Header


Forum Left Top



Istorijske ličnosti Biografije osoba koje su menjali istoriju: političari, vojskovođe...

Odgovori
 
LinkBack Opcije teme Način prikaza
Old 22.08.2009, 11:10 AM   #1
 
Avatar korisnika Kobi
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kobi je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 25.12.2006
Pol : Muško
Lokacija : Brčko distrikt
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 8,732

Raspoloženje
Opasan

Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kobi
Default Dušan Silni

Moja omiljena istorijska ličnost - srpskog naroda. Čovjek koji je gradio, pravio i uveo prve zakone u našoj državi poznate još i kao "Dušanov zakonik". Najveća teritorija za vrijeme vladavine Dušana Silnog. Pobjede se nizale na bojnom polju, ne ubijanjem civila i protjerivanjem sa njihovih ognjišta.
Ovo je za mene pravi srpski svetac.



Dušan Silni

Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, poznat i kao Dušan Silni (oko 1308 — 20. decembar 1355) je bio srpski srednjovekovni kralj (1331—1345) i prvi srpski car (1346—1355). Bio je sin kralja Stefana Dečanskog i otac cara Uroša Nejakog, poslednjeg vladara iz dinastije Nemanjića.

Dušan je sa vlasti zbacio svog oca Stefana Dečanskog, uz pomoć vlastele nezadovoljne politikom Stefana Dečanskog prema Bugarskoj i Vizantiji, nakon bitke kod Velbužda. Dušan je značajno proširio granice srpske države prema jugu, iskoristivši unutrašnje nemire u Vizantiji. Ratovao je i sa ugarskom kraljem Karlom Robertom i bosanskim banom Stjepanom II Kotromanićem. Po osvajanju velikih vizantijskih teritorija Stefan Dušan se 1345. proglasio za cara Srba, Grka i Bugara, a srpsku crkvu je sa ranga arhiepiskopije uzdigao na rang patrijaršije.

Poznat je i po donošenju Dušanovog zakonika, najznačajnijeg srpskog srednjovekovnog pravnog akta. Završio je manastir Dečane, zadužbinu svoga oca, a njegova najznačajnija zadužbina bio je manastir Svetih Arhanđela kod Prizrena, gde se nalazio i njegov grob. Bez obzira na to, Stefan Dušan je jedini vladar iz dinastije Nemanjića koji nije bio proglašen za sveca posle smrti.

Njegova kruna se drži u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori.



Kraljević Dušan

Još kao „mladi kralj“ uspešno se suprostavio četama bosanskog bana Stefana II Kotromanića u Zahumlju (1329.). Komandovao je jednim delom vojske u glavnom napadu u bici kod Velbužda (1330), u kojoj se Srbija izborila za vodeću ulogu na Balkanu. Odnosi između starog i mladog kralja su se pogoršali januara 1331. godine.

Sukob oca i sina

U vreme bitke kod Velbužda (Ćustendil) Dušan se veoma se istakao, pa je kralj Stefan osećajući da mu je sin miljenik kod vlastele, te da bi mu možda moglo pasti na pamet da pokuša da preuzme kraljevski presto još dok je on živ, dodelio na vladanje Zetu koja brzo postaje pravo leglo nezadovoljstva i buntovnika. Vlastela okupljena oko Dušana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast.

"Ovi ga danonoćno podsticahu da oduzme kraljevstvo iz ruku oca, koji je zbog starosti bio nesposoban za upravljanje, i da se tako obezbedi od svog brata Siniše, koga je njegov otac imao s drugom ženom" (Mavro Orbin)

Na neki način Orbin pokušava da baci krivicu na Stefana Dečanskog zbog toga što je imao sa Marijom Paleolog sina Sinišu kojeg je po nagovoru kraljice Marije počeo da priprema za prestolonaslednika, dok je prema Dušanu odjednom ohladneo. Veoma sličnu verziju iznosi i Nićifor Grigora. „Pošto se pak sam kralj, kome je bilo pedeset godina, oženi nanovo ćerkom carevom (iz Carigrada), kojoj je bilo tek dvanaest godina, a međutim ne oženi sina, i pošto s tom ćerkom carevom poče i decu rađati, sin kraljev, mladić duše vatrene, podražen i podbunjivan od vršnjaka svojih, poče smišljati odmetanje od oca i bunu protiv njega“. Ipak to treba uzeti sa rezervom, osnovni pokretač Stefanovog pada nije bio Dušan, već isključivo nezadovoljna vlastela zbog Stefanovog ponašanja nakon Velbužda kada on nije iskoristio plodove ove velike pobede ne dopuštajući svojoj vlasteli zadobijanje novih teritorija i pljačku.

