AnchY

Pogledala sam i na ovoj temi cini mi se nema niceg slicnog, ako ima izvinjavam se.

Ono sto ja radim kad procitam knjigu koja mi se svidja, je da uvek zabelezim moje omiljene delove. Nekad to budu citati (ali vec imamo temu za to) a nekad budu cak i pola poglavlja ili mozda celo, ili razgovor izmedju nekoliko karaktera iz knjiga koji mi se dopao. Sve u svemu, ako iko radi ista slicno bilo bi lepo da to podelimo jedni s drugima, moze biti zanimljivo a i moze nas zaintrigirati da procitamo tu knjigu ciji deo nadjemo ovde...

__________________
"Be the change you want to see in the world." - Ghandi

AnchY

Evo ja cu prva, ovo su mi omiljeni delovi iz knjige "Budjenje" - Antoni de Melo (inace knjiga je filozofska, i naisla sam na neke stvari koje su mi se bas dopale)

Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu pre nego sto se probude I kazu: "Dosta mi je! Mora da postoji neki bolji zivot koji nije zasnovan na zavisnosti od drugih ljudskih bica.“


Kada zivimo nezavisni od bilo cega, ocuvana je sva nasa sposobnost i energija, i covek je opusten jer mu nije vazno da li dobija ili gubi...


Ljubav iskljucuje strah. Tamo gde postoji ljubav, ne postoje zahtevi, ocekivanja, zavisnost. Ja ne trazim od vas da me ucinite srecnom; moja sreca ne zavisi od vas. Ako morate da me napustite, nece mi biti zao sebe...


Moze li se reci da me volite ako se zakacite za mene I ne dozvoljavate mi da odem? Ako me ne ostavljate na miru? Moze li se reci da me volite ako osecate istu takvu potrtebu za mnom, psiholosku ili emotivnu, da bi ste bili srecni?


Ljudi ne zive. Vecina nas ne zivi, samo odrzava zivot u svom telu. To nije zivot. Vi ne zivite sve dok vam ne postane potpuno nevazno da li cete ziveti ili umreti. Na toj tacki pocinjete da zivite. Kada ste spremni da izgubite sopstveni zivot, tek tada ga zivite. Medjutim, ako neprestano stitite svoj zivot, vi ste mrtvi… da li ste spremni da sve stavite na kocku?


Najvaznija je spremnost da naucimo nesto novo. Mogucnost budjena u direktnoj proporciji sa kolicinom istine koju smo spremni da hrabro prihvatimo. Trenutak u kome se budimo, kad nas obasja svetlost, najlepse je iskustvo na svetu!


Nemojte traziti od sveta da se promeni, promenite se prvo vi. Tek tada cete biti u stanju da sagledate svet onakav kakav je, tada cete promeniti sta god vam se cini da bi trebalo promeniti. Uklonite povez sa ociju. Ukoliko to ne ucinite, izgubili ste pravo da promenite bilo sta…


Nesvestan zivot nije vredan da bude prozivljen. Kada odbacite svoje iluzije I postanete svesni sebe I sveta oko vas, otkricete svu lepotu zivota na Zemlji.


Kakva je uopste korist slanja ljudi na Mesec kada ne mozemo da zivimo na Zemlji?!


Kada se odreknete necega, ostajete zauvek vezani za to. Kad se borite protiv necega, zauvek ste vezani za to. Sve dok se borimo s necim, dajemo mu moc. Dajemo mu moc jednaku onoj koju utrosimo u toj borbi.. Pokusajte da shvatite pravu vrednost necega I nece vam biti potrebano da se odricete – jednostavno samo ce vam ispasti iz ruku.


“.. da bi smo najzad videli jasno, pogledom koji nije zamagljen strahom I zeljom, I da hrabro zivimo sada I ovde, prozivljavajuci svaki novi trenutak svezinom deteta.”

__________________
"Be the change you want to see in the world." - Ghandi

Prince-Arthas

Hm... Dobro recheno... ;)

Mene smara da sada trazhim te omiljene delove ... Mozhda nekada posle..

__________________
Time always seems to be passing by
It never waits for me...
If I could do it all one more time
I wouldn`t change a thing!

