno vreme......kad sam busy sanjarim......

zaspala

Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oci vrate,
i noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca;
sreca je meni kad bolno cutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i kaplju moga zivljenja;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je stao kraj mene pun divljenja.


Desanka Maksimovic

__________________
sanjam u slobodno vreme......kad sam busy sanjarim......

Poco

Pitali su me vise puta,kako ja zamisljam svoju idealnu zenu.....i ja im uvek odgovaram isto...



......Radnici koji nikada nisu videli more
Kad je sretnu misle da je dan lepsi no inace
Ta zena taj gigant, ta drzava u drzavi
Kad sam je prvi put video rekao sam:
"Eto kako treba da izgleda prestonica jedne zemlje
Koja ostaje bez svetla kad ona sklopi oci."
Jedina nevina zena koja radja decu
Ta djevuska visoka kao podzemna zeleznica
I lepa kao da uopste ne postoji.
Njenu sobu su razneli mirisi.
Ona se sminkala i cesljala
I to je sve sto je uradila za poeziju.
Zakleo sam se da cu precutati njenu proslost
Jer ja sam rodjen sa mnogo vise prljavstina
No sto ih je ona imala u zivotu......

__________________
Per aspera ad astra !

kalamiti_dzejn

Pučinom mora što se život zove beskrajne ladje na sve strane plove
i tvja tu je nekud se krece pute joj niko dokuciti nece
biva da neka tek sto na put krene val natjera na hrid i stjene
jede se zure druge jedva vuku i na kraju nadje svaka svoju luku
i niko sa sobom ne ponese nista dok ne stigne do svog zadnjeg pristanista


obozavam je .... zalosno je to sto neznma ko je njen autor

__________________
"Mnogi ljudi gube male radosti nadajuci se velikoj sreci"
Pearl S. Buck

Aenima

Mala

Pokreti u mraku osetljivi sluhom,
pogledi u leđa osete se njuhom.
Kocka bez ćoška i miris koji se vidi,
voleo bih da si tu, a rekao sam idi.


Sve je plitko, hteo bih da plivam,
mrzim ovo cveće, ipak ga zalivam.
Rekoh ti idi i toga se stidim,
nisi tu, mala, a voleo bih da te vidim.


Ti si moja misao, često si me mučila,
ali šta je ljubav, ti si me naučila.
Živim dok te gledam, mala
Dokle živim, tebi hvala.


Sa tobom odlazi i mene deo,
onaj koji te voli, dakle ja ceo.
Sve reke umiru u moru,
sve zvezde umiru pred zoru.


Ja umirem kada si daleko,
a nisam od onih kome treba „neko“
ne treba mi nikakva opasna, visoka...
meni treba moja mala najlepšega oka.


A to si ti.

-------------------------------------------------

ja sam Androkle.
a Androkle je jedan običan rob.
jednom davno, dok sam bio običan seljak, šetao sam se šumom..
mnogo volim da se šetam šumama
i u jednom momentu sam čuo mjaukanje.
mačka u šumi, pomislih...
skoro nemoguće
međutim nije to bila obično mače.
bilo je to mladunče lava.
pridjem mu ja, a ono me gleda...
leži i krv mu teče iz noge.
krv.

priđoh mu.
a ono pokuša da me ogrebe.
uhvatih ga za šapu i videh veliki klin koji mu beše probo šapu.
i krv
krv.

izvadih klin.

stavih mu bokvicu na ranu.
i onda se udaljih od lava.
dugo sam razmisljao o njegom očima
bile su pune straha...
a on, lav
lav.
kralj svih životinja.

Mnogo godina posle...
uhvatili su me rimski vojnici u jednoj bici...
Rimljani su jaki.
osuđen sam na smrt i postao gladijator.
bio sam, međutim dobar ratnik.
i u borbi prsa u prsa niko nije mogao da me pobedi.
završio sam u Rimu.
u Koloseumu.
bila je to borba jedan na jedan.
pobedio sam.
i osvojio slobodu.

medjutim...

najaviše krvavi pir i zveri koje ce da me prožderu.
buka je bila bolna
više nego krv koja mi je tekla niz ruku.
rame mi beše isečeno.
i otvori se kapija...
i pojavi se zver...
besna...
zla!
i krenu na mene.
ja...
pomiren sa sudbinom, klekoh.
i spustih glavu.
necu biti zabava za Rimljane
predacu se.
i tako pobediti.
digoh pogled
pogledah lava u oči.
a on se uz režanje zalete ka meni.

medjutim...

zaustavi se.
pridje mi
i poliza mi ranu.
skinu krv sa nje.
pogleda me u oči.
i ja videh mog davnog prijatelja...
jednom prijatelj
uvek prijatelj.