Već u jesen 1330. godine došlo je do otvorenog sukoba sina "mladog kralja" Dušana i oca kralja Stefana Dečanskog koji je sakupio vojsku i ušao u Zetu, došavši sve do Skadra. Sam Stefan je na skoro identičnom mestu ratovao sa svojim ocem, kraljem Milutinom, iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom samo u zamenjenim ulogama. Kao što se i onda sin nije suprotstavio ocu i povukao preko Bojane, tako se i sada Dušan povlači a Stefan razori Dušanov dvorac na obali reke Drimca i opljačka ceo taj kraj. Stefan se verovatno setio svoje pobune kada se isto tako povlačio pred Milutinom, koji ga ne na prevaru uhvatio, okovao, oslepio i proterao u Carigrad pa je pokušao nešto slično i počeo pozivati Dušana na razgovor. Dušan ipak saznaje da mu otac sprema likvidaciju pa se posle mnogo nećkanja na nagovor vlastele ipak odlučuje da pokuša da obori Stefana iznenadnim napadom. Sa manjom grupom odabranih vojnika i verne vlastele napadne Dušan svoga oca Stefana, dok je ovaj sa porodicom boravio u svom dvorcu Nerodimlju.



Preuzimanje vlasti

"Pošto je, dakle, potajno sakupio vojsku u obadve Zete i izvršio izbor najboljih tamošnjih ratnika, vodeći sobom i Karavida Fratnuta i Đurđa Ilijića kao svoje savetnike otpoče usiljen marš put Raške, u kojoj se nalazio njegov otac" (Mavro Orbin)

Radilo se o dobro pripremljenoj akciji u kojoj su bili samo oni koji su bili vojnički najspremniji, pravi iznenadni napad. Kralj Stefan nije mogao verovati da bi Dušan bio u stanju izvršiti tako drsku gerilsku akciju i napasti sa malim brojem vojnika u centru njegove države Srbije (Raške). 21. avgusta 1331. godine Dušan je napao Stefanov dvor dok je ovaj bio u lovu kod tvrđave Peterco sa nekoliko slugu. Stefan na konju beži sa nešto malo svoje vlastele, zaboravivši čak i na kraljicu i decu, a Dušanova potera ga bez otpora uhvati i tvrđavi Petrič i zatoči zajedno sa celom porodicom u tvrđavi Zvečan.

