Ona

".. Prema jednoj legendi postoji ptica koja peva samo jednom u svom zivotu, lepshe nego bilo koji drugi stvor na ovoj Zemlji. Od trenutka kad napusti gnezdo ta ptica trazi trnovito drvo i nema mira dok ga ne nadje. Uvuche se medju njegove isprepletene grane i pevajuci, nabode svoje telo na najduzi, najoshtriji trn. Dok umire, njen bol prerasta u pesmu daleko lepshu od pesme slavuja ili sheve. Cena te predivne pesme je zivot, ali chitav svet zastaje da slusha, a Bog na nebu se osmehuje. Jer ono najbolje shto postoji, moze se dobiti samo po cenu velike boli.. ili bar tako legenda kaze..."

Ptice umiru pevajuci, Kolin Mekalou

Ona

"...put koji si presla nije prav vec pun raskrsnica. Na svakom koraku bio je po jedan putokaz koji je oznacavao razlicite pravce; na jednu stranu vodi puteljak, na drugu travnata staza koja se gubi u sumi. Jedan od tih puteva izabrala si nasumice, neke druge nisi ni videla; ne znas kuda bi te odveli oni kojima si okrenula ledja, da li na neko bolje ili gore mesto; ne znas, ali u svakom slucaju se kajes. Mogla si nesto da ucinis a nisi, vratila si se umesto da krenes napred. "Il gioco dell'oca", secas se? (drushtvena igra poput "Ne ljuti se choveche", prim. prev.).
Zivot se manje vise odvija na isti nacin.
Duz raskrsca tvog puta sresces i druge sudbine: da li ces ih upoznati ili ne, proziveti ih do kraja ili ih napustiti, zavisi samo od odluke koju moras doneti u jednom trenu. I mada to tada ne znas, od toga da li ces nastaviti pravo ili negde skrenuti, zavisi cesto i tvoj zivot, kao i zivoti tvojih najblizhih."

"Znas u cemu gresimo? Verujemo da je zivot nepromenljiv i da kad uzmemo jedan pravac moramo njime da idemo do kraja. Sudbina, naprotiv, ima mnogo vise maste od nas. Upravo kada poverujes da iz jedne situacije ne postoji izlaz i kada tvoje ocajanje dostigne vrhunac, brzinom iznenadnog udarca vetra sve se promeni i preokrene i sledeceg trenutka shvatis da zivis jedan novi zivot."

Suzana Tamaro - Odi kud te srce vodi

SIMONIDA

LJILJANA HABJANOVIĆ-ĐUROVIĆ ''ŽENSKI RODOSLOV''

Da li ljubav uopste postoji? Ili je ono sto se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, zudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog uzitka, ili vreme izmedju: pomamna, grcevita nada da ce se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iscekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve sto je njegovo: mracne coskove navika i ruznu pustos duse? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znaci naci opravdanje za sve? Nicega se ne stideti, cak ni pred sobom? Sve je to ljubav...

Ona

Mozda je, negdje daleko, sve vec potiho izgubljeno. Ili bas negdje postoji mirno mjesto gdje sve moze nestati, stopiti se u jednu priliku u kojoj se sve preklapa. I dok zivimo svoj zivot, otkrivamo - vukuci tanke niti kojima su vezane sve stvari - sto je sve izgubljeno. Sklopio sam oci i pokusavao se sjetiti sto sam vise mogao lijepih izgubljenih stvari. Privuci ih blize, zadrzati ih. Cijelo vrijeme svjestan da su kratkog vijeka.


Ustajem iz kreveta. Razmicem stare, izblijedjele zavjese i otvaram prozor. Izvirujem kroz prozor i gledam u nebo. I gle, zbilja, polumjesec boje plijesni visi na nebu. Dobro je. Oboje gledamo isti mjesec, u istom svijetu. Ista nas nit povezuje sa zbiljom. Samo je trebam tiho povuci prema sebi.
Sirim prste i zurim u dlanove svojih ruku, trazeci krvave mrlje. Nema ih. Ni vonja krvi, ni znakova kocenja. Krv mora da se na svoj necujni nacin vec upila unutra.