---------------------------------------------------------

Tuga

I vrelo olovo što ključa kao voda
I njegova duša što smrti teži
I tajnu što nikome neće da oda
I razlog što nikada neće da beži
I ljubav što oseti i što se skloni
I sreću kojoj se oduvek nada
I žeđ za krvlju koja ga goni
I bol koja nad njim vlada
I nebo koje sa njim zbori
I šume i reke koje ga vole
I umor koji ga danima mori
I rane kojih nema, a bole
I noc koja tamom ga čuva
I sunce koje ga miluje danju
I vetar što mu kroz kosu duva
Ne čine mu tugu nikako manju.

Jer, tuga je tamo na onom mestu gde bi srce trebalo da stoji.



gollum ili: onaj koga smo zvali gollum.

Ovo je pisao jedan predivni covek, jedan od najstarijih irc-era, za koje znam i jedan od najpametnijih. Njegova duhovnost, njegov um i njegov intelekt su me zadivile onog dana, kada sam prvi put otisla na neki irc-server i procitala bas njegove redove, kao prve.

Ako nekoga zanima jos nesto od gollum-a, bilo pesme ili fantasticne price, rado cu mu dati link, gde se od ovog predivnog "decaka" (jer ce on uvek ostati decak) moze naci puno toga.

__________________
.

damijana

Ova je meni najdraza i pronadje se u njoj...

Molitva

Molim za Sunce u tvojim ocima,
za dodir koji budi treptaj zivota,
za tebe jedina ljubavi moja.

Molim da ruze ne uvenu kao secanja,
da nijednu suzu ne puste vise.
Molim za tvoje reci satkane od zelje,
Za nase duse obojene tugom.

Molim da samoca ne boli vise,
da dodjes u moj svet,
da svaka nada postane stvarnost,
da svaki tren sa tobom bude vecnost.

Molim da tvoje ruke,
Otope led moga zivota,
da vreme izbrise boli,
da srce zakuca jos jace.

Molim da ne zivim od secanja koja se gase,
Da nikada – postane ZAUVEK.
Molim,molim za LJUBAV.

(Vesna Parun)

__________________
Usamljena sam medju svim tim ljudima...

sandolina

POGREB

Odoše jednog dana ljudi stazom
Prateći čamov sanduk, rekavši:
- Ode život dalje, bacite cveće,
Na humku svežu, vratimo se
Putem utabanim, svesni sebe.
Putem koji je za jednu smrt kraći.

Moj put i tvoj put i njen.
Put koji je svakim korakom kraći.
Odoše ljudi stazom brbljajući
S vencima napred, s priznanjem
Čoveku koga nema.

A svaki korak je bliže.
Odlaze ljudi nesvesni,
A uplašeni ipak,
Pod ruku sa smrću.

__________________
PRIGOVOR ZA MIR!
LJUDI! NE TERITORIJA!!!
PEOPLE! NOT TERRITORY!!!

accelerate

Pablo Neruda

********************



svidjas mi se kad sutis...

svidjas mi se kad sutis jer si kao odsutna,
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
cini se kao da su ti letjele oci
i cini mi se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.

kako su stvari sve ispunjene dusom mojom
izranjas iz stvari, ispunjena dusom mojom.
leptirice sna, dusi mojoj si slicna
i slicna si rijeci melankolija.

svidjas mi se kad sutis i kad si kao udaljena.
i kada kao da se zalis, leptiricu u gukanju.
i cujes me izdaleka, i glas moj ne dostize te:
pusti me da sutim s mucanjem tvojim.

pusti me da ti govorim takodjer s tvojom sutnjom
jasnom kao svijeca jedna, prostom kao jedna prsten.
kao noc si, sutljiva i zvjezdana.
sutnja tvoja je zvjezdana, tako daleka i jednostavna.

svidjas mi se kad sutis jer si kao odsutna.
udaljena i bolna kao da si umrla.
jedna rijec tada, osmijeh dovoljan je jedan.
i veseo sam, veseo sto to nije tocno.

__________________
Zagrljaj je prekrasan dar - jedna veličina odgovara svima

SIMONIDA

Bez uspomena

Otici cemo odavde bez uspomena
na drhtavice trave blage
na tugu i mesecinu po sumama
na predeo usamljen sto se mraci.
Otici cu odavde bez uspomena, -
mirisa sto ga koscu u rukavima
donose s livade,
tajne sto promakne pod trepavicama
pokraj straza,
zlatnika sto ga putnik preko granice
krijumcari.
Otici cu odavde bez uspomena.
Na poslednjem samo zavijutku
jos jednom cu se setiti tvojih ociju
kao lepe kakve zemlje tudje.
DESANKA MAKSIMOVIC