Prvi uspesi kralja Stefana Dušana

1332. godine došlo je do pobune u Zeti pod vođstvom zetskog vojvode Bogoja i arbanasa Dimitrija Sume. Buna je ubrzo ugušena. Sa novim bugarskim carem Ivanom Aleksandrom su uspostavljeni saveznički odnosi, pa se kralj Dušan u proleće 1332. godine oženio Jelenom, sestrom bugarskog cara. Bosanski ban Stefan II Kotromanić je želeo da osvoji celo Zahumlje, jer je samo deo Zahumlja osvojio 1326.god. posle sukoba sa Branivojevićima. U tom sukobu su učestvovali i Dubrovčani, zajedno sa banom Stefanom II, i pošto je zatrta porodica Branivojević, i pošto su Stefan i Dubrovčani podelili međusobno njihove teritorije, Dubrovčani su dobili Pelješac sa Stonom. Dubrovčani za vreme kralja Stefana Dečanskog nisu uspeli da legalizuju upravu nad Pelješcem i Stonom, pa su to pokušali za vreme kralja Dušana. 1333 godine, Stefan Dušan je izdao povelju u Pologu, kojom je Dubrovčanima ustupio primorje od Stona do Dubrovnika, sa ostrvom Posrednjicom kod ušća Neretve, uz obavezu da na račun „stonskog dohotka“ isplaćuju 500 perpera, plus 8000 perpera koje je trebalo platiti odmah, dok su se Dubrovčani obavezali da će dozvoliti versku slobodu pravoslavnom stanovništvu dobijenih teritorija. Dubrovčani su sumu od 500 perpera plaćali i bosanskom banu, koji je iste godine izdao povelju kojom je potvrdio pravo Dubrovnika na Ston, te su na miru mogli koristiti svoje nove posede koje su iste godine počeli da utvrđuju. Uslov je bio i da u Stonu ostane "Srpski pop da poje", jer je to episkopiju osnovao još sveti Sava, ali su Dubrovčani to poštovali samo do 1349 godine kada su doveli katoličkog sveštenika. Već 1332. godine Dušan je osvojio grad Strumicu. Zahvaljujući savetima vizantijskog prebega Sirgijana osvojeni su: Prilep, Ohrid, dok je sam Sirgijan osvojio Kostur. Pred napad na Solun izvršen je atentat na Sirgijana, od strane Sfrancesa Paleologa, koga je angažovao sam car Andronik III, te je Dušan odustao od borbe. Sklopljeni su saveznički odnosi sa carem Andronikom III (1334) jer su severne granice ugrozili Ugri koji su stigli do Žiče. Dušan je uspešno potukao ugarsku vojsku i uspostavio granicu na reci Savi. Jedno vreme je u sastav Dušanove države ulazio i Beograd.

U ovo vreme pada jedna od intimnijih slika iz Dušanovog života. Budući da sa Jelenom nije imao dece, radilo se na tome da se od nje rastavi i oženi Jelisavetom, kćerkom nemačkog cara Fridriha Lepog. Pregovore je 1336. godine bez sumnje vodio Palman Braht, vođa nemačkih najamnika u Srbiji, takozvane Alemanske Garde. Kada je poslanstvo stiglo u Austriju i kada je mlada kneginjica čula za koga treba da se uda, "u jednu varvarsku zemlju na istoku, za jednog kralja tuđe vere i već ženjena" pala je u postelju iz koje nije ni ustala. Posle ovog događaja Jelena se požurila da rodi sina i tako umiri Dušana. I zaista, u zimu 1336 ili proleće 1337 Jelena je na sumnjiv način dobila sina Uroša, i tako učvrstila svoj položaj na dvoru.

Posle smrti vizantijskog cara Andronika III, na vlast dolazi njegov maloletni sin Jovan V, mesto koga je upravljalo regentstvo (patrijarh, carica-majka i veliki duks Aleksije Apokavk). Sa politikom regentstva se nije složio veliki domestik Jovan Kantakuzin, koji je očekivao da regentstvo pripadne njemu, kao najbližem saradniku Andronika III. U Vizantiji je izbio građanski rat. Kantakuzin je u sukobu sa svojim protivnicima pretrpeo poraz i povukao se u Srbiju. Dušan i Kantakuzin su, pod uticajem kraljice Jelene, sklopili savez i doneli odluku da svako od njih dvojice zadrži gradove koje osvoji. Kantakuzin je zajedno sa vojskom u kojoj su se nalazili vojvoda Vratko, potomak Nemanjinog sina Vukana, i Jovan Oliver pretrpeo neuspeh prilikom osvajanja grada Sera. Dušan je osvojio celu Albaniju, izuzev Drača, koji su držali Anžujci, i gradove u severnoj Grčkoj. Odnosi između Dušana i Kantakuzina su se pogoršali kada su agrarni feudalci iz Tesalije priznali Kantakuzina za svog cara (1343.). Kantakuzin je nove saveznike našao u Turcima Seldžucima, koji su gospodarili zapadnim delovima Male Azije. Neslavna zasluga za dovođenje Turaka u Evropu pripada Jovanu Kantakuzinu. Turci su prešavši Helespont (Dardanele) stupili na evropsko tle 1343. godine. Posle raskida veza sa Kantakuzinom, Dušan je uspostavio prijateljske odnose sa regentstvom i Jovanom V. Prvi sukob između Turaka i Srba desio se maja 1344. godine u bici kod Stefanijane. Turci su lukavstvom izvojevali pobedu tako što su njihovi lako naoružani pešaci pobegli uz brdo, dok su teško naoružani srpski konjanici morali da sjašu i da konje ostave pod brdomTurci su onda lako sišli s druge strane brda, uzjahali srpske konje i porazili teško pokretne, zadihane srpske vitezove, sada svedene na pešake. Pobedili su 1345. godine despota (vojvodu iz narodnih pesama) Momčila koji se osamostalio u Rodopima.