_supergirl_

Pasus iz "Grof Monte Kristo"
Kad pomislim na tebe, krv mi vri, grudi mi se nadimaju a srce preliva, ali tu snagu, taj zhar, tu natchovechansku motj upotrebitju da te volim samo do onog dana kada mi budesh rekla da ih upotrebim da bih ti sluzhio...

__________________
An angel face smiles to me under a headline of tragedy, that smile used to give me warmth.
Farewell, no words to say beside the cross on your grave and those forever burning candles...

AnchY

Jedan od razloga zasto obozavam Koeljova dela je to sto on u svakoj svojoj knjizi i u svakoj prici ubaci po koju jako poucnu pricu.
Evo jedne od mojih omiljenih:

Iz knjige “Djavo I gospodjica Prim”

Pre mnogo godina, jedan isposnik – koji ce kasnije postati poznat kao Sveti Saven – ziveo je u jednoj od obliznjih pecina. U to doba, Viskos je bio samo pogranicno mestasce, naseljeno razbojnicima, odmetnicima od zakona, krijumcarima, bludnicima, putolovima, ubicama koji su dolazili da predahnu izmedju dva zlocina. Najgori od svih, neki Arapin po imenu Ahab, sprovodio je nevidjeni zulum u mestu I citavoj okolini, ubirajuci stravican danak od seljaka koji su, uprkos svemu, nastojali da zive dostojanstveno.
Jednoga dana Saven napusti svoju pecinu, zakuca na Ahabova vrata I zamoli gad a ga primi na konak. Ahab se nasmeja: “ Zar ti ne znas da sam ja ubica, da sam jos u svom rodnom kraju skratio za glavu poprilican broj ljudi i da tvoj zivot za mene ne vredi ni prebijene pare?“
“ Znam”, odgovori Saven. “ Ali dojadilo mije vise da zivim u onoj pecini. Voleo bih bar jednu noc ovde da provedem.”
Ahab je cuo za isposnika koji je nadaleko bio poznat, jednako poznat kao I on, I to mu je smetalo – nije zeleo da deli svoju slavu s takvim slabicem. Zato je odlucio da ga jos iste noci ubije da bi svima dokazao koje tu jedini I neprikosnoveni gospodar.
Malo su popricali. Ahaa su dirnule pustinjakove reci, ali on je bio nepoverljiv coveki nije vise verovao u Dobro. Pokazao je savenu mesto gde moze da legne, a on uzeo noz I poceo da ga ostri. Saven je posmatrao nekoliko trenutaka te pretece pokrete, a onda zatvorio oci I zaspao.
Ahab je ostri noz citave noci. Izjutra, kad se Saven probudio, zatekao ga je akko place karaj njegovog lezaja.
„ Ti se nisi mene uplasio, a nisi me cak ni osudio. Prvi put je neko proveo noc pored mene verujuci da sam dobar covek, kadar da beskucnika primim na konak. Posto si ti poverovao da ja mogu da postupim ispravno, ja sam tako i postupio.”
Od tog dana Ahab je napustio svoj zlocinacki zivot.

__________________
"Be the change you want to see in the world." - Ghandi

AnchY

I evo jos jedne (sigurna sam da ovu mnogi znaju, jer je iz knjige "Alhemicar" - Koeljov bestseler):

.... Alhemicar je poznavao legendu o narcisu, lepom mladicui koji je isao da posmatra sopstvenu lepotu koja se ogledala u jezeru. Toliko je biop opcinjen samim sobom da je jednmog dana pao u jezero i utopio se. Na mestu gde je pao nikao je cvet koji su nazvali narcis.
Ali Oskar Vajld nije tako zavsio ovu pricu.
On je napisao da su, kada je Narcis umro, dosle sumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krcag slanih suza.
„Zasto places?“ – upitase sumske nimfe.
“Placem za Narcisom” – rece jezero.
“Ah, nimalo me ne cudi sto places zbog Narcisa” - nastavise one. “ I pored toga sto smo mi sve stalno trcale za njim po sumi, ti si bio jedino koje je imalo p[riliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.”
“Pa zar je Narcis bio lep?” – upita jezero.
„A ko bi osim tebe mogao to bolje da zna?“ – odgovorise iznenadjene nimfe. “Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je na trenutak zacutalo. Najzad rece:
“Ja placem za Narcisom ali nikad nisam primetio da je narcis lep. Oplakujem Narcisa zato sto sam, uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dnu njegovih ociju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.”
“Lepe li price”. Rece Alhemicar.

