Vulekovic

Ivor informacija Wikipedia
Aleksandar III Veliki, zvan i Aleksandar Makedonski (Pela, 20. ili 22. jul 356. pne. - Vavilon, 10. ili 13. jun, 323. pne. ), je bio makedonski kralj. Vladao je 336. pne. - 323. pne.. Pripadao je dinastiji Argeada. Kao makedonski kralj i hegemon Grka osvojio je veliko Persijsko carstvo, te je sa vojskom došao do Indije. Posle Aleksandrove smrti u 33. godini, njegovo veliko carstvo se raspalo u ratovima njegovih generala-naslednika koji su se zvali dijadosi.

Dolazak na vlast :

Aleksandar je najpre došao u Korint, gde su ga izaslanici svih grčkih gradova, osim Sparte, imenovali vrhovnim vojnim zapovednikom u pohodu na Persiju. Taj pohod je, pre smrti, planirao Filip II. Zatim je otišao na sever i porazio plemena Tribale i Ilire. U Grčkoj su se, međutim, počele širiti glasine o njegovoj smrti pa se grad Teba spremao na ustanak. Aleksandar je munjevito stigao pred Tebu i zahtevao da se grad preda. Kada su ovi to odbili, zauzeo je grad silom. Nekoliko hiljada Tebanaca je okrutno ubijeno a svi preživeli stanovnici su prodani u roblje. Ceo grad je -osim hramova i kuće pesnika Pindara – razrušen, a svaki kamen u gradu preokrenut. Posle toga ostali su se gradovi u Grčkoj pokorili.

Aleksandrovi vojni pohodi

334. pne. Aleksandar je napokon krenuo na pohod na Perziju. Upravu Makedonije poverio je Antipateru. Antipater je, da održi mir u Grčkoj, raspolagao vojskom od 13,000 ljudi. Jačina vojske pod Aleksandrom je bila oko 30.000 pešaka i 5000 konjanika. To je uključivalo oko 15,000 Makedonaca, 7,000 vojnika iz grčkih gradova, a ostalo su bili plaćenici. Drugi po rangu u makedonskoj vojsci bio je iskusni vojskovođa Parmenion. Perzijsko carstvo je bilo u velikoj krizi. Lokalni satrapi su u gradovima i pokrajinama vladali praktički samostalno. Zbog toga Persijanci nisu imali veliku kopnenu vojsku, tek mornaricu. Prvi sudar s persijskom vojskom bila je bitka kod Granika, 334. pne.. Makedonska falanga pokazala se superiorna nad Persijancima i Aleksandar je ostvario potpunu pobedu.

Zarobljenici su poslani u Grčku svezani u lancima. Mnogi gradovi u Maloj Aziji otvorili su Aleksandru vrata i dočekali ga kao spasitelja. Oni koji su pružali otpor bili su zauzeti silom i surovo kažnjeni. U osvojenim gradovima Aleksandar je izbacivao tirane i uspostavljao demokratska uređenja. Time se osigurao od eventualnih pobuna. Aleksandar je odbijao pomorsku bitku s Perzijancima, već je išao na osvajanje pomorskih gradova. Time je suzio prostor perzijskoj floti. Prilikom ulaska u grad Gordion, Aleksandar je mačem presekao čuveni Gordijev čvor. Prema legendi onaj koji razreši ovaj zamršen čvor vladaće Azijom. Presecanjem čvora Aleksandar je tako ispunio proročanstvo.


Darije III, perzijski car, poražen je i u drugoj bici kod Isa, 333. pne.. Bitka kod Isa je bila odlučna Aleksandrova pobeda i označava početak kraja Persije. Po prvi put su Persijanci izgubili, a da je Darije vodio bitku. Posle bitke Darije beži do Eufrata, a Aleksandar zarobljava skoro celu njegovu porodicu. U bici kod Isa Aleksandar je imao 30.000 vojnika, a Darije III je imao 100.000 vojnika. Pobedom u bici protiv daleko brojnijeg neprijatelja Aleksandar se dokazao kao vojni genije.
Александров мозаик који представља битку код Иса. То је најпознатији приказ Александра Великог. Нађен је у палати Фауна, у Помпејима. Наводно је мозаик прецртан од слике старогрчког сликара Апела (грч. Απελλής)
Aleksandrov mozaik koji predstavlja bitku kod Isa. To je najpoznatiji prikaz Aleksandra Velikog. Nađen je u palati Fauna, u Pompejima. Navodno je mozaik precrtan od slike starogrčkog slikara Apela (grč. Απελλής)

Odbivši sve Darijeve ponude za pregovore, vojni pohod se nastavio. Tako je 332. pne. Aleksandar bez otpora ušao u Egipat, gde su ga slavili kao oslobodioca dok su mu egipatski sveštenici ukazali "božanske počasti". U Egiptu je osnovao grad Aleksandriju, 331. pne.. Kroz celi svoj pohod Aleksandar je osnovao nekoliko desetina gradova, većinom iz vojnih razloga. Mnogi od njih su se zvali Aleksandrija. U međuvremenu, Antipater je u Grčkoj porazio spartanskog kralja Agisa III u bici kod Megalopolisa, 331. pne., pa je pohod mogao biti mirno nastavljen.