Uzdizanje srpskog kraljevstva na carstvo



Srpska vojska je osvojila grad Ser 25. septembra 1345. godine. Osvojena je i Halkidika, uključujući Svetu goru Atonsku. Uvidevši da je Vizantijsko carstvo oslabilo, Dušan odlučuje da na ruševinama Vizantije podigne imperiju jednog mladog naroda punog snage. Nakon svih osvajanja Stefan Dušan je odlučio da se proglasi za cara. Sklopio je dogovor sa Svetom gorom, koja je vizantiskog cara oduvek smatrala za svog jedinog i legitimnog vladara. Svetogorski Protat je odlučio da se Dušanovo ime spominje u svim molitvama posle imena vizantijskog cara Jovana V. Za uzvrat, Dušan se obavezao da će poštovati autonomiju Svete gore. Kralj Stefan Dušan se proglasio za cara oko Božića (25. decembra 1345.) u gradu Seru. Prema ustaljenim običajima carigradski patrijarh je krunisao careve na Istoku, a papa careve na Zapadu. Pošto se nije mogao nadati da će ga iko od ove dvojice krunisati, srpska arhiepiskopija je uzdignuta na rang patrijaršije. Arhiepiskop Joanikije je postao prvi srpski patrijarh.

Stefan Dušan je krunisan za cara Srba i Grka na Uskrs (16. aprila 1346.) u Skoplju. Krunisanje su obavili srpski patrijarh Joanikije i trnovski patrijarh Simeon. Obrazloženje za ovaj postupak car Dušan je našao u učenju hrišćanske crkve. Sve što je nekada Gospod darovao prvom hrišćanskom caru, Konstantinu Velikom, prešlo je u Dušanove ruke. Misli se na zemlje i velike gradove „grčkog carstva“. Dušanova titula sada je glasila: Voljom Božjom, Blagoverni i Hristoljubivi car Srbljem i Grkom i zemlje pomorske i svemu disu (zapadu).

Izvor: wikipedija
Kobi nije na forumu   Odgovori sa citatom
Sponsored Links
Old 22.08.2009, 11:15 AM   #2
 
Avatar korisnika Kobi
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kobi je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 25.12.2006
Pol : Muško
Lokacija : Brčko distrikt
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 8,732

Raspoloženje
Opasan

Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kobi
Default

Dušanovo carstvo

Kantakuzin je uspeo da 1347. godine postane vizantijski car. On kao i svi učeni Grci Dušana naziva „srpskim kraljem“, jer je smatrao da je u hrišćanskoj vaseljeni jedini car – vizantijski car. Međutim, na Istoku je već odranije postojao bugarski car, mada se njegova titula na zapadu tretirala kao kraljevska. Protiv novostvorene Srpske patrijaršije bila je Carigradska patrijaršija, čiji su mnogobrojni posedi priključeni Srpskoj crkvi. Carigradski patrijarh Kalist je, podstaknut od cara Jovana VI Kantakuzina, bacio anatemu na cara Dušana, patrijarha Joanikija i sve srpsko sveštenstvo i isljučio ih iz zajednice pravoslavnih hrišćana (1350.). Sama anatema bila je više političke nego verske prirode što se vidi iz činjenice da je bačena par godina posle dušanovog krunisanja za cara. Ova anatema je skinuta za vreme kneza Lazara 1375. godine. Dušan je za svog savladara odredio sina Uroša i dodelio mu titulu kralja. Dušan je, kao car, dodeljivao titule i zvanja. Despoti su postali: Dušanov polubrat Simeon (Siniša), brat carice Jelene Jovan Asen, potom Jovan Oliver i Ivaniš Berislavić. Sevastokratori su postali: muž Dušanove sestre Evdokije Dejan, otac Vuka Brankovića Branko Mladenović. Kesari su postali: Grgur Golubić, Dušanov vojskovođa Preljub te Voihna.