__________________
"Be the change you want to see in the world." - Ghandi

djurmanin

Anchy izvanredan izbor, da li je moguce da si samo 16 godina?

ilegal

Jebote ja keca dobijem iz lektire a vi chitate takve filozofije da neam reci

aurena

Derviš i smrt- Meša Selimović

"Mi smo ničiji. Uvijek smo na nekoj međi, uvijek nečiji miraz. Vjekovima mi se tražimo i prepoznajemo, uskoro nećemo znati ko smo. Živimo na razmeđu svjetova, na granici naroda, uvijek krivi nekome. Na nama se lome talasi historije kao na grebenu. Otrgnuti smo, a neprihvaćeni. Ko rukavac što ga je bujica odvojila od majke pa nema više ni toka, ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. Drugi nam čine čast da idemo pod njihovom zastavom jer svoju nemamo. Mame nas kad smo potrebni a odbacuju kad odslužimo. Nesreća je što smo zavoljeli ovu svoju mrtvaju i nećemo iz nje, a sve se plaća pa i ova ljubav. Svako misli da će nadmudriti sve ostale i u tome je naša nesreća. Kakvi su ljudi Bosanci? To su najzamršeniji ljudi na svijetu, ni skim se istorija nije tako pošalila kao sa Bosnom. Juče smo bili ono što danas želimo da zaboravimo, a nismo postali ni nešto drugo. S nejasnim osjećajem stida zbog krivice i otpadništva, nećemo da gledamo unazada, a nemamo kad da gledamo unaprijed. Zar smo mi slučajno tako pretjerano meki i surovi, raznježeni i tvrdi. Zar se slučajno zaklanjamo za ljubav kao jedinu izvjesnost u ovoj neodređenosti, zašto? Zato što nam nije svejedno. A kad nam nije svejedno znači da smo pošteni. A kad smo pošteni, svaka čast našoj ludosti!"

"Iskustvo me naučilo da ono što se ne može objasniti samome sebi, treba govoriti drugome. Sebe možeš obmanuti nekim djelom slike koji se nametne, teško izrečivim osjećanjem, jer se skriva pred mukom saznavanja i bježi u omaglicu, u opijenost koja ne traži smisao. Drugome je neophodna tačna riječ, zato je i tražiš, osječas da je negdje u tebi, i loviš je, nju ili njenu sjenku, prepoznaješ je na tuđem licu, u tuđem pogledu, kad počne da shvata. Slušalac je babica u teškom porođaju riječi. Ili nešto još važnije. Ako taj drugi želi da razumije."

"Kasno je, sjećanja, uzalud se javljate, beskorisne su vaše nemoćne utjehe i podsjećanja na ono što je moglo da bude, jer što nije bilo, nije ni moglo da bude. A uvijek izgleda lijepo ono što se nije ostvarilo."

"Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za šta znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema, za nju, priprema čim zakmečimo udarivši čelom o pod, uvijek je bliže, nikad dalje. Pa, ako je jekin, zašto se čudimo kad dođe. Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas, ili dan, zašto se borimo da ga produžimo dan ili čas. Zemaljski je život varljiv, vječnost je bolja.

"Živi ništa ne znaju. Poučite me, mrtvi, kako se može umrijeti bez straha, ili bar bez užasa. Jer, smrt je besmisao, kao i život."

Divno, zar ne?!

AnchY

Hehe, hvala I da, moguce je
Sta cu, obozavam da citam knjige

@ilegal ja se jedinicama ne bih hvalila... ne bi ti mnogo naskodilo da uzmes koju knjigu da procitas, trust me :P

@aurena jeste divno

__________________
"Be the change you want to see in the world." - Ghandi