Teško pristupačan i okružen morem grad Tir se odbijao predati. Opsada Tira trajala je sedam meseci, ali je zauzet 332. pne.. Nakon zauzimanja grada oko 8.000 ljudi je masakrirano, a svi preostali, oko 30.000, prodani su kao roblje[2] Aleksandar prelazi Tigar i Eufrat bez otpora. Darije III kao teren za obračun sa Aleksandrom odabire ravnicu, da može razviti svoju vojsku i time iskoristiti brojčanu nadmoć. Aleksandar je porazio daleko brojniju vojsku Darija III u bici kod Gaugamele i zauzeo Persepolis, 331. pne.. Persepolis je spalio kao osvetu za bivše persijske paleže u Grčkoj. Kada se Darije htio predati ubio ga je njegov sluga Bes i proglasio se njegovim naslednikom kao Artakserks IV. Bes je 329. pne. uhvaćen od Makedonaca i ubijen. Time je Perzija bila osvojena. Aleksandar se proglasio naslednikom Perzijskog carstva i Vavilon proglasio glavnim gradom svoje imperije.

327. pne. Aleksandar je krenuo na novi vojni pohod, dalje na istok. Premda je ukupni broj ljudi iznosio više od 100.000 to je uključivalo i žene, decu,zabavljače i drugo. Vojna sila je bila oko 40,000 vojnika. Istočne delove Perzije osvojio je bez većeg otpora. Indijski vladar Por dočekao ga je kod rijeke Hidasp s velikom vojskom koja je uključivala i 200 ratnih slonova. Bitka na reci Hidasp, 326. pne., bila je krvava. Slonovi su nabijali Makedonce kljovama dok su Makedonci slonove terali bakljama. U pomutnji koja je nastala slonovi su gazili i jedne i druge. Aleksandar je ipak pobedio i zarobio Pora, kojeg je zatim oslobodio i prepustio mu civilnu upravu zemlje. Koliko je daleko na istok dospeo,nije poznato. Kada je Aleksandar nameravao ići dalje na istok do kraja sveta vojska je počela pokazivati znakove da postoji mogućnost pobune. Surova klima i tropske kiše smanjile su vojni moral. Aleksandar je pristao na povratak u Babilon. Prema legendi, kada su vojnici odbili da ga slede i odbacili oružje, Aleksandar se zatvorio u svoj šator i počeo plakati. 323. pne. Aleksandar je planirao vojni pohod na sever Afrike. Vojska je već bila spremna, ali je Aleksandar iznenada umro.

__________________
I posle svega ja te cekam al me ubija kad kazes da ima vremena

EDA

Vulekovic- mnogu e pre dolg tekstot,koga ke vidam tolkav tekst nemozam
Eve edno GENEOLOSKO DRVO NA MAKEDONSKITE KRALEVI

1. PERDIKI
2.ARGEO I (652-621) p.n.e.
3.FILIP I
4.AEROP I
5. ALKET I
6.
AMINDA I
7.ALEKSANDAR I498 P.N.E.
GIGEA (ZENA)
I_________________________________________________ ______________________
deca 8 Perdika II ---9 Arhelaj III (473-393)--10 Oresti 11* 12* 13 Perdika II maliot
deca 8 Alketa ---Aleksandar--Satir
deca 8 Filip--- Filip--Argeo
deca 8 Aminda---Arideo--14 AmindaIII --1A Gigea deca: Arhelaj, Arideo, Menepaj 2A Evridika 15 Aleksandar II 16-Evrikoj 17 /*** 18 Perdika III 19 Filip II 359 p.n.e Filip II 359 p.n.e
_zeni:____________________________________________ _______________________
I I I
1a Fipa (nema deca) 2a Mida (nema deca) 3a Nikisipola - Tesalonika
_zeni:____________________________________________ ________________________
I
4a Avedi-Kina; Aida 5a Fipini Tesalijka - Filip III Arideo 6a Olimpija 7a Kleopatra
I I
I Evropa
I
20 Aleksandar VELIKIOT III
___zeni:__________________________________________ __________________________
I I I
1a Roksana 2a Varsina vdovica na Menelej 3a Varsina (Statira)
postarata kerka na DarijII

__________________________________________________ _________________________
I
4a Parisata Pomladata kerka na Artakserks III (bez deca)