Car Dušan i Sveta gora



Nakon što je Atos potpao pod vlast cara Dušana 1345, on je optužio grčkog protu Nifona, poglavara svih manastira na Svetoj gori za mesalijanstvo (odnosno bogomilstvo), ali je Nifona odbranio sv. Grigorije Palama. Smatra se da je ova optužba politički motivisana, jer je Dušan hteo da postavi srpskog umesto grčkog poglavara.[1]

Car Dušan je Hilandaru potčinio crkvu Svetog Nikole u Dobrušti kod Prizrena, crkvu Svetih Arhanđela u Štipu, crkvu Svetog Nikole u Vranju sa naseljima i dobrima. Krajem 1347. godine car Dušan i carica Jelena posetili su Hilandar. Prisustvo žena na Svetoj gori je zabranjeno, ali su one zajedno sa decom boravile tamo za vreme opsade Katalanaca. Car Dušan je Hilandaru podario novac, obnovio manastirsku bolnicu. Carici Jeleni je dozvoljeno da postane drugi ktitor kelije Svetog Save u Kareji. Zahvaljujući darovima cara Dušana, Hilandar je postao najveće manastirsko vlastelinstvo u Srpskom carstvu.

Osvajanje Epira i Tesalije

Kuga je odnela mnoge živote u Evropi 1348. godine. Ona je i olakšala osvajanje Epira i Tesalije od strane srpske vojske. Srpsko carstvo se prostiralo od Dunava na severu do Korinta na jugu i od Jadranskog mora na zapadu do Egejskog mora na istoku. Dušanov namesnik u Tesaliji, sa sedištem u gradu Trikali, postao je vojvoda Preljub, a u Epiru, sa sedištem u Arti, Dušanov polubrat Simeon-Siniša, dok je u južnim delovima Albanije, sa sedištem u Valoni, namesnik bio Jovan Asen, caričin brat. Vizantija se svela na Carigrad i Trakiju, a od ostalih delova carstva jedino se držao Solun koji nije bilo moguće osvojiti samo sa suva, već je bila potrebna flota. Dušan je godinama pokušavao da sa Mlečanima sklopi savez protiv Vizantije, obećavajući im celo Carigradsko predgrađe Galatu, koju su držali neprijatelji i stari suparnici Mlečana - Đenovljani, ali je ovima mnogo više odgovarala slaba Vizantija od koje su dobijali mnoge povlastice i koje su mogli da drže u šaci, nego snažna Srbija. Dušan je nameravao i njih da osvoji. No, Carigrad nije mogao osvojiti bez pomoći na moru. Venecija mu je odbila savezništvo, jer je bila u ratu sa Đenovom.

Pohod protiv Bosne

Bosanski ban Stefan II Kotromanić je zauzeo Krajinu izneđu Cetine i Neretve i veći deo Zahumlja. Dušan je prodro u Humsku Zemlju i nastavio prema Cetini i Krki 1350. godine. Dušan je došao do Krke kako bi pomogao sestri Jeleni, koja je bila udata za Mladena III Bribirskog, gospodara Omiša, Klisa i Skradina na Krki. Posle Mladenove smrti zainteresovanost za njegove posede ispoljili su Ugarska i Venecija. Posle vesti o pobunama na jugu zemlje, Dušan je zaustavio napredovanje ka zapadu. Bosanski ban je ponovo osvojio Zahumlje. Kantakuzin je osvojio Veriju i Voden, ali ne i Srbicu, koje je branio kesar Preljub. Dušan je povratio teritorije, a Kantakuzin se povukao u Solun. Stefan Dušan je obećao pomoć legitimnom caru Jovanu V, kako bi se rešili Kantakuzina, te se Vizantija ponovo našla u građanskom ratu.

Smrt



Car Stefan Dušan je umro 20. decembra 1355. godine, još uvek mlad i u punoj snazi. Uzrok smrti nikada nije utvrđen ali se govorilo o trovanju, moždanom udaru i čak epilepsiji. Sahranjen je u svojoj zadužbini manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena. Posle Dušanove smrti Srpsko carstvo je postepeno počelo da se raspada.