Murakami

AnchY

Zadnju knjigu sam citala na engleskom. Evo dve recenice koje obozavam:
"I'll be back so soon you won't even have time to miss me. Look after my heart - I've left it with you." (iz knjige "Eclipse)

__________________
"Be the change you want to see in the world." - Ghandi

Rebeka

Znakovi pored puta - Andric

Takav je zivot da covek cesto mora da se stidi onoga sto je najlepse u njemu i da upravo to skriva od sveta, pa i od onih koji su mu najblizi.

Poznavao sam coveka koji je za svaku stvar koju on nema ili ne razume uspevao da nadje poneku zlu rec.

Ne smrt, zaborav resava sve. Zaborav, i to ne samo pojava, reci i lica, nego svega sto postoji i zivi. Zaborav tela i zaborav vremena. Zaborav da bi se moglo predahnuti i ziveti dalje u telu bez secanja, sa duhom bez imena. Zaborav, smrt sa pravom na nadu.

Nisu svi ljudi tako rdjavi kao sto to rdjav covek misli.

Otisao sam. Iza mene je ostalo sve sto su ljudi rekli, kao pramicak magle koji se gubi. A sve sto su uradili, poneo sam na dlanu jedne ruke.

Onda ce doci smrt. Veliki rastanak, ali najmanje bolan od svih rastanaka koje smo poznavali. Jer, posle smrti zali samo jedno, a dosad smo uvek, kod svih rastanaka, zalili udvoje.

Treba izdrzati do kraja, sa osmejkom stjuardese koja zna da na avionu nije nesto u redu.

Dervis i smrt - Selimovic

Nezadovoljstvo je kao zvijer, nemoćna kad se rodi, strašna kad ojača.

Do kraja života upoznavaću ljude a nikad ih upoznati neću, uvijek će me zbunjivati neobjašnjivošću postupaka.

Nemojte nikad reći da ste sreli najglupljeg čovjeka; uvijek se može desiti da ga neko pretekne!

Prokleta avlija - Andric

Ja! – Teška reč, koja u očima onih pred kojima je kazana određuje naše mesto, kobno i nepromenljivo, često daleko ispred ili iza onog što mi o sebi znamo, izvan naših snaga. Strašna reč koja nas, jednom izgovorena, zauvek vezuje i poistovećuje sa svim onim što smo zamislili i rekli i sa čim nikad nismo ni pomišljali da se poistovetimo, a u stvari smo, u sebi, već odavno jedno.

__________________
Osmeh je kriva koja sve ispravlja.

mithquissir

Ево мало филозофије живота, па ко воли...

Херман Хесе


Патња задаје бол само зато што је се бојиш. Она те прогања зато што бјежиш од ње. Не мораш бјежати, не мораш је се бојати. Мораш вољети... Дакле, воли патњу. Немој јој се одупирати, немој бјежати од ње. Окуси како је она у дубини слатка, предај јој се и немој је примати с мржњом. Твоја мржња је то што ти наноси бол и ништа друго. Патња није патња, смрт није смрт, ако их ти не учиниш тиме...

Eva Braun

Ah, neprevaziđeni Andrić. Svaka čast.

avijenda

Barem jedno osecanje u meni jaca iz godine u godinu - ceznja da vidim zdralove. U ovo doba godine stojim na brdu i posmatram nebo. Danas nisu dosli. Pojavile su se samo divlje guske. Guske bi bile divne kada zdralovi ne bi postojali.

Dzulijan Barns

__________________
Can't stop the spirits when they need you
This life is more then just a read trough

dollar

Spletkarenje sa sopstvenom dusom - Marija Jovanovic

Secanje nije zapecacena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo uvek isti sadrzaj: ono preobrazava proslost, upisujuci joj sadasnje znanje, iskustvo i osecajnost. Zato pricu o poroslosti (a svaki trenutak je vec proslost; prokletstvo vremena je upravo u tome sto retko uspevamo da uhvatimo i prozivimo trenutak, neponovljivost i punocu sadasnjosti, bez tereta proslosti i neizvesnosti buducnosti), dakle, govor o bilo cemu treba uzeti sasvim uslovno, kao mesavinu malo nehoticnih lazi, malo stvarnog zaborava, malo dodvoravanja vlastitoj tastini, i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku cafe creme, u koju, umesto secera, sipamo gomilu spletki.