Kada su 1927. godine vršena arheološka iskopavanja na lokalitetu manastira, u jugozapadnom delu crkve je nađen mermerni grob za koji je ustanovljeno da je carev. U grobu su pronađene ispreturane kosti koje su kasnije prenesene u crkvu Svetog Marka u Beogradu gde i danas počivaju.
Kobi nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 22.08.2009, 01:37 PM   #3
 
Avatar korisnika Kico
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!
Reputaciona moć : 4782
Korisnik od : 05.08.2007
Pol : Muško
Godine : 26
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 10,001
Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kico Pošaljite poruku preko Skype™ korisniku Kico
Default

Da je ziveo jos 20, 30 godina, kako je zaista bilo moguce, mozda nam se ne bi ovo ni desavalo, da je odbio par napada osmanlija, mislim da bi stigao do Carigrada, i sve ih porobio ! Ali nije se desilo
Kico je trenutno na forumu   Odgovori sa citatom
Old 22.08.2009, 03:42 PM   #4
 
Avatar korisnika Kobi
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kobi je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 25.12.2006
Pol : Muško
Lokacija : Brčko distrikt
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 8,732

Raspoloženje
Opasan

Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kobi
Default

Citat:
Autor citiranog posta kico Pogledaj Post
Da je ziveo jos 20, 30 godina, kako je zaista bilo moguce, mozda nam se ne bi ovo ni desavalo, da je odbio par napada osmanlija, mislim da bi stigao do Carigrada, i sve ih porobio ! Ali nije se desilo
Ipak, to je čovjek kojeg srpska istorija treba da pamti kroz vjekove i decenije. Najveći uspjesi i najveće uzdizanje naroda je bilo u njegovom vremenu i tada je zapravo pronađen srpski identitet.
Što ti reče, da je ostao živ možda bi i odbranio carstvo, a ne ovako ostaviti carstvo jednom nesposobnom vladaru kao što je to bio Uroš "nejaki" i praktično od carstva koje se prostiralo do Peleponeza - nestalo u vidu magle i predato u ruke Osmanlija.

Ovo je za mene najveća istorijska ličnost, čija djela su se trebala uzeti u obzir kada je pisana Ženevska konvencija i običaji ratovanja = osvajanje teritorija bez ubijanja civila. Bojno polje, ko pobjedi njegova zemlja.
Kobi nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 22.08.2009, 08:25 PM   #5
 
Avatar korisnika Kico
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!
Reputaciona moć : 4782
Korisnik od : 05.08.2007
Pol : Muško
Godine : 26
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 10,001
Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kico Pošaljite poruku preko Skype™ korisniku Kico
Default

Najveca Srpska istoriska licnost je Sveti Sava, princ Rastko Nemanjic ...
Kico je trenutno na forumu   Odgovori sa citatom
Old 22.08.2009, 09:03 PM   #6
 
Avatar korisnika Kobi
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kobi je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 25.12.2006
Pol : Muško
Lokacija : Brčko distrikt
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 8,732

Raspoloženje
Opasan

Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kobi
Default

Citat:
Autor citiranog posta kico Pogledaj Post
Najveca Srpska istoriska licnost je Sveti Sava, princ Rastko Nemanjic ...
Pa vidiš kico, možda za tebe jeste Sveti Sava ali za mene je Dušan Silni i to je moja individualna odluka. Da su se bar mnogi osvajači ugledali na Dušana Silnog vjerovatno ne bi bile prolivene tolike krvi nedužnih civila u budućnosti.
On nije osvajao teritorije kukavički, tako što je narod istjerivao, već naprotiv njega je narod prihvatio pogotovu Grčki. Kad te prihvati jedan narod, faktički te prihvata država, a što je Dušan mudro i pametno iskoristio.

Da smo imali bar približnu osobu na vlasti (20 vijek) umjesto Aleksandra Karađorđevića, ja sam potpuno uvjeren da bi država danas bila jedna od najvažnijih faktora u Evropi.
Kobi nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 22.08.2009, 09:47 PM   #7
 
Avatar korisnika Kico
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!
Reputaciona moć : 4782
Korisnik od : 05.08.2007
Pol : Muško
Godine : 26
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 10,001
Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kico Pošaljite poruku preko Skype™ korisniku Kico
Default

Srbi nisu osvajacki narod, i to istorija svedoci. Dusan Silni je jedini vladar koji je osvajao
Kico je trenutno na forumu   Odgovori sa citatom
Old 22.08.2009, 11:35 PM   #8
 
Avatar korisnika Kobi
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kobi je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 25.12.2006
Pol : Muško
Lokacija : Brčko distrikt
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 8,732

Raspoloženje
Opasan

Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kobi
Default

Citat:
Autor citiranog posta kico Pogledaj Post
Srbi nisu osvajacki narod, i to istorija svedoci. Dusan Silni je jedini vladar koji je osvajao
Kako je osvajao ? U tome je poenta. On se sa neprijateljskom vojskom sukobljavao prsa u prsa, ne kao što će raditi budući osvajači, prvo ubijati i zastrašivati civilno stanovništvo pa prisiliti na borbu.

I njega je Grčki i Makedonski narod htio, drugo bi bilo da ga nije htio. Ljudi su želili da imaju zakone, da se zna red i ko gdje i šta treba da radi.
A u tom trenutku trgovačka trampa je bila na visokom nivou, što govori da je narod dobro živio u njegovom carstvu.
Kobi nije na forumu   Odgovori sa citatom
Old 23.08.2009, 05:43 AM   #9
 
Avatar korisnika Kico
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!Kico ima izuzetnu reputaciju!
Reputaciona moć : 4782
Korisnik od : 05.08.2007
Pol : Muško
Godine : 26
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 10,001
Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kico Pošaljite poruku preko Skype™ korisniku Kico
Default

A koji je to Makedonski narod ? Uopste nije bitno kako je osvajao, nego je li je ili nije ! Sigurno ih nije tutkao kolacima, nego su ljudi ginuli !
Kico je trenutno na forumu   Odgovori sa citatom
Old 23.08.2009, 11:55 AM   #10
 
Avatar korisnika Kobi
 
Status : Diskutant
Reputacija : Kobi je na odličnom putu!
Reputaciona moć : 10
Korisnik od : 25.12.2006
Pol : Muško
Lokacija : Brčko distrikt
Godine : 27
Album : Pogledaj album ovog korisnika
Postovi : 8,732

Raspoloženje
Opasan

Pošaljite poruku pomoću MSN-a korisniku Kobi
Default

Citat:
Autor citiranog posta kico Pogledaj Post
A koji je to Makedonski narod ? Uopste nije bitno kako je osvajao, nego je li je ili nije ! Sigurno ih nije tutkao kolacima, nego su ljudi ginuli !
Čekaj, po tvojim postovima i komentarima ti ga ne cjeniš kao veliku istorijsku ličnost srpskog naroda ? Hajd da se ja sa tim ne slažem, ali ti desničar još ne cjeniš Dušana Silnog.. Kada vidim kako francuski, makedonski narod slave Napoleona, Aleksandra Makedonskog... sramota me kad se okrenem prema svom narodu i kad vidim negodovanje i nepoštovanje prema najvećem i najboljem srpskom vladaru ikada, Dušanu Silnom.
Kobi nije na forumu   Odgovori sa citatom
Odgovori

Bookmarks

Opcije teme
Način prikaza

Opcije postovanja
Ne možete kreirati novu temu
Ne možete poslati odgovor
Ne možete dodati priloge
Ne možete prepraviti svoju poruku

BB kod je uključen
Smajliji su uključeni
[IMG] kod je uključen
HTML kod je uključen




Forum Right Top
Forum Left Bottom Forum Right Bottom
 
Right Left
Korisnicki pristup
Zaboravili ste šifru?
Forum LeftForum Right


Forum statistike:
Korisnika: 51,981
Tema: 19,232
Poruka: 831,462

Trenutno je 554 aktivnih korisnika na forumu.
Forum LeftForum Right


Forum LeftForum Right


Izdvajamo:
Forum LeftForum Right


Preporucujemo:
Forum LeftForum Right


Radio:
Forum LeftForum Right


Marketing:
Forum LeftForum Right


Reklame:
Forum LeftForum Right
Right Right
Right Bottom Left Right Bottom Right